DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 04.12.2001.

17. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

17. dan rada

04.12.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 11:15 do 17:25

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 52, protiv 124, uzdržana četiri, nije glasalo 14, ukupno 194 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Lukić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li se neko drugi javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 32, protiv 136, uzdržanih nema, nije glasalo 28, ukupno 196 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 17. amandman su podneli narodni poslanici Slađan Mijajlović, Slobodan Adžić i Srđan Petrović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 76, protiv 97, uzdržanih nema, nije glasalo 24, ukupno 197 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Petar Petrović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 17. doda novi naslov i novi član 17a.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li predlagač želi reč?
Ima reč narodni poslanik Petar Petrović.
...
Jedinstvena Srbija

Petar Petrović

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi povodom Predloga zakona o radu, između ostalog, govorio sam i o neusklađenosti određenih odredbi Predloga zakona sa saveznim Zakonom o radnim odnosima, kao i sa određenim članovima Ustava Republike Srbije.
Upravo se ovaj moj amandman na član 17, gde tražim da se posle člana 17. doda novi član 17a, koji reguliše način zasnivanja radnog odnosa (ne bih čitao ceo član), odnosno oglašavanja slobodnih radnih mesta. To sam potkrepio argumentima iz samog Predloga zakona o radu, koji u članu 13. stavu 2. kaže: "Jamči se sloboda rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešće u upravljanju. Svakome je, pod jednakim uslovima, dostupno radno mesto i funkcija".
Takođe, članom 35. Ustava Republike Srbije, između ostalog, utvrđeno je načelo da je svakome pod jednakim uslovima dostupno radno mesto. Isto je to predviđeno i članom 9. saveznog Zakona o osnovama radnih odnosa. S obzirom da sam u načelnoj raspravi gospodina ministra čuo jednu veliku novost koju nisam znao, a to je da je u ovoj državi sve moguće, to sam protumačio da je moguće da republički zakon ne bude usklađen sa saveznim, a savezna država još uvek postoji i svi se kunemo u nju. Eto, iz tog razloga sam i predvideo da se posle člana 17. doda član 17a.
Vlada u obrazloženju zašto, između ostalog, ne prihvata ovaj amandman, kaže da ni dosadašnji način oglašavanja slobodnih radnih mesta nije dao željene efekte, kao što je povećanje zaposlenosti itd. Samo bih podsetio gospodu iz Vlade, koja su napisala ovo obrazloženje, da povećanje zaposlenosti nikako i ni na koji način ne zavisi od toga da li će slobodno radno mesto biti oglašeno ili ne. Zna se kako se otvaraju nova radna mesta. Znači, trebaju nam nove firme, nova preduzeća, nova radna mesta itd, za sve to su potrebne pare, a mi u ovom trenutku tih para nemamo ili tek očekujemo da ih dobijemo.
Dakle, imajući u vidu da se u ovom trenutku kod naše kompletne privrede preko 70% (ne znam tačan procenat) nalazi u državnom ili društvenom vlasništvu, da to još uvek predstavlja većinsko učešće, mislim da ne treba davati prevelika prava i ovlašćenja poslodavcu. Postavlja se pitanje da li je direktor firme društvene, državne, u klasičnom smislu poslodavac, da li je to njegova firma, ili ga je tu neko izabrao, a dobio je apsolutnu slobodu da može da zapošljava koga hoće.
Ipak je oglas bio, i treba da bude, neko sredstvo preko koga će mnogi koji su zainteresovani da zasnuju radni odnos, ili da se zaposle, kako se to sada kaže, doći do saznanja da ima negde slobodno radno mesto za ono zanimanje koje oni poseduju.
Dao bih samo jedan primer - kako će čovek iz Vranja ili iz Subotice, bilo kog zanimanja da je, neka to budu i ona tražena vrhunska zanimanja, da zna da u Smederevu, u Jagodini, u Beogradu ima slobodno radno mesto gde se traži njegova profesija. Od toga da će poslodavac u državnoj, odnosno društvenoj firmi, da se raspita gde ima takav stručnjak, kakav mu treba da ga nađe i zaposli, drage moje dame i gospodo, još smo mi daleko. Zato apelujem da u ovom prelaznom periodu mi zadržimo rešenje koje je bilo, da poslodavac bude obavezan da oglasi slobodno radno mesto, upravo da bismo ispoštovali odredbe Ustava i odredbe saveznog Zakona o radnim odnosima.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
 Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 39, protiv 126, uzdržan jedan, nije glasalo 25, ukupno 191 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Amandman da se posle člana 17. doda novi član 17a podneo je narodni poslanik Toma Bušetić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Izvolite.

Toma Bušetić

 Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da institut oglasa i konkursa mora da ima obaveznost, kao što je bilo u dosadašnjem Zakonu. Zašto treba oglas i dalje da postoji? Pre svega, zbog jednake dostupnosti svim građanima, da znaju gde ima slobodnih radnih mesta i da mogu da konkurišu na ta radna mesta. U suprotnom, po meni, krše se te osnovne ustavne odredbe. Ima tu i dobrih primera, zašto tako treba činiti. Jednostavno, kako će jedna učiteljica ili jedan medicinski tehničar znati gde ima upražnjenih mesta; ili još jedan dobar primer - kako će naši analitičari znati koliko nam treba električara ili koliko nam treba bravara u ovoj našoj zemlji? Brisanjem ovog instituta sve se ovo dovodi u pitanje. Uostalom, i predstavnici MOR-a su smatrali da ovakvu odredbu, u svakom slučaju, treba zadržati i u ovom novom Zakonu o radu. Smatram da ovaj amandman treba prihvatiti.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
 Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 52, protiv 112, uzdržanih nema, nije glasalo 16, ukupno 190 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Marković.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amadmana želi reč? (Nije tu.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 45, protiv 109, uzdržan jedan, nisu glasala 32, ukupno 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Izvolite.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 20. tražili smo da se doda treći stav koji bi glasio: "Poslodavac je dužan da u dodatnom roku od 15 dana, od dana zasnivanja radnog odnosa, sa zaposlenim zaključi ugovor o radu".
Da bismo objasnili zbog čega je ovo neophodno, vratiću se na član 18, koji eksciplitno u stavu 1. propisuje da se radni odnos zasniva ugovorom o radu. Znači, nema radnog odnosa bez ugovora o radu. Član 20. kaže: "Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pismenom obliku." Onda ide stav 2. koji glasi: "Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad."
Naizgled, tu ne bi trebalo da ima nekih većih problema. Moglo bi nekom neupućenom da promakne i da poveruje u obrazloženje Vlade da ovo rešenje predstavlja veću zaštitu zaposlenih. Međutim, to nije istina. Zbog čega? Radi se o pojedinačnom ugovoru. Radni odnos predstavlja pojedinačni akt između poslodavca i radnika. Taksativno je nabrojano u članu 21. šta taj ugovor sve sadrži. Zbog toga je neprihvatljivo da postoji bilo kakav radni odnos, iako je uslov da taj ugovor o radu postoji da bi radni odnos uopšte postojao, a da se ne zna šta sve taj ugovor sadrži.
Recimo, evo neki primer da damo. Ugovor o radu sadrži zaradu. Koja je to zarada iz ovakog jednog radnog odnosa koji opstaje bez ugovora o radu, za koju nadnicu, za koju platu radi taj radnik? Ili, mesto rada; moguće je da mesto rada ne bude u firmi na jednom mestu, da postoje i neka isturena odeljenja. Čovek ne zna gde će raditi na kom radnom mestu. Ako je pripravnički staž u pitanju, on ne zana koliko mu traje pripravnički staž. Mora da postoji ugovor o radu.
Znači, ne mora u ovom trenutku, ali mi smo tražili da u naknadnom roku od 15 dana poslodavac mora da zaključi ugovor o radu, sa svim ovim elementima koji su sadržani u članu 21, a i sam član 21; kaže da tu mogu da postoje i neke druge odredbe, da poslodavac i zaposleni mogu da ugovore još mnogo štošta što je u njihovom interesu.
Pošto vi veoma vodite računa o tome šta Evropska unija kaže, podsetiću vas da direktivu Evropske unije od 1991. godine o obavezi poslodavca da informiše zaposlenog o uslovima koji važe za ugovor ili radni odnos. Smatram da je neophodno da u Zakonu postoji ovakva jedna odredba i da barem stoji da ugovor mora biti zaključen pismeno, ako to zahteva jedna od strana, poslodavac ili zaposleni, a preporučuje se da to bude sastavni deo Zakona.
Zašto ste vi ovo izbegli, nama ostaje da nagađamo. Smatramo da na taj način kršite osnovni princip i osnovnu intenciju, odnosno svrhu postojanja ugovora o radu, obzirom da bez ugovora o radu, kao pojedinačnog akta, nema radnog odnosa.
To će se posle implikovati kada dođe, recimo, do raskida radnog odnosa; na osnovu čega će se radni odnos raskinuti; i na sva ona druga prava koja radnik crpi iz radnog odnosa, a koja nisu regulisana jednim ugovorom.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima gospodin Tomislav Nikolić, predstavnik poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, treba da prihvatite ovaj amandman. Naravno, ne kažem da hoćete, samo kažem da treba. Po članu 1. Predloga zakona prava, obaveze i odgovornosti uređuju se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu ili ugovorom o radu. Već smo ranije rekli da pravilnik o radu donosi poslodavac. Kolektivni ugovor nije obavezan. Ostaje kao radničko pravo ugovor o radu. Odjednom ovim članom Predloga zakona, 20. članom, predlagač zakona kaže da nije obavezan ni ugovor o radu. Kako će da postoji odnos poslodavac - radnik ako kolektivni ugovor nije obavezan, ako pravilnik o radu donosi poslodavac i ako ugovor o radu nije obavezan.
Evo kako nije obavezan. Naizgled, radnik je zaštićen. Ugovor o radu treba da bude potpisan i da bude zaključen pre stupanja radnika na rad, ali ako je radnik stupio na rad bez ugovora o radu, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad; ali gde mu je sada ugovor o radu; zašto poslodavac nije sam napisao stav 3. pa da kaže - poslodavac je dužan u roku od 15 dana da sa tim radnikom potpiše ugovor o radu.
Zašto ste tu obavezu ispustili? Kakav je to radni odnos u kome nema ugovora o radu? Rekoste ne mora kolektivni, pa sada ne mora ni ugovor o radu. Mi smo išli tako daleko da smo u članu 166. predvideli da novčanom kaznom od 100 do 200 hiljada dinara bude kažnjen poslodavac koji ne zaključi ugovor o radu u roku od 15 dana sa radnikom koga je primio na posao.
Ima li od vas neko ozbiljan ko je čitao Predlog zakona, da izađe i da kaže zašto će postojati radni odnos u kome radnik neće imati ugovor o radu. Da ne nabrajamo da, po članu 21. gde je definisan ugovor o radu, radnik sada ne zna ni kolika mu je plata; ni kakvi su uslovi rada; koje mu je mesto rada; dan početka rada; ne zna koliko mu traje dnevno i nedeljno radno vreme; nema vrstu i opis poslova na kojima treba da radi. Znači, može da ga šutira po firmi kako ko hoće zato što ništa nije ugovorio sa poslodavcem.
Šta je to, volonterski, dobrovoljni rad, rad na crno? Šta je rad bez ugovora o radu? Rad na crno? Za vas nije rad na crno ako ga je prijavio, pa mu teče invalidsko i penziono osiguranje. Rad bez ugovora o radu: jelÄ to najgora moguća diskriminacija; da ne zna uopšte kakva prava ima, a sve su mu obaveze što mu kaže poslodavac. Ne vidim svrhu, izuzev ako vam je zaista cilj da upropastite fabrike i radnu snagu, da ovaj amandman ne prihvatite.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 48, protiv 116, uzdržan jedan, nije glasalo 15, ukupno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Lukić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana ne želi reč. Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 54, protiv 88, uzdržanih nema, nije glasalo 35, ukupno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Garčević.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Vladimir Garčević

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani poslanici, u članu 21. predložio sam da se izvrši dopuna sa tačkom 10), gde bi bile predviđene lakše i teže povrede radne discipline. Vlada Srbije je odgovorila i uputila na član 103. tačka 3. Međutim, član 103. tačka 3) kaže: - "Ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu."  Postavljam pitanje: ko će da utvrdi elementarne povrede o radu; gde su one nabrojane; odakle bi poslodavci regulisali osnovne povrede ili teže povrede zbog kojih bi se mogla izreći kazna udaljenja sa radnog mesta. Znači da je ostavljeno svakom poslodavcu da svojim ugovorom ili drugim propisom reguliše šta je to u datom trenutku povreda radne discipline.
Mislim da ne bi smetalo da je Vlada Srbije u ovom članu regulisala ono što spada u teže povrede, što bi bilo zajedničko za sve radnike na teritoriji Republike Srbije i gde bi onda ugovorom o radu teže povrede bile regulisane. Ne znam koji su motivi i razlozi da se to nigde ne nabroji. U dosadašnjoj praksi je bilo da se osnovne, teže povrede radne discipline, zbog kojih se izriče prestanak radnog odnosa, regulišu. Izgleda da i u ovom članu povećavamo mogućnosti poslodavaca, tako da sve što treba ide njima u prilog. Mislim da je poslodavaca daleko manje od radnika i njihovih porodica i da će doći trenutak kada se mora i taj deo regulisati.