Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se i govoriću istovremeno o članu 14. i 15. Predloga zakona o Visokom savetu pravosuđa i želeo bih da ukažem na činjenicu da ovde postoje tri vrlo velika problema. Nadam se da će predlagač to ustanoviti.
Kada smo ovde razgovarali o tome i saopštili da protiv odluke Visokog saveta pravosuđa nije dopušten upravni spor, postavlja se pitanje - a šta je to dopušteno? Koje to pravno sredstvo njemu stoji na raspolaganju, šta on to može da uradi, da podnosi žalbu Ustavnom sudu? Ne bih da mešam ustavno sudstvo sa onim gde bi se na najdirektniji način i gde bi bilo najnormalnije i najrazumnije da može da se pokreće upravni spor.
Druga stvar, koja je gotovo neodrživa, neverovatna, nešto čime se čak narušava i Ustav Republike Srbije, to je - sednice Visokog saveta pravosuđa zatvorene su za javnost. Postavlja se pitanje motiva - zašto su sednice Visokog saveta pravosuđa zatvorene za javnost? Nijedna sednica, nijednog pravosudnog tela, pravosudnog organa, nije zatvorena za javnost. Svako krivično veće mora da pusti javnost, u skladu sa zakonom, a da ne govorimo o ovakvim stvarima.
O čemu će se to tamo razgovarati, o čemu će se to tamo raspravljati, kakve će se to odluke tamo donositi, kada su te sednice zatvorene za javnost. I onda će biti sednica zatvorenih za javnost, gde mi čak nećemo znati ni koja je argumentacija, kakva je argumentacija, ko je predložio određene stručne kandidate, koje su im kvalifikacije, šta je to što ih čini na poseban način dostojnim sudijske funkcije.
To je, dakle, nešto što je potpuno neprihvatljivo, nešto što je potpuno nerazumno.
I na kraju, vrhunac neverovatnih rešenja u ovom zakonu je prvi stav člana 15. u kome se govori o izuzeću od učešća i glasanju na sednici kada se odlučuje o članu Visokog saveta pravosuđa. Član Visokog saveta pravosuđa ne prisustvuje sednici na kojoj se o njemu odlučuje. Sada vas molim da zamislite jedan primer - sednica Visokog saveta pravosuđa je zatvorena za javnost. Nema onoga o čijoj se sudbini odlučuje. Kako će taj znati i kako će bilo ko znati šta se odigravalo na toj sednici Visokog saveta pravosuđa, šta se to zbivalo, na osnovu čega, zapisnika, čega, koji je to službeni akt, službena beleška, na osnovu čega ćemo uopšte steći uvid u to šta se tamo dešavalo?
Šta će onaj, čiji je interes, čije je pravo povređeno, na koji način će on moći da zna šta je zgrešio, šta je pogrešno uradio, šta je to što je trebalo da učini drugačije? Meni se čini da je ovo nešto što nikada nismo imali.
Molim predlagača da izađe i da objasni - zašto nema upravnog spora, zašto su sednice Visokog saveta pravosuđa zatvorene za javnost i zašto onaj o kome se odlučuje ne može da prisustvuje sednicama Visokog saveta pravosuđa?
Ako ima bilo ko, a ne sam predlagač, neka izađe i neka mi objasni kako je to moguće i zašto je to tako? Mislim da logičnih, pametnih odgovora, na ova pitanja nema.