Reč ima ministar finansija gospodin Božidar Đelić.

Samo dve-tri činjenice: što se tiče vojske, naravno da su za Vojsku Jugoslavije su obezbeđena sredstva u budžetu Federacije. Naravno, obavljene su sve konsultacije i sve cifre su usaglašene sa saveznim nivoom. Došli smo do nove podele - ova dva poreza koja se dele između republičkog i saveznog nivoa, to je nove podela. Što se tiče poreza na promet, 25% poreza na promet, ako usvojite ovaj budžet, ići će SRJ, a 20% akciza će ići SRJ.
Ako sagledamo šta se dešavalo u toj podeli zadnjih nekoliko godina, možemo dobro da uočimo da u stvari baš tada nije bilo nekih pravila i nije bilo transparentnosti niti dogovora. Formalna podela, na primer, akcize koja je postojala, između saveznog i republičkog nivoa, bila je 40% za savezni nivo i 60% za Republiku. Međutim, Republika je onda kroz podzakonske akte uglavnom uvodila razne dažbine i takse, koje su u stvari de fakto bile akciza, pošto se to naplaćivalo na akcizne prozvode; nije ih zvala akciza da ih ne bi delila sa Federacijom.
Naravno, kada je došlo do poreske reforme u aprilu, proširena je osnovica i od aprila meseca pa do danas, do onog momenta kada i ako izglasate ovaj budžet, podela bi bila 94% za Republiku i 6% za Federaciju. Jednostavno, preuzeli smo preračunatu pravu osnovicu onoga što je akciza i razmotrili koja su sredstva nužna za Republiku, a koja za SRJ.
Predložena i usaglašena nova podela, između saveznog i republičkog nivoa, proizilazi iz jedne ekonomske logike, a to je, ako se pogledaju ovog puta mnogo preciznije statistike, da po prvi put imamo nove uplatne račune koji su dovoljno razuđeni, da možemo da vidimo gde, koliko i na kom kontu se plaća i za koji proizvod, što nije bila situacija pre. Verujte, godinama, čak i za onoga ko je hteo, nije bilo moguće saznati koliko je uvezeno nafte, naftnih derivata, cigareta i drugih proizvoda. Jednostavno, to je bilo na jednom jedinom računu.
Naravno, da bismo mogli da znamo šta se dešava na našim granicama i na našem tržištu, mi smo od maja ove godine uveli, evo da vam pokažem, jednu celu listu računa. Što se tiče akcize, razvrstavaju ovog puta sve račune po tipovima proizvoda. To ne samo da pomaže u borbi protiv šverca, jer onda možemo da ustanovimo šta se dešava svakog meseca po klasama cigareta, po uvozu i po domaćim cigaretama, već omogućava i da se vidi šta je uvoz a šta je domaće.
Sada se vraćam na temu SRJ i Srbije. Ustanovljeno je da je u proseku 20% akcize naplaćeno na uvoznim proizvodima i logika nalaže da, što se tiče saveznog nivoa, njihov udeo bude bar tih 20%, tako da Savezna uprava carina i savezni nivo ima dovoljan podsticaj da se bori protiv šverca duvana,kafe i svih ovih akciznih proizvoda koji se uvoze. Time smo se usaglasili. Znači, ovog puta postoje pravi, čistiji, transparentni dogovori u podeli, a ne uvođenje, krišom, nekih podzakonskih akata kojima se uskraćuje jedan nivo vlasti. To je ono što sam hteo da napomenem.
Što se tiče cifara, u slučaju izvršenja budžeta 2001. godine, ja se ponovo izvinjavam zbog kratkih rokova, koji nisu primereni za jedan parlamentarni sistem, što se tiče donošenja budžeta, ali ja se zahvaljujem što ste izglasali, da bismo imali budžet do kraja godine.
Na strani 5. obrazloženja budžeta Srbije imate strukturu izvršenja budžeta na rashodnoj strani. Znači, imate ono što se desilo ove godine i procenat za zadnjih 15 dana, koliko će trajati izvršenje.
Mi smo stavili u ovom obrazloženju prihodnu stranu, ali preuzimam obavezu da to uradimo za vas do sutra - koliko je ubrano raznih elemenata na prihodnoj strani. Hvala.

 Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Marko Đulibrk.

Poštovani narodni poslanici, ekspertska Vlada Srbije i dalje nastavlja sa donošenjem neustavnih, nekompletnih i zbunjujućih zakona. Iako je ministar Đelić pokušao da objasni da je uvođenje poreza i objedinjavanje od 17% poreza na promet i 3% za potrebe Vojske Jugoslavije u skladu sa zakonom, mi to ne možemo prihvatiti.
Jednostavno, možda je ipak neko iz DOS-ove vlasti trebalo da se opredeli - šta mi treba da radimo sa Jugoslavijom? Ovih dana se vode pregovori oko jugoslovenske federacije. Niti Crna Gora želi da se izjasni u kom smislu se vode pregovori, niti srpska strana želi da se izjasni na kojim smo mi principima.
Ispada da je posrednik u ovim pregovorima, Havijer Solana, najviše za ovu Jugoslaviju. Gledajući ovaj član 1. i član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, možemo da se upitamo - da li je ovo objedinjavanje poreza atak na jugoslovensku federaciju, takođe na aktuelne razgovore, i atak na jugoslovensku vojsku?
Mislim da nam to ministar Đelić nije u potpunosti objasnio. Međutim, ako imamo u vidu da smo u aprilu mesecu usvajali kompletan poreski paket zakona, mi smo tada govorili da on nema sve funkcije koje jedna fiskalna politika treba da ima. Mi možemo da prihvatimo izjavu ministra Đelića da je ovaj poreski paket zakona samo jednu funkciju ostvario, a to je da je uspeo da nabere potrebna sredstva za budžet Srbije.
Međutim, ako razgovaramo o drugim merama fiskalne politike, a to je podsticaj razvoja i posle potrošnje, mislim da to ova fiskalna politika nije uradila. Mi smo očekivali, što je i po Poslovniku, da će Vlada izaći pred kraj godine sa jednom jasnom analizom - šta je za ovih godinu dana urađeno.
Neke stvari su urađene, neke nisu dobro. Dobro bi bilo da je pred Skupštinu Srbije stavljen kompletan plan - šta je bilo urađeno, pa da se kaže: ovaj sistem poreza je donekle u redu, ovaj sistem nije, što Vlada i pokušava da uredi u ovom predlogu zakona, ali on je nedovoljno sveobuhvatan i mislim da je to više "bacanje prašine u oči" nama, narodnim poslanicima i javnosti, pred usvajanje zakona o budžetu, nego što je neko fiskalno rasterećenje ili podsticaj izvoza.
Navešću vam samo jedan primer - mi smo, kao SPS, predlagali da porez na usluge bude 10%. Ovde je prihvaćeno 20%. Šta se dešava - mnoge radionice i servisi, pa čak i velika društvena preduzeća, izbegavaju da plaćaju ovaj porez. Na koji način - jednostavno, došlo je do zatvaranja mnogih radionica i servisa, došlo je do otpuštanja radnika ili neprijavljivanja radnika, ali se u velikim sistemima na razne načine, ugovorima o tehničko-poslovnoj saradnji, ugovorima o kupoprodaji, izbegava porez na usluge i prikazuje se kao da su to vlastiti kupoprodajni ugovori.
Mislim da nam je svima stalo da poreska politika ima i podsticaj za razvoj, a to možemo da dokumentujemo time što je došlo do pada prometa i usluga, kao i proizvodnih artikala. Takođe, došlo je do pada i prerađivačke i industrijske proizvodnje. Nažalost, Vlada nema sluha za to, da sa fiskalnom politikom da malo podsticaja pre svega proizvođačima i industrijskoj proizvodnji.
Zatim, možemo da postavimo pitanje ministru Đeliću, koga nažalost nema ovde - u vezi sa akcizama se govori da će doći do ostvarivanja prihoda od 8 milijardi dinara, a da to neće uticati na trajnu kupoprodajnu ili maloprodajnu cenu. Dobro bi bilo da nam ministar Đelić objasni na čiju će štetu da se ostvari ta razlika u akcizama, ako to neće biti prevaljeno na krajnjeg potrošača?
Takođe, smatramo da je Vlada trebalo da da malo širu listu ovih proizvoda, u članu 3, koji se oslobađaju poreza na usluge, jer je sigurno da bi došlo do daljeg rasterećenja, pre svega, potrošača, a takođe, to bi dalo podstrek za proizvodnju. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo, slušajući maločas ministra, došlo mi je da kažem - blago nama. Kaže ministar da je ova zemlja postala veoma atraktivna za strana ulaganja, da je najuspešnija od svih zemalja u tranziciji, da plate realno rastu, da će inflacija biti manja od 20%, i da se nastavlja privredni rast.
Onda mi je došlo da pitam ministra - zašto to niko u ovoj zemlji ne primećuje? A evo, ovi moji u Nišu primećuju samo da je poskupeo benzin, da poskupljuje daljinsko grejanje (da će umesto 500 dinara mesečno), za stan od 50 kvadrata, to sada koštati 900 dinara mesečno, da poskupljuje voda za 30% u prvom kvartalu, a u svakom sledećem za još 10%, da poskupljuju komunalne usluge, a da za potrošačku korpu treba dati skoro dve cele plate; zatim, da nas uskoro očekuje uvođenje TV pretplate, da će uskoro mnogi ostati bez posla i da uskoro mnogi neće imati ni hleba.
Pošto ministar kaže - smanjuju se neki porezi na promet delimično, nešto malo akciza je samo kozmetika. Ono što kaže - da je mnogo veća naplata akciza na promet duvana i duvanskih proizvoda - kolika bi tek naplata bila da nije direktor Savezne uprave carina gospodin Begović, koji verovatno tu sa nekima malo i šuruje, a o tome ćemo malo kasnije.

 Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, danas je drugi dan najveće krsne slave u Srbiji, srećna slava svima koji slave Svetog Nikolu (slave svi Baralići, ma gde da su). Sramota je da ste danas onemogućili jedan veliki broj ljudi, među kojima je veliki broj narodnih poslanika, da sede sa svojim gostima i primaju one koji su im najdraži.
Zakazali ste ovu sednicu depešom, mimo Poslovnika, tvrdite da nije po hitnom postupku, a u svakom od akata koji usvajamo, na poleđini piše da se akta usvajaju po hitnom postupku. Tvrdite da to nije kršenje Poslovnika, kao i mnogo toga drugog što tvrdite.
No, svejedno, koliko god da tvrdite i koliko god se trudite da objasnite da stvari jesu takve kakvima ih prikazujete, predlažem i vama da kupite veliku sveću, pa pod ikonom svetog Nikole da je zapalite, jer je to svetac koji pomaže brodolomnike. Biće vam potrebna ta usluga brzo, ali neće vam pomoći.
(Predsednik: Gospodine Baraliću, kako bi bilo da se ponovo vratite na temu?)
Baš me čudi što me do sada niste opomenuli.
Pred vama su danas dva predloga zakona - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet. Hteo bih da vas podsetim da sam prilikom usvajanja ovog zakonskog projekta pre nekoliko meseci podneo amandman da se ne plaća akciza na petrolej za osvetljenje i na so za ishranu. Tada sam govorio, a danas takođe tvrdim, da so u srpskom narodu ima simboličan karakter, zajedno sa hlebom, i da od vremena gazda Mladena Milovanovića, predsednika prvog srpskog sovjeta iz Karađorđevog vremena niko u Srbiji nije uvodio akcizu na to.
Drago mi je da ste uvideli posle godinu dana grešku i da ovo ispravljate, ali ne ispravljate na način koji bi bio odgovarajući. U članu 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama kaže se: "Akciza na so za ishranu ne plaća se za 2002. i 2003. godinu". Treba da stoji - ukida se. To je prava odluka i to je pravi odgovor koji od vas očekuju građani Srbije.
Što se tiče cigareta, poštovana gospodo, već nekoliko kolega narodnih poslanika govorilo je danas o tome - da li će se zaista dogoditi da se povećanjem akciza na najskuplje cigarete omogući jednom, doduše manjem, broju kontrolisanih švercera koje očigledno neko ovde mazi i pazi, u ovoj državi, da umanjeni profit na ovome nadomeste, praktično, po Zakonu o velikim brojevima, što je do sada takođe bio tolerisan.
Mi smo svedoci ovih dana protivzakonitog reklamiranja cigareta na državnoj televiziji, kampanja je krenula na svim televizijama, a onda u sledećoj fazi išla je reklama: "Ima ga na trafici, a nisu novine".
Poštovana gospodo, Zakon je regulisao da cigarete ne mogu na ovaj način da budu reklamirane. Naravno da mi znamo da se ovde radi o ustupku jednom od lidera koji kontroliše ovu cigaretu i kome se na ovaj način plaća, verujem, za ono što čini u parlamentu Srbije i Vladi Republike Srbije.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o porezu na promet, komentarisaću član 1, kao i mnoge kolege: U Zakonu o porezu na promet, ("Službeni glasnik Republike Srbije" br. 22/2001) u članu 10. procenat 17 zamenjuje se procentom 20". I nevešti razumeju o čemu se ovde radi.
Dobili smo objašnjenje od gospodina ministra da se na ovaj način stopa posebnog saveznog poreza na promet integriše u ukupan porez koji sada iznosi oko 20%. Samo, nema obrazloženja i nemamo garancije kako će ova sredstva da se troše. Da li će ova sredstva zaista doći do korisnika, odnosno do Vojske Jugoslavije i da li je ovo jedan od načina da se iz posebnog centra, koji se zove Vlada Republike Srbije, kontrolišu procesi dekomponovanja Vojske Jugoslavije i onesposobljavanja jedne od najvažnijih državnih institucija za odbrambene pripreme zemlje.
To što ste na ovaj način, reklo bi se elegantno, onemogućili da savezna država i vojni vrh upravljaju sredstvima koja jesu neophodna za egzistenciju i vojske i svega onoga što uz vojsku ide, dokazuje u stvari da vi imate jasnu nameru da zajedno sa vašim istim političkim istomišljenicima iz Crne Gore i sa gospodinom Montgomerijem, koji predsedava Vladom Republike Srbije, ne samo što predsedava nego vas je naterao da to javno saopštite ...
(Predsednik: Gospodine Baraliću, ponovo vas molim da se vratite na temu koja je na dnevnom redu).
To jeste tema, gospođo Mićić. Radi se o 3% poreza kojim se dodatno finansiraju potrebe Vojske Jugoslavije.
To je iskazivanje elementarnog nepoverenja u vojsku, u tu instituciju i ljude koji tamo rade, i nepobitno osporavanje savezne države.
U članu 3, stav 2, takođe navodite da na lekove nećete ubirati porez na promet od 20%. Zaista bi bilo dragoceno da ste ovo učinili na taj način da se to odnosi na sve lekove koji se nalaze u prometu u Srbiji, jer Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima uveden porez na lekove. Nažalost, ovde stoji da se to odnosi samo na lekove sa liste. Napomenuću da je ova lista dva puta redukovana, od kada ste vi došli na vlast, tako da je broj medikamenata, usluga i pomagala koja se nalaze na tzv. listi obaveznih vidova zdravstvene zaštite sada sveden na svega pedesetak.
Suština je u tome da će fondovi zdravstvene zaštite biti oslobođeni za 20% poreza na promet za lekove, ali da će građani i dalje plaćati porez na promet na sve one lekove koji se ne nalaze na obaveznoj listi. To je suština i to mora da se kaže, da ne biste uneli zabunu među građane.
Stav 3. istog člana - komunalne usluge - ukida porez od 20%. Ukida se, gospodo, ali, kao što vam je poznato, do sada je važio moratorijum; sećate li se kada se donosio zakon, rečeno je da se za 2001. godinu uvodi moratorijum na ove poreze. To znači da vi građanima Srbije danas poklanjate ono što oni već imaju, oni već ne plaćaju ovaj porez.
Imalo bi još mnogo toga da se kaže. Ja samo hoću da kažem da Socijalistička partija Srbije ne može podržati nijedan od ova dva zakona koji se tiču izmena i dopuna, iz razloga koje su iznele moje kolege, jer bi bilo poštenije da ste, kako vi to volite da kažete, transparentno saopštili šta je ovde suština. A suština jeste - zamagljivanje stvari; a ne transparentnost, kako vi to volite da ističete svakodnevno.
Bilo bi dobro kada biste priznali da je današnja sednica zakazana nezakonito, mimo Poslovnika, da je zakazana za dan za koji nije smela da bude zakazana i da je očigledno nečiji poseban interes razlog zašto se insistira da se upravo na ovaj način usvoje ova dva zakona i budžet, kao vrhovni finansijski dokument u jednoj državi za narednu godinu.
Hvala lepo.

Ima reč narodni poslanik Branislav Blažić, a posle njega govoriće narodni poslanik Joca Todorović.

Dame i gospodo, Vlada se najviše ogrešila, po mom mišljenju, o zdravstvo. Ovim merama je to stanje u zdravstvu  postalo još više komplikovano.
Mi smo upozoravali da dve milijarde, koliko je bilo planirano za 2001. godinu, nisu dovoljne za funkcionisanje zdravstva. Tada je obećavano sve i svašta- pare od Svetske banke, pare od poreza na lekove, što se prvi put u Srbiji uvodi, ali se uvidelo da je sve to bilo nedovoljno jer se nije išlo na poboljšanje kvaliteta lečenja.
Sada imamo jednu drugu situaciju - da Vlada pokušava da skine porez koji je uvela. Ali ona ga skida samo sa pozitivne liste, sa koje polovine lekova nema u apotekama, pa građani, pošto ne dobiju odgovarajući lek, moraju posle da refundiraju sredstva i čekaju nekoliko meseci za svoje pare.
Prema tome, ovaj potez ne doprinosi poboljšavanju situacije u pogledu snabdevanja građana lekovima i bilo bi pošteno kada bi Vlada ukinula tu svoju meru i dala da se potpuno oslobode poreza svi lekovi koji su u prometu.
Još jedna dodatna priča postoji o tome - lekovi su za godinu dana za preko 30% poskupeli, u proseku. To je nešto što se sigurno ne može izdržati u ovako teškoj ekonomskoj situaciji.