TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.12.2001.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

26.12.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Upozoravam vas za prekoračenje vremena.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
E kuku meni. Deset sekundi, ako vam baš pozli od tih deset sekundi ja ću prvu pomoć da vam dajem, toliko sam stručan. Tu je i gospođa Andrić, ona će vam pomoći.
Kako god hoćete, ona vlast je pala zato što je radila ovako, čime vi opravdavate ono što sada radite. Gledajte da opravdate ono što radite potrebama, a ne time da je tako radio onaj......
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Gospodine Nikoliću, upozoravam vas na primenu člana 103. Poslovnika Narodne skupštine, jer se ne držite teme, a i prekoračili ste vreme.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Da li vam je dobro?
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Dobro mi je. Zahvaljujem što ste završili.
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 48, protiv 107, uzdržanih nema, nije glasalo 37, od 192 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Cvetković, Dušan Ilić i Predrag Mijailović.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, a amandman će obrazložiti narodni poslanik Dušan Ilić.

Dušan Ilić

Posle ovih maratonskih obrazloženja pokušaću stvarno da budem kratak. Šta je suština ovog amandmana? Suština je u tome da pokušavamo da sprečimo, odnosno da umanjimo finansiranje budžetskog deficita kreditima od strane Narodne banke Jugoslavije i domaćih poslovnih banaka. Poznato je da ovakav način finansiranja deficita može da dovede do inflatornih kretanja. Za ovu godinu očekivali smo inflaciju od 30%, pa smo na kraju ipak došli do 39%. Za nas je ovo ipak jedno upozorenje i poziv na opreznost, tako da je u stvari ovo glavni motiv ovog amandmana.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Dajem reč ministru finansija.

Božidar Đelić

Što se tiče pozajmice kod Narodne banke Jugoslavije, o tome je već bilo priče u načelu. Hteo bih ovde da ponovim da je suma koja je predviđena - 0,6% bruto nacionalnog dohotka, po svim merilima veoma mala i apsolutno je u skladu sa predviđenim povećanjem deviznih rezervi naše zemlje. Čak je dosta konzervativno prema onome što se predviđa, prema merilima ekonomske politike.
Znači, smanjenjem već male cifre od 0,6% bruto nacionalnog dohotka u stvari bismo sami sebe kaznili, kada ne bismo iskoristili mogućnost za monetizaciju koja je pod apsolutnom kontrolom. Čak je manje od predviđenog rasta rezervi i time bismo ne samo vodili ekonomsku politiku veoma strogo, kao što je vodimo sada, nego bismo imali jednu ekonomsku politiku koja bi bila strožija od neke nemačke, koja u procentu povećanja deviznih rezervi može da poveća monetizaciju svoje ekonomije. Znači, nema valjanog razloga da ne iskoristimo prostor koji postoji ovde.
Samo bih zaključio time što ću reći da ćemo u doglednoj budućnosti, a to će zavisiti od poverenja našeg stanovništva i privrede u državu, početi da finansiramo deficit kao i sve druge zemlje - kroz izdavanje obveznica trezora Republike Srbije. Međutim, to još nije spremno i mislim da ćemo možda biti spremni sredinom sledeće godine i o tome ćete, naravno biti blagovremeno obavešteni, ali ovo što je predviđeno je onaj minimum koji je sasvim razuman i nema nikakve bojazni od nekih inflatornih efekata ove pozajmice.
Inflacija nije 30 nego 40%, ne zbog toga što smo pozajmili neki novac od Narodne banke Jugoslavije, kao što jesmo, negde oko 0,6% ponovo bruto nacionalnog dohotka, već zbog toga što su lančani efekti usklađivanja cena bili nešto veći nego što smo predviđali, ali to je pitanje, rekao bih, onoga što imate u rukama, a ako pogledate električnu energiju, zadnji model koji je pravljen u ovoj zemlji datira od 1984. godine. Znači, to je ono što je iza ovoga i zbog toga bih predložio da se ne glasa za ovaj amandman, da sami sebe kaznimo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 57, protiv 92, uzdržan jedan, nije glasalo 34, od 184 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, a amandman će obrazložiti narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Zlatan Jovanović

Srpska radikalna stranka
Srpska radikalna stranka je predložila jedan realan budžet za narednu godinu, budžet koji neće biti realno veći od budžeta za 2001. godinu. Naprotiv, biće čak i realno manji. Ovim amandmanom samo su raspoređena sredstva i to na pojedine izdatke u iznosu od 155.742.000.000, i na otplatu domaćih kredita i kamata u iznosu od 6.176.000.000 dinara.
Vaš budžet je realno veći za 75% u odnosu na ovogodišnji budžet. Kada kažemo realno veći, to znači da je premašio cifru inflacije koju ste rekli, oko 40% i to realno uvećanje je oko 30%. Kada kažemo da je budžet realno veći to odmah asocira narod, građane Srbije, a i druge privredne subjekte, na njihove veće troškove po tom osnovu, a ti troškovi će biti veći jer moraju da se uvećaju poreske stope ili će se uvesti neki novi porezi da bi se ova sredstva obezbedila.
Mnoge stavke u ovom budžetu su sporne i mnoge stavke se mogu korigovati, a neke čak i izbaciti. Ovde je mnogo toga rečeno o donacijama nevladinim organizacijama. Čak 420 mil. din. je predviđeno za nevladine organizacije. Ja sam u vašem predlogu ovde pokušao da sve sagledam i pronašao da stvari stoje ovako - u obrazloženju ovog predloga stoji da se obezbeđuju donacije nevladinim organizacijama, pa piše u zagradi i: političke stranke, Crveni krst Srbije, sportske i omladinske organizacije, verske zajednice, društvene i druge humanitarne organizacije.
Što se tiče Crvenog krsta Srbije, političkih stranaka, ta sredstva su obezbeđena u Ministarstvu finansija i ekonomije. Tamo lepo stoji da je za Crveni krst Srbije, političke stranke i Savez rezervnih vojnih starešina obezbeđeno 45.300.000 dinara.
Što se tiče verskih zajednica, za njih je obezbeđeno 54.000.000 u razdelu Ministarstva vera. Sportske organizacije takođe imaju sredstva obezbeđena u Ministarstvu prosvete i sporta. Kada se sve ovo sabere ostaje nepokriveno i nejasno šta je sa 320 miliona dinara. Koje se to nevladine organizacije finansiraju iz tih 320 miliona? Moram da napomenem da imamo negativno iskustvo što se tiče finansiranja tih organizacija. Naime, pre nekoliko dana ili nedelja čuli smo u odgovoru Vlade na poslaničko pitanje gospodina Simonovića da ova vlada i u ovoj godini finansira nevladine organizacije. Naime, ova vlada u ovoj godini finansira tzv. Narodni pokret "Otpor", odnosno, bolje rečeno i preciznije, Ministarstvo prosvete i sporta finansira i ove godine Narodni pokret "Otpor".
To je nevladina organizacija i tendencija je da se nastavi sa finansiranjem ovakvih organizacija i u narednoj godini.
Osvrnuo bih se još samo na uvodno izlaganje ministra Đelića, od pre nekoliko dana, gde je ministar obećao da će sledeće godine banke kreditirati građane Srbije, da će uvesti kredite za široku potrošnju, za automobile, za kupovinu stanova itd.
Ova izjava nije nova, takvu izjavu smo već čuli od guvernera Narodne banke, Dinkića, on je dao tu izjavu medijima pre nekoliko dana, ali istovremeno je i zatvorio nekih 18 srpskih banaka. Nastavlja se likvidacija srpskih banaka od strane guvernera Narodne banke.
Šta je logična posledica - ovde će doći strane banke, i već dolaze; te strane banke davaće kredite, guverner je već rekao da će kamate biti 16%. Znači, strane banke će svoj novac, koji je tamo kod njih izuzetno jeftin plasirati, a ovde po visokim kamatama i polako izvlačiti kapital iz Srbije.
Mislim da je bilo pošteno to reći otvoreno građanima Srbije, da li su kamate u Francuskoj, Nemačkoj i drugim državama 15% i 16% na godišnjem nivou, ili su nekoliko procenata? Zašto se i zbog čega to sve radi, ostaje građanima da sami shvate.