Da li se neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč.
Ima reč gospodin Dragan Tomić, predstavnik poslaničke grupe SPS.

Poštovana gospodo narodni poslanici, na kraju ove rasprave, koja se vodila o ovim kozmetičkim promenama zakona o porezu na promet i akcizama, možemo da konstatujemo da se ništa značajno, niti u smislu olakšica, niti u smislu poboljšanja, neće desiti u narednoj fiskalnoj godini, iako su najavljene ove promene, koje će navodno omogućiti bolji položaj stanovništva, tako što će se smanjiti cena mesa, mesnih prerađevina, voća i povrća i svežih jaja - to neće značajno uticati na socijalno-ekonomski položaj stanovništva, tj. neće uticati na poboljšanje kupovne moći stanovništva.

Jer, ako smo konstatovali da je industrijska proizvodnja gotovo na nuli, odnosno da je u padu i da se ne vidi kako će doći do rasta, uz stalna obećanja - ako dođu donacije ili ako nešto prodamo od srpske privrede, onda ćemo moći da ulažemo neke pare u obrtna sredstva, onda ćemo imati nekakav zamajac u toj oblasti, pa tek onda možemo očekivati rast društvenog standarda, odnosno porast plata za nekih 10-15%, a ovamo, najavljujemo inflaciju koja će biti na nivou nekih 20%.

To znači opet realan pad ličnih dohodaka za nekih 30-40%. Imamo najavu rasta cena u oblasti komunalnih usluga. Znači opet će nam otići i grejanje, i struja, i ostale komunalne usluge u narednoj godini. Mislim da kroz ovu kozmetiku koja se uvodi u ova dva propisa, neće doći do poboljšanja onogo što se ovde potenciralo, a to je bolji život građana Srbije i društveni standard.

I ne vidim da će se ovim nešto popraviti kupovna moć stanovništva. Jer proizvođači hrane i ovih ostalih proizvoda, koji se uglavnom prodaju na pijaci, nalaze se u tzv. izdvojenoj sferi, mimo poreskog zahvatanja, pošto sve ono što se prodaje na pijacama, to je mimo poreske sfere i uglavnom nema nekog značajnog efekta, iako je bilo najava da će se i na pijaci uvesti registar-kasa. Mislim da je to u ovom momentu gotovo nemoguće, jer na pijacama se prodaje sve i svašta, od pravih poljoprivrednih proizvoda do raznorazne švercovane robe.

Mislim da na pijaci niko ne trguje zato što obožava pijacu, već zato što hoće da dođe do gotovog dinara i zato što mu se tu pruža prilika da na taj način proda svoju robu.

Ova kozmetika i ova rasprava, koju ceo dan vodimo, na ovaj, rekao bih, neposlovnički način, sa potrebom da do kraja ove godine napravimo ovu promenu propisa, neće popraviti stanje u državi, a pogotovu neće poboljšati stabilnost privrednog sistema ove države.

Mislimo da bez obzira što je rast akciza na cigaretama značajan, to neće popraviti finansijsko stanje u budžetu, već će verovatno popraviti finansije onih koji se nalaze u sivoj zoni, onih koji se bave švercom cigareta i onih koji kontrolišu šverc cigareta.

I definitivno smatramo da ovo više njima odgovara, nego što će država značajno dobiti efekte u ovoj oblasti. Evo, to se ovde vidi iz procene efekata promena u poreskom sistemu u prihodima za 2002. godinu. Znači, povećanje ukupne mase sredstava koja se očekuje i njeno ostvarenje u narednoj godini, je negde oko 6 milijardi i 480 miliona.

To nije značajna stavka i ne predstavlja cifru za koju ćemo moći očekivati, niti možemo očekivati na ovaj način ove efekte o kojima se ovde, sa ove govornice, pokušava nešto reći (to je strana 9. u obrazloženju).

Prema tome, mislim da i ovi efekti smanjenja (ne govorim o smanjenjima kada se govori o oslobođenjima kod poreza na promet i kod proizvodnje lekova - za jednu milijardu i kod prehrambenih proizvoda - za dve milijarde) neće stvoriti značajniji balans, niti će pomoći da se kupovna moć stanovništva popravi.

Nisam demantovao sa ove govornice kada je govoreno da su nam realno porasli lični dohoci, da su oni pomogli da se poboljša kupovna moć stanovništva; i nije dokazano da su plate 200 maraka; i dalje mislim da su one 150 maraka na nivou opšteg proseka.

I ova kozmetička povećanja pred Novu godinu nekih ličnih dohodaka za 5,6 ili 7%, neće popraviti kupovnu moć stanovništva. Prema tome, u oblasti poreza na promet, u oblasti akciza, nastavlja se ista praksa, imamo recesionu politiku i ne očekujem da će se značajnije popraviti rast prihoda u narednoj godini, jer je jasno da je u oblasti sive ekonomije jako puno još stvari, pre svega u onom delu gde su cigarete, gde je alkohol, gde je nafta i gde je kafa.

Znači, sve akcizne robe se značajno nalaze još u sivoj ekonomiji i na tom planu se ništa značajno nije učinilo.

Prema tome, biću protiv Predloga ovog zakona u načela. Ako budu usvojeni amandmani onako kako smo predložili, razgovaraćemo i razmisliti šta ćemo raditi kad se bude razmatrao zakon u pojedinostima.

Da li se još ko javlja za reč?
Za reč se javio gospodin Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ocenjujete da smo u ovonedeljnoj raspravi po pitanju kriterijuma izmena zakona  o akcizama i porezu na promet mi zapravo ponovili one diskusije i one stavove koji su bili dominantni i u procesu usvajanja zakona koje danas delimično menjamo. Karakteristika kritičara, koji su i onda i sada kritikovali ovaj zakon, je potpuno odsustvo spremnosti da se realno sagleda stanje u društvu i pažljivo analiziraju uzroci  situacije koja je takva kakva je.
No, tačno je da neko može kritikovati restriktivnu politiku Republičke vlade u oblasti javne potrošnje . Ali, to je naša namera i od nje nećemo odustati, vodićemo pažljivo računa ne o šest i po milijardi, koje možda za opoziciju nisu značajna finansijska sredstva, nego o jednom dinaru. Jer, ovoga puta taj dinar ne dolazi iz Topčidera, iz štamparije novca, nego dolaze iz proizvodnje koja je takva kakva je i iz pažljive politike koju vodi ova država. Između ostalog, dolazi iz one iste kase iz koje ta država mora: da vrati staru deviznu štednju; da svakog meseca isplati penzije; da svakog meseca ispuni obaveze za dečji dodatak; invalidninu; da svakog meseca obezbedi socijalnu pomoć za 20.000 izbeglica, da obezbedi sredstava za restrukturiranje privreda, da obezbedi sredstva za 1,5 milion ljudi koji su ostali bez posla. Eto, to je državna kasa kojoj mi danas olakšavamo ovim izmenama Zakona o porezu na promet.
U martu mesecu kada smo usvajali Zakon koji danas delimično menjamo, bilo je puno primedaba i puno raznovrsnih ideja. One su zaista liberalne, ali vas pozivam da iz perspektive opozicije odgovorite zašto vi u deset godina niste ukidali te poreze, već ste ih, naprotiv, proširivali i uvećavali. Danas poslanička grupa DOS-a podržava izmene Zakona u onom delu u kome se ukida porez na promet u visini od 20% za sveže meso, povrće, jaja , ortopedska pomagala i lekove sa pozitivne liste
Ako nastavimo ovim tempom, sa pažljivom potrošnjom, kontrolisanim javnim rashodima, siguran sam da ćemo za godinu dana imati oblast koja će biti poreski liberalizovana, oslobođena od ovakve vrste opterećenja. Sve drugo je kupovina socijalnog mira na kratak rok, koji sam po sebi ne može biti zadovoljavajući za društvo koje se mora promeniti.
Dakle, ideja o oslobađanju ovih proizvoda nije ideja liberalizovanja tržišta, u segmentu u kome država više ne arbitrira . Vi ste govorili samo o socijalnoj komponenti, pravdajući, recimo, efekat ovoga činjenicom da će cena nekog proizvoda biti za 20% niža, a odbijate pri tom da govorite o činjenici da danas od pravnog lica ne možete kupiti jednu tonu domaćeg krompira, jednu tonu domaćeg paradajza, krastavac, luk. "C" market i "Pekabeta" te proizvode uzimaju iz inostranstva. To je zbog toga što je bio frapantan raskorak između statusa pravnog lica i fizičkog lica.
Vi ste pravu proizvodnju uništili. Plantaže Pekabete u okolini Beograda su arheološka nalazišta. Ovim se otvara nova proizvodna perspektiva za ta preduzeća i mi smo zadovoljni što smo u prilici da to učinimo.
Isti je slučaj i sa lekovima sa pozitivne liste. Mi očekujemo da će to biti olakšica i za proizvođače, koji će postati dominantni ne samo na domaćem tržištu, već i na tržištima u okolini. Cena leka je ino - domicilna i ona se ne formira proizvoljnom voljom Vlade ili DOS-a, već standardima država u okruženju koje utiču na komponente koje su sastavni delovi nekog leka.
Dakle, ovo je dvostruka prednost ovih izmena i mislim da o tome treba govoriti. Prvi cilj je privredni aspekt, a drugo je socijalni. Što se tiče tog manipulisanja cenom i ideje kojom se akciza zapravo na realan način uvećava, a pri tom se ne menja cena na tržištu, reći ću šta je struktura maloprodajne cene, recimo benzina do 76 oktana.
Imate rafinerijsku i nabavnu cenu. Onda kada su utvrđivane ove cene, za 40% je bila viša cena nafte na svetskom tržištu. Pratite okolnosti pod kojima danas funkcioniše ta oblast u uslovima tržišnog okruženja, pa ćete videti da zapravo u tom prostoru mi reagujemo i ne dovodeći u pitanje cene od 44 dinara, zapravo uvećavamo akcizu, ostvarujemo dobit od 6,5 milijardi dinara, čime otvaramo mogućnost umanjenja poreza na promet za ove proizvode koje smo pomenuli i istovremeno ne dovodimo u pitanje taj nominalni iznos u našoj državnoj kasi.
Tako će iz ove akcize biti obezbeđena sredstva: za obnovu zdravstvenih ustanova; za prosvetu i delimično za reorganizaciju naše privrede; zapravo za namenske programe za radnike koji traže prekvalifikacije zbog promene radnog mesta.
Možda izgleda da ne možemo govoriti o ovome sa isključivo praktičnog stanovišta, ali mi već moramo, naravno razmišljati o okolnostima pod kojima naše društvo funkcioniše, bez podele na poziciju i opoziciju, jer ekonomija tako nešto u ovom segmentu o kome mi danas razgovaramo - ne priznaje.
Mislim da je to jasno posle godinu dana primene ovakve fiskalne politike. Mi smo faktički stavili znak jednakosti između prihoda i rashoda u budžetu, nema paralelnih računa, nema štampanja novca i ispunjavamo svoje obaveze. Nadam se da je u interesu svih poslanika u Skupštini da se ona dugovanja koja su stvorena u zaista teškom vremenu, ne prema političarima, nego prema našoj javnosti, u celini izmire.
I kada je reč o vraćanju stare devizne štednje, niko ne kaže: vratićemo građanima ta sredstva ukoliko glasaju za DOS, a nećemo nekome drugome. Naprotiv, mi ovim stvaramo temelje jedne moderne evropske Srbije u kojoj će, naravno, biti puno prostora za političke konflikte , a mislim da ovo nije dobra osnova za takvu vrstu političkog ponašanja.
Sasvim sigurno možemo reći nekoliko činjenica , a to je da je ovo prvi korak u liberalizaciji i da ga zbog toga DOS podržava. Istovremeno ta liberalizacija ne dovodi u pitanje taj suštinski koncept na kome mi insistiramo, a to je pažljivo trošenje sredstava, da nema rasipničke politike i da ovo nije isključivo socijalni tender u kome mi želimo da tu odigramo presudnu ulogu, već je ovo zapravo veliki privredni podsticaj. Nadam se da ćemo za godinu dana od Odbora za poljoprivredu ovog parlamenta dobiti izveštaj u kojem će stajati da smo mi postali izvoznici hrane, a ne društvo koje mora da uvozi krompir, luk, paradajz ili pasulj, što je, nažalost, naša današnja stvarnost.

Zahvaljujem.
(Aleksandar Vučić traži reč.)
Po kom osnovu želite reč?
(Aleksandar Vučić: Javljam se za repliku.)
Ne možete da dobijete reč za repliku.
(Aleksandar Vučić:Po Poslovniku.)
Po Poslovniku, ali da ne koristite pravo replike. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, morali ste da mi date pravo na repliku, gospodin Jovanović je govorio o opoziciji u ovom parlamentu  na način  koji daje povoda za ovo javljanje.
Imam pravo, po Poslovniku kao podzakonskom pravnom aktu, kao poslanik Srpske radikalne stranke da odgovorim na ono što je gospodin Jovanović rekao. Gospodin Jovanović je nešto rekao što zaista nije istina. Doneo sam papire pa ću vam to pokazati crno na belo.
Mi smo bili, gospodine Jovanoviću, ne korektni, već gotovo neverovatno korektni za jednu opozicionu političku partiju, pošto u našem predlogu, u našim amandmanima mi smo skresali budžet, nismo se bavili time da se ulagujemo narodu, da govorimo ljudima - imaćete budžet od ne znam koliko stotina milijardi, pa da ga uvećamo još za 30 ili 40 milijardi da bude 260, nego smo ga skresali na 180 - da ne računamo sa osnovnim deficitom od 219 - na 123 milijarde.
Možda ćete tu naći manjkavosti, pa reći: nećete moći sve, ono što treba da isplatite neće biti dovoljno za sve. Ali, to pokazuje da uopošte nismo bili demagozi, da nismo varali nikoga u Srbiji, nego da smo na najkorektniji, najpošteniji način pokušali da napravimo jedan restriktivan predlog budžeta.
Takvi su naši amandmani, upravo suprotni od onoga što ste vi rekli. Možda neko drugi traži pare za odbojku, neko drugi za ne znam šta, ali mi to ne tražimo , mi znamo u kakvoj situaciji je Srbija, ne lažemo narod da bi tekli med i mleko ukoliko bismo mi došli na vlast, već kažemo, naravno, mora da se stegne kaiš. I tu su naši amandmani, mi tražimo još restriktivniji budžet, a ne velike pare - dajte pare. Mi tražimo smanjenje, a ne povećanje javne potrošnje, upravo obrnuto od onoga što ste vi rekli.
Mi smo predložili povodom zakona o akcizama i porezu na promet - malo smanjenje akciza , ali uvođenje novih akciza koje do sada nisu bile, kao što je to bilo oko derivata itd.
Govorite o krompiru, da se uvozi danas iz Holandije ili ne znam odakle. Nije bolji krompir iz Holandije od krompira u Prilikama, to je selo kraj Ivanjice. Bolji je ovaj naš, ali mi uništavamo našu proizvodnju, uništavamo je i depresijacijom nemačke marke, uništavamo je na svaki način, zato što po svaku cenu pokušavaju neki da se uništi ono što je proizvodnja u Srbiji , da tako nešto ne postoji, da nemamo više nikakvu šansu da tu proizvodnju na bilo koji način posle toga razvijemo.
To je suštinska stvar. Ne znam gde ste uopšte našli sve to što ste prebacivali, jer naše primedbe se uopšte nisu kretale u tim okvirima. Upravo suprotno, mi kao politička organizacija umerene desnice ne možemo i ne bi smeli da tražimo budžet koji će da bude dva puta veći ili 30-40% veći od onoga što je već predviđeno. Ako vi imate ovoliki deficit, pitam odakle ovolike kamate od 22 milijarde, ako smo dobili tolike grejs periode od sedam, deset godina itd, pa moramo sada da plaćamo 22 milijarde?
(Predsednik: Vreme.)
Još nešto oko cene nafte i benzina - na svetskom tržištu je svuda trend pada cene na 18-19 dolara maksimalno, samo kod nas cena benzina raste. Već se najavljuje povećanje cene električne energije u martu. Možete da mislite koliko, kako i na koji način će to da se odrazi na cene.

Ovo su bile primedbe na Poslovnik. Ubuduće kad neko spomene DOS ili vlast, pravo na repliku će imati 18 političkih stranaka.
Za reč se javio ministar Đelić.

Dve stvari. Prvo, oko budžeta, mada ćemo imati prilike mnogo više da pričamo o tome kada to dođe na dnevni red. Druga stvar se tiče glasanja u načelu oko ova dva poreska zakona.
Što se tiče amandmana da se smanji budžeta na 122 milijarde, poruka je jasna - ili ćemo da kažemo da mi nećemo platiti kamate inostranstvu, znači ono što smo se dogovorili sa Pariskim klubom pada u vodu; ili nećemo, to će biti vest za prosvetne radnike, isplatiti njima tri plate ili penzionerima tri-četiri penzije. Srbija je takva da imamo neka zakonski uređena prava. Demokratija, to je da se napravi jedan budžet - za razliku od onih koji su se pravili prošlih godina - gde se iskazuju zakonski uređena prava, tako da onda vi kao predstavnici naroda možete da odlučite da li su ta prava u redu ili nisu.
Ali, nije na izvršnoj vlasti da napravi jedan nerealan budžet, kao što su se pravili pre sa nultom inflacijom ili kao što je planiran budžet za 2000. godinu sa jednom ili dve penzije manje. Na to liči naša zemlja, to su prava na kojima radimo. A kada se spozna da neka prava neće biti održana u istom kalupu i na istom nivou, onda se predlažu izmene, kao što se danas predlaže na saveznom nivou u domenu penzijsko-invalidskog osiguranja. Znači, to je budžet istine, a ne demagogije.
Što se tiče poreskih zakona, poreska politika je jedan od najlošijih instrumenata za sprovođenje drugih politika, na primer razvojne politike, politike nataliteta, čak i socijalne politike. Ono što danas predlažemo u ova dva zakona, to je da kažemo - odstupanje od onoga što je pravi princip, a to je da porez bude neutralan, da stopa bude ista za sve proizvode i za razne kategorije našeg stanovništva, a da se na rashodnoj strani socijalna politika sprovodi kao što se sprovodila ove godine, kada imamo regularne, redovne, ažurne i realno iskazane dečije dodatke. To je ona prava stvar.
Međutim, u ovom momentu, u decembru 2001. godine na dva ključna tržišta Srbije situacija je različita. Mi kao izvršna vlast priznajemo našu nemoć da u ovom momentu uredimo, onoliko koliko bi trebalo da bude uređeno, jedno tržište, tj. tržište sveže hrane i tržište lekova. Zbog toga postoje te dve godine i postoje dva zadatka. Prvi zadatak je da se u ovom momentu da predah našem stanovništvu, da u tim ključnim segmentima - hrana, lekovi i komunalije, a znamo da su za naše najsiromašnije građane te tri stavke veoma važne za njihov porodični budžet, dođe do smanjenja cena.
Mogu da kažem da sa organizovanom trgovinom, sa kojom ćemo imati sastanak sutra, ukoliko vi usvojite ove zakone, oni već najavljuju veoma velika smanjenja cena. Da dam samo jedan primer - "C - market" je najavio smanjenje svežeg mesa za 25%. Biće ih još više. "Pekabeta" je najavila još veća smanjenja u nekim elementima, na primer u voću i povrću. To je jedna stvar.
S druge strane, postoji nešto što je, na žalost, isto realnost naše proizvodnje, a to je kada se da jedna poreska olakšica, ako nije propraćena nekim drugim merama kontrole onoga što se dešava na tržištu i antimonopolske kontrole, ako se proizvođači ne dogovore o jednom nivou cena, onda poreski efekti nisu dugotrajni. Zbog toga imate čvrst angažman naše Vlade da ćemo u mesecima koji dolaze i te kako delovati na terenu kroz tržišnu inspekciju i kroz propratne mere, tako da ova smanjenja cena ne budu iskorišćena sa strane proizvođača ili trgovaca - da kriju njihovu manjkavost produktivnosti ili pak da pokušavaju da nadoknade ono što su izgubili u zadnjih deset godina.
Znači, vaš glas danas za ova dva zakona je snažni glas za poboljšanje standarda naših građana, ali isto tako i jedna obaveza za vlast, tj. za našu Vladu, da propratno mnogo bolje uredimo tržište hrane, i lekova tako da za dve godine, kada ovo dođe ponovo na dnevni red, možemo da konstatujemo da je vreme da se i tu popuni ovaj fiskalni sistem i da pređe u normalu.
Eto, toliko i nadam se da ćete glasati za dva ključna zakona.

Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Prelazimo na odlučivanje o predlozima zakona u načelu.
Prvo, stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, u načelu.
Za 136, protiv 15, uzdržanih nema, nije glasalo 25, ukupno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Drugo, stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, u načelu.
Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem.
Za 137, protiv 39, uzdržanih nema, nije glasalo četiri, ukupno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona o akcizama, u načelu.
Narodna skupština će o ovim predlozima zakona o kojima je obavila zajednički načelni pretres, a koji su prihvaćeni u načelu, obaviti pretres u pojedinostima i glasati u celini.
Sutra u 9,00 časova Zakonodavni odbor. Odbor za zaštitu životne sredine u 9,30 časova. Sednice odbora za zdravlje i kulturu u 11,00 časova se odlažu.
Dame i gospodo narodni poslanici, obaveštavam vas da sa rad nastavljamo sutra u 10,00 časova.