DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 05.11.2001.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

05.11.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 18:00

OBRAĆANJA

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da ukažem na nešto što je, čini mi se, više načelne, nego partikularne prirode, nešto što je više vezano za grupu ovih članova koji govore o sudijskim primanjima nego što je najdirektnije vezano za ovaj član.
Dakle, mi imamo regulisan status plata i primanja sudija, i to Zakonom o platama u državnim organima. Mi sada ponovo uvodimo jedan ledž specialis, naravno po zlatnom pravilu "ledž specialis derogat generali", i to je razumljivo, ali postavlja se pitanje da li nam je to potrebno. Postavlja se pitanje koliko ćemo mi imati ledž specialis-a u svakoj oblasti, a ovde je već, u ovom sistemu pravosudnih zakona, mislim treća ili četvrta oblast gde imamo neku vrstu ledž specialis-a - dakle, izdvajanje iz onoga što je opšti sistem, nešto što postoji već u Zakonu o platama u državnim organima i podvođenje pod neki drugi sistem koji određuje specijalan i poseban zakon.
Ja sam ovako rekao zbog nečega što je takođe veoma važno, onoga na šta čini mi se da malo ko želi da ukaže ili malo ko o tome želi da govori, a o čemu je SRS više puta govorila. Naime, mi smo oduvek bili protiv tzv. sporednog zakonodavstva. Uvek smo želeli da imamo što je moguće veću kodifikovanost normi, pre svega zbog zaštite prava građana, ali i zbog svih onih kojima je to potrebno kao profesionalno znanje da bi mogli da primenjuju prava.
Naime, mi danas imamo sporedno krivično-pravno zakonodavstvo, a možete pronaći krivična dela u najmanje dvadeset zakona, što je potpuno neverovatno, osim KZ možete u bar još dvadeset zakona pronaći različita krivična dela. Naravno, to je greška i svega od ranije, ali mi se čini da mi sada geometrijskom progresijom hrlimo ka stvaranju još većeg broja zakona koji će predstavljati tzv. sporedno zakonodavstvo, a da ne govorim o građanskim pravnim stvarima gde je to u pojedinim oblastima mnogo gore nego što je u ovom slučaju.
Dakle, pozivam vas da ova oblast ostane i molim poslanike da shvate da bi ova oblast trebalo da ostane podvedena pod zakonske norme Zakona o platama u državnim organima, a ne da donosimo i u ovom slučaju jedan poseban ledž specialis, unutar Zakona o sudijama. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, gospodin Mihajlov.

Dejan Mihajlov

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, još samo jedan detalj, pošto mislim da je važno da se skrene pažnja na materijalni položaj sudija i da je to ovim zakonom na bitno drugačiji način regulisano. Činjenica je da je to ledž specialis, kao što kaže moj prethodnik, u odnosu na zakon koji je regulisao do sada ovu oblast. Mi smo pokušali i ovom prilikom da izjednačimo u toj podeli vlasti izvršnu i sudsku, tako da predsednik Vrhovnog suda Srbije ima zaradu kao predsednik Vlade Republike Srbije, tako se to dalje spušta i to je pokušaj da i materijalno budu izjednačena ova dva vida vlasti u podeli vlasti, kako bi se ublažila ta nesrazmera koja je postojala do sada u materijalnom položaju izvršne i sudske vlasti. Zato je ova oblast ledž specialis u odnosu na postojeći zakon koji je regulisao zarade. Mislimo da će se bitno poboljšati položaj pravosuđa ovakvim predlogom, kao što stoji u tekstu, za koji se nadam da će biti usvojen.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Izvolite, gospodin Ivković.

Branislav Ivković

Poslanici SPS će podržati jedno rešenje koje daje mogućnost da se u materijalnom smislu popravi položaj zaposlenih u pravosudnom sistemu, a takođe daje onima koji rukovode pravosudnim sistemom mogućnost da posebno nagrade ili odvoje veća sredstva za one koji se bave, da kažemo, i težom vrstom posla, u uslovima realizacije teže vrste posla. Ako se neko bavi krivičnim pravom i ako izlazi na uviđaj, zasigurno se nalazi u jednoj težoj poziciji, nego neko ko se bavi najobičnijim parnicama.
U svakom slučaju, mi smo za ono rešenje koje omogućuje popravljanje položaja zaposlenih u pravosuđu, jer ih time čini nezavisnijim, i za ono rešenje koje omogućuje da rukovodioci u pravosuđu imaju mogućnost da posebno nagrade ili vrednuju otežane uslove rada. U te otežane uslove rada zasigurno spadaju i tajna objavljivanja krivičnih prijava uoči izbora 4. novembra, i to namenski, od strane kako ministra finansija, tako horski podržano od svih medija, a sve u cilju uticanja na izborne rezultate. Nažalost, po one koji su to učinili, najveći broj odbornika dobila je Socijalistička partija Srbije. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 18, protiv 108, uzdržana tri, nije glasalo 47, ukupno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 34. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Predlagač je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Predstavnik Vlade ga je prihvatio i time je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Aleksandar Vučić podneo je amandman kojim predlaže izmenu naslova u glavi III.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li predlagač želi reč? Izvolite.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo, još jednom ću ukazati na ono što je stav poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, a to je da je potpuno nepotrebno uvođenje pravnog instituta velikog personalnog veća, da je mnogo logičnije, mnogo bolje i razumnije rešenje opšta sednica Vrhovnog suda Srbije, kakav smo slučaj imali do sada. Ne treba sve ono što je nekada postojalo, pa makar bilo i dobro, baciti u smeće samo zato što je neko hteo da kaže da je veliki reformator. Posebno zbog brojnih nelogičnosti oko samog sastava velikog personalnog veća; oko toga na koji način funkcioniše; kako predsednik Vrhovnog suda ne može da bude član velikog personalnog veća; devet sudija jeste, a on upravo učestvuje u predlaganju i izboru devet sudija Vrhovnog suda koji kasnije čine to veliko personalno veće. To je nešto što je prilično neverovatno i zato vas molim da ovaj amandman prihvatite.
Da ne bismo bili pogrešno shvaćeni, pošto vidim da neki pokušavaju demagoškim floskulama da govore o nečemu što nisam želeo da istaknem, neki navodno mnogo brinu o sudijama, a tobož mi iz Srpske radikalne stranke vodimo računa samo o suvim zakonima i ni o čemu drugom, mislim da to jeste nešto što je vrlo perfidno, ali nešto što nema veze sa istinom. Da bih vam to potvrdio, možete da pogledate šta sadrži kao normu ovaj zakon, upravo članovi o kojima smo govorili - kolika će to biti plata predsedniku Vrhovnog suda Srbije. Ako mislite da je on nezavisan u svom radu, iako će mu plata biti, da prevedemo to na jezik našeg naroda, 330 ili 340 nemačkih maraka, odnosno 10.000 dinara, mislim da neće i da to nisu dobre želje, da to nisu dobra rešenja za sudiju Vrhovnog suda, a kamoli za sve ostale koji će imati neuporedivo niža primanja.
Još nešto bih želeo da kažem. Naravno da visoki savet pravosuđa, po Zakonu o visokom savetu pravosuđa i prema svom položaju u Zakonu o uređenju sudova, ima velika ovlašćenja, velika prava, a mešati ga čak i u to da visoki savet pravosuđa daje posebne dodatke na sudijske plate je nešto što je prilično neozbiljno. A takođe i to pokazuje koliko je opasan ovaj izuzetak o kojem sam malopre govorio kada napuštate Zakon o platama u državnim organima i donosite jedan ledž specialis u vidu Zakona o sudijama.
Istovremeno se kaže - ako rast troškova života počne da ugrožava nezavisnost sudije. Ko o tome donosi odluku? U kom trenutku je rast troškova života počeo da ugrožava nezavisnost sudije? Koji su to tačni elementi na osnovu kojih to neko može da ustanovi? Koje su to precizne stavke po ovom osnovu i na osnovu kojih možemo da vidimo kada će to visoki savet pravosuđa(ipak je to državni organ, šta god mi mislili, ma kako bio sastavljen i ma na koji način bio izabran), u kom trenutku će on takvu odluku doneti? Postavlja se, sa druge strane, pitanje na koji način će to funkcionisati kroz budžet Republike Srbije.
Neće visoki savet pravosuđa sam isplaćivati te plate. Neko mora da isplaćuje, neko mora da isplaćuje te dodatke. U kom trenutku će se šta menjati da bi to moglo i moralo da bude isplaćeno? Upravo zbog svih ovih nelogičnosti, a i zbog razumevanja javnosti, molim da prihvatite ovaj amandman.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 22, protiv 119, uzdržanih nije bilo, nisu glasala 32, ukupno 273 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije privhatila ovaj amandman.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li predlagač želi reč? Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pokušao bih još jednom, dodatnom argumentacijom, na svoj način da vas uverim da treba izbeći čitavu ovu glavu i konstituisanje velikog personalnog veća u okviru Vrhovnog suda Srbije zato što je malo reći da bismo time povredili i Ustav Republike Srbije.
Naime, samo analizom daljih članova ovog predloga zakona, čl. 56, 57. i 60, zaključićete i sami da je besmisleno ustanovljavanje nečega što uopšte nije predviđeno ni Ustavom SRJ i prenošenje nekih nadležnosti Vrhovnog suda Srbije, opšte sednice, na jedno potpuno izdvojeno telo koje će činiti devet sudija.
Naime, u članu 101. stav 4. Ustava Republike Srbije kaže se da Vrhovni sud utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije, odnosno za razrešenje sudije, i o tome obaveštava Narodnu skupštinu.
U članu 56. Predloga zakona kaže se - navršenje radnog veka i razloge za razrešenje utvrđuje veliko personalno veće. Direktno je suprotstavljeno Ustavu Republike Srbije. Čak se za predsednika Vrhovnog suda u stavu 3. otvara mogućnost da postupak za njegovo razrešenje pokreće veliko personalno veće. Šta smo mi radili ovde kada smo birali predsednika Vrhovnog suda Srbije?
Dalje, u članu 57. - veliko personalno veće činjenice utvrđuje i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.
Na kraju, u članu 60. recimo, pojaviće se u praksi ovakav slučaj - sudija koji poznaje Ustav, veliko personalno veće doneće odluku da postoje razlozi za njegovo razrešenje, i sada se to uvodi kao još jedan postupak, sada bi on trebalo da se žali Vrhovnom sudu ili neposredno višem, kako to ide, pa će onda biti utvrđeno da li je veliko personalno veće u pravu ili ne. Onda kažete - ako se ne žali, predsednik Vrhovnog suda obaveštava Narodnu skupštinu da postoje razlozi za njegovo razrešenje.
Sada vas ja pitam: sudija koji poznaje Ustav i zakone odbije ponižavanje da se žali velikom personalnom veću. Ustav kaže, da o tome da li postoje razlozi za njegovo razrešenje odlučuje Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud, to je opšta sednica, a ne veliko personalno veće, i sudija koji je častan čovek i radi 20 ili 30 godina kaže - neću da se žalim devetorici sudija, niti su me izabrali, niti po Ustavu mogu da odlučuju mogu li ja da budem sudija ili ne.
Onda utvrdi veliko personalno veće da se on nije žalio, predsednik Vrhovnog suda obavesti Narodnu skupštinu, Narodna skupština razreši sudiju, on se obrati Ustavnom sudu Srbije, posle godinu, dve, pet ponižavanja i maltretiranja, ali kad - tad dočeka pravdu i Ustavni sud Srbije odluči da on nije razrešen na Ustavom predviđen način, a nije čim je ta odluka o njegovom razrešenju potpuno jasna. Znate, da je onaj ko je pisao Ustav hteo da možemo tako lako da se igramo sa sudijama predvideo bi on veliko i malo personalno veće, veće umoljenih, svašta bi on tu predvideo, svega toga bi bilo u pravnoj praksi.
Ali, on je rekao: "O tome može li neko i dalje da bude sudija, odlučuje Vrhovni sud Srbije." Tu više nema ni anketnih odbora, ni žrebanja, niti može da dođe do bilo kakvog izuzeća bilo kog sudije Vrhovnog suda u odlučivanju hoće li neko od sudija u Srbiji biti razrešen, zato što za tog sudiju odgovornost snose sve sudije Vrhovnog suda Srbije.
Mislim da je toliko nespojivo sa Ustavom Republike Srbije da mi posao namenjen opštoj sednici prebacujemo na samo devet sudija, da je o tome morao da nas obavesti Sekretarijat za zakonodavstvo Vlade Srbije. Ubeđen sam da je on obavestio Vladu Republike Srbije da zakoni nisu u skladu sa Ustavom i da smo zato i dobili prvobitno negativno mišljenje Vlade o ovim predlozima zakona.
Da upozorim Narodnu skupštinu - nas je Vlada izvestila da zakoni nisu u skladu sa Ustavom, da opšta načela ovih zakona nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Danas je Vlada, pretpostavljavam, mada je trebalo da predsednik Narodne skupštine pismeno zatraži stav o amandmanima, ali preko jednog od ministara, izvestila Narodnu skupštinu da su sada ta ista opšta načela ovih zakona spojiva sa Ustavom Republike Srbije i da zakoni mogu da budu prihvaćeni.
Mi unosimo neozbiljnost u postupak donošenja zakona i to će nam se sigurno osvetiti, bez obzira na to na kakvu vi sve podršku u sprovođenju tih zakona računate ili ne. Prošla su vremena kada je ceo svet ustajao protiv odluka Narodne skupštine. Ovog puta vas podržava, čak i kad donosite predloge zakona koje ni JUL nije mogao da progura. Ali, upozoravam vas da razmišljate o tome kako radite. Ništa nije večito, ni vlast ni opozicija.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 21, protiv 128, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 26, ukupno 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 38. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)