DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 13.12.2001.

23. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstveni pretres. Stavljam na glasanje Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi sagledavanja stanja u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda.
Utvrdićemo kvorum pre nego što stavim na glasanje. Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum. Stavljam na glasanje Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi sagledavanja stanja u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda.
Za 98, protiv 100, uzdržanih 11, ukupno 209 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije usvojila Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi sagledavanja stanja u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda.
Predsednik poslaničke grupe DOS Čedomir Jovanović, na osnovu člana 159. stav 3. i člana 43. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. decembra 2001. godine.
Stavljam na glasanje predlog predsednika poslaničke grupe DOS Čedomira Jovanovića, da se po hitnom postupku, stavi na dnevni red ove sednice Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Za 137, protiv 19, uzdržana tri, nije glasalo 34, ukupno 193 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila predlog predsednika poslaničke grupe DOS-a.
Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: – RAZREŠENjE I PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJI I PREDSEDNIKU USTAVNOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE, SUDIJAMA I NOSIOCIMA JAVNOTUŽILAČKE FUNKCIJE
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste predloge odluka koje je utvrdio i Narodnoj skupštini podneo Odbor za pravosuđe i upravu, i to:
1. Predlog odluke o prestanku funkcije sudije i predsednika Ustavnog suda Republike Srbije,
2. Predlog odluke o prestanku dužnosti predsednika Petog opštinskog suda u Beogradu,
3. Predlog odluke o razrešenju dužnosti predsednika sudova opšte nadležnosti,
4. Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova, sa izmenama i dopunama Predloga odluke, i
5. Predlog odluke o prestanku funkcije nosiocima javnotužilačke funkcije, sa izmenama i dopunama Predloga odluke.
Primili ste zahtev za prestanak funkcije sudije i predsednika Ustavnog suda Republike Srbije Ratka Butulije.
Uručene su vam izmene i dopune Predloga odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova i izmene i dopune Predloga odluke o prestanku funkcije nosiocima javnotužilačke funkcije, koje je Odbor za pravosuđe i upravu utvrdio na sednici održanoj 22. novembra 2001. godine.
Pored toga, uručeni su vam: Predlog odluke o razrešenju od dužnosti okružnog javnog tužioca u Novom Sadu i Predlog odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Vrhovnog suda Srbije, koje je Odbor za pravosuđe i upravu utvrdio na sednici održanoj 3. decembra 2001. godine.
Podsećam vas da, prema članu 157. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Molim vas da podnesete listu.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da li možemo da nastavimo rad ili da odredim pauzu?
Molim vas da mi obezbedite uslove da radim.
Saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka o razrešenju i prestanku funkcije sudiji i predsedniku Ustavnog suda Republike Srbije, sudijama i nosiocima javnotužilačke funkcije.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Dame i gospodo narodni poslanici, stavljam na glasanje predlog da se otvori jedinstveni pretres o predlozima odluka o razrešenju i prestanku funkcija koje sam navela.
Za 110, protiv jedan, uzdržanih nema, nisu glasala 43, ukupno 154 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila predlog da se po ovoj tački dnevnog reda otvori jedinstveni pretres.
Dajem reč predstavniku predlagača, gospodinu Dragoru Hiberu, predsedniku Odbora za pravosuđe i upravu.
...
Demokratska stranka

Dragor Hiber

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je jedna serija predloga Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, koji se mogu grupisati na sledeći način: prvu grupu čine predlozi, a njih je najviše, za prestanak sudijske funkcije na lični zahtev i zbog odlaska u penziju, i za prestanak tužilačke funkcije na lični zahtev i zbog odlaska u penziju.
Narodna skupština o ovim predlozima donosi samo deklarativan akt, konstatujući da je ispunjen uslov za prestanak sudijske funkcije. U ovu grupu zahteva, želeo bih to da naglasim, spada i predlog da funkcije sudije i predsednika Ustavnog suda Srbije bude razrešen gospodin Ratko Butulija, diplomirani ekonomista, zbog odlaska u penziju.
Drugu grupu čine predlozi za razrešenje sa funkcije predsednika opštinskih sudova. U jednom slučaju je to zbog isteka mandata, a u tri slučaja shodno članu 29. stav 7. Zakona o sudovima Republike Srbije. Najzad, dva zahteva su specifična, te predstavljaju zahteve za razrešenje sa funkcije protiv volje nosioca pravosudnih funkcija. To je predlog za razrešenje sudijske funkcije sudije Vrhovnog suda Srbije, gospodina Pavla Vukašinovića i predlog za razrešenje od dužnosti okružnog javnog tužioca u Novom Sadu, gospodina Miodraga Malog.
Kada je o razrešenju sudije Pavla Vukašinovića reč, sproveden je postupak, predviđen Zakonom o sudovima, i opšta sednica Vrhovnog suda Srbije je predložila Odboru za pravosuđe razrešenje sa obrazloženjem koje ste dobili u pismenom obliku.
Kada je o razrešenju gospodina Miodraga Malog reč, v.d. republičkog javnog tužioca obrazovao je komisiju koja je formirala predlog, sa obrazloženjem koje ste dobili u pismenom obliku.
Odbor za pravosuđe i upravu je konstatovao da su svi ovi predlozi učinjeni saobrazno Zakonu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li predstavnici poslaničkih grupa žele reč po ovoj tački dnevnog reda? (Ne žele.)
Sačekaćemo da se uradi lista prijavljenih učesnika.
Dajem reč narodnom poslaniku Đoković Dragiši.

Dragiša Đoković

Poštovane dame i gospodo, nisam baš siguran da imamo kvorum, ali nije moje da ga tražim. Ali, kada smo već tu, ja bih da vam ukažem na nekoliko stvari kada se radi o pravosuđu.
Naime, ono što želim da istaknem je neefikasnost, odnosno nerad i opstrukcija Ministarstva pravde, gospodina Batića koji ne dozvoljava Odboru za pravosuđe, po mojoj oceni, da odradi posao dobro, a tu su se uključili i pojedinci iz Koordinacionog tima za Kosovo i Metohiju. Naime, 28. septembra 2001. godine došla je inicijativa o razrešenju predsednika sudova opšte nadležnosti gde imate brojeve 1, 2, 3, 4, i 5. Pod brojevima 4. i 5. su Miroslav Ivanović, predsednik Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, jako zanimljivo prezime, i, pod brojem 5 - Blagoje Jakšić, predsednik Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici. Međutim, u sledećem materijalu Odbora za pravosuđe i upravu imate odluku u kojoj se kaže - razrešavaju se dužnosti danom donošenja odluke i to broj 1, 2, i 3, ali nema 4. i 5, nema gospode iz Kosovske Mitrovice - Blagoja Jakšića i Miroslava Ivanovića.
Kada smo pitali zbog čega je to tako, dobili smo odgovor da je gospodin Batić pod istim brojem, samo sa drugim datumom, već 12. oktobra 2001. godine poslao Narodnoj skupštini, odnosno Odboru za pravosuđe, dopis u kome obaveštava da povlači inicijativu za razrešenje dužnosti predsednika tih sudova zbog potrebe dodatnih konsultacija sa Koordinacionim timom.
Mi poslanici sa Kosova i Metohije obavili smo konsultacije, sa Koordinacionim timom, odnosno obavili smo konsultacije sa gospodinom Božom Prelevićem koji je u Koordinacionom timu zadužen za poslove pravde i policije i koji nam je rekao da on apsolutno nije upoznat sa ovim, da to nije njegova inicijativa, njegov zahtev i da ne treba tako da se radi.
Ja ću vas podsetiti na izbore 1996. godine - po naknadnom izveštaju izborne komisije iz opštine Srbica glasači šest sela, koja su čisto albanska, masovno su glasali za poslanike, odbornike koalicije SPS-JUL-Nova demokratija. Tako je, po izveštaju, u selu Gornje Prekaze (to je rodno mesto Adema Jašarija) glasalo 605 glasača, Poljance 534, Lauša, Likovac itd. Predsednici izbornih komisija tada su bili gospoda Blagoje Jakšić i Miroslav Ivanović. Gospodin Ljubomir Kragović je, sa gospodinom Aleksandrom Vučićem, pisao krivičnu prijavu o dotičnoj gospodi. Oni vrlo dobro znaju kako su krali i šta su radili. Da je to jedina krađa, to bismo i oprostili, ali prošle godine je neko od te gospode bio u izbornim komisijama.
Ne znam zašto ih sada krijemo, ne znam zašto ih čuvamo. Da li je to cilj Batića, da li je to cilj Čovića, da li je to samo zato što je gospodin Miroslav Ivanović brat Olivera Ivanovića, koji je sada jedan od najuticajnijih ljudi, da li su to neke privatne inicijative. Jer, ponavljam još jednom, gospodin Božo Prelević, koji je zadužen za pravdu u Koordinacionom centru, nema ništa sa tom inicijativom, to nije njegova inicijativa, išlo se mimo njega.
Sudije iz Kosovske Mitrovice su dolazile u Odbor za pravosuđe, bili su u Ministarstvu pravde, sve im je obećano i, pored svega toga, dotična gospoda imaju već 14 godina na predsedničkim funkcijama, mandati su im davno istekli, reizbori, to vi pravnici bolje od mene znate, po tom osnovu, po drugom osnovu postoji izveštaj inspekcije iz Ministarstva pravde gde je bilo mnogo zloupotreba. Zgrada suda u Kosovskoj Mitrovici je, za vas koji ne znate gde je Kosovska Mitrovica, najsevernija tačka u severnoj Mitrovici; ona je napuštena i to je jedina zgrada koja je predata i gde se sada nalaze Albanci, službenici albanskog suda u Kosovskoj Mitrovici. Znate kako sudi taj sud, znate kome sudi. Ta je zgrada predata, napustili su je gospodin Ivanović i gospodin Jakšić.
Očekujem da će doći ovde inicijativa da izaberemo Ivanovića možda i za Vrhovni sud jer čovek živi u Beogradu, tu je na beogradskoj adresi, kao i Blagoje Jakšić; njihove porodice su tu, u njihovim stanovima tamo stanuju strani državljani, dok oni dobijaju dobre honorare, odnosno zakupnine za te svoje stanove itd.
Na izborima koji su ukradeni 1996. godine, glasano je za koaliciju SPS, JUL i Nova demokratija, oštećena strana je bila Srpska radikalna stranka i u njeno ime su Kragović i Vučić pisali tužbe, prijave i ostale stvari. Mislim da bi bio red da se jednostavno da Odboru za pravosuđe šansa da se, neometno od strane ministra ili nekih neformalnih grupa, i ovaj posao korektno i konkretno odradi. Imaćete izveštaj nadležnih inspekcija, imaćete potpuni uvid u zasluge pomenute gospode, i mislim da zaslužuju da ih ova skupština konačno razreši te dužnosti. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Boško Ristić.
Vi ćete umesto Veroljuba Arsića? A, replika, narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Ljubomir Kragović

Srpska radikalna stranka
Mislim da imam pravo na repliku, s obzirom da je ovde moje ime, i gospodina Ace Vučića, u dva navrata pomenuto. Ova konstatacija - da je 1996. godine došlo do velike izborne krađe, kada je u izbornoj jedinici Kosovska Mitrovica ukraden jedan mandat - je tačna; u opštini Srbica glasalo je oko 6.000 Šiptara, a između ostalih i 17 terorista koji su bili na izdržavanju zatvorske kazne. Oni su zaokruženi da su glasali zato što članovi biračkih odbora nisu znali koga treba da zaokruže, nego im je bilo potrebno da se zaokruži 6.000 birača, Šiptara, kako bi mandat pripao tzv. koaliciji SPS-JUL-Nova demokratija. Ponavljam ponovo da je u tih 6.000 zaokruženih bilo i 17 osuđenih terorista koji su bili na izdržavanju zatvorske kazne u Nišu.

Nakon tog događaja podneta je krivična prijava protiv članova izborne komisije, protiv članova biračkih odbora, koja i dan- danas stoji negde u nekoj od fioka u navodnim organima pravosuđa.

Sve ove činjenice ukazuju da je bilo velikih izbornih mahinacija, ali se, nažalost, te izborne mahinacije ponavljaju i 2001. godine. Dolazi do velikih zloupotrba, iako je ranije bilo falsifikovano 6000 birača, a sada je falsifikovano, dame i gospodo, od strane DOS-a 60.000 birača. Falsifikovano je tako da bi napravili nekakvu navodnu koaliciju "Povratak". Ono što je sramno je to da se nastavlja praksa gde nema slobodnih i poštenih izbora; a onako kako vlada danas Vlada Republike Srbije, prosto se plašim kakvi će to sve izbori da budu. Ako se na uštrb građana Srbije javno pljačka kroz razne uredbe, o kojima je bilo do pre par minuta reči, kako li će se onda pljačkati izborni rezultati, a sve u svrsi da se zaštiti fotelja, da se zaštiti funkcija, da se zaštiti režim.

U potpunosti podržavam izlaganje gospodina Đokovića koji je u pravu sa svim tim izborima, biračima, s tim što pridodajem tim izbornim mahinacijama i izborne mahinacije koje su se desile nedavno na navodnim Hekerupovim izborima na Kosovu i Metohiji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Boško Ristić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, predsednik Odbora za pravosuđe gospodin dr Dragor Hiber je vrlo škrto dao obrazloženje zašto se pojedine sudije i nosioci pravosudnih funkcija razrešavaju dužnosti. Ja bih to podelio u tri grupe: jedna grupa koja se razrešava zato što određene sudije idu u penziju, jedna koja se razrešava na osnovu sopstvenog zahteva i jedna grupa koja bukvalno treba da bude najurena iz suda.
Sada se postavlja pitanje zašto se neki određeni nosioci sudijskih funkcija jednostavno izbacuju. Verujem da na toj listi ima i takvih koji to zaslužuju, ali verujem da je u pitanju i politički revanšizam, pa čak i politička nepodobnost određenih nosilaca pravosudnih i drugih funkcija u pravosuđu. Postavlja se pitanje šta radi gospodin ministar pravde i lokalne samouprave, gospodin Vladan Batić, koji neprestano po čitavoj Srbiji kruži, po opštinskim i okružnim sudovima. Već je maltene javna tajna da nijednan predlog iz Ministarstva za pravosuđe do Odbora za pravosuđe neće dospeti, ako matični i opštinski odbor DHSS ne potvrdi taj predlog za sudiju ili nekog drugog nosioca sudijskih i pravosudnih funkcija. Postavlja se pitanje legalnosti ove smene, jer jednostavno ne mogu da poverujem da u Srbiji ima toliko nepogodnih sudija. Postavljam jedno prosto pitanje - da li će za mesec ili dva uopšte postojati sudovi i sudije u Srbiji. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a posle njega narodni poslanik Zoran Nikolić.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo svedoci ukupnih društvenih reformi, pa tako i reformi u oblasti pravosuđa. Sudska vlast je zadnja grana vlasti koja je počela da se reformiše, jer, kao što je svima poznato, zakonodavna vlast je reformisana onog momenta kada je posle slobodnih izbora u 2000. godini izabrana Skupština u sastavu kakav je ovde pred nama. Izvršna vlast je konstituisana u januaru ove godine i to je stvorilo preduslov da se izvršna vlast reformiše. Naravno, ne možemo biti zadovoljni; reforme treba da zahvate sve segmente društva, treba da se nastavi reforma u izvršnoj vlasti, gde veliki broj izvršilaca, veliki broj nosilaca funkcija izvršne vlasti još uvek ima udela,  opredeljenja i opterećenja koja nosi iz prethodnog režima.
Sadašnja vlast je na velikoj muci - treba da sprovede reforme, a te reforme treba da sprovedu institucije koje su inficirane ideološkim stavovima mnogih nosilaca izvršnih funkcija. Stanje u pravosuđu je zaista sa velikim opterećenjima iz prošlosti, jer je pravosuđe u prošlosti bilo ispolitizovano, jer su nosioci najviših pravosudnih funkcija pre svega bili birani po partijskoj pripadnosti, pa i od toga koliko su bili poslušni u odnosu na centre moći koji su kreirali naš društveni i pravni život.
Tek kada je nova vlast počela da uređuje ovu oblast, kada je donela zakone o pravosuđu, znači set zakona koji predstavlja sistemske zakone kao osnov da se vrše promene u pravosuđu, stekli su se uslovi i za personalne promene u ovoj vrlo značajnoj oblasti. Znamo da su građani Srbije izuzetno bili nezadovoljni radom nosilaca pravosudnih funkcija, jer su smatrali da pravosudne institucije nisu zadovoljavale sve one kriterijume koji bi garantovali vladavinu prava, jednakost građana pred zakonom.
Svedoci smo, takođe, da je i u proteklom periodu veliki broj postupaka bio politički motivisan, montiran, da su proganjani politički neistomišljenici, da su pravosuđe i nosioci pravosudnih funkcija bili instrumentalizovani od strane političkih centara moći u izbornim procesima, a sve sa ciljem da falsifikuju izbornu volju građana. Nažalost, u ovim montiranim izbornim procesima vodeću ulogu su imali najviši nosioci pravosudnih funkcija. Tako smo bili svedoci da su i sudije Saveznog suda, sudije Vrhovnog suda, sudije i predsednici okružnih sudova bili uključeni u izbornu krađu i montažu izbornih rezultata.
Sve je to izazvalo jedno veliko nezadovoljstvo građana koje je rezultiralo i masovnim protestima, zbog što građani nisu imali poverenje u državne institucije. Mogu da kažem, kao čovek koji se bavi advokaturom, a sada i kao predsednik Advokatske komore Jugoslavije, da advokati Srbije i Jugoslavije gledaju i budno prate šta se dešava u našem parlamentu i kako će da se sprovedu inicijative za razrešenje sudija koji se nisu ponašali pošteno i koji se nisu ponašali u skladu sa zakonom. Zato ne možemo da prihvatimo tumačenje da su neke sudije krive sada samo zato što su sudile po nekada važećim nedemokratskim zakonima. Ja vam kažem ovom prilikom da su se mnoge sudije ogrešile i o takve, nedemokratske, zakone. Kada je bio na snazi Zakon o javnom informisanju, pojedine sudije su se i po tom zakonu ogrešile o svoju funkciju, jer su se pojedinci na zahtev za njihovo izuzeće oglašavali i odbijali takve zahteve po sopstvenom izuzeću. Kada se odlučivalo o prigovorima i žalbama na rešenje izbornih komisija 1996. godine, isto veće je u istom danu donosilo odluku da su prigovori nedozvoljeni i te prigovore je odbacivalo, da bi se posle pola sata isti takav prigovor odbijao kao neosnovan. Dakle, to su dokazi da se jedno takvo veće ponašalo protivzakonito, jer je očigledno da se u dva identična slučaja ponelo sasvim suprotno.
Što se tiče razrešenje sudija, ja sam, recimo, bio za to da novi zakon, novi set zakona o pravosuđu predvidi mogućnost opšteg reizbora sudija, nosilaca pravosudnih funkcija. Na ovaj način će ova skupština i Odbor za pravosuđe i predsednik Vrhovnog suda i v.d. republičkog javnog tužioca imati otežan posao. U svakom slučaju, moraće da dokazuje putem negativne selekcije ko se ogrešio o zakon, ko se ponašao nemoralno i nedostojno i da predloži njegovo razrešenje u ovoj skupštini.
Pred nama je ovde predlog za razrešenje sudija i nosilaca tužilačkih funkcija, na osnovu ličnih zahteva, zbog ispunjenosti uslova za penziju. Nažalost, mnogi od tih sudija su se ogrešili o zakon. Njima nije trebalo da se donese rešenje o razrešenju na ovoj sednici Skupštine zbog ispunjenosti uslova za penziju. Pojedinci su bili inspiratori izborne krađe i falsifikatori narodne volje. Nažalost, nismo uspeli da na vreme dokažemo to njihovo ponašanje i da ih pred ovim visokim domom razrešimo zbog odgovornosti i zbog nezakonitog ponašanja. Na ovom spisku se nalazi nekolicina takvih sudija koji ne zaslužuju da budu razrešeni zbog ispunjenosti uslova za penziju.
Isto tako, na ovaj spisak nisu došli ni mnogi drugi koji su se ogrešili o zakon, koji su se ponašali protivno zakonu i moralu i koji su se ogrešili o dostojnost za obavljanje visoke pravosudne funkcije. Recimo, na spisak za razrešenje nije došao okružni tužilac iz Prokuplja, a svim silama sprečava vođenje i pokretanje krivičnih postupaka protiv ljudi koji su se ogrešili kao nosioci funkcija u javnim ili društvenim preduzećima i oštetili društvenu zajednicu za enormne iznose. Iako je veliki broj advokata, veliki broj građana potpisao inicijativu ili peticiju da se ovaj čovek razreši, još uvek, nažalost, naši državni organi nisu stekli mogućnost da ovu nepravdu isprave.
Očekujem da će ministar pravosuđa inicirati razrešenje svih onih na koje su građani ukazali, na koje je struka ukazala i za koje postoje mnogobrojni dokazi da su se protivzakonito ponašali. Moramo da izvršimo personalne promene u pravosuđu i samo je to garancija da će se novi set zakona koji garantuje depolitizaciju zaista i primeniti, da će građani biti izjednačeni pred zakonom i da će se uspostaviti vladavina prava. Siguran sam da će pravosuđe ubuduće biti depolitizovano, ali isto tako ne smemo biti naivni da ne uspostavimo depolitizaciju od prethodnih centara moći i od svih onih sudija koji su po partijskoj liniji došli na visoke pravosudne funkcije. Očekujem da će ministarstva i nadležni državni organi ubrzati inicijativu za njihovo razrešenje i da umesto njih dođu, kao nosioci pravosudnih funkcija, mladi ljudi, neopterećeni, dostojni te vrlo važne i značajne funkcije, koji predstavljaju garanciju da će se zakoni dosledno primenjivati. Hvala.