Gospodine Obradoviću, vi ste se javili povodom Poslovnika i ako mislite da sam povredio Poslovnik, molim vas da mi citirate odredbu koju sam povredio.
Da li se još neko od šefova poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Drugi govornik po utvrđenom redosledu je narodni poslanik Marko Jakšić, a posle njega narodni poslanik Milan Marković.

Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, 1996. godine bio sam na listi Koalicije "Zajedno", izborna jedinica broj 27 u Kosovskoj Mitrovici. Tada i u to vreme je negde u toj izbornoj jedinici ukradeno više od 6.000 šiptarskih glasova, kada je 1997. godine bio izbor za predsednika Republike Srbije ukradeno je bilo više od 30.000 šiptarskih glasova.
Ovo vam govorim jer se to dešavalo tada na tom području.
Predlog za razrešenje gospodina Blagoja Jakšića i gospodina Miroslava Ivanovića, upravo se čini mi se, doduše kasno, našao na dnevnom redu. I jedan i drugi od pomenute gospode su prvi i jedini napustili jednu zgradu u Kosovskoj Mitrovici, inače u sverernom delu grada. Jedan je svoj okružni sud prebacio u Kraljevo, a ovaj drugi je ostavio svoje sudije same. Normalno, prethodno su ispražnjeni svi sudski trezori i odnesen je celokupni nameštaj. Kada su okupatori došli, zatekli su faktički prazan sud. Zašto vam sve ovo govorim i zašto vam sve ovo pričam? Ovo vam pričam zato što je negde pre četiri meseca stigao zahtev za razrešenje i jednog i drugog sudije.
Međutim, tada je bilo na spisku njih pet, zajedno sa Verom Anić, Radišom Ljubanićem i Vladimirom Danilovcem bili su spomenuti i jedan i drugi. Nažalost, za Skupštinu je stiglo bez ovo dvoje, uz dopis ministra Vladana Batića, koji kaže - obaveštava se Odbor o povlačenju inicijative za razrešenje dužnosti predsednika Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici i predsednika Opštinskog suda zbog saradnje i konsultacija sa Koordinacionim centrom.
Šta je stvarno suština cele priče? Suština cele priče je da je član Koordinacionog centra, Oliver Ivanović, rođeni brat Miroslava Ivanovića, koji preko Koordinacionog centra završava i faktički utiče na Ministarstvo pravde da se njegov brat i njegov sudija skinu sa liste za razrešenje. To je poenta čitave priče, iako je Ministarstvo pravde poslalo svoju komisiju da na licu mesta utvrdi rad opštinskog i okružnog suda i sam izveštaj je bio izuzetno negativan. Ako je to već tako, a jeste tako, postavlja se pitanje zašto su Ministarstvo pravde i Koordinacioni centar, faktički, stali u zaštitu oba pomenuta predsednika suda.
Mislim da to sigurno nije u redu, ako imamo priču da moramo da se borimo protiv svih onih koji su poslednjih godina, da tako kažem, krali izbore. Kada smo već kod toga, na kraju, imamo solomonsko rešenje Ministarstva pravosuđa, koje kaže da se jedan i drugi sudija faktički ne razrešavaju sa dužnosti, nego se samo konstatuje da im je istekao mandat. Mislim da to nije u redu. Kao što nije u redu, da ako smo već ove sudije smenili, ako kažemo da je i jednom i drugom sudiji istekao mandat - valjda treba da postavimo nove predsednike sudova koji treba da obavljaju tu svoju dužnost, izuzev ako ne priznajemo, tj. ako Ministarstvo pravde ne priznaje da dole postoji opštinski i okružni sud, pa ne želi da postavi predsednika i opštinskog i okružnog suda. Kažem, to je suština cele priče. Nadam se da će posle par meseci i jedan i drugi sudija da se, sigurno, nađu na listi za izbor, da li u Četvrtom ili Petom opštinskom sudu, s obzirom da je Oliver Ivanović, koji štiti svog brata, već pretrčao DOS-u, pa će sigurno ubrzo spomenute sudije da prevede u redove DOS-a.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a posle njega je narodni poslanik Zoran Nikolić.

Gospodine predsedavajući, kolege narodni poslanici, najpre, kao član Odbora za pravosuđe i upravu, moram da kažem da mi je bilo i zadovoljstvo i čast raditi u ovom odboru po svim onim temama koje smo do sada radili, do stupanja na snagu, od 1. januara 2002, seta zakona koje smo usvojili. Ono što je krasilo rad našeg odbora to je tolerancija, uvažavanje argumenata, međusobno uvažavanje. Učestvovali su predstavnici struke, predstavnici Advokatske komore, Društva sudija, Udruženja tužilaca i mnogobrojne kolege narodni poslanici.
Međutim, kada smo usvojili set zakona, između ostalog i Zakon o visokom savetu pravosuđa, dogovorili smo se da ne koristimo naša ovlašćenja u punom obimu i utvrdili da ćemo birati, odnosno predlagati Narodnoj skupštini za izbor samo one kandidate za one sudove gde je to urgentno, jer zbog obima sudova jednostavno u nekim sudovima je rad gotovo stao.
Na žalost, u svakom radu su moguće greške. Teško je ispraviti grešku i zbog toga, kad se postavi opravdana sumnja u neko rešenje, potrebno je zastati. Bolje je dobro razmisliti, pa možda i odložiti neko rešenje, nego napraviti grešku koju ćemo kasnije teško ispraviti.
Naime, jedan broj kolega iz Šapca, predstavnika stručne javnosti, te kolega narodnih poslanika ovde iz skupštinske sale, kao i predstavnika lokalne samouprave, osporili su rešenja koja smo mi kao Odbor predložili za područje Okružnog suda u Šapcu, i to za sudije ovog suda Ivana Lazarevića, Biljanu Lazić-Ivanović i Mirjanu Pajtić, te za predsednika Okružnog suda u Šapcu Vladimira Bajića i za sudiju Opštinskog suda u Šapcu Ružicu Milekić.
Moram da istaknem da je ovo osporavanje bez ulaženja u stručne i moralne kvalitete ovih ljudi, već su pre svega osporeni sa aspekta mogućnosti obavljanja ovih odgovornih pravosudnih funkcija, imajući u vidu jedno delikatno stanje u kome se nalazi šabačko pravosuđe. Nama ne treba senka na kvalitet odluka koje donosimo, pre svega zbog toga što smo sve odluke koje se tiču Odbora za pravosuđe i pravosuđa donosili javno, uz potporu argumenata, bez bilo kakvih osporavanja druge prirode. Zbog toga mislim da jednostavno nećemo pogrešiti, imajući u vidu osporena rešenja, odnosno sumnje koje su se na ovo rešenje javile i stanje u šabačkom pravosuđu, ukoliko ipak danas ovo pitanje odložimo i rešimo nekom drugom prilikom. Verovatno će to kasnije predložiti Visoki savet pravosuđa.
U celini svi drugi predlozi, su vrlo ozbiljno izvagani, uz učešće svih relevantnih faktora, koristili smo sve moguće raspoložive argumente, sva saznanja do kojih smo mogli doći i zbog toga predlažem da se, naravno, sve ostalo prihvati. Ali, dakle, osporavam predlog koji sam nabrojao, a to je ono što se tiče Okružnog suda u Šapcu.

Reč ima narodni poslanik Zoran D. Nikolić, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Branko Pavlović.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani ministre pravde, još uvek sam pod određenim utiskom gorčine koji nosim posle pretencioznih i subjektivnih mera koje je predsedavajući ove skupštine izrekao mom kolegi Žarku Obradoviću, koji je govoreći o stanju u pravosuđu koristio određene primere, čini mi se ne vređajući ničije dostojanstvo, ali šta da se radi. Verovatno neko želi da ova sednica Skupštine ima na kraju i ovakav epilog.
Da ne rizikujem da ne pričam o stvarima van teme, par reči o radu Odbora za pravosuđe, čiji sam član. Dobro je što je Odbor za pravosuđe, nakon donošenja seta zakona o pravosuđu, došao do stava da će daljim izborima i razrešenjima nosilaca pravosudnih funkcija prići restriktivno i toga smo se u početku držali. Zaista se kadrovalo samo u onim organima i onim institucijama gde bi neizbor učinio veliku štetu za rad određenog suda ili tužilaštva. Međutim, čini mi se da smo na poslednjim sednicama pod nekim pritiskom otvorili tu mrežu i sada smo došli u situaciju da na ovoj sednici biramo preko 100 nosilaca pravosudnih funkcija. Mislim da to nije dobro i da smo na taj način u određenoj meri dezavuisali Visoki savet pravosuđa, koji od 1. januara naredne godine treba da se pita na ove teme i da smo ga na neki način i razvlastili.
Što se tiče rada Odbora za pravosuđe, mislim da smo tek pred kraj, znači ovih zadnjih sednica počeli da pričamo o pravim stvarima, o kandidatima, uspehu koji su imali na studijama, mišljenju kolektiva u kojima su radili, njihovoj ažurnosti, stepenu rešavanja predmeta, procentu žalbi na njihove predmete itd, a da u jednom dužem periodu od konstituisanja ove skupštine do sada nismo bili rukovođeni ovim kriterijumima. Čak mislim da je kadrovanje u pravosuđu, izuzimajući poslednjih mesec dva dana, zaista bilo opterećeno nekim faktorima koji su pre svega imali, čini mi se, svoje uporište u tome koja članica DOS-a podržava, odnosno osporava određenog kandidata, da je to bio predominantan faktor u tome da li će neko biti ili neće biti sudija ili tužilac. Zbog toga smo upravo neretko dolazili u situacije da jedan isti predlog za izbor i jedan isti predlog za razrešenje po tri ili četiri puta Skupštini predlažemo, pa ponovo vraćamo, predlažemo, pa ponovo vraćamo, odajući određenu nesigurnost i mislim da to nije dobro.
Isto tako, mislim da to igranje i cimanje sa ljudima, neke predsednike sudija razrešavali smo po tri puta pa ih nismo razrešili ili smo neke predlagali po tri puta pa ih nismo izabrali, u te kolektive je unelo dosta loše međuljudske odnose i to nije ostavilo dobre posledice za pravosuđe u Srbiji. Nije bilo dobro iskustvo u radu Odbora za pravosuđe to što smo dopustili, ili što se dopustilo pored legitimnih predstavnika, znači Ministarstva pravde, čiji su predstavnici korektno nastupali na Odboru za pravosuđe, predstavnika Vrhovnog suda i predstavnika Republičkog tužilaštva i normalno nas narodnih poslanika, dopustilo se da mnogo neovlašćenih subjekata bude prisutno i drži lekcije narodnim poslanicima i svima onima koji odlučuju zapravo o određenim kadidatima. Da ne kažem da su se advokatske komore na svim nivoima mešale. Društvo sudija, ovlašćeni predsednici opštinskih sudova, čak i neki predsednici opština su davali sebi za pravo da nama narodnim poslanicima, da ne kažem Narodnoj skupštini, drže lekcije ko to sme ili ne sme da bude biran za sudiju.
Mislim da je za Skupštinu to sada završena priča, ali koju Visoki savet u svom radu treba da iskoreni i ponese punu odgovornost za buduće kadrovanje u oblasti pravosuđa. Mislim da je to otežalo naš rad i da taj balast nikome nije potreban.
Još jedna stvar pri kraju moje diskusije, evo skoro je godina dana od našeg konstituisanja i tek sada je Narodna skupština na putu da izabere republičkog javnog tužioca. Mislim da je to nešto što se jednostavno nije smelo dozvoliti. Bio sam svedok kada je u toku oktobarskih i novembarskih dana, na snažan pritisak jedne sada vanparlamentarne stranke, a uz blagonaklon odnos DOS, postojeći, odnosno, dotadašnji republički javni tužilac pod pritiskom podneo ostavku na tu funkciju.
Mislio sam i nadao se da će posle izbora to mesto logično biti popunjeno među prvima. Međutim, to se nije dogodilo. To je nedopustivo za javnotužilački organ koji je ustrojen, rekao bih, kao poluvojna formacija, gde je hijerarhija jako izražena i gde republički javni tužilac nosi odgovornost za funkcionisanje tog organa. Nedopustivo je da tako značajna funkcija na današnjoj sednici dobija svoj epilog.
Mislim da je dobro što se predlaže kandidat koji je mlad čovek, koji i prema našim saznanjima ima korektne rezultate rada i mogu da kažem u ime Socijalističke partije Srbije, da će novi republički javni tužilac u nama socijalistima imati saradnika za svoje predloge u onoj meri u kojoj se zaista, ali ne deklarativno, u svom radu i radu organizacije kojom rukovodi bude držao Ustava i zakona. Ukoliko to bude obezbedio u svom radu, imaće u tome svakako i podršku nas socijalista.
Na kraju, to uvek činim, svima onima koji će biti danas izabrani želim da čestitam na izboru, a isto tako i svima onima koje ćemo danas, na njihov lični zahtev, razrešiti želim da se zahvalim za sve što su učinili za srpsko pravosuđe. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je već 18,15 časova, veliki broj narodnih poslanika se negde žuri, ali niko vas nije terao da donosite odluku da radimo do završetka dnevnog reda.
Moram da kažem da se u prethodnom periodu mnogo stvari desilo, pod vladavinom DOS-a naravno. Zadnjih godinu dana glavna odlika DOS-a jeste neizvesnost. Ta odlika može vrlo dobro da se odslika stanjem u pravosuđu. Da ne bih pričao bez argumenata, moram da istaknem da, iako nisam član Odbora za pravosuđe, revnosno sam dolazio i prisustvovao sednicama tog odbora tokom celog leta. Zašto?
Zbog toga što sam na konkretnom primeru izbora predsednika jednog opštinskog suda, kao i kadrovskih kombinacaja koje su bile aktuelne unutar DOS-a, video zaista jedan veliki raskol koji je u kolektivu Opštinskog suda u Pirotu napravio vrlo neprijatnu atmosferu.
Naime, kadrovici DOS-a su išli od jednog do drugog sudije, pokušavali da pitaju ... (žagor, aplauz) ne razumem čemu aplauz gospodo. Ili niste razumeli o čemu pričam.
Pokušavali su da nađu adekvatne kandidate za ono što im treba, a očigledno im trebaju poslušni; pokušavali su da ubede ljude koji nisu bili spremni da, iako predsednik Opštinskog suda nije bio razrešen, nisu želeli da bez argumenata i bez saglasnosti kolegijuma sednu na mesto za koje ne misle da treba da im pripadne. Tako smo u skupštinskoj proceduri, u radu Odbora za pravosuđe, imali nekoliko predloga. Međutim, ono što je bilo evidentno videlo se na kraju - da je za predsednika Opštinskog suda predložen gospodin Zoran Manić, a da je za predsednicu Okružnog suda predložena gospođa Jelisaveta Manić, koji nisu ni u kakvom srodstvu.
Nažalost, ili na sreću, ko zna, jedan dan pred razmatranje pred ovim skupštinskim telom gospodin ministar je povukao predloge na sednici Odbora za pravosuđe, a o čemu je bilo dosta reči. I građani Pirota su mogli dosta o tome da čuju i uživo u emisiji u kojoj smo učestvovali moj kolega i ja. Dakle, posle jednog takvog vrlo neprijatnog gesta, stanje u Opštinskom sudu u Pirotu može da se opiše kao stanje kakvo je u celom pravosuđu.
Pored stalnih pretnji sudijama da će biti razrešeni, da će im pod nekom firmom lustracije ili očišćenja biti zadata obaveza da se ponovo prijavljuju na konkurs za sticanje sudijske funkcije, imali smo i dodatne pritiske u smislu da se o njima govori kao o nedovoljno stručnim ljudima, da se o njima govori kao o ljudima koji nisu pokazali neutralnost, koji su bili pod političkim pritiscima.
Sada mogu samo da konstatujem i da podelim utisak, koji mnoge sudije danas u Srbiji imaju, da su politički pritisci od 5. oktobra 2000. godine do danas na njih ne jednostruko, već mnogostruko povećani. Takođe moram da istaknem da je u Okružnom sudu u Pirotu, da situacija bude još gora, mandat predsedniku Okružnog suda istekao još prošle godine.
Kolegijum nije niti konsultovan, niti se na ona upražnjena tri mesta za okružne sudije sada bira ijedan okružni sudija. Podsetiću ministra da je sada u Okružnom sudu u Pirotu zaposleno samo četiri okružne sudije, koji ne mogu da stignu ponekad, ako jedan bude odsutan ili dvojica, ne daj bože, da formiraju veće.
Dakle, mi ovom prilikom nemamo izbor sudija Okružnog suda iako postoje upražnjena tri radna mesta, a u isto vreme je zbog isteka mandata predsedniku Okružnog suda još prošle godine telefonom imenovan vršilac dužnosti predsednika Okružnog suda. Na to moram da vam skrenem pažnju.
U isto vreme predsedniku Opštinskog suda, kome se na teret ne stavljaju ama baš nikakve nepravilnosti, ili ako ih ima one bi morale da budu konstatovane na opštoj sednici Vrhovnog suda, da se o tome izjasni kolegijum, u isto vreme dok mu mandat nije istekao predlažu se kandidati za to mesto, samim tim dovodi se do vrlo teške situacije. Zaista ne znam kako biste se vi osećali u jednoj takvoj situaciji, da vam se pripisuje štošta, a da vam se ni na koji način ne objašnjava zbog čega se preti vašom smenom.
Sve je to rezultiralo, zbog pritiska, podnošenjem ostavke na mesto predsednika Opštinskog suda, kao i podnošenjem ostavke na mesto opštinskog javnog tužioca u Pirotu, jer ti ljudi nisu mogli da izdrže strahovit pritisak kome su bili izloženi. Pritisak koji nije bio ničim argumentovan.
Da bih ilustrovao uspešnost rada Opštinskog suda u Pirotu, podsetiću vas da je po članu 29. sudskog poslovnika stav 4, koji kaže da se ažurnost suda, odeljenja ili sudija izračunava tako što se broj nezavršenih predmeta deli sa prosečnim mesečnim prilivom u izveštajnom periodu. Od 1994. do 2000. godine situacija je sledeća: - za 1994. godinu ažurnost je 4,59%, za 1995. godinu 4,48, gospodo zaista imam razumevanja za to što se vi žurite kući, ali nemojte da jednu ovako bitnu temu preskačemo i prelazimo na brzinu.
Da ne bih čitao dalje, prosečna ažurnost za ovaj period je 4,5%. Prema istom sudskom poslovniku, potpuna ažurnost suda iznosi 3%, a prosečna ažurnost ovog suda je 4,50. Pri tome treba imati u vidu da sud nije uvek radio u punom sastavu, a po sistematizaciji ima 16 sudija.
Želim da istaknem da je stanje u pravosuđu upravo onakvo kakvim ste ga, nažalost, vi napravili, do koga ste ga vi doveli svojim osionim ponašanjem, a takođe želim i da istakntem da ni u kom smislu mišljenje kolegijuma i predsednika suda o izboru ovih sudija, u konkretnim slučajevima vezanim za Pirot, nije traženo.
Takođe ne mogu da se složim sa konstatacijom da će ovo biti jedno prelazno rešenje do konstituisanja Visokog saveta pravosuđa, koji bi trebalo da radi ove stvari. Zašto? Upravo iz napred navedenih primera, jer ukoliko postoji manjak, nedostatak od tri sudije u Okružnom sudu a mi se bavimo nekim stvarima i izborom sudija, nosioca upravnih funkcija u pravosuđu, zaista konstatacija da je ovo prelazno rešenje, koje će omogućiti funkcionisanje pravosuđa u prelaznom periodu, ne stoji.
Da ste želeli da omogućite normalno funkcionisanje sudova, popunili biste ova tri prazna radna mesta i omogućili biste da pravosuđe, konkretno u Pirotskom okrugu, funkcioniše na odgovarajući način. Tu takođe moram da istaknem da se konstatacije uvaženog ministra Batića o potrebi lustracije korumpiranih sudija, onih koji su prekrajali izbornu volju itd, možda ne odnose na one koji su i dalje nosioci pravosudnih funkcija.
Pre neka dva meseca, nemojte me držati za reč, nisam tačno zapamtio, uhvaćeni su (konkretno, radi se o jednom sudiji Opštinskog suda u Pirotu), pojedinci u primanju mita. Gospodine ministre, mislim da vi znate za taj slučaj, a ako ne znate, trebalo bi da saznate. Radi se o bednoj sumi od nekih 100 - 200 maraka.

Gospodine Todoroviću, molim vas da se držite teme i da navedete, ukoliko nekog kandidata osporavate, da to navedete, ali ne da paušalno pričate o tome.

Gospođo Mićić, na svu sreću, taj kandidat nije se našao na vašoj listi, ali je bio jedan od potencijalnih kandidata, tako da moram da istaknem da  lustraciju treba vršiti počev od onih koji su zaista svoje ruke ukaljali bilo čime, ali da se to mora vršiti na odredbama važećeg Zakona o sudovima ili da se u perspektivi primenjuju odredbe novog Zakona o sudovima.
Ne znam čemu ovolika radost, da li je još neko stigao zvezdanim stazama, ili nečim drugim, dozvolite mi ....... (žagor)