DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.11.2001.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

06.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:45 do 18:00

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč gospodin Dejan Mihajlov.

Dejan Mihajlov

Samo jedna stvar o nedostatku javnosti i uopšte o učešću javnosti u ovom postupku. Kao što znamo, o sudijama odlučuje Skupština, to je potpuno javni postupak, zato što nema tajnosti na sednicama, naročito ne na tim sednicama. Mi smo o sudijama ovde danima odlučivali, vodila se rasprava o svakom sudiji pojedinačno i u toj situaciji nema nikakve tajnosti.
Visoki savet pravosuđa, ako već nekoga zanima zašto neko nije ili jeste kandidovan za sudiju, daje obrazloženje u svojoj odluci, tako da je apsolutno zagarantovana javnost u tom postupku, samim tim što se to pred kamerama, pred javnošću, pred celom Srbijom raspravlja, o predlozima za sudije i sve ostale funkcije, tako da je apsolutno obezbeđena javnost. Mi ne vidimo da ima stavljanja primedbi da neko nešto hoće da radi daleko od očiju javnosti, jer kud ćete veću javnost od ove koju imamo sada, da se u direktnom prenosu, pred celom Skupštinom rešava o svim važnim pitanjima, te mi kao predlagači smatramo da ta primedba u ovoj situaciji ne može da stoji.
(Aleksandar Vučić traži pravo na repliku.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, izneo sam tri primedbe, činilo mi se vrlo razumne. Jedna je bila na to zašto su sednice Visokog saveta pravosuđa zatvorene za javnost, a ne sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Dobro je da ima prenosa, jer, kada bi se narod informisao iz onoga što piše u novinama, nikada mu ne bi bilo jasno šta se dešava u Skupštini, ali to niko nije sporio.
Rekao sam drugu stvar, postavio sam pitanje oko nepostojanja prava na vođenje upravnog spora protiv odluka koje donese Visoki savet pravosuđa, ni reči o tome. I treće, nepostojanja prava onih o kojima se odlučuje, a koji nemaju pravo da prisustvuju sednici Visokog saveta pravosuđa.
U skladu sa tim je posebno značajno pitanje - zašto su sednice Visokog saveta pravosuđa, ne Narodne skupštine Republike Srbije, zatvorene za javnost? Možemo da nagađamo kakvi su uzroci i koji su motivi, da li zato što se očekuje kakav će pritisak biti republičkog organa, odnosno izvršne vlasti republičkog organa za pravosuđe i upravu? Šta će reći ministar, da li će svi posle toga morati da prihvate, a onda Skupština neka raspravlja kakvi su i šta su, može javno da iznosi o sudiji i jedno i drugo.
Ali, ako se opet Visokom savetu pravosuđa, na zatvorenoj sednici, to ne svidi, može da nam vrati taj isti predlog i uopšte ne mora da ga menja, a mi možemo, po prinicpu , što bi se reklo, "uzmi ili ostavi". I šta da radimo - opet se vratimo na isto i opet ne znamo ko je taj ko nam je te začine ubacio u čorbu, ko je taj ko nam je takvu kašu zamutio, šta se to dešavalo na sednici Visokog saveta pravosuđa, zato što niko ne zna šta se tamo dešavalo.
A šta ćemo da radimo kada se neko razrešava funkcije člana Visokog saveta pravosuđa, kada nema otvorenosti sednice? Toga nemamo na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, ali zato ne zna ni taj čovek šta se desilo, ne zna ni koja je argumentacija protiv njega upotrebljena, na koji način da se brani, kako uopšte i šta da preduzme? Ne može da pokreće upravni spor.
Prosto, ima mnogo potpuno nerešivih i nejasnih pitanja, na koja bih molio jedan sveobuhvatan, konkretan i korektan odgovor, ili bih vas molio da prihvatite ovaj amandman, zato što mislim da bi bez ovog člana ovo ipak nekako moglo da funkcioniše, a ovako će to zaista biti veoma teško.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč gospodin Mihajlov.

Dejan Mihajlov

Prvo, gospodin Vučić je pomešao neke stvari. Ako se raspravlja o razrešenju Visokog saveta pravosuđa, ne raspravlja Visoki savet pravosuđa o tome, nego onaj ko je izabrao taj Visoki savet pravosuđa, a to je Vrhovni sud Srbije. Kao što znamo, sednice Vrhovnog suda  Srbije se zna kakve su. Zatvorene sednice su upravo zbog toga da bi se omogućila nezavisnost u radu.
Imate javnost u radu, znamo kako se javno radi, znamo kako se javno odlučuje i znamo kakvi se pritisci javno vrše, i nemojte da nas, koji hoćemo da obezbedimo apsolutnu nezavisnost sudstva od svega, onemogućavate u tome.Mi u ovoj skupštini se odričemo jednog našeg prava, koje ste vi (ne mislim konkretno na vas), koje su ustavopisci sebi dali, da oni budu ti koji će odlučivati o sudijama i o svemu što se dešava u sudstvu. Mi se tog prava odričemo u korist onih koji u tom sudstvu i rade, i zato su sednice, u onoj meri u kojoj treba, zatvorene za javnost.
Ceo drugi postupak je javan i nemojte nam spočitavati da nema javnosti, zato što te javnosti ima i biće je uvek. I, ako se govori o razrešenju člana Visokog saveta pravosuđa, njega razrešava Vrhovni sud Srbije, a ne sam Visoki savet pravosuđa. To je apsolutno sve javno, i prilikom izbora i prilikom razrešenja, tako da nema mesta ovim primedbama koje ste izneli. Ali bih voleo da je vaš amandman umesto što je bio "briše se", bio sa nekim konstruktivnim predlogom, kao amandman o kome bismo mi mogli da raspravljamo na Odboru.
Jednostavno, mi ovde smatramo da je taj amandman bio u formi u koju ste vi ovde sadržinski izložili. O onome što ste vi ovde govorili, možda bi bilo mesta da razgovaramo kao predlagači, kao i na Odboru za pravosuđe i upravu, koji je dao niz dobrih amandmana. Ali ovako, kao što je vaš amandman bio, "briše se", nismo imali mesta da razmislimo možda i o ovim stvarima, prihvatili ih mi ili ne - verovatno ne, ali da razmislimo i možda donesemo drugu odluku.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč gospodin Zoran Nikolić.

Zoran D. Nikolić

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, predloženo je brisanje kompletnog člana 14. - taj član između ostalog, u prvom stavu govori o načinu donošenja odluka od strane Visokog saveta pravosuđa i brisanje toga stava učinilo bi zakon zaista nepotpunim. Jer, ukoliko vi propisom ne utvrdite mehanizam - na koji način neki organ, neko telo donosi odluke, imamo pravnu prazninu.
Socijalistička partija Srbije i poslanička grupa apsolutno jesu za to da sednice Visokog saveta pravosuđa ne budu zatvorene za javnost. Mi smo i podržali (može se u stenogramu videti) amandmane Srpske radikalne stranke, koji su isto pitanje uređivali u Zakonu o sudijama i Zakonu o uređenju sudova. Međutim, takav amandman, nažalost, ni sa naše strane nije podnet, a ni od strane predlagača, i to je jedini razlog zbog čega ćemo kod ovog amandmana biti uzdržani, iako deo argumentacije, koji je uvaženi kolega iz Srpske radikalne stranke izneo, apsolutno prihvatamo i delimo to mišljenje.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman na član 14.
Za 24, protiv 110, uzdržanih 33, nije glasalo 15, ukupno 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li mogu da razumem da su se svi zainteresovani i o ovom i o narednom već javili za reč? (Da.)
Izvolite.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Nisam imala nameru da se javljam za reč, ali me je gospodin Dejan Mihajlov nagnao na to, jer je pogrešno protumačio prvo naše obrazloženje kroz ove amandmane, a onda i ceo duh ovog zakona. Da se razumemo, nije SRS protiv toga da se iz zakonodavne vlasti pravosudna grana vlasti izdvoji što je moguće više. Odnosno, da što manje uticaja ima i zakonodavna i izvršna vlast na sudsku granu vlasti. Ne na ovaj način, jer smatramo da ovo nije dobar način. Ovo je tek politizacija sudstva.

Kada smo govorili o Zakonu o sudijama, taj naš koncept smo podrobno obrazložili i rekli da smatramo da ovo visoko telo, da Skupština treba da bira samo predsednika Vrhovnog suda i sudije Vrhovnog suda, a da Vrhovnom sudu ostavi da bira sudije nižih sudova. Znači, ne želimo mi to da zadržimo za sebe. Ovako formiran Visoki savet pravosuđa nije ono što je Opšta sednica Vrhovnog suda, gde ljudi koji sede u Vrhovnom sudu treba da olučuju o tome ko od kandidata, na osnovu predloga veća nižih sudova u zavisnosti od toga za koje veće se bira sudija, daju mišljenje za svog kolegu. Uglavnom se svi znaju i imaju mogućnosti da provere, na osnovu uspešnosti rezultatima koje ostvaruju, da li je ažuran, koliko mu je presuda poništeno, koliko vraćeno, koliko potvrđeno, da li treba da bude unapređen ili ne treba da bude. Ovo telo je jedno političko telo, koje mene zaista podseća na onu Titovu Udbu.