Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi povodom Predloga zakona o radu, između ostalog, govorio sam i o neusklađenosti određenih odredbi Predloga zakona sa saveznim Zakonom o radnim odnosima, kao i sa određenim članovima Ustava Republike Srbije.
Upravo se ovaj moj amandman na član 17, gde tražim da se posle člana 17. doda novi član 17a, koji reguliše način zasnivanja radnog odnosa (ne bih čitao ceo član), odnosno oglašavanja slobodnih radnih mesta. To sam potkrepio argumentima iz samog Predloga zakona o radu, koji u članu 13. stavu 2. kaže: "Jamči se sloboda rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešće u upravljanju. Svakome je, pod jednakim uslovima, dostupno radno mesto i funkcija".
Takođe, članom 35. Ustava Republike Srbije, između ostalog, utvrđeno je načelo da je svakome pod jednakim uslovima dostupno radno mesto. Isto je to predviđeno i članom 9. saveznog Zakona o osnovama radnih odnosa. S obzirom da sam u načelnoj raspravi gospodina ministra čuo jednu veliku novost koju nisam znao, a to je da je u ovoj državi sve moguće, to sam protumačio da je moguće da republički zakon ne bude usklađen sa saveznim, a savezna država još uvek postoji i svi se kunemo u nju. Eto, iz tog razloga sam i predvideo da se posle člana 17. doda član 17a.
Vlada u obrazloženju zašto, između ostalog, ne prihvata ovaj amandman, kaže da ni dosadašnji način oglašavanja slobodnih radnih mesta nije dao željene efekte, kao što je povećanje zaposlenosti itd. Samo bih podsetio gospodu iz Vlade, koja su napisala ovo obrazloženje, da povećanje zaposlenosti nikako i ni na koji način ne zavisi od toga da li će slobodno radno mesto biti oglašeno ili ne. Zna se kako se otvaraju nova radna mesta. Znači, trebaju nam nove firme, nova preduzeća, nova radna mesta itd, za sve to su potrebne pare, a mi u ovom trenutku tih para nemamo ili tek očekujemo da ih dobijemo.
Dakle, imajući u vidu da se u ovom trenutku kod naše kompletne privrede preko 70% (ne znam tačan procenat) nalazi u državnom ili društvenom vlasništvu, da to još uvek predstavlja većinsko učešće, mislim da ne treba davati prevelika prava i ovlašćenja poslodavcu. Postavlja se pitanje da li je direktor firme društvene, državne, u klasičnom smislu poslodavac, da li je to njegova firma, ili ga je tu neko izabrao, a dobio je apsolutnu slobodu da može da zapošljava koga hoće.
Ipak je oglas bio, i treba da bude, neko sredstvo preko koga će mnogi koji su zainteresovani da zasnuju radni odnos, ili da se zaposle, kako se to sada kaže, doći do saznanja da ima negde slobodno radno mesto za ono zanimanje koje oni poseduju.
Dao bih samo jedan primer - kako će čovek iz Vranja ili iz Subotice, bilo kog zanimanja da je, neka to budu i ona tražena vrhunska zanimanja, da zna da u Smederevu, u Jagodini, u Beogradu ima slobodno radno mesto gde se traži njegova profesija. Od toga da će poslodavac u državnoj, odnosno društvenoj firmi, da se raspita gde ima takav stručnjak, kakav mu treba da ga nađe i zaposli, drage moje dame i gospodo, još smo mi daleko. Zato apelujem da u ovom prelaznom periodu mi zadržimo rešenje koje je bilo, da poslodavac bude obavezan da oglasi slobodno radno mesto, upravo da bismo ispoštovali odredbe Ustava i odredbe saveznog Zakona o radnim odnosima.