Da li neko drugi želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 39, protiv 114, uzdržan jedan, nije glasalo 15, ukupno prisutno 169 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Gudurić.

Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč?

Ima reč gospodin Stevan Gudurić.

Tema je ista, samo da vam kažem, pošto se vi ovde gađate izrazom da u ovoj državi 50, a neki kažu 60, ali dogovorite se koliko je godina, u svakom slučaju, od 1945, pa naovamo  vlada mrak - ako smatrate da se u Srbiji upalilo svetlo sa vama, onda ste jako pogrešili. Mislim da najveći broj građana Srbije ne želi da se to svetlo sa vama upali, nikada više, jer to je najveći mrak koji se mogao dogoditi Srbiji.

Da li još neko želi reč? (Ne želi.)
Ako ne, stavljam amandman na glasanje i molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 37, protiv 110, uzdržan jedan, nije glasalo 17, ukupno 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog amandmana koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS je da se u članu 10, posle prvog stava, doda drugi stav koji će da glasi: "Za vreme pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, zaposleni i poslodavac su dužni da poštuju postojeći kolektivni ugovor i druge akte kojima su utvrđena njihova prava, obaveze i odgovornosti".
Dobila sam odgovor od Vlade i od nadležnog odbora da se to već pravno podrazumeva, da je utkano u član 10. Predloga zakona. Međutim, zaista ne mogu da se složim sa takvom konstatacijom i insistiram da se prihvati ovaj amandman, iz prostog razloga što ne samo da poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kroz krađu glasova prilikom izglasavanja zakona, kroz razne manipulacije identifikacionim karticama, kroz laži i obmane koje se provlače sa skupštinske govornice, imaju negativno iskustvo u najvišem zakonodavnom telu, već to imaju i radnici, a pre svega će imati armija nezaposlenih, koje vi nameravate tek da otpuštate.
Jer, ako se setimo reči premijera Vlade Republike Srbije, Zorana Đinđića, koje je više puta izgovorio, pa čak i sa najvećom dozom cinizma izrekao nešto na državnoj televiziji, a to je da za radnike "Zastave", sve one koji u procesu tzv. tranzicije budu ostali bez posla, ima mesta na geografskom prostoru Srbije, a nema u fabričkim halama, onda moram od poslanika Narodne skupštine da zatražim da se prihvati ovaj amandman SRS, jer vam mi teško bilo šta verujemo, a ne radnici, naročito poučeni iskustvom onoga što se dešavalo u Kragujevcu u grupi "Zastava".
Setite se šta je sve bilo u ovom vrelom letu 2001. godine, kada je Đinđićeva trojka, Milovanović-Đelić-Vlahović, došla u grad Kragujevac, u već svima poznatu "dolinu gladi", a izgleda da će pod DOS-ovom vlašću takva biti cela Srbija, šta ste obećali radnicima? Prvo, kako ste se proveli kad ste im se obratili ispred Skupštine grada, pa ste videli na tom plebiscitarnom izjašnjavanju šta o vama, gospodine Milovanoviću, radnici misle. E, kako ste ih tada prevarili, tako ih varate kroz sve odredbe ovog zakona. Sa ovim što pišete da ćete da ih štitite, vi ih lažete i obmanjujete, pre svega zbog toga što ni vi kao ministar, ni Vlada Republike Srbije, uopšte nemate nikakvo rešenje za armiju ljudi koje ćete da ostavite bez posla.
Vi u startu niste definisali kategoriju onih koji su ostali bez posla, nezaposlenih, a da ne govorimo o tome da uopšte ne uzimate u obzir ovim zakonskim projektom one koji nikada nisu našli zaposlenje ili one koje ste ostavili bez posla; to su ljudi zaista sa tragičnom sudbinom, pod ovakvom vlašću i pod vašim ministarstvom, i pitanje je kako će oni dalje da pronalaze načina da opstaju i da izdržavaju svoje porodice?
Mi se, kao poslanici opozicione političke stranke, koja to zaista u pravom smislu jedina jeste u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer uvek glasa i uvek će, dok je ove vlasti, glasati protiv vaših predloga zakona, stalno susrećemo sa onima koji su nezadovoljni zbog ovakvog vašeg vladanja, zbog ovakvih zakonskih projekata. Primamo ih u svojim kancelarijama u mestima odakle smo birani za poslanike, u zgradi Narodne skupštine, i dobijamo njihova pisma.
Jedno takvo pismo, gospodine Milovanoviću, stiglo nam je pre nekoliko dana. (Glas iz sale: Diši malo.) Pa znate, stvar toga da li neko govori ono što je na dnevnom redu, kojom brzinom to priča, stvar je veštine mogućeg.
Želim da pozovem bilo koga od vas da izađe za skupštinsku govornicu, naročito sve vas koji se deset meseci cerekate, ne znate šta je na dnevnom redu, kao npr. predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, gospodin kome je stalno sve smešno. Kako se pojavi na bilo kojoj televiziji, ne pita ga voditelj ništa, on se smeje. Ima jedan izraz u našem narodu za to, znate, kad neko počne bez povoda da se smeje, kao vi sada što se cerekate.
Ali, ovo nije smešno gospodine Bogdanoviću, nije smešno gospodo iz DOS-a, jer ovaj čovek piše sledeće (naravno, neću njegovo ime da pročitam jer on to traži od mene, ali u prilog ovoj argumentaciji pročitaću šta je gospodin napisao o lažnim obećanjima ministra): "Kao što sam vam telefonski rekao, sin mi je invalid rada treće kategorije već više od deset godina, sa telesnim oštećenjem preko 30%, i, eto, dobio je rešenje o plaćenom odmoru u "Zastavi". Iskren da budem, nisam se mnogo iznenadio, jer znam da Milovanovićevim, Đelićevim i Vlahovićevim lažima i prevarama nema kraja i od njih čovek ništa dobro ne može ni da očekuje.
Molim vas da moje ime i ime moga sina ne dospe u javnost, jer i ja, a i vi dobro znamo koji su ljudi na čelu "Zastave" i na šta su sve spremni. I uopšte, kakva je ova tzv. demokratska vlast, osvetnička, osiona i revanšistička".
Ovo vam piše penzioner grupe "Zastava", čijeg ste sina, protivno sporazumu koji je potpisao sa vama, umesto da ga stavite u zaštitne radionice, koje ste obećali da ćete da osnujete, poslali na plaćeno odsustvo, a na stotine, gospodo iz DOS-a, gospodine Bogdanoviću, ovakvih rešenja se deli ovih dana u "Zastavi". Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.

Za 40, protiv 116, uzdržan jedan, nije glasalo 10, ukupno 167 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Gudurić.

Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč?

Ima reč narodni poslanik Stevan Gudurić.

Dame i gospodo narodni poslanici, još uvek smo kod opšteg akta i kolektivnog ugovora, jer sve ovo što piše u članu 11. je jako lepo, samo što će sve to propisati samo poslodavac, a radnik će imati samo jednu dilemu - uzmi ili ostavi, bez mogućnosti da tu nešto utiče.

Samo ću još jednu rečenicu kazati, pa se čujemo i vidimo posle podne. Izvinjavam se mojim kolegama iz poslaničke grupe SPS-a što sam u mom drugom obraćanju danas rekao "gospodin ministar". Ovo "gospodin" ne sleduje onima koji poslanicima psuju oca i majku.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 36, protiv 117, uzdržana dva, nije glasalo osam, ukupno 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 11. amandman su podneli narodni poslanici Slađan Mijajlović, Slobodan Adžić i Srđan Petrović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 51, protiv 86, uzdržan jedan, nije glasalo 25, ukupno 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 12. amandman su podneli narodni poslanici Slađan Mijajlović, Slobodan Adžić i Srđan Petrović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 49, protiv 87, uzdržan jedan, nije glasalo 27, ukupno 164 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Reč ima gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o preciznosti. Član 12. glasi: "Zaposleni je dužan da odgovorno i savesno obavlja poslove koje mu odredi poslodavac."  Amandman poslaničke grupe SRS traži da se iza reči: "poslodavac" doda: "u okviru stručne spreme radnika."
O čemu se radi? Istina je da nas Vlada upućuje na obrazloženje iz prethodnog amandmana, po kome Vlada tvrdi da poslodavac ne može radnika da raspoređuje, mada se tu pozivaju i na otkaz u ugovoru o radu, koliko sam ja shvatio, verovatno ako radnik odbije da obavlja poslove koje mu odredi poslodavac. Ali, šta to znači da je zaposleni dužan da obavlja poslove koje mu odredi poslodavac? Koliko je to široko postavljeno? Ne kaže se - u okviru onoga o čemu su se dogovorili, u okviru pravilnika o radu, ugovora o radu, pojedinačnog kolektivnog ugovora, već kakav su ugovor sklopili poslodavac i zaposleni.
Odjednom se potpuno široko postavlja da zaposleni mora da radi ono što mu kaže poslodavac. Šta će to njemu poslodavac reći da mora da radi? Da li će ga posle toga na osnovu člana 103. otpustiti s posla, jer možda radnik za te poslove koje mu on odredi nije dovoljno stručan? Ali, te poslove nije ni ugovorio sa poslodavcem. Vi sada dajete ovlašćenje poslodavcu da ga rasporedi da radi neke poslove. Šta ako on nije stručan, nije osposobljen, nije spreman da radi taj posao, nije to ni imao u vidu kada je sklapao ugovor o radu?
O čemu se radi? Preuzećete jedan broj radnika, sklopićete sa njima ugovor o radu, a onda će poslodavac da počne sa njima da se igra kao sa lutkama na koncu i da dokazuje, a ima pravo po članu 103. Zakona, da nisu stručni, da nisu sposobni i da ih otpušta sa posla. Ovo je igranje sa Zakonom o radu. Nemojte baš da izbrišete sve obaveze poslodavca, nemojte baš potpuno da poništite prava radnika. Nađite meru. Ovim članom Predloga zakona mera nije pronađena.

 Reč ima gospodin Petrović.

 Poštovane kolege, poštovano predsedništvo, ovaj član Zakona može da bude dobro rešenje, zajedno sa ovim amandmanom gospodina Nikolića, za kompromis oko člana 105. Zakona, kompromis u smislu ako amandman DSS na član 105. prođe, a ja se nadam da će proći, jer mislim da je većina za to, tako je i bilo najavljeno u diskusijama u raspravi u načelu. Usvajanjem ovog amandmana dala bi se mogućnost poslodavcu da ipak premešta radnika sa jedno na drugo radno  mesto, ali se ovim amandmanom reguliše to u okviru stručne spreme. Znači, usvajanjem ovog amandmana, a ne brisanjem člana 12, i usvajanjem amandmana na član 105, odnosno brisanjem člana 105, dolazimo u jednu potpuno normalnu situaciju gde poslodavac može zaposlene da premešta u okviru stručne spreme, ali ne može to da zloupotrebljava, što je i bila intencija DSS kada je dala amandman da se član 105. briše.