Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
Reč ima gospodin Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da treba podržati ovaj amandman poslanika Radojka Petrića, jer na neki način pooštrava odgovornost poslodavca, što je dobro.
Međutim, poslanici SPS-a glasaće protiv ovog zakona, jer Zakon umanjuje prava radnika, smanjuje otpremnine, smanjuje plaćena odsustva, smanjuje godišnje odmore, o višku zaposlenih, o zaradama odlučju sami poslodavci, o otkazu isto tako. Rezime ovog zakona je da se velika ovlašćenja daju poslodavcu, a prava radnika su minimalna.
Kada je reč o optužbama koje smo čuli tokom današnjeg zasedanja da je u Srbiji zatečeno loše stanje, ja bih predstavnicima vlasti rekao da je sada stanje mnogo gore - proizvodnja je lošija nego u vremenu naše vlasti, nezaposlenost je još veća, od dolaska DOS-a na vlast mi imamo dodatnih 100.000 ljudi koji su ostali bez posla.
Inflacija je, govorite, 40%, međutim, struja je 500% poskupela, osnovne životne namirnice 300 - 400%. Jedino ako bismo ukalkulisali vanbrodske motore, autobuse, pertle i četkice za zube, onda bismo došli do te inflacije od 40%. Spoljnotrgovinski deficit je veliki, samo sa Slovenijom je deficit 100 miliona dolara.
(Predsednik: Gospodine Bušetiću, molim vas da se vratite na amandman na član 166. Po tom osnovu ste dobili reč.)
Na kraju, želim samo da kažem - nemojte da nas optužujete za ratove, ništa nismo krivi, sve nam je nametnuto. Sve je istina ono što je govorio naš predsednik Slobodan Milošević juče u Hagu.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima gospodin Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kad izlazim za govornicu neki pominju pojedine kriminalce. Ne znam zašto i odakle im ta potreba. Ne plašim se ni gorih kriminalaca od tih, ako ih ima. Ne znam, možda računate njima da pretite ili ne znam šta da radite.
Poslanička grupa SRS će podržati ovaj amandman zato što smatramo, pre svega, da obrazloženje Vlade o ovlašćenjima inspektora rada nije na mestu, posebno što će se barem nekako dati veće osiguranje i veće obezbeđenje za zaposlene kojima je prestao radni odnos, ukoliko se ovaj amandman prihvati.
Sada, na kraju rasprave u pojedinostima o Zakonu o radu, rekao bih da smo imali šansu da ovaj loš zakon oborimo.
Očigledno je da je došlo do različitih dogovora, nama u SRS-u nejasnih, ali nije ni važno kakvi su to dogovori, niti nas se tiče kako su ponovo zajedno svi oni koji su do juče bili suprotstavljene strane. To je njihova stvar, imaju pravo na to. Mi zbog toga ne žalimo, naprotiv, tome se radujemo. Smatramo da je dobro da svi budu na jednom mestu.
Što se poslaničke grupe SRS-a tiče, dužan sam da kažem - sve ono što smo prihvatili kao sporazum, kao dogovor sa predstavnicima sindikata, mi smo u Narodnoj skupštini poštovali, borili smo se za svaki od naših amandmana, borili smo se i za amandmane nekih drugih, za koje smo smatrali da taj zakon popravljaju.
Mi u ovoj vašoj utakmici, u vašoj trgovini, nećemo da učestvujemo.
Čini mi se da je poslanička grupa SRS-a po ovom zakonu pokazala potpunu principijelnost, ne želeći da se meša u sve sindikalne borbe, ali i dokazala kakvo nam loše vreme predstoji i koliko će teške i katastrofalne posledice primena ovog zakona izazvati.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj amandman na član 166.

Za 68, protiv 126, uzdržan jedan, nije glasalo 8, ukupno 203 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 180. amandman je podneo narodni poslanik Bratislav Đurić.

Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Pošto nisam dobila izveštaj Zakonodavnog odbora, moja obaveza je da ponovimo glasanje o amandmanu na član 60. koji je podneo narodni poslanik Živko Selaković.

Rasprava je obavljena.

Stavljam na glasanje amandman na član 60. koji je podneo narodni poslanik Živko Selaković.

Za 53, protiv 143, uzdržan jedan, nije glasalo 6, ukupno 203 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila amandman na član 60.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne želi.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o radu u celini.

Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem.

Za 146, protiv 41, uzdržanih nema, nije glasalo 7, ukupno 194 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o radu u celini.

Pošto je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o radu u celini, napominjem da će se, prilikom pripreme Zakona za objavljivanje u "Službenom glasniku Republike Srbije", u tekst Zakona uneti predlozi Zakonodavnog odbora koji se odnose na pravno-tehničku redakciju u čl. 18. stav 3; 26. stav 1; 38. stav 1; 87. stav 1; 103. i 126. stav 1, koji su sadržani u izveštaju Zakonodavnog odbora sa kojima se saglasio predstavnik predlagača na sednici Zakonodavnog odbora, a prihvatio ih je i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.

Određujem pauzu do 15,00 časova.

(Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Predlog zakona o radu u celini u 13,55 časova.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da ubacivanjem identifikacionih kartica u poslaničke jedinice utvrdimo da li imamo kvorum za nastavak sednice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti sa radom.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O OBRAZOVANjU ANKETNOG ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE RADI SAGLEDAVANjA STANjA U OBLASTI PROIZVODNjE I PROMETA DUVANA I DUVANSKIH PROIZVODA
Primili ste Predlog odluke koji je podnela grupa od 40 narodnih poslanika poslaničke grupe DOS - dr Vojislav Koštunica - Demokratska stranka Srbije.
Podsećam vas da, prema članu 157. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Ukupno vreme rasprave po poslaničkim grupama je sledeće: poslanička grupa Demokratske opozicije Srbije - dva sata i sedam minuta; poslanička grupa DOS - dr Vojislav Koštunica - DSS - 54 minuta; poslanička grupa SPS-a - 44 minuta; poslanička grupa SRS - 27 minuta; poslanička grupa SSJ - 16 minuta; poslanička grupa DOS - Nova Srbija - 9 minuta; poslanička grupa DOS - Liga socijaldemokrata Vojvodine i Liga za Šumadiju - 8 minuta i poslanička grupa DOS - Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija - 7 minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predlagač, odnosno predstavnik predlagača želi reč? (Da.)
Reč ima predstavnik predlagača, gospodin Dragan Maršićanin, izvolite.

Poštovano gospođo predsedniče, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa DSS-a predložila je formiranje ovog anketnog odbora suočena sa više činjenica sa kojima ste i vi, kao i javnost, upoznati.
Ti razlozi su navedeni u Predlogu, a vi ćete mi dopustiti da taj deo pročitam, pretpostavljam da svi niste upoznati šta u njemu stoji.
Dakle, radi se o zadacima anketnog odbora: trebalo bi da sagleda stanje u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda; da utvrdi da li postoje razlozi za davanje inicijative za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti Uredbe o uslovima i načinu obračunavanja javnih prihoda, sadržini i načinu vođenja evidencije za promet roba sa teritorije AP Kosova i Metohije, koju je donela Vlada Republike Srbije, objavljenu u "Službenom glasniku RS", br. 48/01; i da sagleda efekte primene navedene uredbe.
Zatim, da utvrdi koliko su budžeti Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije oštećeni postojanjem nelegalne trgovine, odnosno činjenjem i nečinjenjem Vlade Republike Srbije, da utvrdi činjenice vezane za tvrdnje izrečene u domaćoj i stranoj štampi koje se tiču nelegalnog prometa duvana i duvanskih proizvoda.
Naravno, anketni odbor bi, u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije, podneo odgovarajući izveštaj Narodnoj skupštini i predložio usvajanje konkretnih akata, ukoliko bude bilo potrebno.
Zašto je Demokratska stranka Srbije ponudila i predložila formiranje ovog anketnog odbora? Činjenica je da se u tri države ovaj problem razmatra: u okviru Savezne Republike Jugoslavije; u Crnoj Gori već dugo se vodi veoma žustra rasprava i formiran je anketni odbor, iz istih razloga kao ovde; u engleskom Parlamentu vodi se veoma oštra rasprava o nelegalnoj trgovini duvanom i duvanskim proizvodima.
Naš anketni odbor treba da pođe od tekstova objavljenih u najuglednijim svetskim časopisima - a jedan od njih je "Fajnenšl tajms", u tom listu, uostalom, Vlada Republike Srbije objavljuje tendere za rasprodaju preduzeća - u kojima su iznete veoma konkretni navodi i veoma oštre ocene o umešanosti predstavnika srpske vlasti sa organizovanim kriminalom u trgovini ili švercu duvana. Te ocene su iznete i u "Nacionalu" i u većem broju domaćih dnevnih listova.
Te ocene je potvrdio i uvaženi član Grupe G17 plus, gospodin Nebojša Medojević, koji je istakao činjenicu da je samo u ovoj godini nelegalno u Srbiju uvezeno preko 500 šlepera inostranih cigareta.
Dok na godišnjem nivou pričamo o nelegalnoj trgovini, o švercu, koji je u vrednosti od oko 450 miliona nemačkih maraka, to je ukupni promet duvanom u toku jedne godine, dotle imamo potpuno različite zvanične informacije državnih organa o procentu nelegalnih cigareta na domaćem tržištu: Vlada Republike Srbije stoji iza tvrdnje MUP-a da se radi o oko 17% i da se u pogledu organizovanog kriminala u oblasti šverca duvanom nalazimo na nivou organizovanog kriminala u drugim državama.
Sa druge strane, imamo zvanične podatke da nelegalna trgovina duvanom - švercovanje cigareta - čini 30% celokupnog prometa duvana na domaćem tržištu, pa onda govorimo da se kroz nelegalne tokove godišnje obrne 150 miliona nemačkih maraka; da se zna otprilike o kom redu veličine se ovde radi i o čemu zapravo pričamo.
Imamo veoma neprijatne tekstove objavljene u listovima koji bi u zemljama u kojima izlaze, na svaku tužbu onih koji su u tekstu oklevetani, snosili veoma oštre sankcije. Nikakvih reakcija od strane gospodina Đinđića, od strane srpske Vlade i predstavnika Vlade koji su u tom tekstu pomenuti, nije bilo. Niko ko je pomenut u tim tekstovima nije podneo tužbu protiv "Fajnenšl tajmsa"; to na neki način otvara dodatna pitanja, a svako razuman, makar prema mom osećanju odgovornosti, takav bi jedan pravni korak povukao.
Sem toga, imamo nove tvrdnje, pre svega iz pera novinara "Nacionala", da je gospodin Đinđić u bliskim vezama sa više puta pominjanim gospodinom Subotićem; piše da je u neposrednim kontaktima bio više puta i da se sastao sa njim u Njujorku, o čemu poseduje dokaze. Sve to, naravno, mi narodni poslanici i stranke, kao politički subjekti, možemo da koristimo kao dokaze, jer nismo ovlašćeni da vršimo bilo kakve istražne radnje.
Narodna skupština može, formiranjem anketnog odbora, da učini pokušaj da utvrdi stanje u ovoj oblasti i da zaštiti državu, jer njeni predstavnici su na udaru ovih tekstova. Država, čiji se ugled krnji pred međunarodnom zajednicom, pred međunarodnim finansijskim institucijama i pred inostranim investitorima, treba da pruži dokaze da se ovde ne radi o državi koja je direktno umešana u kriminalne aktivnosti, organizovani kriminal. To je nešto što smo dužni kao narodni poslanici, makar da pokušamo, da učinimo.
Pretpostavljam da ovakav predlog treba da otkloni svaku senku sumnje u predstavnike države; da učinimo taj korak i da ispitamo stvari koje se u javnosti otvaraju, o kojima se u javnosti govori, o čemu novine pišu, o čemu inostrana javnost bruji; tema je, videli smo, nažalost u Crnoj Gori otvorila veoma ozbiljna pitanja. Učinimo to i ovde. To je jedan aspekt onoga o čemu danas ovde govorimo.
Drugi jeste činjenica da je Vlada Republike Srbije donela po uverenju predlagača neustavne, nezakonite uredbe, kojima se omogućava uvoz cigareta bez akciznih markica u SRJ, odnosno u Srbiju i na Kosovo i Metohiju. Uredbama Vlade Republike Srbije je dozvoljen tranzit cigareta bez akcizne markice, što znači bez porekla, dakle nelegalne robe. Kada to kombinujete sa činjenicom da se na tržištu nalazi oko 30% ili 150 miliona maraka nelegalno uvezenih cigareta, onda se postavlja pitanje -kakav je uticaj ovih neustavnih, nezakonitih uredaba na činjenicu da se na tržištu nalazi toliko visok procenat nelegalnih cigareta.
Tu naravno postoje i druga pitanja. Anketni odbor bi takođe njima trebalo da se pozabavi, posebno tim aspektom zakonitosti i ustavnosti ovih uredaba. Nesumnjivo je, to predlagač ističe, da su carinski i zakon o spoljno-trgovinskom poslovanju u nadležnosti savezne države, kao i da je tranzit robe u treće zemlje, odnosno prevoz cigareta, regulisan carinskim zakonom. Jasno je da nije moguće da se republičkom uredbom taj zakon menja.
(Iz sale: I to je to?)
Nije to - to; to će posle anketni odbor da rasvetli, ne mogu baš sve sada da vam kažem. Ostavićemo i nešto za iznenađenje. U razgovorima sa predstavnicima Vlade, kako je to već ovde postala navika, nešto nesumnjivo nezakonito i neustavno, pravda se celishodnošću. Dakle, bilo je celishodno, da bi se ubrao određeni prihod za budžet Republike Srbije; to ćemo verovatno najviše slušati kao argument za donošenje ovih uredaba.
Da bi se pribavilo, na primer, 10 ili 15 miliona maraka potrebno je da se ove nezakonite i neustavne uredbe donesu; one će trajati neko vreme; onda ćemo mi da donesemo zakon o duvanu, pa ćemo to što smo legalizovali šverc u periodu od godinu dana pokušati da zaboravimo. Da je u ovo vreme država ocarinila cigarete, koje su preko carinskih prelaza SRJ ušle na Kosovo i Metohiju, jasno je da bi prihodi za državu bili višestruko veći.
Sada te cigarete, iako su uvezene za područje SRJ, nisu ocarinjene. Na njih se, po uredbi, posebno obračunava određena taksa. Odgovor je potrebno tražiti: a zašto je to tako? Kao da se radi o robi bez akciznih markica, kao da se radi o robi bez porekla. Takva roba se, po saveznom zakonu, uošte ne može uvesti u SRJ, jer bi to značilo da država legalizuje šverc cigareta.
Pošto nije moguće uvesti i ocariniti ovakvu robu, vlasnik ovakvih cigareta, zahvaljujući uredbi Vlade Republike Srbije, putem tranzita, prebacuje ove cigarete na područje Kosova i Metohije. Treba napomenuti da, po saveznom carinskom zakonu, cigarete bez akciznih markica ne mogu da pređu preko teritorije SRJ, ni kada idu za neku drugu stranu državu.
(Borislav Novaković, sa mesta: Šta još piše?)
Sada ćete čuti. Pošto je trgovina cigaretama bez akciznih markica već sama po sebi, iz ovih razloga koje sam naveo, potpuno problematična, neophodno je da anketni odbor, u skladu sa mogućnostima koje budu stajale na raspolaganju, proveri kako je takav posao dokumentovan. Najpre, treba pogledati carinske deklaracije za cigarete koje na osnovu uredbe Vlade Republike Srbije tranzitiraju na Kosovo i Metohiju. Postoji indicija da su na tim deklaracijama dve ključne rubrike u kojima se upisuju pošiljalac - uvoznik i primalac - uvoznik ostale prazne. Dok je na našim carinskim deklaracijama izostavljeno popunjavanje ovih najvažnijih rubrika, dotle su u međunarodnom tovarnom listu koje prati ovaj tranzit i ove rubrike popunjene, sa jasnom naznakom da je uvoznik sa Kosova i Metohije. Primere ovih carinskih deklaracija, koje mi stoje na raspolaganju, dostaviću kao osnovu za rad ovom anketnom odboru. Iz njih se može izvršiti dalja analiza i ustanovljavati šta se u ovoj oblasti sve dešava.
S obzirom da postoje indicije da su carinske deklaracije u svojim suštinskim elementima neregularne, može se pretpostaviti da ove cigarete uošte i nisu ušle na Kosovo i Metohiju; ili da su ušle, pa da su se na određenim punktovima i određenim kanalima vratile u Srbiju.
U svakom slučaju, bilo da su ostale na Kosovu i Metohiji, bilo da su se vratile u Srbiju, radi se o organizovanom poslu, koji organizuje ili mafija na Kosovu i Metihiji ili mafija u Srbiji. To je posao koji se ne može, kako to i gospodin Medojević, član G17 plus, tvrdi, organizovati bez pune saradnje sa današnjom vlašću u Srbiji.
Obratite se gospodinu Medojeviću, nemojte meni vikati - u, to su tekstovi u novinama koji su ostali bez ikakve reakcije. Upravo je dužnost anketnog odbora da razjasni te stvari i otkloni ono što može da predstavlja ozbiljnu smetnju za dalji proces reformi u Srbiji, jer Srbija ne može, sa imidžom zemlje u kojoj postoji sumnja da je organizovani kriminal u direktnoj vezi sa nosiocima vlasti, ulivati poverenje stranim investitorima. Možda se, uostalom, u tome nalazi razlog zato što strani investitori do danas ovde nisu uložili ni jedan jedini dinar.
(Iz sale: Pozdravili te radikali.)
Pored ostalog, naravno.
Dakle, treba odgovoriti na veliki broj pitanja. Anketni odbor, po našem uverenju, ne bi radio kratak period vremena. Morao bi da od nadležnih organa potraži i dobije odgovore na sledeća pitanja: gde su kupljene cigarete bez akciznih markica; kako su plaćene, gotovinski ili preko računa; da li postoje izvozne deklaracije zemlje izvoznice; da li su ove deklaracije overene od strane carinske administracije zemlje izvoznice; kako je plaćen prevoz, odnosno špediter; da li su nadležni organi proverili navedenu firmu iz Slovenije koja figurira kao prodavac i da li je provereno kako su oni uvezli i platili cigarete; kako je ova roba tranzitirala do SRJ, zašto i šta su razlozi da firma iz Prištine, koja je uvoznik ovih cigareta, angažuje prevoznike iz Srbije i Republike Srpske da prevoze robu, a ne prevoznike sa Kosova i Metohije. Može se ujedno uputiti i molba UNMIK-u da pogleda poslovne knjige uvoznika.
Ja ću sekretaru Narodne skupštine ostaviti dokumentaciju carinske deklaracije, kojom se dokazuju tvrdnje o neispravnosti ovih dokumenata. Skrenuću vam pažnju samo na neke neobične detalje, da se, recimo, "Partner" koji se proizvodi u Makedoniji, kao što je svakom pušaču poznato, među koje spadam i ja, pa zato kašljuckam za ovom govornicom, ne uvozi na područje Kosova i Metohije iz Makedonije, nego preko Republike Srpske i preko Crne Gore, pri čemu i prelazi neke neobične granice.
Anketni odbor se mora pozabaviti i ovakvim nelogičnostima - zašto se nešto, umesto da se prevozi 50 km, prevozi 1.050 km; zašto se ta roba uvozi na tako neobičan način i, u krajnjoj liniji, kolika je šteta za budžet SRJ zbog ovog organizovanog delovanja.
Mislim da je ovo jedan od veoma konstruktivnih predloga, predloga koji ne može, po mom dubokom uverenju, da ospori ijedan narodni poslanik kome je do očuvanja ugleda države, jer je ovim tekstovima, otvaranjem ovih afera u inostranstvu, bačena velika senka na današnju vlast u Srbiji.
Tu senku treba otkloniti radom anketnog odbora i molim Narodnu skupštinu da predlog DSS o formiranju anketnog odbora prihvati. Hvala.

Zahvaljujem predstavniku predlagača.
Za reč se javio gospodin Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Maršićanin, slažem se da je ovo konstruktivan predlog, s tim što bi bilo mnogo celishodnije da ste, kao predsednik Skupštine, iskoristili svoje nadležnosti i ova pitanja otvorili u skladu sa svojim ovlašćenjima i u skladu sa svojim saznanjima.
Istina, ako su ona zasnovana na pisanju "Nacionala" ili "Fajnenšl tajmsa", onda se bojim da su i suviše neozbiljna za ovu raspravu, ali ih moramo uvažiti, s obzirom da su oni osnov ovakve vrste inicijative.
Ispraviću vas, ne radi se o "Fajnenšl tajms"-u, nego se radi o nemačkom izdanju "Fajnenšl tajms"-a, u kojem mi ne objavljujemo, kao Republička vlada, tendere, s obzirom da je reč o novinama koje imaju lokalni karakter, iako su navodi koje ste vi pomenuli više nego ozbiljni.
Osvrnuo bih se pre svega na nekoliko bitnih aspekata ovakve vrste inicijative, ne pokušavajući da osporim vaše dobre motive. O namerama ne želim da sudim, ali motivi su svakako dobri, valjani. Jer, niko u ovom društvu ne može osporiti postojanje organizovanog kriminala; niko u ovom društvu ne može osporiti i segment organizovanog kriminala koji se tiče šverca cigareta. Takođe, mislim da niko razuman, čak ni u ovom parlamentu, ne može osporiti onu vrstu ambicije sa kojom se Republička vlada, a samim tim i izvršna, a posredno i zakonodavna vlast, upustila u obračun sa organizovanim kriminalom, i po konkretnoj tački dnevnog reda, sa suzbijanjem nelegalnih tokova šverca cigareta.
Mislim da ovde moramo otkloniti nekoliko dilema na samom početku ove rasprave, kako bi ona bila upravo onakva kako je predstavnik predlagača to napomenuo. Dakle, konstruktivna.
Bilo bi dobro za DSS, koja je pokrenula ovu inicijativu, da prvo u okviru svoje stranke pronađe odgovor na pitanje koje je postavila ovde u parlamentu. To vam neće biti teško, s obzirom da je Uredba, koja predstavlja osnov ove inicijative, zapravo Uredba koju je potpisao potpredsednik vaše stranke i donedavni potpredsednik Republičke vlade, gospodin Pravdić.
Verujem da vam takođe neće biti teško da odgovor na svoja pitanja, ukoliko zapravo tražite takvu vrstu odgovora, pronađete u okviru svoje stranke, s obzirom da je nadležno Savezno ministarstvo finansija, Ministarstvo kojim rukovodi vaš čovek, gospodin Jovan Ranković. On je osoba koja je odgovorna za primenu saveznog zakonodavstva i on je osoba koja je odgovorna za funkcionisanje Savezne uprave carina.
Što se tiče osnovanosti ovih uredbi i motiva sa kojima su one pokrenute, mislim da niko dobronameran, ako takvih ima, a verujem da ima, ne može osporiti zajedničke zaključke Republičke i Savezne vlade, koji su prethodili uvođenju ovih uredbi.
Podsetiću vas, a citiraću samo jedan od zaključaka, nakon sednice održane 23. maja 2001. godine, koji su doneli zajedno Savezna i Republička vlada, a u vezi preuzimanja konkretnih mera za ostvarivanje funkcije državnih organa SRJ i Republike Srbije na teritoriji AP Kosovo i Metohija, naročito u domenu poreza, carina i razmene roba. Pa bi tako, s obzirom da se nadvila izvesna sumnja nad dobrom namerom Republičke vlade, koja je u skladu sa ovim zaključcima donela uredbe, a koje je potpisao vaš potpredsednik, bilo dobro da o ovoj svojoj inicijativi porazgovarate sa predsednikom svoje stranke i predsednikom SRJ, koji je tadašnjem saveznom ministru finansija potom poverio mandat saveznog premijera, gospodinu Pešiću, koji je opet potpisao sporazum sa UNMIK-om. Na osnovu toga je Republička vlada bila dužna da uredbom reguliše oblast trgovine akciznim robama, između ostalog i oblast trgovine duvanom.
Dakle, postavljena su, zapravo, određena institucionalna pitanja, koja su ozbiljna, ali koja svoje odgovore mogu dobiti i bez formiranja anketnog odbora, u okvirima jedne stranke, DSS, s obzirom da su ključni akteri ove politike zapravo ljudi koji potiču iz te stranke.
Gospodin Jovan Ranković, kao savezni ministar finansija; gospodin Pravdić, kao donedavni potpredsednik Republičke vlade i osoba koja je potpisala Uredbu; gospodin Koštunica i gospodin Pešić, s obzirom da su prihvatili sporazum sa UNMIK-om, na osnovu koga je Republička vlada na zajedničkoj sednici sa Saveznom vladom donela predlog mera kojima će se regulisati oblast trgovine akciznim robama na prostoru AP Kosovo i Metohija.
Što se tiče uloge gospodina Đinđića u pomenutim radnjama, jasno je da je ona nesporna i velika, ali da ona nikako ne može biti jednostrano tumačena, što je predlog i stav onih koji su pokrenuli ovu inicijativu i koji su zapravo imali mnogo lakši način za osporavanje Republičke vlade.
Nije potrebno otići do uličnog prodavca i kupiti "Nacional", da bi se našli argumenti za osporavanje Republičke vlade. Dosta je toga rečeno sa ove skupštinske govornice. DSS-u bi bilo, zapravo, lakše da je prikupila 20 potpisa, umesto 45, koliko prati ovu inicijativu, i pokrenula inicijativu za smenu Republičke vlade.
Dakle, to je jedan legitiman proces, ali mislim da se time ne bi umanjila odgovornost te stranke, ne samo zbog toga što je ona kreirala, zajedno sa svojim ostalim partnerima, u jednoj i u drugoj vladi, ovakvu vrstu finansijske politike, već zbog toga što ona na ovakav način pokušava da sankcioniše izvesne političke poraze, koji su prethodili našoj današnjoj raspravi.
Dakle, svi članovi DSS su na sednicama Republičke vlade, na kojima su pomenute uredbe razmatrane i usvojene, podržali ove uredbe.
Ovde imam zapisnike sa sednica održanih 20. februara, 6. marta i 3. avgusta 2001. godine. Sednice su održane u punom sastavu i na njima su bili prisutni i gospodin Joksimović i gospodin Pravdić, dakle predstavnici Demokratske stranke Srbije, koji su zajedno sa svim ostalim članovima Vlade podržali ovakvu vrstu politike.
Jasno je da su se u međuvremenu okolnosti promenile, mislim da Skupština treba da proceni u kojoj meri su se one zapravo menjale i da li su tada predstavnici Demokratske stranke Srbije vodili ispravnu politiku ili je vode danas. Ako su tada prikrivali činjenice, onda je njihova odgovornost mnogo veća od one koja prati ovakvu vrstu današnje inicijative, jer je to zapravo politika dvostrukih standarda kojima se nanosi direktna šteta.
Mislim da se ne radi o tome. Mislim da je, zapravo, na osnovu informacija Ministarstva finansija, veoma jasno da su uredbe donete u vanrednim okolnostima, u okolnostima u kojima nije zakonom bio regulisan veoma ozbiljan segment našeg privrednog života. S obzirom da vam je, takođe, poznata činjenica da se u skupštinskoj proceduri nalazi paket antikorupcijskih zakona, a pre svega tu mislim na zakon o javnim nabavkama i zakon o duvanu, jasna je takođe zakonodavna aktivnost Vlade koja pokušava da reši nasleđene probleme.
Ne želim, recimo, da optužim predstavnike današnje opozicije da su oni odgovorni za nefunkcionisanje tog segmenta državnog aparata tokom 2000. godine. Postojalo je puno izazova i mislim da realno nije bilo moguće obračunati se u potpunosti sa organizovanim kriminalom, ali takođe niko na osnovu argumenata ne može osporiti uspehe republičke i savezne administracije u ovom segmentu našeg života. Ako neko ima primedbu, onda ta primedba mora biti ipak drugačijeg karaktera i ne može se zasnivati na pisanju jednog bulevarskog lista. Mislim da je to jednako neozbiljno kao i pozivanje na neke druge tekstove u tom istom bulevarskom listu, koji se tiču opet recimo predstavnika Demokratske stranke Srbije, a mislim da je ispod časti ovog parlamenta graditi politiku, koja je u toj meri ozbiljna kao ova o kojoj danas govorimo, na takvoj vrsti argumentacije.
Ako želimo da razgovaramo o fiskalnim rezultatima smanjenja šverca cigareta, onda se u periodu od juna do avgusta 2001. godine, a ne tokom čitave godine, kako je to pogrešno interpretirao gospodin Maršićanin, stvorila naplata akcize od cigareta u proseku od 391 milijarde dinara mesečno. Ukoliko bi se ovaj trend zadržao do kraja godine, naplata akciza na godišnjem nivou iznosila bi 4,7 milijardi dinara, što čini 83% maksimalnog kapaciteta prihoda od akciza, koji iznosi 5,7 milijardi dinara.
Ponoviću: u periodu jun - avgust 2001. godine stvarna naplata akciza od cigareta iznosila je u proseku 391 milion mesečno. Ukoliko bi se ovaj trend zadržao do kraja godine, naplata akciza na godišnjem nivou iznosila bi 4,7 milijardi dinara.
Dakle, ovakvom vrstom analize možemo doneti nekoliko zaključaka. Prvo, da je Demokratska stranka Srbije neka pitanja, umesto da postavi u okviru svoje stranke, postavila je u okviru Parlamenta. Ne zbog toga što nije imala hrabrosti da ta pitanja postavi u okviru svoje stranke, već zbog toga što je možda očekivala da ćemo mi prećutati neke činjenice, činjenice koje smo upravo pomenuli: a to je da je nezaobilazna uloga savezne administracije u organizovanoj borbi, sprečavanju i suzbijanju kriminala i šverca cigareta; da u tom segmentu savezne administracije presudnu ulogu ima predstavnik Demokratske stranke Srbije, gospodin Ranković, koji se šest meseci nalazi na toj funkciji i koji ni jednom rečju nije kritikovao fiskalnu politiku Republičke vlade, niti je kritikovao pomenute uredbe, verovatno zbog toga što je čoveku jasno da su upravo te uredbe potpisali članovi njegove stranke.
Takođe, možemo ući u analizu zadataka anketnog odbora i same strukture anketnog odbora. Ideja kontrole izvršne vlasti je dobra, na njoj treba insistirati i ona je potrebna u svakom trenutku. Kontrola se može sprovoditi u vanrednim okolnostima formiranjem anketnih odbora, ali se takođe ona može izvršiti i kroz redovan rad skupštinskih radnih tela, recimo Odbora za finansije. Nijedanput u prethodnih 10 meseci predstavnici Demokratske stranke Srbije na tom odboru nisu otvorili ovakvu vrstu pitanja, niti su pokušali da pronađu odgovore na ta pitanja. Mislim da su jasni motivi i ograničenja koja su pratila tu vrstu politike i koja su možda delimično popustila, u trenutku u kojem se otvoreno ta stranka konfrontira sa Demokratskom opozicijom Srbije, ali i to je politika i tako nešto ne treba osuđivati.
Ono što je u svemu ovome po prvi put sporno i ono na čemu će DOS insistirati jeste sastav i zadaci anketnog odbora. Nije za DOS problem formiranje anketnog odbora koji treba da sagleda stanje u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda, iako je jasno da to može bez ikakvog ustručavanja uraditi nadležni skupštinski odbor.
Što se tiče inicijative koju, navodno, anketni odbor treba da sprovede po pitanju drugog stava ovog predloga - "Anketni odbor ima zadatak da utvrdi da li postoje razlozi za davanje inicijative za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti Uredbe o uslovima i načinu obračunavanja javnih prihoda" - bivši predsednik Skupštine, gospodin Maršićanin, nekoliko je puta i sa ove govornice rekao da je Uredba protivustavna i samo po sebi ne može zavisiti od anketnog odbora, da li će ta inicijativa biti pokrenuta ili ne, već je zadatak Ustavnog suda da se ta inicijativa pokrene. Dakle, to ne može odlučivati poslanička većina u ovoj skupštini, već Ustavni sud onog trenutka kada bude funkcionalan, a biće funkcionalan onog trenutka kada ne bude predmet partijskih opstrukcija.
Što se tiče trećeg stava, on je neprihvatljiv za DOS i mi ćemo, ukoliko se on ne promeni, glasati protiv formiranja anketnog odbora. Reč je zapravo o stavu, odnosno zadatku anketnog odbora da utvrdi koliko su budžeti SRJ i Republike Srbije oštećeni postojanjem nelegalne trgovine, odnosno činjenjem i nečinjenjem Vlade Republike Srbije. Nama je jasna stranačka politika Demokratske stranke Srbije, ali se ne može očekivati od nas da podržimo ovakvu konstataciju. Anketni odbor tek treba da počne sa svojim poslom i pošto svoj posao okonča on će moći da zaključi da li je Republička vlada nekog oštetila ili je to učinila, recimo, Savezna vlada ili su jedna i druga vlada u mogućim i zadatim okolnostima dale svoj maksimum.
Dakle, mora doći do preformulacije trećeg stava ove inicijative; i, konačno, za nas kao političare je neprihvatljivo da se bavimo utvrđivanjem činjenica vezanih za tvrdnje izrečene u domaćoj i stranoj štampi, koje se tiču nelegalnog prometa duvana i duvanskih proizvoda. Zapravo, nije definisana metodologija utvrđivanja ovih činjenica: da li je ta metodologija zasnovana na proučavanju moralnog konteksta nekoga ko je kreator ovakve vrste informacije; ili je ona recimo zasnovana na privođenju novinara i urednika, koji su tako nešto objavili, nadležnom republičkom organu koji treba da utvrdi istinitost toga; ili će, možda, činjenice ostati mimo domašaja anketnog odbora zbog toga što će novinar i urednik štititi izvor informacije. Mislim da je ovakva vrsta inkvizitorske politike prema medijima neprihvatljiva i DOS tako nešto ne može podržati.
Konačno, svaki anketni odbor mora biti izraz realnog stanja u ovom parlamentu. Demokratska stranka Srbije, kao deo DOS-a, ovakvu inicijativu je mogla da pokrene i u martu, aprilu, maju, junu, dakle u svim onim situacijama u kojima su donošene uredbe koje danas ona kritikuje. To nije učinjeno i, hteli vi to da priznate ili ne, vi danas predstavljate poslaničku grupu koja ima 45 članova i shodno tom broju članova možete ostvariti svoju reprezentaciju u okviru anketnog odbora. DOS insistira na drugačijem sastavu anketnog odbora i ukoliko predlagač na tako nešto pristane, dakle ukoliko se u anketni odbor prenese reciprocitet, utvrđen ovde u okviru poslaničkih grupa i na nivou Parlamenta, mi ćemo se veoma rado upustiti u rad ovog anketnog odbora, pri čemu ne pristajemo na ove zadatke koje je predlagač potencirao, a pre svega na de fakto konstataciju krivice Republičke vlade i na isledničke radnje u oblasti medija, kako bi se utvrdile činjenice kojima bi se dokazala verodostojnost pisanja "Nacionala" ili, ispraviću gospodina Maršićanina, nemačkog izdanja "Fajnenšl tajms"-a. Mislim da je ideja anketnih odbora dezavuisana i da je jasno da u situaciji, u kojoj smo otvorili mogućnost interpelacije, postoji mnogo korektniji okvir za rešavanje ovakve vrste, rekao bih, nesporazuma.
Naravno da Demokratska stranka Srbije ima svoje puno pravo na izbor politike koju će slediti, ali ovakva vrsta politike kojoj mi danas prisustvujemo ima svoju cenu. Tu cenu smo mi rekli i ona će, što se nas tiče, morati da se poštuje ukoliko Demokratska stranka Srbije računa na predstavnike poslaničke grupe DOS u ovom anketnom odboru. Mislim da, naravno, nikako ne stoje oni argumenti koji su se mogli čuti pre nego što je ova inicijativa pomenuta, a koji su se ticali formiranja anketnih odbora o slučaju ekstradicije gospodina Stakića Haškom tribunalu, o slučaju hapšenja gospodina Miloševića, ekstradiciji gospodina Miloševića, o slučaju afere sa pokojnim Momirom Gavrilovićem i ulogom Kabineta predsednika SRJ u toj aferi.
Dakle, DOS neće odgovoriti istim argumentima na ovako nekorektnu politiku, koja je nekorektna ne zbog kritike Republičke vlade, nego zbog vremena i okolnosti pod kojima se toj kritici pribegava, s obzirom da je jasno da su uredbe koje su donete, uredbe koje su na snazi pola godine ili čak 10 meseci u slučaju ove prve uredbe gospodina Pravdića, tj. da se ne radi ni o kakvom nastojanju da se zaštite interesi Republike Srbije, već o traganju za političkim profitom koncepta koji je sam po sebi urušen i koji, mislim, da ovim neće ostvariti nikakvu korist. Hvala.

Reč ima gospodin Mihajlov, pravo na repliku.