Zahvaljujem i konstatujem da je narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović povukla amandman na član 9.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Stanković, Slobodan Tomović, Bora Stanimirović, Nebojša Jović, Dragan Todorović i Radojko Petrić.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li predstavnik podnosioca amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidite i sami da smo usvajanjem ovakvog poslovnika o radu doveli do apsurda rad Skupštine. Ovo utoliko pre što je i Vlada napravila takvu strukturu budžeta da, primera radi, samo član 9. koji praktično obuhvata ceo budžet i nalazi se na 27 strana.
Ako jedan poslanički klub ima pravo da podnese samo jedan amandman na jedan član zakona, onda vidite koliko se može uraditi kada se pominje član 9, a imali smo već nekoliko predloga.
Gospodin ministar finansija je prilikom prezentacije poslaničkom klubu SPS-a, govoreći o ekonomskom programu i budžetu Republike Srbije za 2002. godinu, uglavnom govorio o dve vesti. Pominjao je jednu lošu i jednu dobru vest. Takođe bih i ja pomenuo dve vesti. Prva vest je lepa vest, da je ministar finansija veliki optimista, bar kada se radi o ubdžetu za 2002. godinu, a loša vest je da ministar finansija nema pokriće u ekonomskoj politici i budžetu za 2002. godinu.
Drugo, u tom stilu bih takođe pomenuo lepu vest, recimo za penzionere, da će oni u 2002. godini dobiti 12 penzija, ali je loša vest - nakon usvajanja ovog novog zakona, kada se vrši tromesečno obračunavanje penzija, penzioneri će u 2002. godini primiti blizu 2,5 penzije manje nego što je predviđeno. Lepa vest je da je budžet ove godine veći za 105 milijardi dinara, ali je loša vest da će obveznici poreza, da će građani morati u sledećoj godini platiti 105 milijardi poreza više nego u ovoj godini.
Lepa vest je da je budžet za 2002. godinu 219 milijardi, ali je loša vest da se tim budžetom uopšte nije predvideo nijedan dinar, recimo, za subvencije kredita za izvoz onim firmama koje su to u stanju da urade.
Prema tome, to ukazuje da budžet nije u funkciji razvoja proizvodnje, jer i dalje, bez obzira na stanje i što je predviđen čak i od strane Vlade porast proizvodnje od 0%, ima firmi u Srbiji, to smo čuli malopre, koje mogu da proizvode i mogu praktično da izvoze, imaju svoje izvozne programe. Takav je slučaj sa firmama u Vranju. "Simpo", koji dobro posluje, ima svoj izvozni program, pa bi mu ovakve subvencije i te kako dobro došle. Radi se o "Alfi", "Zavarivaču", o "Jumku" koji je trenutno u krizi, samo zahvaljujući nekim kriznim štabovima, koji su uticali na kadrovsku politiku same firme.
Zbog toga, poslanički klub SPS predlaže da se za sledeću godinu predvidi na ime subvencija šest milijardi dinara, kako bi se bar donekle oživela proizvodnja, odnosno izvoz, u onim firmama gde je to još uvek moguće.
Kada sam ovde, u okviru ovog amandmana podvukao bih ono što je u članu 9. u delu višenamenskog korišćenja voda predviđeno da se za izgradnju, odnosno završetak brane kod Vranjske banje izdvoji 250 mil. dinara, i to 150 miliona iz budžeta i 100 miliona iz realnih izvora vodoprivrede.
Posebno bih ovo naglasio, jer je jug Srbije, naročito opštine Vranje i Bujanovac, dvostruko, zbog neadekvatnog vodosnabdevanja, u teškoj situaciji - prvo, što su bunari koji se nalaze u slivu Južne Morave takvog kapaciteta da u toku letnjih meseci u ovim opštinama nema uopšte vode i, drugo, da u ovim bunarima ima visok procenat koncentrata mangana, koji je veoma opasan po ljudsko zdravlje, pa je to bio razlog što su u ovim opštinama još pre 12 ili više godina razgovarali o izgradnji jedne nove akumulacije, i ona je tada i počela.
Mogu da kažem da je ova akumulacija pri kraju, da je oko 90% radova urađeno i da bi za završetak ovih poslova bilo neophodno potrebno još negde 300 mil. dinara.
Napominjem ukoliko se to ne ostvari, da se stanje još više pogoršava nakon NATO bombardovanja, jer je osiromašeni uranijum prisutan na neka nepuna tri kilometra od bunara odakle se ove dve opštine snabdevaju. Tako će se desiti, ako se u 2002. godini ne završi ova akumulacija, odnosno brana, da će građani Vranja i Bujanovca moći iduće godine da piju vodu sa visokim procentom mangana, obogaćenu osiromašenim uranijumom.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Ima reč narodni poslanik Dragan Tomić, u svojstvu predstavnika poslaničke grupe SPS.

Član 9. Zakona o budžetu predstavlja suštinu i predstavlja nominalno izražen ceo budžet. O selektivnim delovima budžeta, o onome što predstavlja celinu svega ovoga što je napisano, mi smo u prethodnim amandmanima govorili. Hoću samo još jednom načelno da podsetim da definitivno ovde neko nema sluha za ona upozorenja o kojima smo govorili.
Ako je predviđena, rečena i obrazložena ovde stagnacija proizvodnje u privredi, a budžet će biti nominalno izražen i veći za 103 milijarde u odnosu na prošlu godinu, odnosno prošlogodišnji budžet je bio 129 milijardi, moram da kažem da, ako nemate rast proizvodnje, ako nemate rast izvoza, ako nemate stabilan bankarski sistem, onda ne shvatam kako ćemo ove izvore pokriti?
Za ono što ste predložili kao način kako ćete pokriti ove izvore, znači sredstvima iz privatizacije, ministar Vlahović je rekao da ćete, čim budu otvoreni tenderi, javno reći koliko je ostvareno prihoda po tom osnovu.
Mi znamo da ste fabriku "Beočin" prodali Francuzima, drugu ste prodali Nemcima, to je Kosjerić, a treću "Popovac" ste prodali Grcima.
Koliko ste dobili para, to još niko ne zna, jer u javnosti nije rečeno. Kad kažete član 9, govorim o donacijama, o njima niste ovde pomenuli ni jednu jedinu reč, osim u drugom delu, u obrazloženju, kada govorite - kako ćete popuniti itd.
Zaista su primedbe, kad su u pitanju agencije biroi koje ste imenovali i postavili, opravdane. Prosto je neverovatno da jedno ministarstvo ima pored sebe, znači pored cele svoje stručne službe, osnovanu i agenciju da radi nekakve dopunske poslove.
Mi smo juče ušli u jednu raspravu na Odboru za finansije, gde su naši poslanici predložili nove amandmane na član 9, i oni su to obrazlagali azbučnim redom od d) do i).
Iako je prihvaćena rasprava o amandmanu gospodina Pal Šandora, znači, mogao je da bude amandman i predložen novi član 9a, onda je konstatovano da poslanici SPS prave zloupotrebe i krše Poslovnik.
To nije tačno, članovi 139. i 143. Poslovnika nigde ne predviđaju da u predlog zakona ili drugog akta ne može kao amandman ići novi član. I naravno, nasilnom većinom, po milioniti put ovde, vi ste konstatovali da ste u pravu.
Naravno, građani Srbije to već osećaju, tu silu, osećaju koliko ste u pravu.
Da se vratim na ovo što sam govorio - prosto je neverovatno, kad je u pitanju energetika, da ste uložili 400 milijardi. Evo, i kolega Zoran Novaković je juče imao zaista ozbiljne primedbe, a meni nije jasno zašto SSS nije dala svoje amandmane, pa ovde obrazlagala sve to, već je po tom pitanju uzdržana.
Molio bih da po pitanju energije dobijem odgovor - zašto sada imamo nestašice, zašto iskaču postrojenja? Da li pripremamo i nju za prodaju ili je stavljamo u nekakav fond za tranziciju i restrukturiranje?
Moram da kažem da je ovo budžet recesije, neće biti povećanja proizvodnje, neće biti rasta životnog standarda i neće biti većih plata. Tema je upravo ovo o čemu govorim. To je sadržano u ove 22 strane. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Zoran Novaković, pravo na repliku.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da polemišem, ali morao bih da kažem nešto što je juče bilo stvarno veoma diskutabilno na Odboru za finansije.
Ne bih da prepričavam, tu je bilo i vređanja intelektualnog nivoa itd. Na kraju je prekršen Poslovnik, a ja sam, vezano za član 9, kad je već ovo pomenuto, da budemo načisto, pokušao da predložim amandman Odbora za finansije, koji se odnosi na ovde pomenutu energetiku.
Ovde se radi o razdelu 11, pozicija 198, klasifikacija 451, a odnosi se na subvencije JP "Elektroprivreda" Srbije, koje iznose tri milijarde i 900 miliona dinara u budžetu za narednu godinu. Juče sam zamolio ministra, gospodina Đelića, da nam objasni, juče ili ako to može danas na sednici, otkud subvencije JP "Elektroprivreda" Srbije za 2002, obzirom na sve donacije koje iznose nekoliko stotina miliona maraka u ovoj godini i donacije koje su tim povodom prelivene u prvo tromesečje 2002. godine, znači u grejnu sezonu. Još jednom bih zamolio ministra da pokuša to da nam pojasni.
Što se tiče budžeta, zahvalan sam gospodinu Kovačeviću Stanku što je juče pomenuo ovu grupu, parlamentarnu grupu koja je bila u Beču. Zamoli bih da pomene komentar gospodina Rasela iz MMF-a, vezano za njegov ekspoze u vezi privatizacije u Srbiji. Što se tiče budžeta i budžetskog deficita, zamolio bih gospodina ministra da nam kaže, a to bi mogao i gospodin Stanko Kovačević, da li je budžet oštećen i da li će biti oštećen obzirom na ono što je izjavljeno na Studiju B i TV BK...
(Predsednik: vreme).
Ovih dana, za 135 hiljada tona mazuta nije plaćen porez na promet i akcize, taj mazut je prerađen u električnu struju koja je u poslenjih 45 dana izvožena preko Albanije i Makedonije za Grčku. Hvala lepo.

Pravo na repliku, narodni poslanik Stanko Kovačević.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege poslanici ne mogu da dam odgovor na ovaj drugi deo pitanja koje je kolega Zoran Novaković postavio, jer meni nisu poznati ti detalji o kojima on govori. I te kako su mi poznati detalji sa našeg zajedničkog seminara u Beču, koji je organizovao Međunarodni monetarni Fond, bilo je i para, gospođo Jovanović, ne brinite se, bilo je para i para će biti. Onoj zemlji koja poštuje međunarodne norme, biće para. Gospodin Zoran Novaković je rekao da  u mom jučerašnjem obraćanju nisam pomenuo moj dijalog sa gospodinom Raselom, direktorom seminara, kada smo raspravljali o problematici privatizacije.
Predstavnik BiH, gospodin Abdić, tražio je da ga posavetuje za šta će da koriste sredstva od privatizacije. Uzeo sam reč i preneo naše iskustvo: zakon Srbije može da posluže za šta se sve sredstva iz privatizacije mogu iskoristiti. Onda smo došli na temu tenderske i aukcijske privatizacije, pa sam informisao da smo predvideli u tenderima kao opciju da ponuđač, zainteresovani kupac preduzeća, treba da ponudi i socijalni program.
Replika, dijalog sa gospodinom Raselom se u tome odvijao, jer je smatrao da to nije u redu, jer na taj način odbijamo prave kupce, a zbog čega sam intervenisao da je to iz čisto psiholoških razloga, da radnici i zaposleni u preduzeću koje se privatizuje treba da znaju da Vlada Republike Srbije i zakonodavac vode računa o njihovoj budućnosti i o njihovoj sudbini. Zašto zahtevaju od budućeg kupca i ponuđača da mora da se izjasni šta će da radi sa viškom radnika za koje bude zahtevao da budu otpušteni. To je dijalog koji smo vodili i tu je gospodin Rasel rekao da on ne bi voleo da bude član jedne takve tenderske komisije, a što sam ja prihvatio kao njegov normalan stav.
Sa našeg aspekta, opcija socijalnog programa ponuđača u privatizaciji mora da bude. Da li će biti prihvaćena ili neće, to zavisi od onoga ko prodaje i od onoga ko kupuje, a verovatno će i sindikat u preduzeću koje se privatizuje dati reč i o predlogu socijalnog programa. To je bila polemika između gospodina Rasela i mene.
Na suprotnoj strani okeana, u Vašingtonu je bio gospodin Safdžin Gupta, ako se ne varam gospodine Ćeliću, koji je učestvovao u toj raspravi i načinom na koji je klimao glavom dao mi je za pravo da je stav Vlade Republike Srbije i zakona o privatizaciji potpuno ispravan, kada se u njemu vodi računa o sudbini radnika u preduzeću koji će ostati bez posla. Hvala.

Nisam čula da ste spomenuti. Izvolite, replika gospođica Nataša Jovanović.

Pravo na repliku koristim jer me je gospodin Stanko Kovačević Cane ili već kako ga zovete, direktno pomenuo sa skupštinske govornice, govorivši o njegovom učešću u delegaciji Narodne skupštine Republike Srbije na seminaru koji je organizovao MMF. Kada već govorite o tolikom novcu, gospodine Kovačeviću, najpre moram javnost Srbije da podsetim na činjenicu da su vama stalno neke pare u glavi, a da li je to pola miliona maraka za koje vas je Đinđić reketirao, pa ste se sada vratili na pravi put, jer ste jednog dana bili zalutali.
Koliko ste sada dobili zauzvrat, to ne znam, ali vi ste dužni, gospodine Kovačeviću, da nas obavestite ovde, a i Poslovnik, odnosno član 233. propisuje, u kojoj ste delegaciji bili. To treba da nas obavesti zvanično šef delegacije, o čijem trošku, ko vam je platio put i šta ste vi radili tamo, ko vas je ovlastio da uopšte tamo idete.
Bilo bi dobro zato da ne koristite skupštinsku govornicu da nas nekim praznim pričama pokušavate da impresionirate o vašim nekakvim uspesima, o pohvalama koje stižu iz stranih centara moći na račun Vlade Republike Srbije. Nama koji živimo ovde, koji znamo kakva je katastrofalna Đinđićeva vlada, sve je jasno i od vaših mentora nam nikakve pohvale nisu potrebne.