TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.12.2001.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

26.12.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 18:00

OBRAĆANJA

Dragan Tomić

 Moram da kažem da je poslanička grupa SPS-a apsolutno protiv da sredstva ubrana od privatizacije uložite i sa time pokrivate budžetski deficit. Kada je ovde obrazlagan Zakon o privatizaciji, od najodgovornijih i najstručnijih ljudi, pa tamo kaže - raznorazni eksperti, rečeno je i pred srpskom javnošću objašnjavano da će ta sredstva da idu, pre svega, u privredu za otvaranje novih kapaciteta, za zapošljavanje novih kadrova, da će da se vrate u opštine (tamo je rečeno procentualno, mislim da je 15%), gde su sedišta tih preduzeća, da se ulože u revitalizaciju privrede ili u otvaranje novih kapaciteta.
Znači, ovim se krši Zakon o privatizaciji, para još uvek nema, sve je nekakva fatamorgana, ali se vidi da će te pare, ako dođu, biti uložene u pokrivanje budžetskih deficita. Mi kažemo - sa ovim se kupuje socijalni mir u Srbiji. Znači, najvredniju srpsku privredu, ono što je radilo i u doba sankcija, što nikakve sankcije nisu mogle zaustaviti, ono što je radilo i za vreme bombardovanja, to ćemo da pokrijemo da bismo kupili vlast. To ne može tako i to nijedna ekonomija ovog sveta ne poznaje.
Dalje, niko neće ovde da kaže, kad nećete o naplati ratne štete, mi znamo da ne sme niko tamo ni da pita za te pare, ali šta je sa našim sredstvima u inostranstvu? Ne znam koliko ima para u inostranstvu. Nije ovde uopšte smešno, neki kažu da ima dve i po milijarde, neko kaže da ima pet. Da li su ta sredstva zamrznuta? Nemojte da se ježite. Hoćete i te pare da damo? Ako ima pet milijardi, onda ja pitam, a verovatno oni iz vlasti znaju ili ne znaju - da li su ta sredstva zamrznuta u stranim bankama? Ako nisu zamrznuta, da li idu kamate na ta sredstva u stranim bankama i dobijamo li mi te kamate, isplaćuje li nam neko kamate? Ako su ta sredstva uložena, pošto mi znamo da ta sredstva tamo ne stoje na računima i neko ih zaista drži zamrznuta, ne služe nikome u budžetskoj rezervi, već ih okreće i stvara od toga profit, da li je neko Srbiji priznao i platio dividende po tom osnovu?
To, gospodo, nije smešno. Evo, Bogdanović kaže da je smešno. Jako smešno. Znači, molim vas, da se odgovori na ta pitanja. To su oni zaradili, nismo ni mi, niste ni vi, to su zaradili oni za koje vi ovde pričate da ništa nisu uradili, oni od pre 50 godina. Kakvi bili da bili, oni su nam i očevi i đedovi, naši su i napravili su neke pare koje tamo neko drži zamrznute.
Pitam onda sledeće - da li su Srbiji po tom osnovu uvedene sankcije ili ih nema. Može li te pare da povuče. Ako može, može li da raspolaže njima u srpskoj privredi. Mogu li te pare da dođu u privredu Srbije da služe za sanaciju srpskih banaka, srpske privrede, za pravljenje novih kapaciteta i za zapošljavanje nove radne snage.
Kada budete dali odgovore na ta pitanja, onda ćemo znati da Srbija nije više u sankcijama, da ne postoje nikakvi uslovi prema Srbiji i da Srbija jeste zaista slobodna, demokratska država koja komunicira sa celim svetom. Prema tome, ovaj član 3. je apsolutno nakaradan, ako nema odgovora na ova pitanja. Hvala lepo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Dajem reč narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću u svojstvu predsednika poslaničke grupe DOS.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko pitanja je otvoreno. Ona su posledica ili zaboravnosti ili nespremnosti da se ozbiljno razgovara o efektima i rezultatima decenijske, dugogodišnje aktivnosti u okviru vlasti, čije štetno delovanje mi danas pokušavamo da saniramo.
Dakle, pitanje zaduživanja nije usmereno samo ka Zapadu, već je zapravo ono posledica i aranžmana koji su pravljeni sa državama koje ste vi definisali kao strateške partnere našeg društva, a tu pre svega mislim na Rusku Federaciju i Kinu. Mi smo dužni tim zemljama oko pola milijarde dolara. Ne očekujete valjda da će vam neko danas, makar on bio i predstavnik ruske ili kineske administracije, zaboraviti taj dug. To je ono o čemu mi danas razgovaramo i to je dug koji se vraća.
Što se tiče duga Ruske Federacije prema SFRJ, odnosno SRJ, pitanje je veoma problematično, jer su se pojavila privatna preduzeća i kompanije koje su preuzimale realizaciju tog potraživanja i zapravo na takav način oštetile naše društvo. Praktično mi dugujemo njima, a oni nama ne duguju ništa.
Što se tiče budžetskog deficita, on je realan i niko od njega ne beži. Jasno se utvrđuju izvori kojima će taj deficit biti popunjen - kroz privatizaciju biće ostvareno po 11 milijardi dinara odnosno 150 miliona dolara. Niko ne kaže da će ta sredstva biti utrošena u nekoj jednokratnoj aktivnosti. Podsetiću vas da su ozbiljna budžetska nastojanja i Vlade Srbije i poslaničke grupe DOS-a, koja tako nešto podržava u parlamentu, upravo usmerena ka prekvalifikaciji radne snage.
U tranzicionom fondu koji je predviđen ovim budžetom izdvojeno je 4,5 milijardi dinara. A, što se tiče restrukturiranja preduzeća i bankarskog sistema - u budžetu za 2002. godinu izdvojeno je gotovo 18 milijardi dinara.
Što se tiče plata i penzija - one će porasti za oko 19%, ali neće rasti na osnovu sredstava dobijenih kroz privatizaciju, već upravo kroz one procese koji su precizno utvrđeni i potvrđeni realizacijom budžeta za 2001. godinu.
Ne bih želeo da vas citiram i podsećam šta ste govorili u martu mesecu godine koja je na izmaku, ali mi je drago što niste bili u pravu. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Nema osnova za repliku. (Obraća se poslanicima SRS, Tomislavu Nikoliću.) Niste spomenuti uopšte. Već ste jednom koristili repliku po ovom članu. Ako mislite da nisam u pravu mogu da stavim to na glasanje. Nema replike.
Stavljam na glasanje amandman na član 3. koji je podnela Srpska radikalna stranka.
Za 44, protiv 109, uzdržanih nema, nije glasalo 35, od ukupno 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Gospodine Nikoliću, da li hoćete da stavim na glasanje?
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Đura Lazić. Odbor za finansije nije prihvatio amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Đura Lazić

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, amandman koji sam podneo u ime SPS-a odnosi se na stav 2. člana 3. Predloga zakona o budžetu, a odnosi se na deficit koji je predviđen ovim predlogom zakona.
Pre nego što obrazložim amandman, dozvolite mi da primetim da je deficit u ovoj godini u iznosu koji je dat mnogo veći od celokupnog budžeta Republike Srbije za 2000. godinu.
Mojim amandmanom predlažem da se u stavu 2. briše tekst iz tačke 2. koji glasi "donacija u iznosu od 9 milijardi 90 miliona dinara", i da se umesto tog teksta doda novi tekst "od naplate ratne štete zbog bombardovanja NATO alijanse naše zemlje".
Reći ću nekoliko reči u obrazloženju mog amandmana. Zbog nepravednog bombardovanja NATO pakta naše zemlje 1999. godine, naneta je velika šteta, razaranje i uništavanje mnogobrojnih objekata i ljudskih života pa je prirodno da se umesto moljakanja donacija zatraži nadoknada, odšteta za pričinjenu štetu.
Gospodo iz DOS-a, mislim da nas narod nije ovlastio niti nam dao za pravo da zaboravimo civilne žrtve, stravična razaranja zemlje i da se odreknemo naplate ratne štete. Tim pre, što su povodi za bombardovanje
naše zemlje vešto izrežirani oko Račka, kao što je i ranije izrežiran događaj na Markalama, koji je poslužio kao povod za uvođenje sankcija našoj zemlji.
Optužuju se naši ljudi za tzv. zločine i kršenje nekih ratnih pravila, a NATO pakt je prekršio i Povelju Ujedinjenih nacija i Ženevsku konvenciju i mnoge međunarodne norme čineći stravične zločine nad našom zemljom, pored ostalog i upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom i bacanjem kasetnih bombi, od kojih su, nažalost, stradali mnogi civili, pa i deca.
Optuživanjem ranijeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića da je navodno težio ka stvaranju velike Srbije u stvari se baca dimna zavesa...
(predsednik: Molim vas da se vratite na temu.)
... ispod koje se perfidno stvara velika Albanija. Toga moramo biti svesni. Donacije i krediti od međunarodnih institucija uslovljavaju se daljom tzv. saradnjom sa Haškim tribunalom, bolje rečeno - daljom isporukom srpskih rodoljuba koji su branili slobodu svoje zemlje, štitili narod od terorista kao najvećeg svetskog zla.
Poslušno i pokorno prihvatajući obaveze iz tih ucena činite greh prema svom narodu i svojoj zemlji. Prodaju Srba Haškom tribunalu, uveren sam, Srbija neće nikada oprostiti. Znam da su mnogi od vas, poštovane kolege, bili na braniku slobode za vreme NATO agresije, braneći svoju zemlju...
(Predsednik: Upozoravam vas da se držite teme dnevnog reda.)

Đura Lazić

Gospođo predsednice, sve je u kontekstu. Ako nastavimo sa  ovim, vidimo da se i moral kod onih ljudi koji su i danas na braniku zemlje, ako ustreba da se sukobe sa onima koji narušavaju slobodu i integritet ove zemlje,  osipa i pitam se sa kojim će se oni motivom boriti, ako postoji bojazan i opasnost da će neko sutra zbog toga da ih optuži kao ratne zločince. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?
Izvolite, narodni poslanik Dragan Tomić, u svojstvu predstavnika poslaničke grupe SPS.

Dragan Tomić

Ovaj amandman nas sve upozorava. Znam da čovek ima potrebu da potisne iz sećanja ružne događaje, da se ti ružni događaji što pre zaborave, međutim, mi se suočavamo i dalje sa posledicama NATO agresije i moram da prokomentarišem - imali smo knjigu ovde od mog kolege Slobodana Pavlovića, pokazao je srpskoj javnosti, a u izdanju je G17 plus - direktna šteta, znači nastala NATO agresijom u kojoj su stradali privredni objekti i infra struktura, putevi, građani, da podsetim preko 2.500 ili 3.000 ljudi je poginulo u toj NATO agresiji, i po toj tzv. ekspertskoj grupi G17 je utvrđena u iznosu od 32,9 milijardi dolara; a zbog toga što privreda nije radila i nismo mogli da izvozimo više, a sada se pokazalo da smo u toj godini napravili više automobila, iako je bilo rata nego u ovoj ekspertnoj i transparentnoj, indirektna šteta je bila 100 milijardi dolara.
Gospodin Labus reče u jednoj televizijskoj emisiji "Nije srpski ćutati": Oni kažu - nismo mi krivi, a mi kažemo - nismo mi krivi. Znači, kriv je ovaj narod. Molim vas, ovde je prekršena Povelja Ujedinjenih nacija, pravila međunarodnog prava, i sve to ne važi i niko neće to da pomene.
Pitao sam šta je sa našim sredstvima u inostranstvu. Zar je moguće da ćemo najbolji deo srpske privrede prodati, pare potrošiti za pokrivanje budžetskih deficita, a to ne može neiscrpno. Za nekoliko godina prodaćemo ono što valja od srpske privrede, ono što ne valja to će ove banke pokupiti budzašto, što im bude trebalo, a što ne bude trebalo ići će kući; godinu - dve dana ćemo imati ovakve dekadentne, socijalne budžete gde se 127 milijardi iz budžeta odvaja za kupovinu socijalnog mira i doći ćemo u situaciju da posle nekoliko godina nemamo otvoren nijedan novi kapacitet. Zapošljavanje, zaboravićemo šta znači. Otpuštanje, znaćemo vrlo dobro, ostajanje bez posla - takođe, a ne znam kako će nam izgledati budžet za tri ili četiri godine.
Ako situacija bude analogna situaciji u Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj, ako se nastavi ovaj uvozno orijentisani trend da se smanji izvoz, a da se pojača uvoz, znači da je definitivno na vlast u Srbiji došao uvozni lobi koji uvozi sve i svašta, prodaje po cenama koje njemu odgovaraju, nema nikakve kontrole. Da li je to realno ili nije realno, mi ćemo doći u situaciju da ovakvi članovi - 3. prestanu da važe jer neće biti ni kredita, neće biti ni donacija, prodati više nećemo imati šta, pitanje je čime ćemo se baviti.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, u svojstvu predstavnika poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Zašto mi srpski radikali nemamo mnogo vere u ono što nam govori predlagač Zakona o budžetu za 2002. godinu? Zato što nas je tome naučilo ostvarenje budžeta za 2001. godinu. Kao što Vlada voli da iznenadi narodne poslanike Predlogom zakona po hitnom postupku, tako nam je i danas pred kraj rasprave u načelu o ovom predlogu zakona o budžetu dostavila ostvarene prihode budžeta za 2001. godinu koji bi trebalo da podlegnu jednoj dobroj analizi i Vlade, i opozicije i instituta koji se time bave, ali koji na prvi pogled govore da Vlada ne poštuje ni poreske obveznike, niti zakone koje svojom većinom dobije na raspolaganju u ovoj skupštini.
Gledajući ostvarene prihode do 15. decembra skromno konstatujem da će prihodi budžeta u ovoj godini, s tim što ovde nema vanbudžetskih prihoda, biti oko 120 milijardi dinara; 119 sigurno, ali da li će biti 120, to ne znam. To nam daje u odnosu na plan indeksa od 111, više, plan je bio 107.600.000.000, a ostvarenje budžeta će biti oko 120 milijardi.
Gospodine ministre, u jednoj normalnoj zemlji Vlada se obrati Narodnoj skupštini Republike Srbije i zatraži rebalans budžeta. Ako ne dobije rebalans budžeta, onda potroši onoliko koliko je planirala, 107.600.000.000, a ostatak vrati poreskim obveznicima. Naime, više ubranih prihoda. Zakon ne dozvoljava da potrošite 120 milijardi dinara, nego samo 107.600.000.000. Da biste potrošili 120 milijardi, morate u Narodnoj skupštini da dobijete odobrenje za rebalans budžeta. Zbog toga mi nemamo podatke od najtransparentnije vlade koja se do sada pojavila o tome šta troši i kako troši.
Ponavljam zašto smo reagovali na član 4. Predloga zakona o budžetu - 19 milijardi dinara planirate da pokrijete kreditima, to je 8,7% budžeta, 9,1% budžeta ili 20.700.000.000 od privatizacije i od donacije; neka bude i da ostvarite te prihode, daj bože, ja se zalažem za privatizaciju, daj bože da Republika Srbija ubere 10 milijardi dinara od privatizacije, ali vi znate da je to jednokratni prihod. To nisu takse i porezi. Ove godine, kada prodamo cementare, kada prodamo ... ne znam uopšte, niko ne obaveštava javnost šta ćemo prodati i šta ostaje da nikada ne možemo da prodamo, to nikada više neće moći da se proda. To jednom ulazi u prihod budžeta i više ga nema.
Očigledno je po ovom budžetu da će to otići na troškove iz budžeta, ovde nema razvoja, ovde se ne ulaže više ni u šta, ovo troši budžet. Troše nepoznati korisnici. Opominjem da ima mnogo više zaposlenih nego prošle godine, ali još uvek (za jedan dan zaista nisam uspeo da uđem u strukturu budžeta) ne vidim koliko novozaposlenih ima u državnoj upravi, mada smo mi amandmanima ostavili da ne diramo u plate zaposlenih; pretpostavljam da ste tu nešto realno i razumno planirali. Planirati 20% budžeta od kredita, donacija, od jednokratne prodaje imovine je znak da mi više posle toga nećemo imati šta da prodajemo. Upozoravam vas, ministre, ako ostanete i za idući budžet, više ovih milijardi neće biti na raspolaganju za plan budžeta. Kako ćemo onda pokrivati budžet?
Iz dana u dan nam proizvodnja pada, a kamate nam se povećavaju. Vi predviđate kredit od NBJ od 5 milijardi i nešto, a imamo kamate na domaćim kreditima od 6 milijardi i nešto. Vi uzimate kredit samo da vratite domaće kamate. Očigledno je, to se svi vidi iz ovih papira, makar koliko da vi neke podatke jednostavno ne dostavljate ni svojim poslanicima, a da ne kažem za poslanike opozicije, da ovako više ne ide.
Ja ne znam kako je bilo ranije. Nije izgovor za Vladu da kaže - vi ste pre dve, pre pet, pre deset godina radili isto tako. Nije to izgovor. Nemojte nikada da se vezujete za ono što je radila......