DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 04.12.2001.

17. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

17. dan rada

04.12.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 11:15 do 17:25

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Jučerašnja odluka je povučena, a to se vidi iz stenografskih beležaka, o tome ćemo se danas izjasniti. Ostalo nam je da se izjasnimo u skladu sa sopstvenom savešću i u skladu sa činjenicama kojima svi raspolažemo, o tome da li je bilo povrede Poslovnika iz člana 117.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 107, protiv 78, uzdržano 19, nije glasalo 28, ukupno 232 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština ocenila da nije bilo povrede 117. člana Poslovnika.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su podneli narodni poslanici Slađan Mijajlović, Slobodan Adžić i Srđan Petrović.
Po Poslovniku, gospodin Ivković.

Branislav Ivković

Poštovani gospodine predsedavajući, u ovakvim situacijama je lako zaključiti da stvarno čovek može da iskazuje sumnju u elektronski sistem. Tražim da se prisustvo poslanika u sali proveri brojanjem, jer je neverovatno da uoči glasanja budu 222 prijavljena poslanika, da u momentu glasanja bude 232, a sada ih je 214. (Iz sale: Izašli su.)
Ljudi, mnogo je ozbiljna stvar, o jednom glasu se radi i predlažem da se prisustvo poslanika ubuduće proverava brojanjem.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Na član 1. amandman su podneli Slađan Mijajlović, Slobodan Adžić i Srđan Petrović. Vlada je prihvatila amandman , s tim što je predložila pravno - tehničku redakciju teksta amandmana.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja je prihvatio amandman , sa pravno - tehničkom redakcijom koju je predložila Vlada, a sa kojom se saglasio predstavnik podnosilaca amandmana na sednici Odbora. Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa pravno - tehničkom redakcijom koju je predložila Vlada, pravno moguć.
Konstatujem da je ovaj amandman, sa pravno-tehničkom redakcijom koju je predložila Vlada, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amadmana želi reč? (Da.)
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS je, ponavljam, amandmane pisala na osnovu svog programa, ne sarađujući ni sa kim i ne izvršavajući ničije želje. Ispostavilo se posle da nekoliko poslaničkih grupa ima veoma sličan stav povodom Predloga zakona o radu, kao što ga ima i poslanička grupa SRS. Osnovni amandman je u stvari deo amandmana koji se odnosi na stav 2. prvog člana Predloga zakona, a to je da se reč "ili" zameni veznikom "i".
Tako da kolektivni ugovor, pravilnik o radu i ugovor o radu budu sastavni deo uređivanja prava i obaveza poslodavaca i radnika. Mislim da ni vama, a ni građanima Srbije ne treba preterano objašnjavati zašto - i kolektivni ugovor , a ne - ili kolektivni ugovor.
Oko toga se vodila velika polemika i tu se u stvari rešava da li su ovim zakonom zaštićena samo prava poslodavaca ili je država spremna da Predlogom zakona o radu zaštiti minimum prava radnika, a posebno onih radnika koji će doći pod udar poslodavčeve organizacije i poslovanja, njegovih tehničkih mogućnosti ili njegovih finansijskih mogućnosti, pa će u najgorem slučaju ostajati i bez posla.
Naravno, u stavu 1. je nepotrebno pisati - prava, obaveze i odgovornosti se uređuju ovim zakonom i posebnim zakonima u skladu sa ratifikovanim međunarodnim obavezama. Naravno da je to u skladu sa obavezama. Postavlja se pitanje - ako ovako ostavite formulisan stav 1, da li će biti ta prava, obaveze i odgovornosti regulisani isključivo do sada ratifikovanim obavezama ili se ovim otvara kart blanš da svaki sledeći ratifikovani sporazum predstavlja našu obavezu bez unošenja u Zakon o radu.
Ako je ovo zakon o radu i ako su u njega unete ratifikovane međunarodne obaveze, onda to ne treba da piše; a ne može da bude osnov za poštovanje budućih ratifikovanih obaveza, jer one moraju da uđu kao izmene i dopune u Zakon o radu. Ovo upisivanje liči na neko ulagivanje ili na dokaz nekom u inostranstvu da, evo, Srbija konačno prihvata ratifikovanje međunarodnih obaveza. To ništa ne znači. Onaj ko čita Zakon o radu znaće da li smo ga uradili u skladu sa ratifikovanim obavezama ili ne, pisalo to u zakonu ili ne.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zapravo su ovaj član 103. i delimično član 105. suština onoga kod ovog zakona oko čega su se lomila koplja. Ta revolucionarna i radikalna izmena u odnosu na postojeće radno zakonodavstvo proizilazi iz stava poslaničke većine Republičke vlade, kojom se zapravo ruši koncept komunističkog uređenja privrednog života.
Mi ne možemo Zakonom o radu narediti poslodavcu da mora da se dogovara sa svojim radnikom jer ovo više nije društvo kojim upravlja radnička klasa, društvo u kome ne postoji niko drugi osim radničke klase. Mi možemo naložiti poslodavcu da obavezno pregovara sa svojim zaposlenima, možemo uvesti arbitražu i sve je to učinjeno u članu 138. predloženog zakona o radu.
Ono što je ozbiljna primedba poslanika Srpske radikalne stranke, to su obaveze koje proizilaze iz međunarodno prihvaćenih konvencija, a između ostalog i konvencija kojima se uređuje radno zakonodavstvo u našem društvu. Ali, mi smo usvojili amandman jedne poslaničke grupe kojim se izlazi u susret ovakvom stavu i kojim se veoma precizno kaže da se prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog člana uređuju kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, a u daljem tekstu - opštim aktom ili ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, postojećim zakonom, i u skladu sa potvrđenim međunarodnim konvencijama.
Mi smo dobili dopis Saveznog sekretarijata za rad u kome se obavezuje da će uskladiti savezno zakonodavstvo sa republičkim; mi smo prinuđeni da sledimo logiku života u Republici Srbiji i da zakone prilagođavamo potrebama našeg društva, čak i u situacijama u kojima ne funkcioniše savezni parlament.
Možemo preći preko paradoksa da savezni parlament nije u stanju da uvaži realnost života po pitanju 29. novembra kao državnog praznika, ali ne možemo ići tako daleko i tolerisati nefunkcionalnost saveznog parlamenta u situaciji u kojoj imamo potpuno neregulisanu oblast radnog zakonodavstva.
Dakle, važno pitanje je obaveznost kolektivnog ugovora i mi na tako nešto ne pristajemo, jer ne možete zakonom obavezati poslodavca da on mora da potpiše kolektivni ugovor sa svojim zaposlenima ukoliko tako nešto nije realno. On je obavezan po zakonu da pregovara i u tome smo potpuno usaglašeni sa Međunarodnom organizacijom rada i radnim zakonodavstvom svih modernih evropskih društava.
Verujem da mi možemo oko toga da se dogovorimo. Što se tiče ratifikacije i potvrđivanja međunarodnih konvencija, zakonom o radu i amandmanima koje smo prihvatili izašli smo u susret tim namerama onih koji osporavaju zakon. Ali, ne možemo izaći u susret nameri da se poslodavac obaveže na kolektivni ugovor, jer je to zapravo vraćanje u vreme koje je prevaziđeno po svemu, pa između ostalog i po privrednoj dinamici i životu koje on prati.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima gospodin Branislav Ivković, predstavnik poslaničke grupe SPS.

Branislav Ivković

Dame i gospodo poslanici, poslanici SPS-a podržaće sve amandmane koje su podneli poslanici na član 1. ovog predlog zakona o radu, jednostavno zbog toga što kolektivni ugovor nije komunistička tekovina.
Ako je kolektivni ugovor komunistička tekovina, onda sve što vidimo da se događa u Italiji, Engleskoj, Francuskoj, Americi je čist komunistički događaj. Koliko znamo, svi sindikati imaju i te kakvu snagu u tim zemljama; tamo je obaveza poslodavaca odnosno preporuka da moraju da pregovaraju i zaključuju ugovore, pre svega u oblasti zarade, ali i u oblasti zapošljavanja i prekida radnog odnosa.
Tu postoji još nešto. To su stečena prava radnika u ovom desetogodišnjem periodu, za koji mnogi govore da je crn, a ona su upravo u tome da sindikat, kao predstavnik radničke klase, sklapa kolektivni ugovor sa granskim oblastima delovanja i time reguliše na jednom opštem nivou poziciju radnika u procesu rada, pre svega zarade, zapošljavanja i otkaza.
Ovim predlogom zakona i relativizacijom kolektivnog ugovora kao takvog, u članu 1, faktički se radnicima ukidaju prava, jer decidno piše - pravilnik o radu ili, kolektivni ugovor. Jasno je da ni jedan poslodavac neće ući u pregovaranje oko kolektivnog ugovora jer postoji rečca - ili, i sigurno će se opredeliti za - pravilnik o radu, gde će sam sve da propiše. Tako će dovesti radnika u mnogo gori položaj nego što je danas.
Jasno je da ovim članom, kako je to Vlada Republike Srbije predložila, radnička klasa ima značajno umanjena prava. Nema mogućnost preko sindikata da generalno definiše svoju poziciju, a da poslodavac kroz pravilnik o radu ide ka jednoj detaljizaciji pozicije radnika i međusobnog odnosa između poslodavca i radnika.
Pošto je već donet Zakon o privatizaciji, onakav kakav jeste, jasno je da će se poslodavci ponašati kao kauboji i da će radnicima, ukoliko se ne usvoji amandman na član 1, biti vrlo teško u ovoj zemlji.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima gospodin Dragan Milovanović, ministar za rad i zapošljavanje.

Dragan Milovanović

Poštovani narodni poslanici, pitanje kolektivnog pregovaranja je bilo često pominjano kada se radilo na ovom zakonu.
Ako ste dobro pročitali ovaj zakon, a verujem da jeste, vidite da je čitav zakon koncipiran tako da usmerava ka kolektivnom pregovaranju. Veliki broj članova, čitavo poglavlje je posvećeno baš kolektivnom pregovaranju. Namera Vlade jeste da se podstakne kolektivno pregovaranje i da se potpisuju kolektivni ugovori.
Ono što je nemoguće, to je nekog naterati zakonom da potpiše nešto što ne želi. U ovom slučaju predlog koji predlažu poslanici, kada se radi o ovom članu vezanom za kolektivno pregovaranje, ide u tom pravcu da država obaveže poslodavca i sindikate da potpisuju kolektivni ugovor. To je praktično nemoguće.
Sa druge strane, insinuacija da se ukida kolektivno pregovaranje i da se ukidaju kolektivni ugovori apsolutno nije tačna. Za razliku od gospodina Ivkovića, vrlo dobro znam šta je kolektivno pregovaranje i potpisao sam nekoliko kolektivnih ugovora, radio sam kao radnik i vrlo dobro znam kakva su prava koja se stiču kolektivnim ugovorom.
Prihvatanjem amandmana DSS-a, izmenjen je član 1. koji sada glasi: "Prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada uređuju se ovim zakonom i posebnim zakonima, u skladu sa potvrđenim međunarodnim konvencijama. Prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog člana uređuju se kolektivnim ugovorom, ili pravilnikom o radu (u daljem tekstu: opšti akt), ili ugovorom o radu."
Normalno je da mora da stoji "ili", jer se mora ostaviti mogućnost da poslodavac, koji nema sindikate u svojoj firmi, a veliki broj tih privatnih preduzeća nema sindikate, na neki način reguliše pitanje rada u svom preduzeću. U tom pravilniku o radu, dalje se kaže, on ne može biti gori od kolektivnog ugovora. I, s druge strane, kada se priča da se kolektivno ugovaranje ukida, da podsetim da smo mi proširili prava za kolektivno pregovaranje, da smo dali mogućnost da se sada potpisuju kolektivni ugovori i na nivou opštine, grada i pokrajine.
Podsetiću vas na član 178. zakona, u kome se vrlo jasno kaže: "Odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do zaključivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom". To znači da svi kolektivni ugovori nastavljaju da važe.
U članu 138. ponovo se upućuju poslodavci i sindikat dodatno se daju mogućnosti pregovaranja, da pojačaju pregovaranje, tako da mislim da sa ovim usvojenim amandmanom, koji je predložila DSS, imamo apsolutno zaokruženo pitanje kolektivnog pregovaranja i kolektivnih ugovora, pa taj član, po meni, više ne bi smeo da bude sporan.