Dame i gospodo narodni poslanici, vidite i sami da smo usvajanjem ovakvog poslovnika o radu doveli do apsurda rad Skupštine. Ovo utoliko pre što je i Vlada napravila takvu strukturu budžeta da, primera radi, samo član 9. koji praktično obuhvata ceo budžet i nalazi se na 27 strana.
Ako jedan poslanički klub ima pravo da podnese samo jedan amandman na jedan član zakona, onda vidite koliko se može uraditi kada se pominje član 9, a imali smo već nekoliko predloga.
Gospodin ministar finansija je prilikom prezentacije poslaničkom klubu SPS-a, govoreći o ekonomskom programu i budžetu Republike Srbije za 2002. godinu, uglavnom govorio o dve vesti. Pominjao je jednu lošu i jednu dobru vest. Takođe bih i ja pomenuo dve vesti. Prva vest je lepa vest, da je ministar finansija veliki optimista, bar kada se radi o ubdžetu za 2002. godinu, a loša vest je da ministar finansija nema pokriće u ekonomskoj politici i budžetu za 2002. godinu.
Drugo, u tom stilu bih takođe pomenuo lepu vest, recimo za penzionere, da će oni u 2002. godini dobiti 12 penzija, ali je loša vest - nakon usvajanja ovog novog zakona, kada se vrši tromesečno obračunavanje penzija, penzioneri će u 2002. godini primiti blizu 2,5 penzije manje nego što je predviđeno. Lepa vest je da je budžet ove godine veći za 105 milijardi dinara, ali je loša vest da će obveznici poreza, da će građani morati u sledećoj godini platiti 105 milijardi poreza više nego u ovoj godini.
Lepa vest je da je budžet za 2002. godinu 219 milijardi, ali je loša vest da se tim budžetom uopšte nije predvideo nijedan dinar, recimo, za subvencije kredita za izvoz onim firmama koje su to u stanju da urade.
Prema tome, to ukazuje da budžet nije u funkciji razvoja proizvodnje, jer i dalje, bez obzira na stanje i što je predviđen čak i od strane Vlade porast proizvodnje od 0%, ima firmi u Srbiji, to smo čuli malopre, koje mogu da proizvode i mogu praktično da izvoze, imaju svoje izvozne programe. Takav je slučaj sa firmama u Vranju. "Simpo", koji dobro posluje, ima svoj izvozni program, pa bi mu ovakve subvencije i te kako dobro došle. Radi se o "Alfi", "Zavarivaču", o "Jumku" koji je trenutno u krizi, samo zahvaljujući nekim kriznim štabovima, koji su uticali na kadrovsku politiku same firme.
Zbog toga, poslanički klub SPS predlaže da se za sledeću godinu predvidi na ime subvencija šest milijardi dinara, kako bi se bar donekle oživela proizvodnja, odnosno izvoz, u onim firmama gde je to još uvek moguće.
Kada sam ovde, u okviru ovog amandmana podvukao bih ono što je u članu 9. u delu višenamenskog korišćenja voda predviđeno da se za izgradnju, odnosno završetak brane kod Vranjske banje izdvoji 250 mil. dinara, i to 150 miliona iz budžeta i 100 miliona iz realnih izvora vodoprivrede.
Posebno bih ovo naglasio, jer je jug Srbije, naročito opštine Vranje i Bujanovac, dvostruko, zbog neadekvatnog vodosnabdevanja, u teškoj situaciji - prvo, što su bunari koji se nalaze u slivu Južne Morave takvog kapaciteta da u toku letnjih meseci u ovim opštinama nema uopšte vode i, drugo, da u ovim bunarima ima visok procenat koncentrata mangana, koji je veoma opasan po ljudsko zdravlje, pa je to bio razlog što su u ovim opštinama još pre 12 ili više godina razgovarali o izgradnji jedne nove akumulacije, i ona je tada i počela.
Mogu da kažem da je ova akumulacija pri kraju, da je oko 90% radova urađeno i da bi za završetak ovih poslova bilo neophodno potrebno još negde 300 mil. dinara.
Napominjem ukoliko se to ne ostvari, da se stanje još više pogoršava nakon NATO bombardovanja, jer je osiromašeni uranijum prisutan na neka nepuna tri kilometra od bunara odakle se ove dve opštine snabdevaju. Tako će se desiti, ako se u 2002. godini ne završi ova akumulacija, odnosno brana, da će građani Vranja i Bujanovca moći iduće godine da piju vodu sa visokim procentom mangana, obogaćenu osiromašenim uranijumom.