Vreme. Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, narodni poslanik Tomislav Nikolić u svojstvu predstavnika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo, jaću samo u jednoj rečenici da komentarišem pregled ostvarenih prihoda koji smo konačno dobili od Ministarstva za finansije i ekonomiju, Sektora za republički budžet. Da vas obavestim, i vas i građane Republike Srbije, da su prihodi koje je država planirala od poreza već 15. decembra bili prebačeni. Najverovatnije će ove godine po tom osnovu za oko 15 milijardi dinara biti prebačeni prihodi i trebalo bi da država uputi zahvalnost građanima Srbije, da ovih 15 milijardi preplaćenih prihoda vrati građanima Srbije, zato što je budžet tražio jednu cifru, a dobio drugu.
Umesto takve zahvalnosti građanima Srbije, za izvršavanje obaveza, Vlada Republike Srbije nam baš na one svoje prihode koje je najbolje naplaćivala ove godine daje najveći procenat povećanja. Kaže, mi smo bili u inostranstvu, nismo znali kako to građani isplaćuju. Sada vidimo da porez na dohodak građani uplaćuju redovno - to ćemo dići za 55%; uplaćuju redovno porez na promet, a to ćemo dići za 94%; ovo što ne uplaćuju, to nama nije toliko ni bitno. Očigledno je da su našli za građane Srbije gde mogu još pomalo da im oderu kože.
SRS je predvidela amandmanom broj 1, da bi ukupni prihodi sa neporeskim prihodima mogli da budu oko 123 milijarde dinara. Na osnovu toga dala je amandman na član 3. kojim bismo to rasporedili. Član 3. u Predlogu zakona o budžetu je pažljivijem čitaocu nejasan. Član 3. tvrdi da se budžet sastoji od primanja u iznosu od 180 milijardi i deficita u iznosu od 38 milijardi, pa bi ispalo da je budžet 219 milijardi; samo malo dalje, na stranici 5 u sumi budžeta Republike, pojavljuje se onaj stvarni iznos, a to je 234.354.675.000. Ovih 219 milijardi je uvećano za vanbudžetske prihode u iznosu od 14.838.675.000 dinara koji ne idu u budžet i nemaju nikakvu kontrolu, a stabilni su izvori prihoda i sa njima će se manipulisati u toku ove godine. To su, prihodi od sredstava od Visokog komesarijata za izbeglice - 520 miliona, prihodi zarađeni iz izvornih aktivnosti potrošačkih jedinica, znači korisnika budžeta - 11 milijardi 318 miliona dinara, deo sredstava od sudskih taksi u iznosu od dve milijarde dinara i prihod od vodoprivrede u iznosu od milijardu dinara.
Član 3. bi trebalo da glasi, po Predlogu zakona, da je budžet za 2002. godinu 234.354.675.000 dinara, toliko će biti potrošeno ako se budžet ispuni sa 100%. To je cifra koju treba stavljati u odnos i sa planiranom cifrom za 2001. godinu i sa ostvarenom cifrom za 2002. godinu. U tom budžetu deficit se povećava na skoro 19 milijardi kredita samo. Predviđa se da će deficit biti pokriven sa 10 milijardi 842 miliona dinara od privatizacije. Kakva je to procena, ko je nas ovde obavestio koji su poslovi obavljeni, koje su licitacije obavljene, koja je tenderska prodaja privedena kraju, koliki je to iznos sredstava, kako neko da dođe do onih 10 milijardi 842 miliona dinara. Procenjene vrednosti se zaokružuju. Ovo je neka tačna vrednost, još malo je falilo, pa da nam u stotinama hiljada dinara neko kaže koliki će biti prihod od privatizacije. Prihod od donacija, u iznosu od 9.090 miliona dinara.
(Predsednik: Vreme.)
Od kredita, završavam, od međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 13 milijardi 420 miliona, a to je ono čega se mnogo bojim. Od kredita od Narodne banke 5.460 miliona, a toga se najviše bojim. Ja sam verovatno, sa izuzetkom Bate Živojinovića, najduže u Narodnoj skupštini. Naslušao sam se ovakvih priča i o tome kako će se pokriti deficit budžeta, o tome kako ćemo dobiti kredit od ovoga, kredit od onoga, pa i od Narodne banke ćemo dobiti kredit. To je osnov za inflaciju. Vlada Republike Srbije nije pokrila, iako treba baš tačno da izračunamo...

Upozoravam vas na prekoračenje vremena, gospodine Nikoliću.

Vlada Republike Srbije nije pokrila svoj budžet za 19%. To je strašan iznos, dame i gospodo narodni poslanici. Već bi neko trebalo da se zbog ovoga zabrine i počeše po glavi. Vi me pozitivno iznenađujete, gospođo Mićić. Čudi me da mi još niste dali opomenu.

Dajem reč ministru finansija, gospodinu Đeliću.

Hteo bih samo da objasnim nekoliko stvari. Prvo, što se tiče bojazni, ne bi trebalo da bude straha, ovo je prvi put u zadnjih 12 godina da imamo javne finansije koje su pod kontrolom. Čudi me od onih koji su rekao bih, vodili javne finansije još pre godinu dana, a to nije tako daleko. Tada je 40% svih prihoda išlo preko specijalnih računa, kada su pravljeni računi bez krčmara u robnim rezervama, kada se pravila velika dubioza u EPS-u, u NIS-u, kada se navalilo na ta javna preduzeća da preuzimaju međunarodne kredite, a znajući veoma dobro da se oni nikada neće moći podmiriti sa onim što prodaju ta javna preduzeća; kada smo imali izdavanje obveznica da bi navodno mogli da se podmire penzije, kroz plaćanje struje, a da se za isto ne obezbedi prihod, istovremeno u jednoj dinamici i time se napravio još jedan račun bez krčmara. Da se onda izrazi neki strah, umesto rekao bih nade i pozitivnog pomaka, da ovog puta sa ovim budžetom imamo sve kao na dlanu.
Prvi put 2001. godine u budžetu su prikazani svi prihodi, jer smo ukinuli sve namenske takse i specijalne račune. Objedinili smo sve ono što je bila akciza, nadoknade, takse i ono što su bile prava stvar, a to je akciza, porez na promet itd. Ako krenemo od prihoda, dostavili smo izvršenje ovoga budžeta na prihodnoj strani. Tu ustanovljavamo da su prvi put u 12 godina javne finansije, naš fiskalni sistem opravdali ono što smo očekivali od njih. Ako je novac nešto veći, to je samo zbog toga što je inflacija za koji procenat iznad onoga koja je bila planirana. Ovde možete da vidite jedan veliki uspeh, gde smo uz ovu reformu fiskalnog sistema zahvatili taman onoliko koliko je bilo očekivano. Naravno, kada pogledamo razne linije, možete ustanoviti da je tu uspeh bio za nijansu veći ili manji, po raznim obimima.
Vidite, što se tiče poreza na dobit preduzeća, da je on nešto veći nego što se očekivalo. To je i dalje, a to je loša strana našeg fiskalnog sistema, mali prihod u budžetu. Što se tiče akciza, one su prema planu, ali za nijansu su ispod onoga što je bilo očekivano i koliko bi trebalo da budu, imajući u vidu kolika je bila inflacija, za koji procenat više. Imali smo uspeha u borbi protiv šverca, ali ne onoliko koliko smo se nadali. I dalje treba da se borimo protiv toga.
Ako posle toga pogledate predlog za 2002. godinu, ne sme da se zaboravi da su prva tri meseca ovih prihoda bila bez fiskalne reforme. Ako pogledate porez na promet ili pak akcizu, moramo da se setimo da je to bez reforme u prva tri meseca. Znači, samo preslikavanje onoga što je bilo pre tri meseca ili samo ono što je bilo prvih devet meseci. Samim tim, u predlogu koji imate ovde, imate. Prvo, efekat fiskalne reforme koja se nastavlja. Vidite da što se tiče poreza na promet nema nikakvog povećanja stopa (pre koji dan ste glasali za ukidanje poreza na promet na svežu hranu i lekove), već samo imamo nastavak efekata te fiskalne reforme koja mnogo bolje i na jednostavan način obuhvata ono što treba da bude obuhvaćeno. Isto tako, imate efekat sa akcizama (što ste isto izglasali pre koji dan), a to je povećanje akcize za benzin - za puteve, i na cigarete - pola za zdravstvo i školstvo, a pola za budžet, i ništa drugo.
Treća stvar koja nije napomenuta ovde, to je ono što je predviđeno, a što se tiče poreza na transakcije, ako dobro pogledate, u strukturi prihoda oni su predstavljali nekih 8,2% ove godine, do 15. decembra. Sledeće godine se predviđa da to bude manje, jer, u slučaju da to vi ne usvojite, moraćemo ići na neki rebalans ovog budžeta, da se taj porez na finansijske transakcije smanji za jednu trećinu. To će biti u januaru, čim se usvoji zakon o budžetskom sistemu. U slučaju da ga ne usvojite, mi ćemo onda predložiti nešto nezavisno, naravno ne uredbom, ne na onaj način na koji su se vodile javne finansije pre, nego uredno, zakonom. Time vidimo da ćemo već ucrtano smanjenje kamata za našu privredu, smanjenje kamata za potrošačke kredite za naše građanstvo.
To nije nikakav razlog za bojazan. To je razlog za veoma veliko zadovoljstvo. Isto tako, na rashodnoj strani. Ne znam da li ima puno vlada koje unapred i bez neke zakonske obaveze izlaze u susret Narodnoj skupštini i prikazuju mnogo detaljnije nego ikada ne samo onoga što je budžetsko, nego i prihode svih ovih budžetskih korisnika, koji su po prvi put u istoriji javnih finansija Srbije prikazali sopstvene prihode. Samim tim, mi vidimo kakve prihode ima Geodetski zavod, kakve prihode ima vodoprivreda itd. Time imamo prvi put najkonsolidovaniji budžet, čini mi se, ne samo u regiji nego i šire, koji sve na jednom mestu stavlja na uvid. Ako se desi da ti sopstveni prihodi ne budu na predviđenom nivou, to ne znači da će budžet to nadokanditi. Ne, to znači da će rashodi biti umanjeni za toliko. U slučaju da, kao ove godine (ali o tome ćemo za koji minut govoriti), neki od prihoda, kao od privatizacije ili donacije ili krediti budu umanjeni, u šta ja ne verujem, u tom momentu ćemo smanjiti i rashode. Jednostavno, štampanja novca neće biti i haosa u javnim finansijama više neće biti.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika.

Pošto sam ja samo jedan skromni narodni poslanik koga je narod izabrao i imam samo tri minuta vremena, ne mogu, kao ministar koga je izabrao ko zna ko i doveo ovde, da govorim koliko god hoću. Želim samo da kažem gospodinu ministru da u poslednjih 10 godina niko nije dobio kredit iz inostranstva. To je jedna nebuloza govoriti da smo privredu terali da uzima kredite iz inostranstva ovih 10 godina, da nisu mogli da vraćaju. Ministre, sad ste rekli da je privreda terana da uzima strane kredite. To je možda bilo za vreme Tita, ali vi ste onda bili u pelenama.
(Božidar Đelić: Pola milijarde dolara.)
To je član 4. i čekam taj 4. član za tih pola miliona maraka.
Šta ovde samo treba reći građanima Srbije? Pokušao sam na jedan način to da im kažem, vi ste to na drugi način, ali ne dovršiste priču. Sada vas pitam - ako je ove godine ustanovljeno da je porez na dobit preduzeća naplaćen za 50% više nego što je planirano, zašto ne oslobodiste privredu za tih 50%, nego već potrošiste to više ubrano? Ako jedna vlada napravi sebi budžet i kaže - ovoliko mi treba od ovog poreza i naplati 50% više, otkud joj pravo da to potroši? Valjda mora prvo da dođe pred Narodnu skupštinu, da zatraži odobrenje da potroši više zato što je više ubrala. Ali, zato mi u raspravi nemamo najpre završni račun budžeta za 2001. godinu, kao što je red, pa da tek onda, kada usvojimo završni račun budžeta, usvajamo budžet za 2002.
Ali, gospodine ministre, brojke su neumoljive. Brojke za ovaj budžet koji vi planirate kažu da ste sigurni da ćete ostvariti prihode od 180 milijardi, a da će rashodi biti 234 milijarde. Ministre finansija, 53.650.675.000 ovaj budžet nema. Vi kažete da ćete ih stvoriti u toku ove godine. Ja vam kažem da je to apsolutno nemoguće.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, predstavnik poslaničke grupe SPS-a.

 Moram da kažem da je poslanička grupa SPS-a apsolutno protiv da sredstva ubrana od privatizacije uložite i sa time pokrivate budžetski deficit. Kada je ovde obrazlagan Zakon o privatizaciji, od najodgovornijih i najstručnijih ljudi, pa tamo kaže - raznorazni eksperti, rečeno je i pred srpskom javnošću objašnjavano da će ta sredstva da idu, pre svega, u privredu za otvaranje novih kapaciteta, za zapošljavanje novih kadrova, da će da se vrate u opštine (tamo je rečeno procentualno, mislim da je 15%), gde su sedišta tih preduzeća, da se ulože u revitalizaciju privrede ili u otvaranje novih kapaciteta.
Znači, ovim se krši Zakon o privatizaciji, para još uvek nema, sve je nekakva fatamorgana, ali se vidi da će te pare, ako dođu, biti uložene u pokrivanje budžetskih deficita. Mi kažemo - sa ovim se kupuje socijalni mir u Srbiji. Znači, najvredniju srpsku privredu, ono što je radilo i u doba sankcija, što nikakve sankcije nisu mogle zaustaviti, ono što je radilo i za vreme bombardovanja, to ćemo da pokrijemo da bismo kupili vlast. To ne može tako i to nijedna ekonomija ovog sveta ne poznaje.
Dalje, niko neće ovde da kaže, kad nećete o naplati ratne štete, mi znamo da ne sme niko tamo ni da pita za te pare, ali šta je sa našim sredstvima u inostranstvu? Ne znam koliko ima para u inostranstvu. Nije ovde uopšte smešno, neki kažu da ima dve i po milijarde, neko kaže da ima pet. Da li su ta sredstva zamrznuta? Nemojte da se ježite. Hoćete i te pare da damo? Ako ima pet milijardi, onda ja pitam, a verovatno oni iz vlasti znaju ili ne znaju - da li su ta sredstva zamrznuta u stranim bankama? Ako nisu zamrznuta, da li idu kamate na ta sredstva u stranim bankama i dobijamo li mi te kamate, isplaćuje li nam neko kamate? Ako su ta sredstva uložena, pošto mi znamo da ta sredstva tamo ne stoje na računima i neko ih zaista drži zamrznuta, ne služe nikome u budžetskoj rezervi, već ih okreće i stvara od toga profit, da li je neko Srbiji priznao i platio dividende po tom osnovu?
To, gospodo, nije smešno. Evo, Bogdanović kaže da je smešno. Jako smešno. Znači, molim vas, da se odgovori na ta pitanja. To su oni zaradili, nismo ni mi, niste ni vi, to su zaradili oni za koje vi ovde pričate da ništa nisu uradili, oni od pre 50 godina. Kakvi bili da bili, oni su nam i očevi i đedovi, naši su i napravili su neke pare koje tamo neko drži zamrznute.
Pitam onda sledeće - da li su Srbiji po tom osnovu uvedene sankcije ili ih nema. Može li te pare da povuče. Ako može, može li da raspolaže njima u srpskoj privredi. Mogu li te pare da dođu u privredu Srbije da služe za sanaciju srpskih banaka, srpske privrede, za pravljenje novih kapaciteta i za zapošljavanje nove radne snage.
Kada budete dali odgovore na ta pitanja, onda ćemo znati da Srbija nije više u sankcijama, da ne postoje nikakvi uslovi prema Srbiji i da Srbija jeste zaista slobodna, demokratska država koja komunicira sa celim svetom. Prema tome, ovaj član 3. je apsolutno nakaradan, ako nema odgovora na ova pitanja. Hvala lepo.