DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.11.2001.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

06.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:45 do 18:00

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o sudijama (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o sudijama – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa - glasanje (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Gospodin Mihajlov, izvolite.
    ...

    Dejan Mihajlov

    Obično se ne javljam kada su u pitanju amandmani, jer smatram da svako ima pravo da iznese primedbu na predlog zakona, a na Narodnoj skupštini je da se odredi prema toj primedbi i prema toj promeni, koja može da se unese ili ne može da se unese. Ovde smo danas govorili o raznim rešenjima i proteklih dana. Ključna stvar koje mi moramo da se držimo, što se nekom sviđa ili ne, što je to neko radio, ili ne, ali moramo poštovati Ustav. Ma kako on bio nakaradan ili ne bio nakaradan, mi ga moramo poštovati.
    Sudije bira Skupština. Pominjana je ideja da Vrhovni sud može da bude taj koji će imenovati sudije. Jednostavno, nije u skladu sa Ustavom. Možda u nekoj perspektivi, ako se prilikom promene Ustava usvoji načelo da sudije ne bira Skupština, već ih bira Vrhovni sud, onda bi to rešenje bilo moguće. U ovom trenutku to rešenje apsolutno nije u skladu sa Ustavom i mi jednostavno ne možemo da ga prihvatimo. Kao što ne možemo da prihvatimo i da se ovaj član briše.
    Visoki savet pravosuđa je, u odnosu 7:4 za sudije, taj koji predlaže sudije Narodnoj skupštini Republike Srbije. To dovoljno govori o uticaju Narodne skupštine na izbor sudija, a naročito ako se zna i ta činjenica da sudije Narodna skupština bira, da ona ne može da stavi novi predlog, već može da se odredi za ili protiv postojećeg predloga Visokog saveta pravosuđa, koji nakon toga može da da novi predlog. Samo on i niko drugi.
    To dovoljno govori o mogućnosti uticaja Narodne skupštine, uticaja politike i zakonodavne vlasti na izbor sudija. Nakon gotovo nepostojanja koncepta izbora sudija koji smo imali u Srbiji - Odbor za pravosuđe i upravu, skupštinski odbor, bio je taj koji je predlagao sudije - mi dolazimo do rešenja u kome sudije, u odnosu 7:4 na sve one ostale, imaju većinu.
    Govorim o tome da je amandmanima usvojeno i to da Advokatska komora imenuje jednog člana u Visoki savet pravosuđa kada se razgovara o izboru sudija. Kada se razgovara o izboru tužilaca, usvojen je amandman da oba člana Visokog saveta pravosuđa imenuje republički javni tužilac. To govori da ministar, odnosno izvršna vlast nema nikakav upliv. Ovi predlozi i idu samo u pravcu nezavisnosti prilikom predlaganja izbora ovih funkcija. To govori o našoj nameri da se odreknemo jednog dela vlasti u korist struke, govori o našoj nameri da nama ne treba podjarmljeno sudstvo, koje će suditi po političkom ili bilo kakvom drugom uticaju.
    Nama treba sudstvo koje će suditi i štititi interese građana i pojedinaca. Mi računamo da smo mi svi ti pojedinci, bili u Skupštini ne bili u Skupštini, i da nam treba sudstvo koje će u svakom trenutku moći da nas zaštiti, bez obzira kako se zvali i gde sedeli. Samo zato dajemo ovakav predlog, znači u granicama postojećeg ustava.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 21, protiv 156, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 5, ukupno 182 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 4. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
    Predlagač je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Predstavnik Vlade je prihvatio amandman.
    Time je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Narodni poslanik Dragan Todorović podneo je amandman na član 4. Predloga zakona o sudijama, ali se ovaj amandman po svojoj suštini odnosi na član 4. Predloga zakona o Visokom savetu pravosuđa.
    Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
    Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Dame i gospodo, moj amandman je tehničkom greškom glasio na Predlog zakona o sudijama, a u suštini je na Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa, i ne bih želeo da posebno obrazlažem važnost sastava Visokog saveta pravosuđa, a posebno podelu na pozivne i stalne članove tog istog saveta.
    U Predlogu zakona o Visokom savetu pravosuđa navedeno je u stavu 2. da od dva pozivna člana javnog tužioca jednog bira ministar nadležan za pravosuđe, a drugog republički javni tužilac. To je još jedan eklatantan primer - uzimajući u obzir da je po dužnosti ministar za pravosuđe jedan od tri stalna člana Visokog saveta pravosuđa, on bi na ovaj način dobio mogućnost da odredi još jednog člana i mislim da bi ovlašćenja ministra pravosuđa na ovaj način bila prevelika.
    Zbog toga sam podneo amandman kojim se određuje da dva pozivna člana, javna tužioca, bira republički javni tužilac, a ne samo jednog. Mislim da je ovaj amandman u skladu sa načelima podele vlasti. Zadovoljan sam što je Odbor podržao ovaj moj amandman i mislim da će on doprineti da Zakon o Visokom savetu pravosuđa bude mnogo bolji. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 134, protiv 26, uzdržanih pet, nije glasalo 14, ukupno prisutno 179 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.
    Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što niste bili ovako revnosni i kod amandmana na član 1. stav 2, koji je morao da bude usvojen, jer smo na ovaj način degradirali zamenike javnih tužilaca, pa bi oni koji pozivaju na poštovanje Ustava, bez obzira na to da li nam se taj Ustav sviđa ili ne, trebalo dobro da pročitaju Ustav Republike Srbije i da vide da se u pogledu prava i odgovornosti, republički javni tužilac i javni tužioci uopšte ne razlikuju od zamenika javnih tužilaca.
    Ako gledate na sam proces koji vode onda vam je sasvim jasno da čak zamenik javnog tužioca ima mnogo veća zaduženja, veće zadatke, i neka bude da baš one koji vode procese više ne bira i razrešava Skupština, nego da ih bira i razrešava neki pomoćni organ. Neka to ostane vama na savest, ali bih samo upozorio javnost da Srpska radikalna stranka ne želi da se igra sa funkcijama zamenika tužilaca, na način na koji vi to činite, i da ih svodi na nivo činovnika koga baš svako može da imenuje, a ne više bira i razrešava.
    Što se tiče člana 5 - tu se ponovo očituje dvojnost standarda, dvojnost merila, dvojnost morala, rekao bih, kod predlagača zakona. Naime, moram da pročitam član 5: "Sa članstvom u Visokom savetu pravosuđa nespojive su službe, poslovi i postupci koji su nespojivi sa dužnošću sudije". Po članu 27. stav 2. Zakona o sudijama, sa dužnošću sudije nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. Odjednom, u članu 5. u stavu 2. Zakona o Visokom savetu pravosuđa kaže se: "Od toga su izuzeti advokati i funkcioneri u izvršnoj vlasti".
    Molim vas da mi odgovorite kako to da sudija koji će biti član Visokog saveta pravosuđa mora da bude moralan, ne sme da načini nijedan postupak koji je nespojiv sa ugledom sudije, koji bi štetio ugledu suda, a oni drugi članovi, i čudi me da na to nisu reagovala gospoda advokati iz ove sale, mogu da budu i nemoralni. Oni su izuzeti od odredbe da moraju da budu moralni ljudi.
    A, ko to predviđa da su advokati nemoralni ljudi? Ajd( što kažete za državne funkcionere, nama je sada država prepuna funkcionera koji su nemoralni ljudi, ali zašto vređate čitavu jednu profesiju, pa kažete - od obaveza da budu pošteni izuzeti su advokati. (Žagor.)
    Da, teško je to kada prvi put čujete šta piše u Predlogu zakona, pa vam smeta što sam vas ja na to upozorio, a bilo bi dobro da ste čitali, pa da ste se sami upozoravali. Mislim da ovu odredbu treba brisati. Nama su potrebni sve časni i moralni ljudi u tom, vidim da ćete ga izabrati, Visokom savetu pravosuđa, bez obzira na to koju funkciju obavljaju i čime se u životu bave.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da delimično, govoreći i o članu 5, odgovorim na ono što je malopre izrekao predlagač ovog zakona.
    Naime, nije tačno da je naš predlog da Vrhovni sud Srbije bira sudije više u suprotnosti sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom ove zemlje, nego što je formiranje ili osnivanje ovakvog tela, kakvo je Visoki savet pravosuđa. Gotovo nikakve ingerencije Narodnoj skupštini nisu ostavljene.
    Čak i da Narodna skupština vrati predlog Visokog saveta pravosuđa, bilo kakav da je, Visoki savet pravosuđa ima pravo, mogućnost i ovlašćen je da ponovi potpuno isti predlog i da kaže - vas 250 ste svi idioti, svi ste ludaci, mi smo pametni u Visokom savetu pravosuđa i dostavljamo vam isti predlog. I to mogu da ponove deset puta.
    Narodna skupština nema nikakva ovlašćenja. Narodna skupština tu, čak, po Ustavu uopšte ne bira. Ona samo izglasava ili ne izglasava ono što joj je dostavio Visoki savet pravosuđa. To je ono što nije u skladu sa Ustavom. Ako ćete - šta je konsekventnije, šta je konzistentnije sprovedeno, neuporedivo bi bolji bio ovaj predlog koji smo mi iznosili, i siguran sam da bi i sudije i svi zaposleni u pravosuđu bili neuporedivo zadovoljniji, bez ikakvog mešanja izvršnih organa vlasti.
    Što se tiče nespojivosti sa članstvom, osim argumenata koje je izneo Tomislav Nikolić, osvrnuo bih se na stav 2. u kome se kaže da su izuzeti advokati i funkcioneri u izvršnoj vlasti.
    Vi ovde vidite, dakle, na najdirektniji način ne samo pominjanje, već vam otvoreno predlagač zakona govori koliki je uticaj i značaj izvršnih organa vlasti, odnosno nadležnog Ministarstva za pravosuđe. On mu čak daje i veća prava, odnosno manja ograničenja u odnosu na druge članove Visokog saveta pravosuđa i time stavlja na posebno mesto i daje poseban značaj funkciji jednog čoveka.
    Nije važno ko je to danas. Bilo ko da to bude sutra, da bude i neko mnogo bolji nego što je današnji ministar pravde, ali opet je to nešto što ne sme da se dešava u zemlji, i imaćemo potpuno politički diktirano pravosuđe. Ne samo da nećemo imati nezavisno sudstvo, nego ćemo imati nešto što je mnogo lošije i što mnogo više zavisi od političkih činilaca, pre svega, onih koji su na vlasti, koji određuju sudbinu zemlje i naroda, nego što smo imali ikada ranije.
    Ni u loša vremena, kada smo imali de facto uplitanje vlasti u sudijske poslove, u poslove pravosuđa uopšte, nikada nismo imali direktne ingerencije, neskrivene ingerencije, tako široke prerogative vlasti i upliva kao što danas imamo, kada je u pitanju ministar za pravosuđe, odnosno izvršna vlast.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 55, protiv 117, uzdržanih nije bilo, nije glasalo devet, ukupno 181 narodni poslanik.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 5. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
    Predlagač je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Predstavnik Vlade je prihvatio amandman. Time je amandman postalo sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne želi.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne želi.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 21, protiv 150, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 13, ukupno 184 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne želi.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne želi.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 21, protiv 148, uzdržan jedan, nije glasalo 13, ukupno 183 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nataša Jovanović

    Naše generalno protivljenje ovom predlogu zakona je i zbog mnogih nelogičnosti koje se pojavljuju u svakom članu i skoro u svakom stavu. Upravo član 8, na koji sam podnela amandman da se briše, govori o toj nelogičnosti i nedorečenosti. Tu se pojavljuju vrlo rastegljivi termini, gde nije definisano šta je to neuredno, nesavesno ili pristrasno vršenje dužnosti pozivnog člana Visokog saveta pravosuđa, niti  ko je taj ko će da to ustanovi, na osnovu čega, na osnovu čije pritužbe. Nigde ne stoji u zakonu šta spada pod neuredno, nesavesno ili pristrasno vršenje dužnosti pozivnog člana Visokog saveta pravosuđa.
    Zatim, u drugom stavu se pojavljuje isto ono što smo imali kod Zakona o sudijama, a to je da stalni član, izabran od Narodne skupštine, treba da bude razrešen ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od šest meseci. Zašto samo na kaznu zatvora dužu od šest meseci? Šta je sa onima koji su zbog prekršajne prijave bili osuđeni na mesec ili dva dana? Zar i oni nisu nedostojni da obavljaju funkciju člana vašeg Visokog saveta pravosuđa?
    Šta je sa ovim gde se ponovo pojavljuje da član Visokog saveta pravosuđa ne može da bude neko ko čini stvari koje su nedostojne dužnosti člana Visokog saveta pravosuđa? Šta su i čiji su ti moralni kriterijumi i kodeksi ustanovljeni ovim predlogom zakona, koji kažu šta je to nedostojno ponašanje zbog kojeg neko ne može da bude stalni član Visokog saveta pravosuđa?
    Vratila bih se na nešto o čemu su malopre govorile kolege, a to je član 73. Ustava. Predlagač, a to je samo formalno ovde poslanik Dejan Mihajlov, ili onaj ko je pisao ovaj predlog zakona, napisao je u obrazloženju da se imenovanje zamenika javnih tužilaca, kao što je do sada bio slučaj, od strane Narodne skupštine Republike Srbije, kosi sa Ustavom, što uopšte nije tačno. Gospodine Mihajlov, ako pročitate član 73. još uvek važećeg Ustava Republike Srbije videćete da, pored ostalih nadležnosti, Narodna skupština bira i razrešava i republičkog javnog tužioca i javne tužioce. A šta su zamenici u slučaju kada javni tužilac ne može iz opravdanih razloga da obavlja svoju funkciju. Po našem Ustavu i zakonu i zamenici javnih tužilaca apsolutno imaju iste ingerencije i do sada su birani na isti period kao i javni tužioci.