Molim vas da se malo umirimo, da bi mogli da se saslušamo.
Predstavnik Vlade, po Poslovniku, ima pravo da se javi kada god zatraži reč. Pretpostavljam da nije tražio pravo na repliku, inače bi to posebno istakao.
Reč ima gospodin Dragan Tomić, replika.

Očekivao sam, gospodo narodni poslanici, od predlagača da bar, pošto je napisao ovaj predlog zakona, ili ko je to već radio za ovo ministarstvo, kada obrazlažu, da pročitaju ono što piše u Predlogu, a ne da u samom predlogu iznose neistine.
Prva i najozbiljnija neistina odnosi se na porodiljsko odsustvo. Ono definitivno po ovom zakonu prestaje tri meseca nakon porođaja, toga momenta se konstituiše nega deteta, odnosno bolovanje koje se isplaćuje sa 65% od prosečne plate u Republici Srbiji, koja je negde sada oko 4-5 hiljada. A po zakonu ima pravo, kada ima porodiljsko odsustvo, na platu u punom iznosu, 365 dana.
Prethodni zakon takođe omogućava, ako je dete nedoraslo, odnosno nije stiglo onaj stepen razvoja koji je neophodan, pravo na još 6 meseci. Ovde se sva prava ukidaju sa 90 dana i ne može niko sa ove govornice pričati da je ovo najbolji evropski zakon i da je u skladu sa svim evropskim normama. Daleko je ovaj zakon od Evrope, od evropskih normi i od prava radnika. Hvala.

Ima reč gospodin Milovanović.

Moram opet da pojasnim, očigledno je da se muškarci javljaju ovde, a oni, normalno, nisu žene, pa očigledno nisu shvatili suštinu člana 71. Pošto nisu, moram da ga pročitam: "Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana".         Mislim da je to vrlo jasno napisano.
Zatim: "Zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršenih tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana porodiljskog odsustva.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 1. ovog člana, u slučaju kada majka napusti dete, ako umre i sl."
Poštovani poslanici, morate da budete malo tiši da bi mogli da čujete šta govorim. Hvala.
"Otac deteta može da koristi pravo iz stav 4. ovog člana ako se supružnici o tome sporazumeju".
Znači, mi smo ovde proširili prava supružnika i dali smo mogućnost da i otac deteta koristi to pravo na negu deteta, i zbog toga se kaže: porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta do godinu dana.
Valjda je to svima jasno, dragi moji poslanici. To je valjda suština.
Kad se radi o plaćanju, pa nemojte da izvlačite teze da bi pričali i da bi javnost Srbije dezavuisali da se neće plaćati porodiljsko odsustvo 100%. To je vrlo jasno i vrlo precizno, pročitao sam izvod iz zakona o tome.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Poštovane dame i gospodo, pošto se ovako žestoka rasprava nije se razvila skoro u ovom Parlamentu, imali smo jedan malo mirniji period, jer smo imali neke od zakona na dnevnom redu koji nisu bili tako loši.
Moram da kažem nekoliko uvodnih napomena. Ne bih se složio sa mojim prethodnicima koji su rekli da je ovo možda jedan od najgorih zakona, koje smo do sada imali na dnevnom redu. Ovo je zaista najgori zakon, predlog najgoreg zakona.
Zašto - ako je DOS u predizbornoj kampanji obećavao radnicima veliku zaposlenost, ako je DOS obećavao otvaranje novih radnih mesta, ako je DOS obećavao povećanje produktivnosti zbog ukidanja sankcija? Šta imamo danas, šta smo dobili od tih obećanja?
Dobili smo, najpre, pre šest ili sedam meseci, set poreskih zakona, koji je onda izazvao pravu buru oduševljenja među jednim delom ekonomskih stručnjaka, a ja ću vas podsetiti da sam onda postavio pitanje gospodinu Đeliću, ministru finansija - da li će taj set poreskih zakona doneti boljitak, povećanje proizvodnje i u kom vremenskom roku?
Naravno, odgovor dobijamo svakoga dana, kada pogledamo izveštaje iz Republičkog zavoda za statistiku, imamo pravo da pogledamo u naše novčanike i da vidimo kakvo je stanje prouzrokovano tim setom zakona.
Dalje, razmotrili smo i pokušavali da ovaj predlog zakona na neki način zaustavimo sa realnošću, kroz amandmane. Moram da kažem da je i sam ministar rekao da je ovo jedan od zakona rađen u saradnji sa socijalnim partnerima, pa ti socijalni partneri, prevashodno sindikati, od silnog zadovoljstva, pre nekih mesec i ne znam koliko dana, dođoše ovde pred Skupštinu i zamalo da uđu unutra, u Skupštinu.
Nisam video nikoga iz Skupštine da je izišao da pozdravi okupljene radnike, koji su se okupili da bi pozdravili ovakav predlog zakona, naravno, iz silnog zadovoljstva. A nisam siguran ni da će ti isti radnici ponovo da se okupe, ukoliko ovakav predlog zakona i ne usvojimo.
Dakle, zašto su se sindikati toliko pobunili protiv jednog zakonskog predloga, koga, po rečima ministra, oni sami podržavaju? U zadnje vreme sam iskoristio priliku da se malo više krećem među mojim biračima i, verujte, nisam ni jednog čoveka sreo, koji me nije pitao - aman ljudi, šta to radite sa ovim zakonima o radu, o penzijskom osiguranju itd. Svi, bukvalno svi, i mladi i stari, pitali su me - zašto se ide na povećanje starosne granice za odlazak u penziju?
Slažem se da imamo preko 700 hiljada nezaposlenih. Sada koristim priliku da pitam gospodina ministra - kada će se stvoriti ti bolji uslovi za rad, za one koji rade, jer oni koji ne rade su skoro premašili brojku od 800 hiljada. Zato licemerno zvuči da će predloženim zakonom biti obezbeđena veća materijalna i socijalna sigurnost zaposlenih. Od tih skoro 800 hiljada ljudi, koji su bez posla, veliki broj je mladih. Ti mladi, pored toga što privreda ne radi, što nema otvaranja novih radnih mesta, neće moći da dođu ni na ova radna mesta koja su zauzeta zbog toga što se starosna granica za odlazak u penziju pomera skoro za pet godina.
Moram da kažem da je cilj svih ovih reformskih zakona ekonomsko podjarmljivanje naše zemlje, da je cilj poreskih zakona uništenje okruženja za rad naše privrede, a da je cilj ovog zakona stvaranje uslova da i oni koji su zaposleni ostanu bez svojih radnih mesta.
Da bi poslodavci mogli da otpuste ljude, u onoj meri koliko im odgovara, mora se doneti jedan ovakav zakon. Zato nikako ne mogu da se složim sa jednim ovakvim zakonskim predlogom i iskoristio sam svoju mogućnost da iskažem svoje neslaganje sa ovakvim zakonskim predlogom.
Nadam se, kolege poslanici, da ćete imati razumevanje za ovo na šta sam ukazivao i da nećemo dospeti u takvu bezizlaznu situaciju, u kakvu možemo da dospemo ako se ovakav zakonski predlog usvoji. Hvala.

Na red dolaze predsednici poslaničkih grupa. Prvi se za reč javio gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona koji je izazvao veliku pažnju srpske javnosti, posebno pažnju radnika. Iako je ovo zakon koji ima za cilj da štiti isključivo prava poslodavaca, na udaru odredaba ovog zakona naći će se isključivo radnici, odnosno oni koji to još uvek nominalno jesu, pošto za ovih godinu i nešto dana, od kako vi brinete o privredi u Srbiji, sve je manje radnika koji to i ne stiču tako što rade.
Naravno, ima zaposlenih koji i po tom osnovu mogu da se nazovu radnicima, ali je i njih sve manje, tako da bi ministar vrlo lako mogao da preimenuje svoje ministarstvo u ministarstvo za nerad i za otkaze, a ne za rad i zapoljšavanje. Šta je sudbina ovog zakona?
Prvo, počeli te da javnom raspravom po starom dobrom maniru, a vidim da ministru izrazi kao što je omladinac, da nije stran. Došli ste do zaključka da nećete imati podršku sindikata za ovakav predlog zakona. Istovremeno se i jedna politička stranka iz DOS-a izjasnila da nije za ovaj predlog zakona. Počeli su radnički nemiri, a vi ste demonstracije sindikata zaustavili obećanjima da ćete nekih pedeset i nešto amandmana na Predlog zakona, koje su podnele različite poslaničke grupe, prihvatiti. Na taj način smirena je situacija u Srbiji i nikada mi narodni poslanici ni od koga, pa ni od predstavnika sindikata nismo dobili spisak amandmana koje su ono usaglasili sa Vladom i sa šefovima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Tako gledano, SRS ima onu obavezu koju uvek ima kada u Narodnoj skupštini govori o nekom zakonu ili odlučuje kako će da glasa, ta obaveza je naš politički, naš ekonomski program i ta obaveza nam nameće da budemo protiv ovog predloga zakona. Ta obaveza nam je nametala da napišemo veliko broj amandmana. Njihova sudbina je da su završili u košu od strane predlagača zato što iz osnova menjaju njegov koncept zakona.
Naravno da menjaju. Ovaj predlog zakona pisali su poslodavci. A, kakve mi poslodavce u Srbiji imamo? Imamo jednu vrstu poslodavca koje smo i do sada priznavali za poslodavce, to bi bili direktori društvenih preduzeća. Imamo drugu vrstu poslodavaca, vlasnike privatnih firmi, koje bih opet podelio u podgrupe: na one koji su ukrali društvena preduzeća koristeći inflaciju, hiperinflaciju; koristeći prvi i drugi krug privatizacije; pa onda jeftino otkupljivanje od radnika njihova prava stečena stažom ili u toj fabrici ili uopšte u Republici Srbiji, a takvih ima i ovde u ovim poslaničkim klupama; i naravno onih samoniklih privatnika, koji su razvijali svoj privatni biznis, nekada uz pomoć države, a nekada bez ičije pomoći, ili su doneli kapital iz inostranstva; ili su bili u sprezi sa vlašću. I sada su mnogi od njih u sprezi sa aktuelnom vlašću i na taj način su razvijali svoj biznis.
Ovaj zakon se pravi za buduće poslodavce. Ovim mi otvaramo nedra i kažemo - ovo i ovo ćemo ispuniti, uz sve one dosadašnje rigorozne uslove koje ste nam postavili, evo i ovaj uslov vam ispunjavamo. Mi ćemo zaustaviti potpuno proizvodnju u fabrikama, a već sada je skoro na nuli. Uostalom, i ova tri meseca, bez obzira na to što tri meseca poslednja, od prošle godine nisu za upoređivanje, a ni ova tri meseca neće postići čak ni nulu, odnosno jedan prema jedan u odnosu proizvodnje prošle i ove godine.
Očigledno je da se ubrzano radi da fabrike budu mesto u kojima će se skupljati radnici dva puta mesečno da podignu neki novac. A čak ne ni u fabrikama, sada se to izmišlja na različitim punktovima u gradu, radnici se više ne skupljaju ni u fabrikama. I da se eventualno izdvajanjem celine iz velikih giganata, celine koja već sada samostalno funkcionišu, da se privuče neki strani partner koje je spreman da u takvim uslovima, u tim fabrikama proizvodi.
On da bi proizvodio, da bi doneo kapital, a vi da biste dobili kredite, morate da ispunite dodatne uslove. Jedan je uslov da nema opterećenja radnika. I vi te uslove rigorozno ispunjavate, sve manje je onih koji dolaze na posao, a od tih je sve manje onih koji dolaze da bi radili. Mnoga velika preduzeća imaju sada veće svoje neke celine u kojima se vrši zapošljavanje, obrazovanje, okreni obrni, priprema u stvari da ljudi ostanu bez posla. To je jedan uslov.
Drugi uslov je, čak i kada dođe i kada primi radnike u radni odnos, da nema prema njima nikakvu obavezu. Vama je rečeno - radnici u Srbiji su naviknuti na komunizam, na socijalizam, na samoupravljanje, na ono što je tamo bilo loše i na ono što je tamo bilo dobro. Ono što je tamo bilo dobro, to su prava radnika, to je zaštita radnika, toga ne sme da bude u Srbiji i vi to ovim zakonom pokazujete.
Navedite, gospodine ministre, od 183 člana ovog zakona, jedan član u kome su uslovi za zaposlenog povoljniji nego u zakonu koji će prestati da važi. Jedan član, da li je to odsustvo sa posla, da li je to pravo na rad, da li je to otkaz. Zamislite, čak i vojnik iz vojske kada se vrati na posao, sada ima samo 5 dana da se vrati na posao. Nekada je to bilo 10 dana. Sada je 5 dana čak i to.
Dalje, da raščistimo odmah šta je to porodiljsko odsustvo i šta je nega deteta, da nas ovde ne zamajavate. U zakonu jasno piše da je porodiljsko odsustvo tri meseca. Ako je započeto četrdeset dana pre porođaja, onda ima samo još preostalih do tri meseca posle porođaja, a posle toga počinje nega deteta. Žena više nije porodilja, nego je negovateljica.
To je potpuno jasno. Da je to isto, zašto biste uvodili termin - nega deteta? Zašto ne bi bilo porodiljsko 365 dana i da svima u Srbiji sve bude jasno. Koliki su sada iznosi za slučaj da radnik dobije otkaz, i to ne svojom krivicom? Manji su nego što su bili do sada. Sve je smanjeno, pa makar na pet dana, makar na 3%, ali je sve rigoroznije po radnika nego do sada.
Razumem da ćete vi ovde imati velikih problema sa sindikatima, ali i treba da ih imate. Imali ste pregovore sa njima, javnost je saznala, a ja sam gledajući televiziju saznao da ste se dogovorili, da ste deo radničkih zahteva prihvatili i pokazali im amandmane koje treba ovde u Skupštini da usvojimo da bi radnici bili zadovoljni. Sada saznajemo da je Vlada nešto više od trećine amandmana, usvojila. U pitanju je obmana.
Da li će neki sindikat biti miran pred ovom činjenicom, ja to ne znam. Vidim da postoji jedan sindikat koji vas i dalje bespogovorno sluša. Vidim da postoje dva koja vas ne slušaju. I od ta dva, jedan ima anatemu da je bio državni. Čak i njegovom predsedniku, vidim, plasirate u javnost nekakav kriminal ili neka dela zbog kojih bi on kao trebalo da se postidi, pa da ne predvodi radnike.
Vi kažete gospodine ministre, da ovaj zakon izbacuje polutke iz sindikalnog delovanja. Mi smo čini mi se to u martu mesecu potpuno izbacili i rekli da je zarada ubuduće samo u novcu, taj predlog zakona je bio ovde. Ali, gospodine ministre, imam jedan plakat (pokazuje plakat) kojim vas pozivam da vi ispunite, vi ste za ovo najbolji - Obaveštenje, 8. novembra u prostorijama Samostalnog sindikata počinje upis zainteresovanih za isporuku krompira po ceni od 7,5 dinara po kilogramu, proizvođač isporučilac je iz sela Koštunići. Možda ste zato tu nešto promenili. Plaćanje je u dve rate.
Znate šta, u vreme kada ste vi bili opozicija, bilo je i polutki, a sada samo krompir. Tako kaže da može da se piše samo tri džaka, nema više, nema prava više da se piše.
Mi smo bili spremni da o ovom zakonu zaista raspravljamo na način koji dolikuje Narodnoj skupštini, na način da ne možete baš sve svoje da u zakon ugradite, ali da ne možete ni da trpite da vas neko na ulici psuje zato što je izglasan zakon koji njega direktno pogađa. Sada ste predvideli odredbu... spreman sam, ali mislim da ću to u drugom javljanju morati, evo, završavam.
Detaljno ću ići po mnogim članovima, na koje ću da vam skrenem pažnju ukoliko su rigorozni po radnika, ali vi ste sada spremni da kažete da radni odnos može da prestane zato što poslodavac više nema posla za radnika. Jeste to tako lepo reći. Šta će biti tada sa tim radnikom, a poslodavac ima pravo čak, po vašem predlogu, skoro neograničeno da prima ljude na određeno vreme i čim istekne jednima na određeno vreme on prima druge, prima treće, nema nikakvih obaveza. Oni do 50 zaposlenih skoro polovinu obaveza nemaju više kao što imaju drugi.
Očigledno je za šta se priprema teren u Republici Srbiji. U tome ne bih učestvovao, dame i gospodo narodni poslanici. Još uvek postoji delema javnosti kako ćete se vi opredeliti. Savest koju ste pokazivali u nekoliko navrata govorila mi je da vi nećete uopšte glasati za ovaj predlog zakona. To što su vaši predstavnici poslaničkih grupa prihvatili zahteve sindikata, zaokružili na 50 i nešto amandmana, govori mi da ovaj zakon, ovakav, bez tih amandmana, za vas nije prihvatljiv. Tu dolazimo do onoga što naročito nedostaje u ovoj skupštini. Dolazimo do gaženja reči, do držanja reči.
Ako ste se sa sindikatima dogovorili da se zakon promeni da oni ne bi i dalje bili na gradskim ulicama, onda Predlog zakona promenite. A ako niste spremni da ispunite tu obavezu, ako vam je bio potreban samo jedan vremenski period u kome biste preko sindikata, preko drugih ljudi u sindikatu smirili sindikate, ograničili njihovu bunu na ono što vi možete da podnesete, ubeđen sam da će vas sačekati za 5 ili 10 dana, čak možda i ne na Predlogu zakona, nego na normalnoj situaciji, ali da će vas taj isti otpor sačekati.
Vama lično, gospodine ministre, želim sreću u životu, ali test za mene kao građanina Kragujevca, za svakog ministra u Vladi je dolazak u fabriku automobila. Od kako su neki ministri bili oplavljeni u fabrici automobila, njih tamo više nema i nisu ih tukli pripadnici političkih stranaka, nego radnici Fabrike automobila u Kragujevcu.
Zato vam kažem, mene ne možete da ubedite, jer sam počeo sa 19 godina na pruzi kao pripravnik i mene ne možete da ubedite da je ovaj zakon dobar. Možda mnoge od vas koji ste završili fakultet, postali narodni poslanici, a ne znate mnogo toga o životu, posebno ne znate kako izgleda kada se poslodavcu da prevelika moć u ruke. Možda ćete nekoliko njih, evo možda i ovog potpukovnika što mi dobacuje iz klupa, Miloševićevog saradnika iz Dejtona, možda i njega ubedite da je zakon dobar. On je bio poslodavac pred kojim su radnici stajali mirno, ali radnici više ni pred kim neće da stoje mirno. Ovu državu su izgradili naši očevi, naši dedovi i mnogi od nas koji imamo skoro 30 godina staža. Poslodavci koji dođu na gotovo neće moći da očekuju da im baš sve želje ispunite, tim pre što vam ništa za to slugaranstvo nisu dali.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, posle njega Toma Bušetić, a zatim Čeda Jovanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o ovom zakonu kao poslodavac, a ne kao političar. Kao poslodavac kažem da je ovaj zakon veoma štetan za naše radnike. Pre tri meseca smo im oduzeli novim Zakonom o privatizaciji akcije, a kada se bude usvojio ovaj zakon oduzećemo i sva prava koja su imali naši radnici.
Stranka srpskog jedinstva kada bi pripremila neki zakon u Skupštini, mi bismo vršili prvo javnu raspravu sa predstavnicima sindikata. Tako je radila i ova skupština sa predstavnicima sindikata, tri najveća sindikata, bez jednog sindikata, a taj sindikat pripada gospodinu ministru jedino se taj sindikat složio sa ovim zakonom. Usaglasili smo 50 amandmana. Devet amandmana je prihvaćeno, a to su oni amandmani koje je predložila Stranka srpskog jedinstva i preko 20 amandmana DSS.
Samo bih Dejana Mihajlova zamolio da kada se bude javio kaže šta se to promenilo, pa ste 20 amandmana povukli i samo kažete - samo da nam prihvate onaj amandman 105, mi ćemo glasati za ovaj zakon.
Stranka srpskog jedinstva i ja lično mislimo da nije problem kod poslodavca vlasnika preduzeća. Problem je u državnim, javnim i društvenim preduzećima. Kako tamo da se zapošljavaju radnici, bez ikakvog konkursa, bez ikakvog oglasa.
Takođe, jedan član 71, u kojem se radi o porodiljskom odsustvu, gospodin ministar kaže da je dovoljno 90 dana za majke koje rađaju decu da budu na porodiljskom odsustvu, i kaže u daljem tekstu da mogu očevi da koriste bolovanje i da čuvaju decu. Zaboravio je da majke doje decu, ne očevi. Sigurno je gospodin ministar to završavao kod neke komšinice, ali nema svako naprednu komšinicu. Takođe, gospodin ministar je rekao da u Nemačkoj majke imaju negde oko 70 dana trudničkog, a zaboravio je gospodin ministar da je u Nemačkoj standard života veoma visok i da su tamo plate 10 puta veće, odnosno 15 puta veće nego što su u Jugoslaviji.
Stranka srpskog jedinstva ima primedbu na pojedine članove, kao što je član 1. Predloga - kolektivni ugovori postaju neobavezni tako da poslodavac, a takođe i saugovarači na ostalim nivoima, mogu i ne moraju da zaključe iste. Kako će to radnik da zasnuje svoja prava ukoliko ne postoji kolektivni ugovor, a znamo kako su se i za vreme dok su postojali kolektivni ugovori sprovodili.
U članu 3. istovremeno se reguliše da pravilnik o radu donosi poslodavac. Dakle, ako poslodavac pravilnikom o radu umesto kolektivnih ugovora može da reguliše odnose sa zaposlenim, jasno da će se on odlučiti za pravilnik i time sebe poštedeti neprijatnih razgovora sa radnicima, odnosno njihovim predstavnicima.
Takođe, u članu 9, - zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu. Kako će to zaposleni, da dokaže da mu je isplaćena odgovarajuća zarada, koji su to kriterijumi, sa kim on to da usaglasi, pošto se svaki poslodavac bori da isplati što manju platu, jer znamo da su doprinosi prema državi veoma visoki. U članu 12. stoji: "Zaposleni je dužan da odgovorno i savesno obavlja poslove koje mu odredi poslodavac." Kakva su ograničenja? Labava i nikakva u ovom članu. U članu 26. određuje se da radni odnos na određeno vreme može da traje do tri godine. Mislim da komentar nije potreban za ovaj član.
U članovima 43. do 48. govori se o pravu poslodavca na preraspodelu radnog vremena, tako da radna nedelja može da ima i do 60 časova. Smatramo da ovo nije u redu. U članu 62. poslodavcu se otvara mogućnost da uskrati odmor zaposlenom. Zamislite, svaki radnik unapred četiri, pet ili šest meseci zakaže, odnosno uplati da ode na letovanje, da ode na more ili u banju, uzme vaučer i poslodavac kaže - ne možete da idete iako ste prijavili, iako ste platili.
Po članu 103. zaposleni može da dobije otkaz, kako kaže tačka 4. ovog člana, "ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno (obratite pažnju) ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca."
Znate šta, radnik malo jače lupi vrata ili ne zatvori vrata, onda poslodavac kaže: dođite ovamo, vi se ponašate nedisciplinovano i ja ću vam dati otkaz. (Dragan Milovanović, sa mesta: To kod tebe u firmi?)
Gospodine ministre, u svojoj firmi sam privatni preduzetnik 20 godina, imam 106 radnika i više sam vodio računa o mojim radnicima, i svim ostalim radnicima, nego što ste vi vodili računa o vašem sindikatu gde ste vi bili predsednik gospodine ministre. Ovaj predlog zakona da bivši ministar predlaže pa i nekako. To je stvarno čudo. Vi izgleda da nemate kontakt sa radnicima i da vam ne daju pravu informaciju šta je budućnost ovog zakona.
Budućnost ovog zakona je veoma mračna. Mi ćemo, možda, odnosno vi da usvojite ovaj zakon. Gospodo, zapamtite da će biti socijalni nemiri u Srbiji. Da radnici nemaju od čega da žive. Da su plate veoma male. Da novih radnih mesta nema, da mala i srednja preduzeća, nova, ne mogu tek tako da se formiraju, jer treba da ih formiraju oni koji su izgubili posao. Oni koji su izgubili posao nemaju dovoljno novca, a poznato je da Vlada ne vrši nikakvo kreditiranje i da nema odakle da otvore novo malo i srednje preduzeće.
Poštovane dame i gospodo, ovaj novi zakon novi koji predlaže naš ministar je po principu - kadija te tuži, kadija ti sudi. Nadam se da ova skupština neće usvojiti ovaj zakon, jer ovaj zakon je veoma štetan za radnike i svi mi koji sedimo ovde imaćemo veliku odgovornost. Zahvaljujem.