Poštovani narodni poslanici, pitanje kolektivnog pregovaranja je bilo često pominjano kada se radilo na ovom zakonu.
Ako ste dobro pročitali ovaj zakon, a verujem da jeste, vidite da je čitav zakon koncipiran tako da usmerava ka kolektivnom pregovaranju. Veliki broj članova, čitavo poglavlje je posvećeno baš kolektivnom pregovaranju. Namera Vlade jeste da se podstakne kolektivno pregovaranje i da se potpisuju kolektivni ugovori.
Ono što je nemoguće, to je nekog naterati zakonom da potpiše nešto što ne želi. U ovom slučaju predlog koji predlažu poslanici, kada se radi o ovom članu vezanom za kolektivno pregovaranje, ide u tom pravcu da država obaveže poslodavca i sindikate da potpisuju kolektivni ugovor. To je praktično nemoguće.
Sa druge strane, insinuacija da se ukida kolektivno pregovaranje i da se ukidaju kolektivni ugovori apsolutno nije tačna. Za razliku od gospodina Ivkovića, vrlo dobro znam šta je kolektivno pregovaranje i potpisao sam nekoliko kolektivnih ugovora, radio sam kao radnik i vrlo dobro znam kakva su prava koja se stiču kolektivnim ugovorom.
Prihvatanjem amandmana DSS-a, izmenjen je član 1. koji sada glasi: "Prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada uređuju se ovim zakonom i posebnim zakonima, u skladu sa potvrđenim međunarodnim konvencijama. Prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog člana uređuju se kolektivnim ugovorom, ili pravilnikom o radu (u daljem tekstu: opšti akt), ili ugovorom o radu."
Normalno je da mora da stoji "ili", jer se mora ostaviti mogućnost da poslodavac, koji nema sindikate u svojoj firmi, a veliki broj tih privatnih preduzeća nema sindikate, na neki način reguliše pitanje rada u svom preduzeću. U tom pravilniku o radu, dalje se kaže, on ne može biti gori od kolektivnog ugovora. I, s druge strane, kada se priča da se kolektivno ugovaranje ukida, da podsetim da smo mi proširili prava za kolektivno pregovaranje, da smo dali mogućnost da se sada potpisuju kolektivni ugovori i na nivou opštine, grada i pokrajine.
Podsetiću vas na član 178. zakona, u kome se vrlo jasno kaže: "Odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do zaključivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom". To znači da svi kolektivni ugovori nastavljaju da važe.
U članu 138. ponovo se upućuju poslodavci i sindikat dodatno se daju mogućnosti pregovaranja, da pojačaju pregovaranje, tako da mislim da sa ovim usvojenim amandmanom, koji je predložila DSS, imamo apsolutno zaokruženo pitanje kolektivnog pregovaranja i kolektivnih ugovora, pa taj član, po meni, više ne bi smeo da bude sporan.