DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 04.12.2001.

17. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

17. dan rada

04.12.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 11:15 do 17:25

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
 Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 67, protiv 84, uzdržana dva, nije glasalo 11, ukupno 164 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Toma Bušetić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Izvolite.

Toma Bušetić

Dame i gospodo narodni poslanici, suština položaja radnika i nezaposlenog najbolje se ogleda upravo u članu 12. "Zaposleni je dužan da odgovorno i savesno obavlja poslove koje mu odredi poslodavac." Toma Nikolić je dao predlog za  precizniju regulaciju, a ja sam bio još precizniji, pa sam rekao: "Zaposlenom se mogu odrediti samo poslovi koji odgovaraju njegovom stepenu i vrsti stručne spreme, znanju i sposobnostima." Zašto? Zato što može doći do velikih zloupotreba od strane poslodavca.  
Primera radi, može se diplomirani inženjer ili diplomirani ekonomista rasporediti na mesto koje je daleko od njegove stručne spreme; ili neki dobar majstor na poslove koji su ispod njegovog znanja; ili, druga krajnost, gde se jednostavno mogu poveriti određeni poslovi koje zaposleni ne može da obavlja. Smatram da ovaj amandman treba prihvatiti i da je veoma korektan.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 39, protiv 107, uzdržanih nema, nije glasalo 17, ukupno 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Predrag Čanović i Vladimir Garčević.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč?

Vladimir Garčević

Ovim amandmanom, koji sam podneo verovatno u istovetnom tekstu kao i drugi poslanik, tražim da se u članu 14. posle reči "rođenje" dodaju reči "starost, invalidnost i zdravstveno stanje".
Vlada kaže da ne prihvata, jer se odnosi kao kod Predraga Čanovića, jer amandman nije dovoljno jasan, posebno u delu koji se odnosi na starost i invalidnost. Nama je poznato da će jedan od uslova pri zapošljavanju biti godine starosti i staža; da će biti diskriminacije sa ljudima koji se nađu na berzi rada - koji imaju 30, 40, 50 godina života, ili koji su radili 30 godina i koji a nađu se na berzi rada.
Ovim amandmanom ništa se ne bi menjalo, samo bi se dovelo do toga da jedan od faktora, starost, ne bude prepreka da radnik može biti zaposlen, da u tom pogledu budu u ravnopravnom položaju.
Dalje, kod invalidnosti, objašnjenje oko invalidnosti prve kategorije nama je jasno. Prva kategorija invalidnosti - ide se u penziju. Međutim, kada se radi o invalidima druge i treće kategorije, koji se mogu naći na berzi rada, onda i ta lica, prema zdravstvenoj sposobnosti, treba staviti u prioritet, da ne dođu u situaciju zbog toga što su druga ili treća kategorija, da ne mogu dobiti posao. Mislim da je neophodno i takve ljude zaštiti, i što se, pre svega, odnosi na radnike koji će ostati bez posla u narednom periodu koji je pred nama.
Imajući to u vidu, zamolio bih da se ovaj deo koji ne oštećuje nikoga dopuni, a mislim da ide u prilog radnicima koji će ostati bez posla, da mogu bar imati jednake uslove pri konkurisanju. Nadam se da će se ova vlada pridržavati ovog dela zakona koji kaže da kada se ljudi nađu u različitim sindikatima ili u političkim strankama, neće biti šikanirani kao što se sada radi po radnim organizacijama širom Srbije.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Izvolite.

Predrag Čanović

Poštovani narodni poslanici, ja sam docent doktor Predrag Čanović, poslanik Stranke srpskog jedinstva. Kriminalac nikada nisam bio, a neka se stide oni poslanici iz Srpske radikalne stranke i iz Demokratske stranke koji su nas nazvali ovako pogrdnim imenima.
Moj amandman na član 14. Predloga zakona o radu ima za cilj da upotpuni, na neki način, zabranu diskriminacije koja je predviđena ovim zakonom. Naime, član 14. glasi: "Lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, ne mogu se stavljati u nepovoljniji položaj u odnosu na druge, bez obzira na pol, rođenje, jezik, rasu, nacionalnu pripadnost, itd."
Po našem mišljenju, iza reči "rođenje" treba dodati reči "starost, invalidnost i zdravstveno stanje". Na taj način se starije osobe, invalidi i bolesne osobe stavljaju u ravnopravan položaj sa ostalima. Osim toga, predloženom dopunom ove odredbe uvažava se sugestija Međunarodne organizacije rada, koja je data na odgovarajući član Predloga ovog zakona.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin Petrović.

Srđan Petrović

Poštovane kolege, poštovano predsedništvo, razlog zbog koga će Demokratska stranka Srbije glasati za ovaj amandman (iako ga nije podnela, nismo to ni videli to kada smo spremali amandmane, ali je kasnije primećeno) su ova tri dodatna razloga za zabranu diskriminacije predviđena direktivom Evropske unije 76/207 od 9. februara 1976. godine. Ta direktiva, pored invalidnosti, starosti i zdravstvenog stanja, daje još neka određenja koja su već deo ovog člana zakona, pa da mislim da bismo bili usklađeni sa propisima Evropske unije trebalo bi da prihvatimo ovaj amandman.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima Tomislav Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Mislim da je članom 14. samo vršeno preveliko normiranje nečega što je u našoj zemlji potpuno obezbeđeno Ustavom Republike Srbije. Član 35. Ustava Republike Srbije kaže:  "Svako ima pravo na rad". To je stav 1. Član 13: "Građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, pripadnost, imovno stanje, ili koje lično svojstvo".
Mislim da ne treba uopšte proširivati prava iz člana 14. Mislim da ga nije trebalo uopšte ni pisati zato što je to sve uređeno Ustavom Republike Srbije. I, kao što je član 13. bio u stvari prepisivanje ustavnih odredaba, a to ne treba zakonodavstvo niže od Ustava da radi, zašto biste prepisivali Ustav kada je to najviši akt i mora se poštovati samim tim što postoji.
Član 14. je očigledno prepisivanje Ustava i uopšte nije potreban da bi se ova prava ostvarivala; ili u praksi omogućite da se ta prava ostvaruju; ili da se ne ostvaruju. Ako već piše u Ustavu, džaba je prepisivati u zakonu ako ne mislite da to pravo obezbedite. Ako mislite da obezbedite, dovoljno je što piše u Ustavu i ne mora da piše u zakonu.