DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.11.2001.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

06.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:45 do 18:00

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o sudijama (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o sudijama – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa - glasanje (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Izvolite.
    ...

    Dejan Mihajlov

    Naravno, treba opet čitati do kraja - to su poslovi koji su nespojivi sa sudijskom funkcijom. Ovo je posao u koji se biraju baš sudije i samo sudije. Ne može neko da bude član Visokog saveta za pravosuđe tako da dođe sa ulice i da ga stavimo, nego mora da bude sudija, pa onda i treba da uživa naknadu, jer to nije posao koji je nespojiv sa sudijskom funkcijom, kao što stoji, nego upravo sudija po zakonu je član  tog saveta. I mi hoćemo da on bude član i hoćemo da bude dobro nagrađen zato što ima veću odgovornost nego neki drugi sudija koji nije član tog saveta.
    To je bila naša namera. Ne vidim šta je to sporno.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 42, protiv 97, uzdržana četiri, nije glasalo 33, ukupno 176 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, društvo iz ćoška, morao bih samo da kažem nešto pošto nisam imao pravo na repliku, a predlagač ima pravo da se javi koliko god hoće puta za reč.
    Niko malopre nije pominjao nikakve radne akcije, nikakvu socijalnu demagogiju. Čak sam rekao da je to sekundarnog značaja, u odnosu na kršenje zakonskih načela, ustavnih principa. To je ono što je neuporedivo važnije i uopšte se o tome nije govorilo. Kada nemate argumentaciju, kada ne znate šta i kako da odgovorite, onda ćete da se setite neke baš akcijaške parole sa kojom ćete da izađete i da kažete - eto, mi smo ti koji imamo argumente. Nemate ih.
    Naknada za rad se uvodi i ovo je 15. zakon koji reguliše primanja ljudi koji rade u pravosuđu. Ako vi znate da će iko u ovoj sali moći da se snađe, a ne neko drugi od građana Srbije, ja vam kažem da napravite sada anketu i videćete da niko živi u sali neće znati da vam navede zakone u kojima se regulišu primanja onih koji obavljaju pravosudne funkcije. Niko živi, a ni vi to nećete znati.
    Ovde je suština u sledećem. Možda društvo u ćošku zna. Oni su dobro raspoloženi, izgleda da ima razloga.
    (Predsedavajuća: Gospodine Vučiću, ovo nije kafana. Vodite računa šta govorite.)
    Ja se zato njima i obraćam na takav način. Nadam se da će to da shvate. Voleo bih da i vi obratite pažnju na to, a ne meni kafanskim rečnikom da se obraćate, jer, za razliku od vas, izlazim, predlažem amandmane i govorim o onome što je na dnevnom redu. Samo nemojte da mi zavlačite ruku u džep, molim vas.
    Što se tiče ovog člana zakona, ovo je naš pokušaj, verovatno poslednji pokušaj, da utičemo na činjenice i da pokušamo da ubedimo narodne predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije da suštinski ne prihvate predložena rešenja, da ne glasaju za ovaj zakon. Ukoliko bi se prihvatio ovaj amandman, ceo zakon bi bio besmislen, što je naš cilj jer se radi o lošem paketu zakona.
    Smatramo da bi bilo dobro da se ovakav amandman prihvati. Posebno me zanima kako i na koji način mi da očekujemo predloge za nova rešenja za pravosudne funkcije od 1. januara 2002. godine, kako će nam se brzo dogoditi ta i takva rešenja, kako i od koga će ona da zavise? Već vidim kako se sladi ministar pravde. Moći će da radi šta hoće i kako hoće, da postavlja koga hoće, da razrešava koga hoće, a za sve to će da kaže da je Visoki savet pravosuđa, kao ekspertsko telo, u stvari to predložio. Visoki savet pravosuđa, telo na koje značajan uticaj ima izvršna vlast, imaće svu vlast u svojim rukama, moći će da radi i govori šta hoće, moći će da bira i postavlja koga hoće.
    To što dobacujete i kako dobacujete - u našim kafanama se ipak mnogo lepše dobacuje, neuporedivo je pristojnije, a i kada je nepristojnije, neuporedivo je duhovitije od onoga što radi društvo iz ćoška.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li neko drugi želi reč? (Ne želi.)

    Stavljam amandman na glasanje.

    Za 22, protiv 135, uzdržan jedan, nisu glasala 22, ukupno 180 narodnih poslanika.

    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

    Na član 20. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne želi.)

    Da li neko drugi želi reč? (Ne želi.)

    Stavljam amandman na glasanje.

    Za 22, protiv 133, uzdržana tri, nisu glasala 24, ukupno 182 narodna poslanika.

    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

    Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima, da li predlagač želi da da završnu reč? (Ne želi.)

    Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

    (Tomislav Nikolić: Prvo, da utvrdimo kvorum, pre glasanja.)

    Molim vas da utvrdimo kvorum.

    Konstatujem da imamo kvorum.

    Stavljam na glasanje Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa, u celini.

    Za 143, protiv 23, uzdržanih nije bilo, nisu glasala tri, od 169 narodnih poslanika.

    Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa.

    Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU (pojedinosti)

    Primili ste Predlog zakona koji je podneo narodni poslanik Dejan Mihajlov.

    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Đorđe Mamula, Dragan Todorović, Dragan Tomić, Zoran Nikolić, Ljubiša Maravić, Branko Ružić, Zoran Radovanović, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Nataša Jovanović i Gordana Pop-Lazić, kao i Odbor za pravosuđe i upravu.

    Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o Predlogu zakona.

    Pošto je Narodna skupština, nakon što je zaključen zajednički načelni pretres u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o javnom tužilaštvu, prihvatila Predlog ovog zakona u načelu, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

    Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.

    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, valjalo bi da svako od vas razmisli o tome kako izgleda ovaj član 6, oba njegova stava, i kako se to u javnosti i do sada reflektovalo, a kako će tek biti ubuduće. Naime, i sada nam se dešava da i državni funkcioneri, istražne sudije, ljudi iz tužilaštva, svako živi obaveštava javnost ne samo o toku postupka, o pojavama koje zapaža, nego i o tome ko će biti uhapšen, ko će biti osuđen, ko će biti oslobođen. Novine se dočepaju čoveka, kao što zveri hvataju lovinu.
    Uzaludno vam je posle kada neko u dve rečenice ili u pola rečenice objavi ili demant ili iskreno prizna da nije bio u pravu. Ljaga na čoveku može da ostane za sva vremena i zato mislim da je trebalo da predlagač zakona bude određeniji.
    Naime, zaista može da se desi da interesima postupka ne šteti, a može da ima društveni značaj, da se obavesti javnost o stvari u kojoj postupa javno tužilaštvo. Zaista to može, ali ko će naći meru, odnosno hoće li javno tužilaštvo biti to koje procenjuje šta šteti interesima postupka ili bi neko trebalo o tome da vodi brigu, i da je vodi mnogo bolje nego što je do sada, a posebno otkako ste vi došli na vlast, o pojedincima vođena briga.
    Naime, kada bi to moglo da ima društveni značaj obaveštavanje javnog tužilaštva o stvari u kojoj postupa? Možda kada bi javnost bila uznemirena nekom pojavom, ali bi trebalo da znate da je dovoljno i to što MUP izlazi u javnost. MUP, kada se radi o pojavi u kojoj postupa i kada misli da postoji velika zabrinutost javnosti smiruje javnost saopštenjem da je istraga u toku, da se traga za počiniocima.
    Ne znam kako bi tužilaštvo moglo da smiri javnost, a da istovremeno mirno postupa u jednoj stvari, kako bi moglo da obaveštava javnost. A šta ako se ispostavi da optužnica neće biti podignuta, šta ako se ispostavi da tužilaštvo u okviru svojih poslova utvrdi da nema osnova za pokretanje istrage, podizanje bilo kakve optužnice i ko će onda oprati obraz onome koji je u javnosti proskribovan?
    Vaša javnost, vaši mediji to sada rade uraganskom brzinom. Još odluka nije ni otkucana, još se po stvari ni ne postupa, a mediji imaju čak i fotografije. Ima medija koji vam služe do kraja, ima medija koji uzimaju novac i od Službe državne bezbednosti, daju im novac za fotografije koje od njih dobijaju direktno, za spiskove, za obaveštenja o postupcima. Postoje privilegovani mediji iz kojih se obaveštavaju i državni funkcioneri.
    Zato bi bilo dobro da se ovaj stav 2. briše. Javno tužilaštvo ne komunicira sa javnošću. Javno tužilaštvo radi poslove koji su mu povereni zakonom. U te poslove ne spada smirivanje javnosti, to rade neki drugi organi.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
     Dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih rekao nešto o čemu smo govorili u načelnoj raspravi povodom Predloga zakona o javnom tužilaštvu. Naime, tada sam rekao da član 3. predloženog zakona deluje prilično groteskno. Podsetiću one koji nemaju zakon ispred sebe ili koji nisu čitali. Tu se kaže: "Korišćenje javnog položaja, sredstava javnog  obaveštavanja i bilo koje javno istupanje kojim se utiče na javno tužilaštvo zabranjeno je."
    Moram da kažem, ako na kraju bude prihvaćen zakon u celini, čini mi se da će mnogi, pre svega od ministara u Vladi Republike Srbije i mnogi od funkcionera DOS-a, izgubiti smisao postojanja, jer jedino čime se bave oni i poslušnički mediji, DOS-ovi mediji, a to su gotovo svi u Republici da ne grešim dušu, to je samo posao pritiska na javno tužilaštvo kako bi edž officio nekoga gonilo. (To, uzgred, znači - po službenoj dužnosti - da znate, pošto vidim da ne razumete.) Dakle, to je nešto što mi se čini da predstavlja danas najveći problem i bilo bi dobro kada bi ova norma, dakle člana 3, našla primenu u praksi.
    Ja sam bio dužan da izgovorim sa ovog mesta da bi oni koji ne čitaju zakone, oni koje zakoni ne interesuju nego samo revolucionarna pravda, imali u vidu da ovakav zakon vi predlažete, da ovakav zakon jedna stranka iz DOS-a predlaže, pa imajte to u vidu kada sledeći put budete nastavili da vršite i sprovodite svoju revolucionarnu pravdu.
    Što se tiče stava 2. člana 6. i obaveštavanja javnosti, pre svega mislim da bi, zbog tehničkih razloga, bilo gotovo neophodno da se ovaj amandman prihvati. Nije potpuno jasno šta bi to značilo, kada i u kojim slučajevima se šteti interesima postupka, ko je taj koji procenjuje štetnost postupka, kada i na koji način će se vršiti zloupotreba ovlašćenja u obaveštavanju javnosti od strane nadležnog javnog tužioca, ili neće.
    Drugo, postavlja se pitanje, ako drugačije postavimo ovaj član, ako šteti interesima postupka - šta će javno tužilaštvo tada raditi, ko će tada obaveštavati javnost o toku postupka, da li će se to kao i danas činiti preko MUP-a ili preko pojedinih istražnih sudija koje će ne znam kome tamo da viču kopaj, kopaj dublje, treba mi više leševa za ne znam ni ja koga, ili ne znam ni ja šta će se već dešavati. Zbog nepreciznosti ove norme uveren sam da se i predlagač slaže da bi bilo dobro prihvatiti ovaj amandman i brisati stav 2. člana 6.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
     Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 45, protiv 112, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 14, ukupno 171.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 11. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
    Predlagač je prihvatio amandman, kao i predstavnik Vlade, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć i time je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 19. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
    Predlagač je prihvatio ovaj amandman, kao i predstavnik Vlade, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć i time je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li predlagač želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 19, protiv 131, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 24, ukupno prisutna 174 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nataša Jovanović

    U Predlogu zakona o javnom tužilaštvu predlagač nam je rekao da se ovim predlogom zakona na najbolji način uređuju nadležnosti i organizacija javnog tužilaštva, položaj javnih tužilaca i njihovih zamenika i njihov izbor i imenovanje.
    SRS se oštro protivi ovakvom predlogu zakona, jer je već iz prvih članova Predloga zakona apsolutno jasno da se ovaj zakon u mnogim njegovim odredbama protivi važećem Ustavu Republike Srbije.
    U članu 22, u stavu 2, a moj amandman se odnosi na drugi stav, upravo se dešava ono o čemu smo govorili tokom rasprave u pojedinostima o prethodnom zakonu koji ste malopre usvojili o Visokom savetu pravosuđa. Naime, i ovaj zakon o javnom tužilaštvu se u najvećem svom delu oslanja upravo na malopre usvojeni Zakon o Visokom savetu pravosuđa, čemu smo se mi, kroz detaljnu argumentaciju, oštro usprotivili.
    Međutim, ja bih, pre nego što nastavim da obrazlažem svoj amandman, zamolila predsednika Narodne skupštine da primeni član 102. Poslovnika o radu Narodne skupštine - dok neki šetaju sa desne strane, a jedan stoji sa leve, kod društva u ćošku, dok ostali pričaju, a neki žvaću žvakaće gume, mi treba da govorimo o stvarima koje će i te kako da se tiču građana Srbije, a pre svega onih koji su zaposleni u organima državne uprave i u Ministarstvu pravde.
    Dalje, zakon je, kao što je to nekoliko puta rekao i u načelnoj raspravi i u raspravi o pojedinostima gospodin Aleksandar Vučić, neusaglašen. Da je sa svakim od ovih iz seta zakona, i jedan sa drugim, zapravo u potpunoj kontradiktornosti, pa i sami njegovi članovi, govori upravo i ovaj član 22. stav 2. gde se kaže: "Visoki savet pravosuđa rešava o zahtevu za izuzeće republičkog javnog tužioca ako se postupak vodi za krivično ili drugo kažnjivo delo određeno propisima Republike Srbije."
    Kako taj neko ko je pisao, a pretpostavljamo ko je taj neko, ovaj predlog zakona nije obratio pažnju na ono što stoji u članu 1. Predloga zakona, gde se kaže da je javno tužilaštvo samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela. Postavlja se pitanje kako, zbog malopre ustanovljenog nekog navodnog ekspertskog Visokog saveta pravosuđa, može sada samostalni državni organ, republički javni tužilac, da polaže račune i da po nalozima Visokog saveta pravosuđa odustaje ili da mu se nalaže šta treba da radi.
    Ubuduće, gospodo, kada budete predlagali neki zakon iz bilo koje oblasti morate dobro da sagledate šta piše u prvom članu ,a šta u drugom da biste nastavili dalje, morate da čitate važeći Ustav Republike Srbije, gde se apsolutno kaže šta treba da radi republički javni tužilac, dokle ide njegova samostalnost, kome odgovara za svoj rad.