Replika, narodni poslanik Srđan Petrović.

Demokratska stranka Srbije je prihvatila dogovor DOS-a i sindikata. To svi znate. Dogovor DOS-a i sindikata je trajao pet ili šest sati. Demokratska stranka Srbije je imala posle toga, sutradan, dogovor sa sindikatima i u taj dogovor ubacila je naknadno još dva amandmana. To su na član 22. i na čuveni, sporni član 105. Jasna je matematika, Vlada je prihvatila dvadesetak amandmana, 50 je usaglašeno, to svi znaju, i još jednom o tome da informišem javnost.
Ono što je važno, Demokratska stranka Srbije će se dogovora držati, glasaće ne samo za amandmane koje je predložila Demokratska stranka Srbije, nego će glasati za amandmane drugih stranaka, a među tim amandmanima ima i amandmana stranaka DOS-a.

Reč ima gospodin Dragan Milovanović.

Stalno se operiše sa pričom o 50 amandmana, a razgovarano je o 30 amandmana i vi to vrlo dobro znate. Najveći deo tih amandmana je prihvaćen, najveći deo amandmana koje je Demokratska stranka Srbije predložila je prihvaćen, a ovaj amandman koji je predložen ovde u suštini ništa ne menja, jer se u prvom stavu ovog člana kaže: "Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno odnosno fizičkog lica". Znači, primenjuju se na sve.

Pošto se više niko ne javlja za reč, stavljam na glasanje amandman koji je na član 2. podneo narodni poslanik Dragan Marković.
Za 50, protiv 80, jedan uzdržan, nisu glasala 34, od 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predloženi amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, da je prihvaćen amandman na član 1. zamenika predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, Tomislava Nikolića, ovaj amandman bi bio besmislen. Bilo bi dobro da je to učinjeno. Nažalost, poslanička većina to nije želela da prihvati. Naime, članom 3. stavom 1. i 2. predlagač je predvideo da poslodavac koji nije zaključio pojedinačni kolektivni ugovor, prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada uređuje pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Pravilnik o radu donosi poslodavac.
O čemu je ovde reč? Za ljude, za građane, za narod koji ne mora u sve to da se razume do tančina - da pokušamo da objasnimo. Naime, naš je predlog da mora da dođe do neke vrste sporazuma između zainteresovanih stranaka, između partnera, da mora da dođe do određene vrste i kompromisa, a ne do isključivo direktnog diktata i naloga poslodavaca svim zaposlenima. Jednim pojedinačnim pravnim aktom koji donosi poslodavac mogu da se u potpunosti regulišu pravila ponašanja, radni odnosi zaposlenih i on odlučuje bukvalno o svemu. Nikakvu vrstu odgovornosti nema, nikakva ograničenja, zakonom propisana, nema. On je taj koji sam odlučuje o sudbini svih onih koji rade u određenom kolektivu.
To je nešto što je moralo da bude drugačije, čini mi se, iako mi iz Srpske radikalne stranke nikada nismo voleli nikome da se dodvoravamo, pa ni sindikatima, niti bilo kome drugom, niti demagoški da istupamo sa ove skupštinske govornice da bi neko pomislio, eto, kako smo finiji nego što jesmo, pa ćemo sada da mu se ulagujemo, iako to ne bi trebalo.
Mislim da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti, trebalo bi da prihvate i oni koji su već odredili amandmane za koje će da glasaju, a za koje neće, pa da čuju ovakvu argumentaciju i mislim da Vlada drugačijih argumenata nema. Ovo je dokaz da se u stvari daju potpuno odrešene ruke poslodavcima - da li se to priprema za neko buduće vreme, kada će imati mogućnosti po nalogu Svetske banke, kako to reče u svom današnjem intervjuu ministar Milovanović zbog nekih 80 miliona koliko su obećali ako bude usvojen ovaj zakon. Pitam, koja im je tu računica ako za to daju 80 miliona, koliko ćemo onda miliona radnika da otpustimo (iako imamo svega nekoliko miliona stanovnika) da bi oni nama za takvu uslugu, kao i za donošenje takvog zakona, platili.
Jedna od stvari o kojoj je tu reč je upravo ovaj pravilnik o radu. To je suština. Moramo to da sprečimo, ne zato što nećemo dobiti 8, 10, ili 80 miliona, već zato što ćemo sprečiti mnogo veću nesreću našeg naroda, mnogo veću nesreću naših radnika, mnogo veću nesreću naših ljudi i to je naša obaveza. Nisu oni to dali, mislim na taj uslov, za džabe, nisu oni blesavi da kažu - daćemo vam 80 miliona, kako reče ministar, čitao sam u novinama, može da kaže da to nije tačno, i da to daju za džabe. Besplatan sir je samo u mišolovci.
Oni to daju da bi nam uništili proizvodnju, da bi nam uništili fabrike i da bismo imali svuda onakvu proizvodnju i onako fabrike da rade kao što ste napravili u "Zastavi", ili u još nekim mestima gde ste na sličan način postupali. Dakle, otpustiti 70%-80% radnika; nemaju na šta da se žale, nemaju kome da se žale, nema drugostepenosti, nema ničega, uništite i rasterajte sve.
To je nešto što mi se čini da bi Narodna skupština Republike Srbije morala da predupredi, morala bi da obezbedi drugačiji odnos narodnih poslanika jer su birani u ovaj parlament, u ovu skupštinu, pa ma kako to sada zvučalo demagoški. Svi smo birani, ne samo mi iz SRS, već i ostali, zato što je jedan deo birača negde veći, a negde manji, mislio da će ga na najbolji mogući način zastupati, braniti njihove interese i štititi njihova prava.
Ovim jedino štitimo prava male grupe ljudi, štitimo prava onih kojima pravite uslove da dođu da pojedu i unište domaću proizvodnju u ptopunosti; koji treba da oteraju radnike sa posla; što će reći radnicima niste radili dobro kao do sada; ili, kako vi ono kažete - ne možete malo da me platite koliko ja mogu malo da radim. Znam i mnogo onih koji rade i više od nas ovde, mnogo više, i ozbiljniji i odgovorniji posao rade, a imaju mnogo manja primanja.
Pošto sam već bio reketiran danas za nekih 3.000 dinara sići ću sa govornice, ali pozivam narodne poslanike da prihvate ovaj amandman i mislim da će građanima Srbije, posebno radnicima, ipak biti mnogo lakše ako se ovaj amandman usvoji. Hvala vam.

Gospodin Nikolić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo od ministra za rad da je dosta godina proveo u sindikalnoj organizaciji i da je potpisao tri kolektivna ugovora, granska ili šta ja znam, na kraju krajeva, nije ni bitno. Za očekivati je da čovek koji je ceo radni vek proveo kao sindikalni radnik štiti prava radnika u ovoj skupštini, da se bori za njihova prava, da kaže:  razumem potpuno kako će se osećati radnici, ali član sam Vlade koja je podnela ovaj zakon. Nemoguće je da jednog sindikalnog aktivistu za noć ubedite da treba potpuno eliminisati radnička prava.
Evo člana 3, upozorio sam da je u vezi sa članom 1. i da se ovim Vlada razotkriva pred građanima Srbije i kaže - od sada, čitajte dalje u ovom predlogu zakona, za nas postoji samo poslodavac. Šta kaže član 3. - "Poslodavac koji nije zaključio pojedinačni kolektivni ugovor", a odakle mu pravo da ne zaključi pojedinačni kolektivni ugovor, "prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada uređuje pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, u skladu sa zakonom i drugim propisom". Kakva je sudbina pravilnika o radu? Stav 2. - "Pravilnik o radu donosi poslodavac". Kakva je sudbina ugovora o radu? Član 22. - "Kada dođe do promene poslodavca (spajanje, pripajanje, podela, prodaja preduzeća i dr.) prava i obaveze iz ugovora o radu prenose se na novog poslodavca, uz pismenu saglasnost zaposlenog i novog poslodavca". Znači, nema prava radnika.
Član 3. - nema prava radnika, ima prava poslodavaca. Zakon o radu nema prava radnika, ima prava poslodavaca. Možda to mora da se sprovede, ali ne može jednim antiradničkim zakonom. Ne može makazama da se preseče situacija u Srbiji i da se kaže - do danas je bilo ovako, a od danas počinje drugačije. Ne možete, izazvaćete lomove u stotinama hiljada porodica. Zarad koliko poslodavaca?
Evo, godinu dana: koliko je poslodavaca došlo u novu demokratsku i reformsku vlast u Srbiji i zatražilo da učestvuje kapitalom u našoj privredi, zatražilo da kupi fabrike po bilo kojoj ceni, za dinar, za dolar, za marku, a koliko od tih poslodavaca... jesu li čekali ovaj zakon?
Navedite mi spisak fabrika za koje su zainteresovani i čekaju ovaj zakon da bi ušli u te fabrike da obnove proizvodnju; navedite mi koje obaveze imaju, koliko radne snage, koliko će radnika u tim fabrikama ostati; navedite mi koji proizvodni program će biti u tim fabrikama i koliko će se jedinica proizvoda u toj fabrici proizvoditi godišnje.
Dajte nam neki argument da ovaj zakon podiže privredu na noge. To što poslodavci sada mogu da čitaju naš zakon o radu i da kažu: evo, Srbija nas je poslušala da donese dobar zakon o radu - to nama ništa ne znači. Nama je potrebna Srbija u kojoj će da se proizvodi.
I dalje sam ubeđen, koliko god da ste oborili na kolena privredu, da sve možemo osloncem na sopstvene snage. Vi kažete da ne može. Dajte taj vaš oslonac da vidimo. Ne može da se zanemari naša snaga, a da nema one na koju se vi oslanjate. U šta to pretvarate ovu državu? Hoće li radnik biti najamni radnik u Srbiji? Hoće: da vidim kod kog poslodavca, da vidim koliku će platu da ima; da vidim koliki će radni staž i životni staž da mu bude potreban da ide u penziju; da vidim koji nivo socijalne i zdravstvene zaštite ćete da mu obezbedite, pa da onda ovde razgovaramo kao ljudi koji brinu o sudbini države i brinu o sudbini naroda.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
Ako ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 35, protiv 107, uzdržana dva, nije glasalo 20, ukupno 164 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman su podneli narodni poslanici Slađan Mijajlović, Slobodan Adžić i Srđan Petrović.
Vlada je prihvatila amandman, s tim što je predložila pravno-tehničku redakciju teksta amandmana. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja je prihvatio amandman, sa pravno-tehničkom redakcijom koju je predložila Vlada, a sa kojom se saglasio predstavnik podnosilaca amandmana na sednici Odbora. Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa pravno-tehničkom redakcijom koju je predložila Vlada, pravno moguć.
Konstatujem da je ovaj amandman, sa pravno-tehničkom redkacijom koju je predložila Vlada, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se u članu 3. posle stava 2. doda novi stav 3. koji glasi: "Inspekcija rada daje saglasnost na Pravilnik o radu". Predloženim amandmanom obezbedilo bi se da pravilnici o radu koje donose poslodavci budu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. U ovom smislu data je i moja sugestija na odgovarajuću odredbu ovog zakona.
Šta bi ovo u praksi značilo? U praksi bi značilo da bi poslodavac kada sačini predlog, odnosno kada donese pravilnik o radu, morao da ga da na uvid inspekciji rada, koja bi bila obavezna da proveri da li je taj pravilnik o radu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Na ovaj način, kada bi inspekcija dala saglasnost, onda više ne bi morala da ide na teren i da kontroliše određene odredbe pravilnika, da li se primenjuju ili ne.
Odnosno, išla bi na teren, ali bi njoj bilo lakše, ukoliko bi pregledala takav pravilnik o radu pre donošenja. Ovako, inspekcija izađe na teren i utvrdi da neka odredba pravilnika o radu nije u skladu sa zakonom ili kolektivnim ugovorom, postavi, po pravilu, rok u kome poslodavac mora da uskladi svoj pravilnik o radu, pa ponovo dolazi da izvrši kontrolu, da li je usklađeno, i tako u nedogled. Primenjuju se tu i kaznene odredbe.
Mislim da ovo ne sme i neće promeniti reformski zakon odnosno ono što zakonodavac misli da će predlogom ovog zakona reformisati a mnogo čemu će olakšati posao i poslodavcima i inspekciji rada.