Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da je amandman dobar zato što je trebalo naći prikladniju reč. Predlagač zakona je u pravu što je hteo da definiše jedan odnos između prevoznika i putnika, a to je da ih ima više, da može da uključi još jedno vozilo, ali je reč zaista gruba i morao bih da kažem da je reč iz žargona. Nije reč koju biste mogli da pronađete u pravopisu srpskog jezika.
Ozbiljniji problem je kabotaža. Tu se slažem da treba definisati prevoz putnika, bez obzira na to da li je sedište onoga koji prevozi u Srbiji ili Crnoj Gori u međurepubličkom prevozu. Ne samo što ste definisali pojam kabotaža nego ste odmah rekli i građanima Srbije i građanima Crne Gore - ako uđete u autobus na teritoriji Republike Srbije, moći ćete da uđete samo u autobus koji pripada prevozniku iz Srbije i kome je i početna i krajnja stanica na teritoriji Republike Srbije.
To znači, ako autobus sa Cetinja krene iz Cetinja u Beograd, on bi trebalo da ima neki dogovor, izgleda, kao što smo nekada radili sa Mađarima pod sankcijama. Ima dogovor sa prevoznikom iz Srbije da onog časa kada ulazi u Srbiju putnici pređu u autobus prevoznika iz Srbije, kome će pisati na polasku Brodarevo-Beograd. Onda može taj autobus i da staje na stanicama i da uzima putnike i da putnici izlaze. Ako krene sa Cetinja, od momenta kada uđe u Srbiju ne može više da prima putnike. Mogu putnici da izađu, jer su uzeli kartu sa Cetinja, recimo, do Gornjeg Milanovca. Ali, u Gornjem Milanovcu ne sme niko da uđe u autobus, zato što će ova besmislena odredba o zabrani kabotaže biti shvaćena politički, hteli vi to ili ne.
Ja sam slušao dok ste bili u opoziciji stalno priče o tome da Milo Đukanović beži od diktatorskog režima u Beogradu, da vuče demokratske poteze, da čuva svoju državu, da čuva građane Crne Gore od strašnog pritiska koji stiže iz Beograda, da je potrebno samo da se promeni vlast u Beogradu, pa će onda Srbija i Crna Gora odmah izgladiti odnose. Evo, vlast je promenjena pre više od godinu dana, a odnosi ne samo da nisu izglađeni, nego smo na nekoliko meseci od referenduma za otcepljenje Crne Gore. Ovo je gurkanje, ovo je odgurivanje Crne Gore na svojevrstan način.
Kao što je granica koja je bila postavljena u Brodarevu i koja i dan danas funkcioniše - guranje Crne Gore, tako vam je to i ovaj zakon, i ovaj spor oko toga može li JAT da sleće u Tivat, da li duguje aerodrom JAT-u ili duguje crnogorski prevoznik aerodromu, i tu su odnosi potpuno nedefinisani. Više bih voleo da smo to jednom konačno definisali nego da se ovim zakonom bavimo, ali sad - šta je tu je.
Mislim da možete da izbegnete negativne konotacije, negativni utisak. Nemojte da se pravdate time da je ovo odgovor na ponašanje Crne Gore. Da smo mi, dok smo vršili vlast, svaki put odgovarali na ponašanje Crne Gore na isti način, odavno ne bi bilo Savezne Republike Jugoslavije. Srbija je veći član naše federacije. Srbija mora malo i da trpi. Nemojte da vam to bude teško. Interes je tako velik da Srbija može i da se uzdrži i da ne mora da odgovara adekvatno na svaku meru jednog manjeg partnera, koga treba ubediti da mu je interes da ostane u zajedničkoj državi, ukoliko uopšte želi da ima državu.
Bolje bismo ih ubedili ako bismo im ukazivali na primer Makedonije, ako ih pitate kako će im izgledati država kroz godinu ili dve, nego tako što im pokazujete kako, evo, čim oni neku meru uvedu i mi smo dovoljno pismeni da tu meru uvedemo.
