Za reč se javio narodni poslanik Toma Bušetić, predstavnik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o ovom članu 22, više ga gledam kroz prizmu namere Vlade Srbije i predlagača da veoma brzo idemo u proces tranzicije, koja je već viđena u istočnoevropskim zemljama. Šta to znači?  Navešću primer Rusije: prema procenama američkih eksperata, ruska preduzeća su privatizovana po ceni od 0,1 do 1% vrednosti analognih američkih kompanija; dok je realna ekonomska vlast preseljena u posed 5-6% građana.
To se i nama sprema. U periodu između 1990. i 1995. godine, prema podacima Državnog komiteta za statistiku Rusije, bruto društveni proizvod je prepolovljen. To se i nama već dešava u ovoj godini, jer je proizvodnja značajno pala. Sve istočnoevropske zemlje u tranziciji najviše što su dobile to je nestanak svojih nacionalnih ekonomija. One su psotale samo tržište za zapadnu robu. To se isto i nama sprema i već se sada dešava.
Zapadna strategija marginalizovala je celokupnu privredu istočne Evrope. To će i nama uraditi. Ove države su, poput Bugarske, od velikih proizvođača određenih proizvoda, postale veliki uvoznici. Slična je situacija i kod nas. Poljoprivredni proizvodi su u ovoj godini uvezeni za 60% više nego u prošloj godini.
Znači, ovaj član 22. jasno govori o nameri Vlade. Mislim da ga ne treba brisati, nego treba usvojiti predlog kakav su dali poslanici Miomir Ilić i Nataša Jovanović. Znači, staviti tačku posle reči "zaposlenog".

Hvala. Da li neko drugi želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 42, protiv 99, uzdržanih nema, nije glasalo 16, ukupno prisutno 157 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 25. amandman su podneli narodni poslanici Slađan Mijajlović, Slobodan Adžić i Srđan Petrović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 25. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dužna sam da još jednom, makar zbog javnosti, kažem zašto nas četvoro iz poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke obrazlažemo naše amandmane. To je zbog toga što je sekretar Skupštine umislio da je grafolog i protumačio da naši potpisi nisu bili autentični. Predlažem mu da uključi stručnjake - grafologe oko ove afere, da li je gospodin Novaković juče bio na sednici Skupštine ili nije, jer, dozvolićete, mi razgovaramo i branimo amandmane, a da zakon u načelu faktički nije ni usvojen.
U članu 25. tražili smo da se probni rad skrati sa šest na tri meseca. Čuli smo da je prihvaćen takav amandman jedne grupe poslanika iz Demokratske stranke Srbije. Međutim, našim amandmanom, koji pokušavam da obrazložim, predvideli smo i stav 3. posle stava 2, koji bi glasio: "Probni rad u smislu stava 1. i 2. ovog člana ne može da se utvrdi za pripravnika".
Pripravnik koji treba tek da dokaže da je osposobljen i da se osposobi za samostalni rad u roku od godinu dana, kako to ugovori po ugovoru o radu sa svojim poslodavcem, u zavisnosti od stručne spreme i volje poslodavca, može da bude predmet zloupotrebe ukoliko ne bismo imali ovakav stav u ovom članu. Zbog čega?
Čovek koji nikada nije radio bude primljen na probni rad, sada najduže od tri meseca, kod jednog poslodavca. Poslodavac kaže - jeste, ti si dobar inženjer ali ne zadovoljavaš moje kriterijume i ima pravo da mu otkaže, posle toga, ugovor o radu. Ode kod drugog poslodavca, opet tri meseca i tako redom, ali nikako da stekne onu mogućnost da položi pripravnički ispit. Jer na taj način tih svojih devet meseci ili godinu dana koliko se traži za određenu stručnu spremu, verifikuje kroz diplomu položenog pripravničkog ispita.A ne zaboravite, nije samo poslodavac taj koji će verifikovati nekom svojom komisijom da li je neko stručan ili ne, odnosno da li je položio pripravnički ispit ili nije; još uvek imamo državne organe, hvala bogu, imamo javna preduzeća.
Postoji poseban zakon o polaganju pripravničkog ispita, a ako postoji tržište radne snage ljudi će se zapošljavati kod privatnog poslodavca ali i u društvenom i državnom sektoru. Znači, imaće neki radni staž i doći će u situaciju da nisu ni pripravnici, jer nemaju položen pripravnički ispit, nisu stekli taj uslov, a sa druge strane imaju neko radno iskustvo.
Na ovaj način bi se to prevazišlo. Razmislite o tome, ministre. Imate vremena da to ispravite. Mislim da ćete dovesti u neprijatnu poziciju ljude koji tek treba da polože pripravnički ispit i da nastave da rade u svojoj struci.

Reč ima Tomislav Nikolić, predstavnik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici sa ove govornice Srpska radikalna stranka je optuživana za sve i svašta ali poslednji put i za pad nataliteta u Srbiji, kao da mi nemamo preča posla i ne bavimo se politikom nego samo treba da jurimo po Srbiji da dižemo natalitet.
Onaj ko nas je optužio trebalo bi da prihvati sada naš amandman. Ovaj amandman tretira našu decu. Priznaćete da je onaj ko se zapošljava kao pripravnik naše dete, nekoga od nas. A svi smo skoro u godinama kada treba da mislimo na prava koja imaju deca, naša, tuđa; to su sve naša deca.
Zašto smeta predstavniku Vlade da isključimo mogućnost poslodavcu da za pripravnika utvrđuje probni rad. I kakva bi to uopšte besmislena odredba bila da nekome ko nema dan staža, ko dolazi iz školske klupe, ko tek treba da verifikuje, da nauči da verifikuje znanje koje je stekao, da mu propisujemo i probni rad. Prvi put se zapošljava, prvi put ulazi u fabriku, na gradilište, seda za volan nekog vozila i mi kažemo - e sad si na probnom radu.
Njegov probni rad je njegov pripravnički staž. U zavisnosti od težine posla kojim će se baviti, različito je vreme trajanja pripravničkog staža. Na kraju tog pripravničkog staža on polaže pripravnički ispit. Šta će mu još i ta mogućnost da ga neko, evo sada već posle tri meseca otpusti, jer smo amandmanom predvideli da probni rad ne može da traje duže od tri meseca. Vi ste to prihvatili amandman nekog drugog narodnog poslanika, ali evo sada će verovatno probni rad trajati najduže tri meseca.
Zamislite, posle tri meseca neko pripravniku kaže - e, izvini, ti nisi pokazao sposobnost za ova tri meseca, s tobom raskidam ugovor o radu. A on došao da još nešto nauči od onoga što u školi nisu mogli da ga nauče i već strepi od jednog ispita koji će imati kod poslodavca, a sada se poslodavac, kome niste zakonom naturili nikakvu komisiju, nego on odlučuje da li je radnik na probnom radu pokazao sposobnosti, sada se on postavlja pred pripravnika, pred dete od 19 godina i kaže - tri meseca je prošlo, ti nisi pokazao dovoljno sposobnosti, na ulicu.
I on krene ponovo na pripravnički, ponovo se nađe neko bez duše i tako to može da traje unedogled. Šta mi tražimo od vas - samo to da za pripravnika ne može da bude utvrđen probni rad, i ništa više. I, ako zanemarite to svoje jogunasto ponašanje, a potpuno nerealno prema amandmanima narodnih poslanika zato što su iz opozicije, ako pogledate svojoj deci u oči, shvatićete da ovaj amandman mora da se prihvati.

Da li se još neko javlja za reč ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 41, protiv 99, uzdržanih nema, nije glasalo 16, ukupno 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Bora Stanimirović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 41, protiv 102, uzdržanih nema, nije glasalo 15, ukupno 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 26. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Nataša Jovanović.

Amandmanom koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS na član 26. pokušaću da vas ubedim da prihvatite, mada unapred znam ishod, potpunu izmenu člana 26. iz razloga što je danas veliki procenat onih u Srbiji koji su bez posla upućen na to da najpre zasnuje radni odnos na određeno vreme, a onda da vidi da li će imati sreće da u nekom društvenom preduzeću, privatnom preduzeću, u državnoj upravi, dobije posao na neodređeno vreme.        
Ali, ako je to već tako, ako je to put, možda i vaše dece, vaših poznanika, prijatelja, ili onih koje uopšte ne poznajete, a ukazali su vam poverenje da ih predstavljate u Narodnoj skupštini Republike Srbije, onda dobro razmislite po kakvom zakonu će ta deca da obezbeđuju posao; ili možda odrasli, oni koji dugo godina čekaju na tržištu rada posao, da uđu u taj projekat koji koji se zove rad na određeno vreme, da im to bude neka odskočna daska za ubuduće.
Tako sam amandmanom tražila da se član 26. menja i da glasi: "Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje: prvo, kad obavljanje određenog posla po svojoj prirodi traje određeno vreme (sezonski poslovi, rad na izradi određenog projekta, rad u muzičko-scenskim i pozorišnim ustanovama; specijalizacija zaposlenih - dok traje specijalizacija), drugo, kad se privremeno poveća obim rada, ali ne duže od šest meseci; treće, kad treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan, (bolovanje; rad u inostranstvu, obavljanje državne i druge javne funkcije; odsluženje vojnog roka); četvrto, u svojstvu pripravnika, radi osposobljavanja za samostalni rad.
Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme prestaje radni odnos danom izvršenja posla, istekom određenog roka ili danom povratka odsutnog zaposlenog.
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, zasniva radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposlenom koga je zamenjivao prestane radni odnos ili kada privremeno povećani obim rada postane trajan. Privremeno povećani obim rada, u smislu stava 3. ovog člana, smatra se trajnim ako zaposleni poslove, za čije obavljanje je primljen u radni odnos na određeno vreme, obavlja neprekidno duže od šest meseci.
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme ima sva prava, obaveze i odgovornosti kao i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Radni odnos zasnovan na određeno vreme, postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos."
Jedino ovako formulisan rad na određeno vreme može da spreči budućeg poslodavca ili onog aktuelnog kod koga je sada zaposlen i pod ovim uslovima da dalje izrabljuje, nije teško reći ako kažem u bukvalnom smislu reči, da eksploatiše zaposlene. Šta to znači da se nama ovde nudi zakon i član 26. po kome će neko moći da radi na određeno vreme do tri godine? Kaže Vlada - pa to su fleksibilniji uslovi. Jesu fleksibilniji uslovi za dezavuisanje onih koji traže posao i onih koje ćete najpre da primite na šest meseci, pa opet na šest meseci, pa još godinu dana, pa sve tako do tri godine.
Taj čovek uopšte neće znati ni kakva je njegova buduća egzistencija, ni zašto je on završio neku školu. Imate već sada mnogobrojne primere, u mnogim privrednim granama, kao i u oblasti zdravstva, prosvete, državnoj upravi, da vam ne nabrajam dalje, da su dan-danas ti ljudi, ta deca koja rade na određeno vreme, sa potpunom neizvesnošću. Mnogo je primera, i u Kragujevcu, i u svim gradovima u Srbiji, da je njihova neizvesnost svakoga dana sve veća, a sada, sa usvajanjem ovakvog zakona, do tri godine, pa posle šta im Bog da. Pitanje je onda šta će biti sa tim ljudima.
Međutim, ovo se sve uklapa u onaj oprobani model koji vama stiže kroz internacionalizaciju i ovog pitanja Zakona o radu, kao i kroz kompletnu internacionalizaciju svega što je vezano za Srbiju i za srpski narod, za građane Srbije. To je već njihov oprobani model, onih koji uslovljavaju da u procesu svojinske transformacije kupe naše fabrike, a to je da se kompletna proizvodnja zaustavi, da se ona dovede na minimum, da se smanji, da se poveća nezaposlenost, uz uporno povećanje cene. Tako se u državi stvara haos i potpuna neizvesnost u pogledu zapošljavanja za mnoge koji su završili razne škole, bez obzira koje stručno obrazovanje je u pitanju.

Ima reč gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovim amandmanom hteli smo da obezbedimo minimum sigurnosti radnika koji se zapošljava kod poslodavca. Naime, teoretski, a i praktično, u određenom delu tačno je to da su ista prava zaposlenog na određeno vreme i na neodređeno vreme, ali samo za ono vreme dok rade. Radnik zaposlen na neodređeno vreme ima određena prava, radnik zaposlen na određeno vreme ima određena prava, ali samo na određeno vreme.
Onoga dana kada istekne ugovor o radu na određeno vreme, on više nema nikakvih prava. Nije povredio radnu disciplinu, nije prekršio ugovor o radu, pokazao je dovoljno stručnih sposobnosti, ali ne odgovara poslodavcu da ima radnika na neodređeno vreme. On hoće da ima radnike na određeno vreme.
Pa da, ne vredi, promena odela ne sme da predstavlja promenu razmišljanja. Promena klupe u kojoj se poslanik nalazi ne sme da predstavlja promenu razmišljanja. Vi sada hoćete da kažete poslodavcima - izvolite fabrike na raspolaganje, tri meseca, šest meseci, godinu dana, probajte sa ovim radnicima na određeno vreme.
Mi smo zakonom omogućili da ih otpustite kad god hoćete, da sklapate ugovor na vreme na koje vi hoćete, da oni nemaju nikakvu sigurnost, da samo vi imate sigurnost. Zašto ste predvideli da rad na određeno vreme sa jednim zaposlenim može da traje čak tri godine? Gde su ove socijalističke, socijaldemokratske i ostale političke stranke, koje su se drznule da u svoj naziv stavljaju reči koje im imperativno nalažu da se brinu o socijalnoj sigurnosti građana pre svega, pa i o socijalnoj sigurnosti zaposlenih i nezaposlenih? Svi naši zaposleni uskoro će biti nezaposleni.
Poslodavac koji ima radnike na određeno vreme tri godine, sa prekidima ili bez prekida, kakve taj obaveze ima, koje su njegove obaveze - da brine o firmi? Pa, proglasiće stečaj firme. Šta ga to košta? Ima li obaveza prema radnicima? Nema, nikakvih. Otvoriće drugu u kojoj će opet da primi radnike na određeno vreme - tri, četiri, pet, šest meseci, pa još tri meseca, pa još tri meseca. Da li biste vi pristali da budete narodni poslanici na stalnom radu u Narodnoj skupštini na određeno vreme, ali ne za vreme trajanja mandata, nego sklopite sa predsednikom Skupštine ugovor na tri meseca, pa onda kroz tri meseca sklapate ugovor na pet meseci. Sve je to isto. Koji radnik ima sigurnost? Onaj koji ima radni odnos na neodređeno vreme.
(Borivoje Katić: Onaj ko dobro radi.)
Nije tačno. Kada imate 30 hiljada zaposlenih, treba da ostane tri hiljade, a 25 hiljada je dobro radilo. To su oni isti koji su proizveli 250 hiljada automobila jedne godine. Šta, zaboravili su da rade? Ne mogu da shvatim poslaničku grupu koja tvrdi da mi nemamo dobre radnike, da su sve lezilebovići, lenštine. To čak govori i ministar, koji se zalagao za radnička prava; ili se zalagao da bude ministar.
Iz člana u član mi vam dokazujemo da ste potpuno podlegli pritisku Vlade Nemačke i sve njene naloge ispunili; da vas ne interesuju stavovi sindikata; rekli ste - to su komunistički sindikati; da vas ne interesuju stavovi poslanika opozicije, rekli ste - vi ste bili na vlasti u prethodnom periodu. Jeste, ali u prethodnom periodu je bio drugačiji zakon o radnim odnosima. Bio je zakon koji je brinuo o radniku. Dolaze sada neki novi koji ne brinu ni o radniku ni o fabrici, brinu samo o tome šta će im reći Vlada Nemačke, pa neka se građani na to pripreme.