Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ocenjujete da smo u ovonedeljnoj raspravi po pitanju kriterijuma izmena zakona o akcizama i porezu na promet mi zapravo ponovili one diskusije i one stavove koji su bili dominantni i u procesu usvajanja zakona koje danas delimično menjamo. Karakteristika kritičara, koji su i onda i sada kritikovali ovaj zakon, je potpuno odsustvo spremnosti da se realno sagleda stanje u društvu i pažljivo analiziraju uzroci situacije koja je takva kakva je.
No, tačno je da neko može kritikovati restriktivnu politiku Republičke vlade u oblasti javne potrošnje . Ali, to je naša namera i od nje nećemo odustati, vodićemo pažljivo računa ne o šest i po milijardi, koje možda za opoziciju nisu značajna finansijska sredstva, nego o jednom dinaru. Jer, ovoga puta taj dinar ne dolazi iz Topčidera, iz štamparije novca, nego dolaze iz proizvodnje koja je takva kakva je i iz pažljive politike koju vodi ova država. Između ostalog, dolazi iz one iste kase iz koje ta država mora: da vrati staru deviznu štednju; da svakog meseca isplati penzije; da svakog meseca ispuni obaveze za dečji dodatak; invalidninu; da svakog meseca obezbedi socijalnu pomoć za 20.000 izbeglica, da obezbedi sredstava za restrukturiranje privreda, da obezbedi sredstva za 1,5 milion ljudi koji su ostali bez posla. Eto, to je državna kasa kojoj mi danas olakšavamo ovim izmenama Zakona o porezu na promet.
U martu mesecu kada smo usvajali Zakon koji danas delimično menjamo, bilo je puno primedaba i puno raznovrsnih ideja. One su zaista liberalne, ali vas pozivam da iz perspektive opozicije odgovorite zašto vi u deset godina niste ukidali te poreze, već ste ih, naprotiv, proširivali i uvećavali. Danas poslanička grupa DOS-a podržava izmene Zakona u onom delu u kome se ukida porez na promet u visini od 20% za sveže meso, povrće, jaja , ortopedska pomagala i lekove sa pozitivne liste
Ako nastavimo ovim tempom, sa pažljivom potrošnjom, kontrolisanim javnim rashodima, siguran sam da ćemo za godinu dana imati oblast koja će biti poreski liberalizovana, oslobođena od ovakve vrste opterećenja. Sve drugo je kupovina socijalnog mira na kratak rok, koji sam po sebi ne može biti zadovoljavajući za društvo koje se mora promeniti.
Dakle, ideja o oslobađanju ovih proizvoda nije ideja liberalizovanja tržišta, u segmentu u kome država više ne arbitrira . Vi ste govorili samo o socijalnoj komponenti, pravdajući, recimo, efekat ovoga činjenicom da će cena nekog proizvoda biti za 20% niža, a odbijate pri tom da govorite o činjenici da danas od pravnog lica ne možete kupiti jednu tonu domaćeg krompira, jednu tonu domaćeg paradajza, krastavac, luk. "C" market i "Pekabeta" te proizvode uzimaju iz inostranstva. To je zbog toga što je bio frapantan raskorak između statusa pravnog lica i fizičkog lica.
Vi ste pravu proizvodnju uništili. Plantaže Pekabete u okolini Beograda su arheološka nalazišta. Ovim se otvara nova proizvodna perspektiva za ta preduzeća i mi smo zadovoljni što smo u prilici da to učinimo.
Isti je slučaj i sa lekovima sa pozitivne liste. Mi očekujemo da će to biti olakšica i za proizvođače, koji će postati dominantni ne samo na domaćem tržištu, već i na tržištima u okolini. Cena leka je ino - domicilna i ona se ne formira proizvoljnom voljom Vlade ili DOS-a, već standardima država u okruženju koje utiču na komponente koje su sastavni delovi nekog leka.
Dakle, ovo je dvostruka prednost ovih izmena i mislim da o tome treba govoriti. Prvi cilj je privredni aspekt, a drugo je socijalni. Što se tiče tog manipulisanja cenom i ideje kojom se akciza zapravo na realan način uvećava, a pri tom se ne menja cena na tržištu, reći ću šta je struktura maloprodajne cene, recimo benzina do 76 oktana.
Imate rafinerijsku i nabavnu cenu. Onda kada su utvrđivane ove cene, za 40% je bila viša cena nafte na svetskom tržištu. Pratite okolnosti pod kojima danas funkcioniše ta oblast u uslovima tržišnog okruženja, pa ćete videti da zapravo u tom prostoru mi reagujemo i ne dovodeći u pitanje cene od 44 dinara, zapravo uvećavamo akcizu, ostvarujemo dobit od 6,5 milijardi dinara, čime otvaramo mogućnost umanjenja poreza na promet za ove proizvode koje smo pomenuli i istovremeno ne dovodimo u pitanje taj nominalni iznos u našoj državnoj kasi.
Tako će iz ove akcize biti obezbeđena sredstva: za obnovu zdravstvenih ustanova; za prosvetu i delimično za reorganizaciju naše privrede; zapravo za namenske programe za radnike koji traže prekvalifikacije zbog promene radnog mesta.
Možda izgleda da ne možemo govoriti o ovome sa isključivo praktičnog stanovišta, ali mi već moramo, naravno razmišljati o okolnostima pod kojima naše društvo funkcioniše, bez podele na poziciju i opoziciju, jer ekonomija tako nešto u ovom segmentu o kome mi danas razgovaramo - ne priznaje.
Mislim da je to jasno posle godinu dana primene ovakve fiskalne politike. Mi smo faktički stavili znak jednakosti između prihoda i rashoda u budžetu, nema paralelnih računa, nema štampanja novca i ispunjavamo svoje obaveze. Nadam se da je u interesu svih poslanika u Skupštini da se ona dugovanja koja su stvorena u zaista teškom vremenu, ne prema političarima, nego prema našoj javnosti, u celini izmire.
I kada je reč o vraćanju stare devizne štednje, niko ne kaže: vratićemo građanima ta sredstva ukoliko glasaju za DOS, a nećemo nekome drugome. Naprotiv, mi ovim stvaramo temelje jedne moderne evropske Srbije u kojoj će, naravno, biti puno prostora za političke konflikte , a mislim da ovo nije dobra osnova za takvu vrstu političkog ponašanja.
Sasvim sigurno možemo reći nekoliko činjenica , a to je da je ovo prvi korak u liberalizaciji i da ga zbog toga DOS podržava. Istovremeno ta liberalizacija ne dovodi u pitanje taj suštinski koncept na kome mi insistiramo, a to je pažljivo trošenje sredstava, da nema rasipničke politike i da ovo nije isključivo socijalni tender u kome mi želimo da tu odigramo presudnu ulogu, već je ovo zapravo veliki privredni podsticaj. Nadam se da ćemo za godinu dana od Odbora za poljoprivredu ovog parlamenta dobiti izveštaj u kojem će stajati da smo mi postali izvoznici hrane, a ne društvo koje mora da uvozi krompir, luk, paradajz ili pasulj, što je, nažalost, naša današnja stvarnost.