Reč ima Dragan Čolić, posle njega Vladimir Garčević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao izlaganje ministra Đelića, koje je nenadmašno u fazi teorije. Teorija je jedno, a praksa drugo. Nije mi nikako jasno otkud optimizam kod ministra Đelića. Gde vi živite, gospodine Đeliću? Praksa pokazuje da su ekonomska i privredna situacija katastrofalne. Praksa pokazuje da Srbija nikada goru vlast nije imala od ove DOS-manlijske. Tačno je, kako tvrdi ministar Đelić da je napravljen preokret, ali nagore. Sve je mnogo gore, ekonomska situacija, kao što pokazuje statistika. Kriva vam je statistika, jer ona ne prikazuje onako kako vi to vidite.
Srbija je napredovala. U čemu gospodine ministre? U bedi i gotovo nikakvoj kupovnoj moći svojih građana. Inflacija 40%, a planirali ste oko 30%. Imaćete tri donatorske konferencije. Daće pare međunarodna zajednica, a najbolje bi bilo da imate šest donatorskih konferencija. Daće, po cenu najvitalnijih srpskih nacionalnih interesa, dokle pokušavate da babu putem belila prikažete mlađom i lepšom. Vreme je da sa vašeg DOS-ovskog dućana laži skinete firmu istine. Građani Srbije se više ničemu ne nadaju i ništa dobro od vas ne očekuju. Sva je prilika da će 2002. godina biti transparentna, sa puno transparenata koje ćete, nadam se, shvatiti.

Reč ima Vladimir Garčević, posle njega Goran Cvetanović.       

Poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, izgleda da mi treba istim stvarima da se bavimo da neko sazna da mu nešto nije dobro, iako smo ga ubeđivali u martu mesecu, gubili ovde vreme, da bi shvatio da neke stvari ne idu, da nisu dobre i da bi prihvatio sugestiju poslanika opozicije i pre svega poslanika Socijalističke partije.
Ubeđivali smo vas, ministre, u martu mesecu - bez akciza, bez poreza na prehrambene proizvode. Odbili ste to. A znate zašto ste sada predložili da se to promeni. Reći ću vam iz sledećih razloga: nema u budžetu priliva, jer ta roba ne ide kroz prodavnice, pa vama nedostaju pare, a kada vam nedostaju pare, onda treba tražiti tamo gde se mogu naći. Da ste vi ovde predložili nama da se promeni porez na promet za ulje, rekao bih: ministar razmišlja, ulja ima, skupo je i skuplje od svih zemalja u okruženju, pa ministar hoće da se mi ujednačimo sa Evropskom unijom.
Sa druge strane, da ste ponudili da se porez na odeću i obuću za decu ukine, to bih pozdravio i rekao: ministar razmišlja o omladini, kako će da se obuče, kako će da prezimi, da li će imati cipele itd. Međutim, od toga nema ništa. Svodi se zaključak - ministar razmišlja kako da ubere pare i u tom smislu možemo da nemamo zamerke; međutim, da ste vi predložili da se ukine ono što treba u zaštiti građana ovde, a ne da kažete da se izjednačimo sa onim u Evropi, pa da li 57%. Mene kao građanina Srbije ne interesuje šta je u Evropi. Mene interesuje od čega da živi narod Srbije, od čega da se kupe cipele, od čega da se kupi odeća, obuća, udžbenici i sve ono što prati omladinu.
Očekivao sam da Vlada Srbije podrži anketni odbor za utvrđivanje šverca cigareta. Znate zašto nije? Povećajte akcizu 10% i onaj koji švercuje ima izvanrednu dobit. Jel to Vlada Srbije hoće, da onaj koji švercuje cigarete ima još dobiti? Izgleda da se i to traži. Mogli smo da imamo prihode, da ih povećamo, da smo osnovali anketni odbor, da smo hteli da prihvatimo da se utvrđuje istina: ko trguje cigaretama, koji su putevi kretanja, ali smo to odbili. Dalje, hoćemo, kaže da povećamo cene akciza na naftu. Nemojte nas ubeđivati, nikada se nije desilo, pa neće ni sada, da sa cenama nafte ne rastu i cene ostalih proizvoda. Ko se ugrađuje, koliko će biti, to će vreme pokazati.
Sagledavajući ukupno ovo što nam nudite, mislim da akcize i porez koji se skida, ali ne dovoljno, može se podržati. Ali, da vidimo: jaje je u prodavnici 4,5 dinara, ministre, a na pijaci 4,5 dinara, a prodavnice su pored pijace. Prema tome, da li oni obračunavaju porez ili ne, ne znam, ali kao kupac znam šta košta. Hoću da kažem sledeće: prihvatite amandmane kojima će se tražiti proširenje ukidanja poreza, a opravdanost svega toga jeste da se omoguće bez poreza udžbenici, školski pribor, da se obezbede lekovi bez poreza.
Prema tome, da li se ... (Ministre trebalo bi da me saslušate ako hoćete da i ja vas slušam)... naši ljudi, građani leče samo sa ovih 320 lekova, Oslobodimo lekove sve koji su za lečenje.
Sa druge strane, pošteno da vam kažem, sinoć sam sedeo na jednoj slavi u društvu i tamo kaže jedna medicinska sestra da na dečijem odeljenju nemaju ništa. A, vidim, i susrećem građane, nema ni ovih 320 lekova. Vi ste obećali da će biti pune apoteke. Nema ih. Hajte, pođimo zajedno, ja u mom gradu ne mogu da nađem lek koji mi je potreban. Mogu naći u privatnim apotekama, po visokim cenama.
Bolje je sledeće: manje obećanja građanima, a više omogućite da oni mogu da nađu ono što obećate. Onda ću kao građanin prihvatiti da ste vi i za transparentnost i za sve ostalo. Ali, vi jurite za Evropom, a gazite osnovna načela - da ovaj narod preživi. Video sam, vi ste imali agenciju u Francuskoj u kojoj ste radili, vi ćete, možda, otići tamo, možda ćete i tamo imati prihode. A, ja sam, ovde i većina od nas vezana je za Srbiju, i mi hoćemo da živimo ovde. Lako je prodati ono što imaš, a onda se spakovati, otići i živeti lepo sa onima koji su vas poslali da izvršite zadatak.

Reč ima gospodin Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet u članu 1. i članu 2. porez sa 17% je povećan na 20%. Očigledno je da se povećavaju ingerencije Republičke vlade. To indirektno ukazuje da negiraju postojanje Savezne vlade.
U članu 3, stoji da se ne plaća porez na meso; ali, plaća se na mesne prerađevine. Podsetiću vas da je meso najskuplje u Evropi i da cena mesa u Evropi iznosi 10 maraka po kilogramu; ako se ono tog dana ne proda, već sutradan je cena drastično manja, negde oko 8,5 maraka. Tako da je očigledno da je, pored mesa koje se često uvozi i sumnjivog je kvaliteta,potrebno i za neku drugu robu, poput lične garderobe, dečije hrane, pelena, šećera i masti, smanjiti porez na promet.
Vi znate da smo pre devet meseci govorili da u svakom slučaju treba da se plaća porez na ortopedska pomagala. (Ugradnja veštakog kuka košta oko 3.000 maraka.) Apsurdno je bilo još u tom vremenskom periodu, zašto je do toga došlo. Očigledno je da i lekovi koji su na pozicionoj listi, a veoma su deficitarni, pre svega za hronične pacijente, dijabetičare, kao i za kardiološke pacijente, znači anti-hipertizivi, teško mogu da se nađu, kao i betablokatori.
U svakom slučaju, potrebno je da se ta lista poveća, a ne da se ovako redukovana izrazi.
Na kraju, u tački 3, pored komunalnih usluga sigurno bi trebalo da se i električna energija oslobodi plaćanja poreza na promet. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč ministar finansija gospodin Božidar Đelić.

Želim da istaknem dve stvari. Što se tiče prelaska stope sa 17 na 20%, tu nema nikakvog upliva niti bilo kakve protivustavne stvari. Tu niko ne dira Jugoslaviju, jednostavno, posebno porez na promet koji je imala SRJ je sam bio ustavno problematičan, jer prema ustavima iz SRJ jedino Srbija može uvesti porez na promet. Ovog puta se vraćamo u ustavne okvire. Ništa više i ništa manje.
Što se tiče cigareta, dozvolite da vam dam nekoliko podataka od Savezne uprave carina: 1995. godine legalni uvoz cigareta je iznosio 15 tona, 1996 - 41 tonu, 1997 - 52 tone, 1998 - 117 tona, 1999 - 582 tone, do juna 2000. nekoliko stotina tona, a posle toga 2.273 tone za celu godinu, a za prvih 11 meseci ove godine - 4.228 tona. Ako je to zadatak zbog koga sam došao ovde, to je zadatak.

Za reč se javio predstavnik poslaničke grupe SRS gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, sećam se kada je ministar Đelić prvi put izlazio za govornicu, doživeo je ovacije. Jedva smo nastavili sednicu od vašeg izliva oduševljenja ministrovim obećanjima, lepom pričom. Sada ste ga nagradili nekim aplauzom, a sami znate da ovo što govori ministar može lepo da zvuči, ali u javnosti ostavlja opor utisak. Naša stvarnost je drugačija. Naši ministri imaju masku optimizma samo kada se pojavljuju pred kamerama ili kada neko od njih zaluta na sednicu Narodne skupštine Republike Srbije.
Dakle, zaista ne znam kojim podacima koja carina barata, ali da je šverc duvana postojao do DOS-a i da postoji i za vreme DOS-a, sasvim je jasno i očigledno.
Ja ne znam šta puši ministar finansija. Da li puši francuske cigarete ili kupuje cigarete na trafikama? Ali, gospodine ministre, pitajte bilo kog pušača u ovoj zemlji da li cigarete koje kupuje imaju akciznu markicu ili ne.
Ovi što su sada ušli u Vladu, kupuju da bi pojačali budžet, za neko vreme dok ih ponovo ne najurite. Ali, koliko je bilo cigareta bez akcizne markice bez vas, toliko ih ima i sada. Nemojte da vas zaluđuju tim podacima, a i sami ste doprineli tome uredbom kojom ste se lišili prihoda. Nećete da nam kažete zbog čega ste se uredbom o duvanu lišili prihoda koji izvorno pripadaju Republici Srbiji i SRJ, bacili ih, jednim delom da se finansira okupacija Kosova i Metohije, a drugim delom da se finansira mafija koja se bavi švercom duvana u Republici Srbiji. Da nema te mafije i da nije pod zaštitom onih koji su na vlasti, bez ikakve rasprave bismo usvojili odluku da se formira anketni odbor koji će utvrditi ima li ili nema šverca.
Pa, šta lepše za Vladu Republike Srbije može da bude, nego da anketni odbor Skupštine utvrdi da nema šverca duvana, odnosno, i ako ga ima, da u tome nije učestvovala Vlada Republike Srbije, posebno njeni pojedini članovi i posebno onaj član koji je veza između Kosova i Metohije i Republike Srbije.
Dodatnom informacijom smo saznali da je porez od 3% koji je do sada bio savezni, pa je sa stanovišta Ustava bio problematičan, prebačen na republički porez, zato što, tobož, u Republici nije problematičan.
Interesuje me - gde će prihod od dodatnih 3%? Da li ćemo ga ustupati SRJ za finansiranje vojske Jugoslavije ili će tih 3%, kao dodatni prihod, u budžet Republike Srbije? Da se vlasti ne dosete - ja znam dobro ko finansira Vojsku Jugoslavije, a isto tako znam da postoji i SRJ. Dok postoji SRJ, ono što je na nivou Federacije, (a hvala Bogu, Vojska je još uvek na nivou SRJ) mora da se finansira, da se obezbede izvorni prihodi na nivou Federacije. To jako prosto.
Zašto bi porez na promet za Vojsku Jugoslavije bio dodatni od 3%, kao da nije mogao da se pretvori u neki drugi savezni porez koji je Ustavom dozvoljen?
Zašto, ministre, smrznuto meso i ribu oslobađate poreza na promet, uz sveže meso i ribu, a ne oslobađate mesne prerađevine. Smrznuta riba dolazi iz uvoza.
Mi nemamo domaćeg proizvođača koji se tim poslom bavi. Smrznuto meso dolazi iz uvoza i uglavnom ga uvozi država. Retko kada se pojedinac odlučuje da to uvozi, zato što meso uopšte nema prođu, a država - jedino kada interveniše na tržištu zato što cene počnu da divljaju (uglavnom ih podižu trgovci, a ne proizvođači).
Zašto su samo na dve godine date poreske olakšice za određene proizvode, iako smo vam mi to sugerisali pre samo nekoliko meseci amandmanima na ovaj budžet, koji još punite i u kojem imate veliki deficit. Zašto to nije odluka koja nije vremenski ograničena? Postoje rebalansi budžeta, postoje izmene i dopune Zakona o budžetu, porez se uvodi, porez se skida. Otkud to da mi sada znamo da na dve godine možemo da oslobodimo poreza, odnosno ima li ozbiljnosti u vođenju države, kada država ne zna šta podleže pod porez, a šta ne podleže. Nego - nešto podleže, a nešto ne podleže dve godine, a posle toga podleže. Gde to još ima, gde se to tako ozbiljno vodi fiskalna politika jedne države.
Mi smo čuli od gospodina ministra danas da je nova vlast ušla u restrukturiranje velikih banaka. E pa, uvaženi gospodine ministre, taj vid restruktuiranja velikih banaka nije zapamćen u svetu. Narodni poslanici koji primaju platu preko velike državne "Beobanke" više ne mogu da prime platu, jer ste i na nju stavili šapu, zatvarate i tu banku. Ja razumem kako vi to radite, politički umešno i neumešno. Na primer, kada uhapsite i izručite Slobodana Miloševića u Hag, računate na to da će mnogi građani Srbije reći - ma, zaslužio je, neka ide. Kada zatvorite banku Bogoljubu Kariću računate da će mnogi građani reći - ma, obogatio se mućkama i muvanjem, pa neka mu zatvore banku, njega je Milošević pomagao.
Kako da opravdamo ovo zatvaranje velikih banaka, od kojih živi privreda i koje su vlasnici skoro svih preduzeća u zemlji. Kako da opravdamo sada i napad na Vojvođansku banku, a da ne pričamo o bankama koje su nestale već, praktično, sa lica zemlje. Ili, napad na neku u Novom Pazaru. Da nije bilo Odluke Ustavnog suda kojim je poništena odluka guvernera Dinkića, ne bih ni saznao koliko je Dinkić već raširio svoje kandže i stigao do banke u Novom Pazaru. Zašto baš u Novom Pazaru? Zato što sve devize koje idu sa Kosova i Metohije i na Kosovo i Metohiju idu preko Novog Pazara. Ta banka je za vas jedna velika košnica iz koje ćete samo da vučete med.
Zašto ovako veliki budžet za iduću godinu? Zašto da budžet, bez inflacije u markama, bude 80% veći? Zašto ovolika rupa u budžetu? Hajde, prošle godine nekako nas ubediste: stići će novac iz inostranstva, stići će donacije; a za ovu godinu - ponovo rupa u budžetu; ponovo kažete - znaće se za mesec-dva koliko ćemo para od koga ili od kog posla dobiti. Ima li tu ozbiljnosti?
Zašto nam ne dostaviste na jednom papiriću šta uradiste ove godine, koji su prihodi bili, u kojoj poreskoj grani nismo ostvarili očekivane rezultate, na kom prometu i kog proizvoda smo zatajili, da vidimo, da znamo otprilike gde će biti udarac sledeće godine. Ovako, ako neko uveze mašinu za asfalt, vi odmah sve pare prebacite tamo da se radi, tobož, put, da on otplati tu svoju mašinu. Ako vam neko proizvodi određenu poljoprivredni proizvod blizak je vlasti, očekujte poreske promene, očekujte promene uslova za tu granu u kojoj taj čovek radi. Ako neko ko je blizak vrhovima vlasti švercuje duvan, očekujte da duvan neće biti pod kontrolom.
Onda ćete da se hvalite da je bolja naplata akciza i carine, nego što je bila u neko ranije vreme. I tada je naplaćivano, ali je finansiran i rat i ko zna šta sve nije finansirano, to znaju ovi u carini. Čim znaju koliko je malo naplaćivano, znaju gde je išao i novac. Ja vama ne verujem, gospodine ministre, pa da je 5% duvana koji prolazi bez akcize i carine, ne verujem vam da ne znate gde je to. Da li se to uvozi samo na desetak graničnih prelaza u zemlji, i to ulazi u ogromnim šleperima, to ne nose ljudi na leđima, pa da kažete - prolaze neki ljudi šumama i pronose. To su kompozicije i kompozicije. Neka je i 17%, ja vam ne verujem, pola još uvek ide, a pola oslobađate tako što ide preko Kosova i Metohije; idu papiri, zatvarate papire a roba je tu. Još uvek se ne vrši vlast u zemlji ozbiljno. Ne kažem da je krivo Ministarstvo finansija, ono gleda da ono što se ubere ravnomerno raspodeli. Ako vi mislite da budžet planirate i da bude deficitaran, a da ima stalnu budžetsku rezervu....
(Predsednik: Vreme, gospodine Nikoliću.)
Završavam... da u toj budžetskoj rezervi bude iznos koji je nekada, pre samo dve godine bio iznos celokupnog budžeta, onda nešto nije u redu u ovoj zemlji. Onda nešto ne ide kako vi nama pričate i obećavate. Sama činjenica da morate mnogo da pričate i da mnogo obećavate je znak da u ovoj zemlji stvari ne idu dobro. Kada stvari ne idu dobro, kada ste doveli do usijanja, kada kvorum danas čekamo da bi se izglasao budžet, kada ćemo ga čekati svih ovih dana, onda je vreme da se i politika malo umeša u struku kojom se i vi bavite i mnogi ljudi u Vladi. Politika kaže - vreme je za prevremene i vanredne izbore.