Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, hteo bih pre svega hteo da se zahvalim svim poslanicima koji su učestvovali u raspravi na izuzetno konstruktivnim tonovima, kako onima koji će glasati protiv i koji osporavaju ovaj predlog zakona, uopšte ceo ovaj koncept, tako i onima koji će glasati za i koji su imali vrlo korektne i korisne primedbe, koje ćemo nastojati da uvažimo u postupku usvajanja amandmana.
Ono što je važno, još jednom bih napomenuo i istakao neke nove stvari na koje je možda više ili manje skrenuta pažnja ili nije uopšte skrenuta pažnja u ovim predlozima zakona. Činjenica je da se uvodi specijalizovano upravno sudstvo i to je nešto što postoji u svim zemljama Evrope i u svim zemljama u našem okruženju. Jedina zemlja Evropske zajednice i zemlja iz našeg okruženja koja nema specijalizovano sudstvo je Grčka a sada i oni idu u pravcu reforme pravosudnog sistema upravo ka izgradnji specijalizovanog sudstva. Plod rešenja koja imamo u ovom predlogu zakona upravo su nastala uporedno-pravnim analizama šta je najbolje u ovom trenutku za naše društvo.
Ovim predlogom zakona uvode se neka nova prava, pravo stranke na pritužbu, na suđenje, lični list sudije i svih ostalih zaposlenih u sudu. Jedan važan segment, a to je da će se predmeti raspoređivati slučajem, a ne po tome da li je neko bliži ili dalji, niti po odluci predsedniku suda, ili da ima već kakve odnose sa strankama u postupku.
Već je promenjeno amandmanima Odbora za pravosuđe i upravu, da vršioca dužnosti i republičkog javnog tužioca imenuje visoki savet pravosuđa, a ne ministar, kako je to predloženo. Druga izmena je da dva člana visokog saveta pravosuđa iz reda tužilaca imenuje republički javni tužilac, a ne jednog ministar pravde, tako da se i tu išlo u pravcu odvajanja izvršne vlasti od struke i punog učešća u odlučivanju o svim stvarima upravo onima koji čine tu oblast, u ovom slučaju tužiocima i sudijama.
Zamolio bih sve poslanike da ne gledaju ove predloge zakona kroz ministra pravde, sadašnjeg ministra ili nekog drugog, ovde govorim o instituciji ministra pravde, ministri se menjaju, a mi treba da pravimo sistem koji treba da funkcioniše i koji treba da postoji. Mora obavezno da se naglasi, na kraju, da su ovi zakoni deo, da su početak i moraju da budu početak celokupnih promena -jer promene ovih zakona bez promena u svim ostalim oblastima, i na saveznom nivou, da li je to Zakon o krivičnom postupku, treba promeniti Zakon o parničkom postupku, izvršnom postupku i, znači, sve te zakone treba prilagoditi okolnostima - i da ovi zakoni bez svih tih promena neće puno doprineti efikasnosti sudstva.
Ovo je jedan važan, ali jedan jedini korak, i treba još dosta koraka da napravimo da bismo izgradili pravnu, demokratsku i stabilnu državu, jedan siguran pravni poredak, kako bismo mogli našim građanima da obezbedimo da mogu na najadekvatniji način da zaštite svoja prava.
Ono što je posebno važno naglastiti, to je da mi moramo raditi na tome da izgradimo sistem i da stvorimo uslove da sistem funkcioniše, uspostaviti vrednosne norme, i u toj situaciji pojedinac, ma ko on bio, bio ministar, bio premijer, bio bilo ko drugi, neće moći da utiče na taj sistem. Ključ je da mi moramo da krenemo sa izgradnjom sistema. Ovi zakoni upravo vode u pravcu izgradnje jednog sistema koji će biti nezavisan od političke ili svake druge vlasti, koji će biti nezavisan od svega sem od toga da će morati biti zavisan od toga da sudi po zakonu.
Zato ovi zakoni jesu sistemski i idu na izgradnju jednog sistema, i ukoliko budemo uspeli da izgradimo sistem uspećemo da ispunimo obećanja data građanima, a to je u svakom slučaju jedan stabilan pravni poredak, jedna pravna i demokratska država. Verujem da će ovi zakoni dobiti podršku i jednostavno da će kroz postupak usvajanja amandmana u onoj meri biti popravljeni, da će još bolje štititi interese građana.

Izvolite po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici,  za one koje nisu imali dovoljno strpljenja i pažnje da saslušaju ono što je ranije rečeno, vrlo ću kratko i vezano je za povredu Poslovnika i o tome ko ima pravo predlaganja ovakvog akta. Ni u Ustavu, ni u Poslovniku ne postoji mogućnost da predlagač bude poslanička grupa već narodni poslanici - član 80. stav 2. Ustava RS. Istovremeno bih vam ukazao na činjenicu da je u materijalu, koji smo dobili kada je poslanička grupa podnosila amandmane na, recimo, Predlog zakona o radu, dostavljen je kompletan spisak njihovih potpisa - ovde ih uopšte nema. Nema ni jednog u kompletnom aktu.
Molio bih vas da se ne igramo ni sa Poslovnikom ni sa Ustavom, sa pravnim poretkom naše zemlje i nemojte da dobacujete da li je kolokvijalno ili nije kolokvijalno. Mi ovde imamo norme, a ne kolokvijalno i šta se kaže na ulici, ko je poslanik a ko nije poslanik. Siguran sam da čak i gdin. Mihajlov zna da smo u pravu za ovo o čemu govorimo, a molio bih i predsednika Narodne Skupštine, sekretara i ostale, da ovo uvaže, a posebno apelujem na narodne poslanike kojima je stalo do dostojanstva Narodne Skupštine da se ovako nešto, ovakav akt, ovako sastavljen, ne prihvati ni u kom slučaju, jer predstavlja povredu Poslanika i povredu Ustava kao najvišeg pravnog akta.

O ovome ste već dobili odgovor, ali da taj odgovor dopunimo, pošto vi volite stalno iste primedbe da ističete.
Vi imate potpis narodnog poslanika Dejana Mihajlova.
(Tomislav Nikolić: To je jedan potpis.)
Dovoljan potpis. Gospodine Nikoliću, ne dobacujte.
(Tomislav Nikolić: To je već drugo obrazloženje.)
Nije drugo, to je prvo. Iza predloga stoji poslanička grupa DSS, koju čine 46 Ustavom ovlašćenih predlagača.
(Aleksandar Vučić: Gde su im potpisi?)
Šta se vas tiče gde su potpisi. Oni su nas obavestili potpisom. Potpisao je narodni poslanik Dejan Mihajlov. To je dovoljno.
(Aleksandar Vučić: Nije potpisao zakon, nego propratni akt.)
Ako hoćete, Narodna skupština može da se izjasni.
Molim narodne poslanike da se izjasne o prigovoru gospodina Vučića.
Za 18, protiv 120, uzdržan jedan, nije glasalo 18, ukupno 157 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila prigovor koji je istakao gospodin Vučić, da je došlo do povrede Poslovnika.
Zaključujem zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o sudijama, Predlogu zakona o Visokom savetu pravosuđa, Predlogu zakona o javnom tužilaštvu i Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, i prelazimo na odlučivanje o predlozima zakona u načelu.
(Dragoljub Stamenković: Pre glasanja, tražim da se utvrdi kvorum.)
Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo da nastavimo rad.
Prvo, stavljam na glasanje Predlog zakona o uređenju sudova, u načelu.
Za 127, protiv 28, uzdržan jedan, nije glasalo osam, ukupno 164 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Drugo, stavljam na glasanje Predlog zakona o sudijama, u načelu.
Za 136, protiv 29, uzdržana dva, nije glasalo sedam, ukupno 173 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Treće, stavljam na glasanje Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa, u načelu.
Za 138, protiv 29, uzdržana dva, nije glasalo sedam, ukupno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Četvrto, stavljam na glasanje Predlog zakona o javnom tužilaštvu, u načelu.
Za 139, protiv 28, uzdržan jedan, nije glasalo osam, ukupno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Peto, stavljam na glasanje Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, u načelu.
Za 137, protiv 29, uzdržana dva, nije glasalo osam, ukupno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Imamo još jednu odluku da donesemo. Pre toga, da vas obavestim da će u nastavku ove sednice da se održi sednica Odbora za pravosuđe i upravu i sednica Zakonodavnog odbora, radi razmatranja amandmana narodnih poslanika na predloge zakona koje je podneo narodni poslanik Dejan Mihajlov. Molim članove odbora da prisustvuju ovim sednicama da bismo se pripremili za nastavak.
Narodna skupština će o ovim predlozima zakona o kojima je obavljen zajednički načelni pretres, a koji su prihvaćeni u načelu, obaviti pretres u pojedinostima i glasati u celini. Kako u ovom momentu nemamo mišljenje Vlade o predloženim amandmanima Odbora za upravu i pravosuđe, a kako će sednica Vlade biti održana sutra, kako je petak utvrđen kao neradan dan, predlažem da donesemo odluku da se da, kako je Poslovnikom predviđeno, rok Vladi za dostavu ovog mišljenja, s tim što bi to bio ponedeljak u 8,00 časova, a time bismo ujedno i doneli odluku da sednicu nastavimo u ponedeljak u 10,00 časova.
Molim vas da se o ovom predlogu izjasnite.
Za 134, protiv niko, uzdržan jedan, nije glasalo 14, ukupno 149 narodnih poslanika.
Nastavljamo rad u ponedeljak u 10,00 časova. Rok za dostavu mišljenja Vlade je ponedeljak u 8,00 časova.