Dame i gospodo narodni poslanici, pokušao bih još jednom, dodatnom argumentacijom, na svoj način da vas uverim da treba izbeći čitavu ovu glavu i konstituisanje velikog personalnog veća u okviru Vrhovnog suda Srbije zato što je malo reći da bismo time povredili i Ustav Republike Srbije.
Naime, samo analizom daljih članova ovog predloga zakona, čl. 56, 57. i 60, zaključićete i sami da je besmisleno ustanovljavanje nečega što uopšte nije predviđeno ni Ustavom SRJ i prenošenje nekih nadležnosti Vrhovnog suda Srbije, opšte sednice, na jedno potpuno izdvojeno telo koje će činiti devet sudija.
Naime, u članu 101. stav 4. Ustava Republike Srbije kaže se da Vrhovni sud utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije, odnosno za razrešenje sudije, i o tome obaveštava Narodnu skupštinu.
U članu 56. Predloga zakona kaže se - navršenje radnog veka i razloge za razrešenje utvrđuje veliko personalno veće. Direktno je suprotstavljeno Ustavu Republike Srbije. Čak se za predsednika Vrhovnog suda u stavu 3. otvara mogućnost da postupak za njegovo razrešenje pokreće veliko personalno veće. Šta smo mi radili ovde kada smo birali predsednika Vrhovnog suda Srbije?
Dalje, u članu 57. - veliko personalno veće činjenice utvrđuje i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.
Na kraju, u članu 60. recimo, pojaviće se u praksi ovakav slučaj - sudija koji poznaje Ustav, veliko personalno veće doneće odluku da postoje razlozi za njegovo razrešenje, i sada se to uvodi kao još jedan postupak, sada bi on trebalo da se žali Vrhovnom sudu ili neposredno višem, kako to ide, pa će onda biti utvrđeno da li je veliko personalno veće u pravu ili ne. Onda kažete - ako se ne žali, predsednik Vrhovnog suda obaveštava Narodnu skupštinu da postoje razlozi za njegovo razrešenje.
Sada vas ja pitam: sudija koji poznaje Ustav i zakone odbije ponižavanje da se žali velikom personalnom veću. Ustav kaže, da o tome da li postoje razlozi za njegovo razrešenje odlučuje Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud, to je opšta sednica, a ne veliko personalno veće, i sudija koji je častan čovek i radi 20 ili 30 godina kaže - neću da se žalim devetorici sudija, niti su me izabrali, niti po Ustavu mogu da odlučuju mogu li ja da budem sudija ili ne.
Onda utvrdi veliko personalno veće da se on nije žalio, predsednik Vrhovnog suda obavesti Narodnu skupštinu, Narodna skupština razreši sudiju, on se obrati Ustavnom sudu Srbije, posle godinu, dve, pet ponižavanja i maltretiranja, ali kad - tad dočeka pravdu i Ustavni sud Srbije odluči da on nije razrešen na Ustavom predviđen način, a nije čim je ta odluka o njegovom razrešenju potpuno jasna. Znate, da je onaj ko je pisao Ustav hteo da možemo tako lako da se igramo sa sudijama predvideo bi on veliko i malo personalno veće, veće umoljenih, svašta bi on tu predvideo, svega toga bi bilo u pravnoj praksi.
Ali, on je rekao: "O tome može li neko i dalje da bude sudija, odlučuje Vrhovni sud Srbije." Tu više nema ni anketnih odbora, ni žrebanja, niti može da dođe do bilo kakvog izuzeća bilo kog sudije Vrhovnog suda u odlučivanju hoće li neko od sudija u Srbiji biti razrešen, zato što za tog sudiju odgovornost snose sve sudije Vrhovnog suda Srbije.
Mislim da je toliko nespojivo sa Ustavom Republike Srbije da mi posao namenjen opštoj sednici prebacujemo na samo devet sudija, da je o tome morao da nas obavesti Sekretarijat za zakonodavstvo Vlade Srbije. Ubeđen sam da je on obavestio Vladu Republike Srbije da zakoni nisu u skladu sa Ustavom i da smo zato i dobili prvobitno negativno mišljenje Vlade o ovim predlozima zakona.
Da upozorim Narodnu skupštinu - nas je Vlada izvestila da zakoni nisu u skladu sa Ustavom, da opšta načela ovih zakona nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Danas je Vlada, pretpostavljavam, mada je trebalo da predsednik Narodne skupštine pismeno zatraži stav o amandmanima, ali preko jednog od ministara, izvestila Narodnu skupštinu da su sada ta ista opšta načela ovih zakona spojiva sa Ustavom Republike Srbije i da zakoni mogu da budu prihvaćeni.
Mi unosimo neozbiljnost u postupak donošenja zakona i to će nam se sigurno osvetiti, bez obzira na to na kakvu vi sve podršku u sprovođenju tih zakona računate ili ne. Prošla su vremena kada je ceo svet ustajao protiv odluka Narodne skupštine. Ovog puta vas podržava, čak i kad donosite predloge zakona koje ni JUL nije mogao da progura. Ali, upozoravam vas da razmišljate o tome kako radite. Ništa nije večito, ni vlast ni opozicija.
