Reč ima narodna poslanica Živodarka Dacin.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, zaista ne mogu da se otmem utisku koji su na mene premijer Đinđić i ministar Đelić ostavili u uvodnom izlaganju o odbrani jednog najvažnijeg zakona za državu Srbiju, a to je Predlog zakona o budžetu, ovog puta za 2002. godinu. Odbrana je bila vrlo energična i optimistička i dok sam ih slušala, moram da priznam da me je prožimao identičan optimizam, ali, nažalost, vrlo je kratko trajao, jer se taj moj optimizam raspršio kao balon od sapunice. Pokušaću da objasnim zašto.
Prevashodno, zbog svoje vokacije, naravno, jedini razdeo u ovom budžetu kome sam posvetila dužnu pažnju, zbog skraćenog vremena u razmatranju materijala, bilo je Ministarstvo za zdravlje i zaštitu životne sredine. Zaista, ako se pogleda prva stavka gde se radi o platama, naknadama i dodacima za zaposlene, upoređujući cifru koja je postojala u planu budžeta za 2001. i 2002. godinu, vidi se da je planirano maksimalno povećanje plata, za radnike u zdravstvu u narednoj godini oko 10% - 11%, obračunato na bruto platu. S obzirom da znamo da od 1. aprila 2001. godine postoji novi sistem obračunavanja plata, pod uslovima da doprinos ostaje identičan, verovatno bi to povećanje moglo maksimalno da ide negde do 15%.
Ono što nas najviše peče, naravno, odmah ukazuje i na razlog zbog čega nema mesta optimizmu u ovom delu. Mi smo, verovatno, jedini resor koji evo već četiri puna meseca radi bez ministra; i, ako premijer to nije znao, a pretpostavljam da jeste, odnos između najniže stručne spreme i najviše struče spreme u zdravstvu je 1 prema 2,26. Istina, Komora zdravstvenih radnika Srbije uputila je zahtev i premijeru i Ministarstvu za zdravlje da se taj koeficijent koriguje i da odnos u platama bude 1 prema 5; postoji jedna poluzvanična informacija da je Ministarstvo za zdravlje dalo čak predlog da taj odnos bude 1 prema 6, što optimistički zvuči.
Ali, posle, upoređujući sve ove cifre, postavlja se pitanje kako napraviti razliku u tim koeficijentima, a ne smanjiti, naopako, onu osnovnu zaradu, i onda taj ostatak sredstava i ovih planiranih 15% za sledeću godinu rasporediti. Nisam finansijski ekspert, ali po mom mišljenju ovo ne deluje suviše realno.
Znate, jesam optimista po svom opredeljenju a ipak pokušavam vrlo realno da posmatram milje u kome živim. Moje kolege koje su zaista verovale vama, koje su glasale za vas, koji kao i sve vlade u svojim programima dajete prioritet zdravstvu i prosveti, bili su ubeđeni da ih u 2002. godini čeka plata od 1.000 maraka. Zašto da ne. Ako je ministar Batić, molim vas lepo, obećao prosečnu platu u pravosuđu od 1.000 maraka za 2002. godinu... (Komentar premijera se ne čuje.)
Dobro, uvažavam ali izvinite oni bar imaju svog ministra pa bar neko može lepo da im priča i da im obeća, a mi, eto, nemamo ni ministra. (Komentar premijera se ne čuje.) A kako će onda da vam funkcioniše zdravstvo? No dobro, zaista želim da kažem da bi i tu trebalo naći neko rešenje, jer pazite, nemojte da mi kažete da je plata od 1.000 maraka velika.
Ministar Đelić je rekao, i to je tačno, da je došlo do limitiranja plata u javnim preduzećima, u državnim ustanovama; molim vas, pogledajmo unazad par meseci kolike su plate u lokalnim samoupravama. Da li oni zaista toliko rade i zavređuju da imaju plate od preko 1.000 maraka, a lekaru specijalisti ispada da je 1.000 maraka velika plata, ili da nas je, naopako, puno.
To je otprilike jedan aspekt koji sam želela da istaknem. Postoji tu još i jedna druga priča. Daću vam primer Zdravstvenog centra Kikinde - to je jedan drugi aspekt priče o potrebama finansija u zdravstvu. To je opština koja broji 75.000 stanovnika i u svom centru ima bolnicu koja je okružnog tipa, i toj bolnici gravitira negde oko 180.000 stanovnika.
Tačno je da je u tom zdravstvenom centru zaposleno 950 radnika, ali u ovom momentu nam fali bar 50 - što lekara, što bilo koje druge zdravstvene struke, čak i srednjeg kadra. Na primer, za ukupne materijalne troškove za period 1. januar - 1. novembar 2001. godine mi smo dobili 9.700.000 dinara, ali, pazite, u te materijalne troškove spadaju: gas, struja, komunalije, usluge, osiguranje i potrebne hitne službe, i sve ono što se uzima po profakturi - hirurški materijal, reagensi i još mnogo toga; a za isti period januar - novembar mi moramo da platimo 9.400.000 dinara samo za gas, jer se na takav način grejemo.
Znači, i pored najbolje volje da mi kao zdravstvena ustanova izmirimo sveoje obaveze prema državi, što je sigurno najnormalnije posmatranje odnosa, mi nismo u mogućnosti, nego uvek postoji ono strahovanje - šta će biti ako nam se isključi grejanje, struja, voda, zapravo - šta će biti sa našim pacijentima. Ili da kažem ovako - za oktobar, novembar i decembar mesec dobili smo od Ministarstva da su nam mesečna raspoloživa sredstva 3.842.000 dinara.
Da bih to objasnila ljudima koji ne znaju o čemu se radi to je taj treći deo materijalne priče o zdravstvu koji se više odnosi na kreditni aranžman. S obzirom da mi u okviru svoje bolnice imamo jedinicu za hemodijalizu, gde se dijalizira 100 pacijenata iz okruga, mesečna potrošnja za te pacijente naš centar košta tri i po miliona dinara. Dakle, ostane nam samo 342.000 dinara da bi smo nabavili lekove za prioritete, odnosno one sa pozitivne liste.
Ovde moram još jednom da kažem - u martu mesecu, kada su se listom svi poslanici SPS-a borili da se nikako ne uvede 20% poreza na lekove, pa je to ipak prošlo, i za taj deo su ova sredstva, ovako minorno umanjena u ovom periodu, u faktičkom iznosu ako ostane isto, mi ćemo imati 20% više sredstava, ali i to nije ništa ako ne postoji garant Vlade da će lekovima sa pozitivne liste kontinuirano biti opskrbljeni u bolnicama, u apotekama, za pacijente kojima je to i trebalo.
Znam da sve to nije lako rešiti. Dala sam samo primer sredine iz koje dolazim, a kad uzmemo kolika je cela Srbija to je sigurno jedan glomazan problem. Jednostavno, ako je negde reforme trebalo uraditi to je prvo i pre svega bilo u zdravstvu, jer ako me pitate - zašto, zato što je to jednostavno jedan začaran krug, magičan sat, koji svi mi prolazimo u životu. Isto mi je jasno da jedino sa pravom reformom, a to je reforma u privredi, možemo doći do pozitivne reforme i u zdravstvu, jer je to jedan neraskidiv spoj koji uvek kod nas funkcioniše samo tako i nikako drugačije. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a sledeća je Nada Kolundžija.

U budžetu Republike Srbije za 2002. godinu, za razne agencije, biroe, zavode i uprave predviđen je iznos od 1.886.000 dinara i još oko 400.000.000 za nevladine organizacije. Opravdano se pitamo: kako sve to finansirati? Srpska radikalna stranka smatra da budžet treba osloboditi svih troškova koji nisu krajnje neophodni, odnosno da treba osloboditi građane i privredu svih izdataka koji u ovom trenutku nisu neophodni.
Ko će puniti budžet? Hoće li budžet puniti oni koji imaju prosečnu platu od 6 ili 7.000 dinara, a samo potrošačka korpa košta 12.000 dinara. Ili će budžet puniti oni koji ovih dana masovno ostaju bez posla.
Srpska radikalna stranka smatra da je neophodno pustiti i privredu i građane da dođu do vazduha, da prežive ovaj period koji je veoma težak. Srpska radikalna stranka smatra da sredstvima iz budžeta ne treba da se uhlebljuju zaslužni članovi nekih partija koje ste rasporedili u biroe, agencije i razne uprave. Ono što predlažemo Vladi je da se sva sredstva usmere na rešavanje naraslih socijalnih potreba građana.
Srpska radikalna stranka naravno neće glasati za ovakav predlog budžeta, jer smatramo da ne odgovara ni potrebama ni mogućnostima građana Srbije. Hvala.

Gospođa Nada Kolundžija je odustala od prijave. Sada reč ima narodni poslanik Borivoje Drakulović, posle njega Branislav Blažić.

Poštovane kolege poslanici, govorio bih o delu budžeta koji se odnosi na socijalna davanja. S obzirom da smo postali država milostinje, a ne država rada, ova vlada koja nam nudi tu pomoć, sa strane, nije ni pokušala da ugradi u budžet, recimo, invalide rada i rata od 1990. godine i na dalje. To nije u redu. Ionako su na milostinji i na prosjačkom štapu - gledamo mnoge kako prose, i nije u redu da nisu ugrađeni u tom delu sredstava. Svakako ja i ne očekujem da oni to urade, jer im do toga nije ni stalo. Kada se branila zemlja on je zbrisao iz ove zemlje, pa ga baš briga. Ne očekujem da nas razume.
Mi iz prošlog saziva i za vreme rata (za vreme NATO bombardovanja) takođe smo imali predviđena sredstva u budžetu, socijalna davanja, za taj deo populacije. Ali to ne znači ...
(Komentar premijera se ne čuje.)
Imali su svi zakonska prava, ali ti praviš zakon po svom nahođenju. Ali, doći će kraj i tvom zakonu, ne sekiraju se. Uopšte nas nećeš uplašiti. Bar se ne znamo bojati.
(Glasovi: Ne polemiši...)
Sa vama ne polemišem. Polemišem sa premijerom, on me pita i ja mu odgovaram. To je moje pravo. No, između ostalog, znam da je vama kraj, svakako ubrzo. Pričajte vi šta god hoćete, pa će doći neko ko će znati da uredi ovu stvar, i da bar ovaj patriotski deo sačuva, a vi ga gušite.

Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Vojislav Janković. Odustajete? Pošto je narodni poslanik Vojislav Janković odustao od prijave za reč, sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Stanko Kovačević. Nije prisutan.
Dobro, dajem reč narodnom poslaniku Vitomiru Plužareviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, budžet za 2002. godinu je samo prolazna farsa Vlade, koja se udostojila da se samo danas slika na ovoj sednici. Prošla je cela godina i nikada osim nateranih ministara, koji su te zakone bledo branili, nije bilo prisutno na sednicama Skupštine.
Vreme pripreme za svakog poslanika je toliko malo da i Vlada koja je sigurna u dinamiku to ne može da izračuna.
Nigde u svetu budžet se ne donosi danas za sutra osim u ovoj vladi. Reče ministar Đelić da će nam negde u februaru dostaviti detaljne elemente, planove i programe ovog budžeta. Budžet od 220 milijardi koji je planiran za 2002. godinu je za komentar, ali ne na ovakav i na ovaj način. Niste dozvolili ni ekspertskim grupama, a ni pojedincu da može da utiče na ovaj budžet. To je i u svom ekspozeu izrekao gospodin Zoran Đinđić. Vezano za dostavu i pripremu ovog materijala, nezadovoljni su vam i koalicioni partneri, koji su svoj sud već dali u sredstvima informisanja na ovu temu.
Mi srpski radikali smo vam i za prethodni budžet za 2001. godinu davali određene sugestije. Nismo ni očekivali da ih prihvatite, ali smo očekivali da dobijemo bilo koji uporedni podatak, kako bismo mogli da upoređujemo određene razdele iz prethodnog i ovog budžeta, a to je logika razmišljanja u ovoj branši. Želeli smo da uporedimo neke donacije koje ste obećali narodu. Obećane potrošačke korpe su toliko lake i toliko teške da ni danas ne znate pravo stanje, a donosite budžet. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branko Ružić, a sledeća je narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Preostalo vreme poslaničke grupe SPS je 25 minuta, a ima prijavljenih još osam govornika. Preostalo vreme SRS je 21 minut.

Hvala na toj informaciji. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu skupštinskog zasedanja imamo budžet, koji je tako projektovan da će zasigurno produbiti socijalne tenzije u državi i dovesti veliki broj građana u kategoriju socijalno nezbrinutih.
Budžet je pre svega neuravnotežen i inflatoran. Projektovani budžetski deficit, koji iznosi milijardu i 200 miliona nemačkih maraka, sigurno neće biti pokriven od sredstava koje je predvideo predlagač i to iz sledećih razloga. Pre svega, vrlo je sramno za ovu tzv. ekspertsku vladu da od privatizacije visokoprofitnih preduzeća pokriva budžetski deficit, umesto da ta sredstva budu usmerena na oživljavanje proizvodnje koja je devastirana od dolaska DOS-a na vlast.
Takođe, čudno je da se već projektuje 360 miliona maraka od ovogodišnje privatizacije za račun popune budžetskog deficita, a da nam predlagač ne kaže koje su to firme u pitanju i kolika je opasnost da se još desetine hiljada radnika nađe na ulici. Izgleda, međutim, da neki uzak krug ljudi sve to već zna, ali ne želi, u ovom slučaju, da bude transparentan.
Vi 300 miliona maraka očekujete od donacija i to je, naravno, opet šarena laža za građane Srbije. Zašto ne kažete da u strukturi donacija ima malo koje ste dobili, da tu preovlađuju krediti i zašto nam ne otkrijete koliko je sredstava u tih 300 miliona nemačkih maraka, koje ste projektovali pod tačkom donacije, zapravo kreditiranje, a koliko ćete dobiti bespovratno.
Takođe, predvideli ste da popunite budžet i kreditima od međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 450 miliona nemačkih maraka. Pitanje je samo ko će vraćati te kredite i po kojoj kamatnoj stopi. Koliko se vi uzdate u međunarodne finansijske institucije, to je vaš problem, ali pazite da vam se ne desi ono što se ovih dana dešava u Argentini.
U najmanju ruku je smešno da od domaćih poslovnih banaka projektujete kredite za popunu budžetskog deficita u iznosu od 180 miliona nemačkih maraka i zaita nije jasno da li predlagač misli da će domaće poslovne banke uopšte postojati nakon šok terapije guvernera Narodne banke Jugoslavije, Mlađana Dinkića, koji uništava domaće srpsko bankarstvo.
Pored ovih kontradiktornosti, zaista čudi da imate toliko poverenja u samo jednog resornog ministra i to ministra pravde i lokalne samouprave, Vladana Batića, pa mu dajete ingerencije koje mu ni po kom osnovu ne pripadaju. Naime, članom 13. Zakona o budžetu za 2002. godinu, predvideli ste da ministar Batić bude odgovoran za preuzimanje obaveza i izdavanje naloga za plaćanje poslova iz njegove resorne nadležnosti i to u iznosu od 200 miliona nemačkih maraka. Vrlo je, takođe, neuravnotežena raspodela sredstava kod razdela Ministarstva finansija i ekonomije, gde predviđate za jug Srbije, za Kosovo i Metohiju, negde oko 30 miliona nemačkih maraka i zapanjujuće isti toliki iznos za sve ostale gradove i opštine u Srbiji.
Međutim, kada znamo ko je iz Vlade Srbije zadužen za jug Srbije i Kosovo i Metohiju, onda ovakav transfer sredstava uopšte ne čudi.
Kod razdela 8. u budžetu, vezano za Ministarstvo unutrašnjih poslova, projektovani troškovi za poslovna putovanja, odnosno dnevnice iznose čak 33 miliona nemačkih maraka. Niko normalan ne može da podrži ovako nerezonsko trošenje budžetskih sredstava, osim ako je resorni ministar Dušan Mihajlović, obzirom da se hvali da smo se priključili međunarodnoj koaliciji za borbu protiv terorizma, rešio da shodno servilnosti svih članova Vlade, Amerikancima pomogne i po gudurama Pakistana i Avganistana uhapsi Osamu Bin Ladena.
Preporučio bih mu da rešava terorističke akcije u Srbiji, a najnovija se dogodila u Temerinu kada je eksplozivna naprava stavljena pod automobil predsednika opštinskog odbora SPS.
Poslanici SPS-a će biti protiv ovog budžeta iz razloga što je neuravnotežen, inflatoran, ne finansira se iz realnih izvora i neće doneti ništa dobro građanima Srbije.
I na kraju, poželeo bih u ime poslanika SPS-a svim građanima Srbije srećne novogodišnje i božićne praznike, i mnogo bolju vladu u narednoj godini, ali naravno, nakon prevremenih parlamentarnih izbora. Hvala.