Svestan sam da imate još jednu tačku dnevnog reda, ali ipak bih hteo pre glasanja da kažem, možda i da kratko ponovim neke ključne tačke ovog predloženog zakona. Ovo je još jedan budžet štednje i preživljavanja. Ne možemo biti preterano ponosni na njega jer jednostavno on je samo slika stanja u Srbiji. Kao što sam napomenuo, naravno, slika Srbije u mnogo čemu danas nije povoljna, ali onaj ko je bio u Srbiji u januaru ove godine, onda u martu kada se izglasao budžet za ovu godinu i vratio se sada u decembru, mogao je da konstatuje da je situacija, u mnogo čemu, malo bolja.
Sledeća godina neće biti laka, ali nadam se da će svi oni koji žele istinske reforme u našoj zemlji i koji žele daobrobit našem narodu glasati za ovaj zakon u pojedinostima i ovim usvajanjem omogućiti da se nastavi napredak i ovaj put kojim smo krenuli.
On neće biti značajan u vidu naglog povećanja standarda naših građana jer jednostavno to ne može da se izdejstvuje iz jedne privrede, kojoj će biti potrebno još koja godina da obnovi svoju produktivnost i da se povrati na razna tržišta. Međutim, ovo je onaj pravi napredak jer će biti zasnovan na pravim, realnim izvorima i neće, sa jedne strane, izneveriti budžetske korisnike, a sa druge strane staviće jedan namet koji je prihvatljiv, jer ništa ovde nije povećano prema onome što se doživelo ove godine, na privredu i na građane. Hteo bih samo da napomenem nekoliko ključnih tačaka u ovom budžetu, pre nego što pređete na glasanje.
Prvo, u procesu donošenja ovog zakona hteo bih samo u ime Vlade Republike Srbije da se izvinim ponovo Narodnoj skupštini zbog donošenja ovog zakona po hitnom postupku, ne sme ovo biti praksa i u slučaju da izglasate zakon o budžetskom sistemu, koji vam je predložen već sada, videćete da je zakonski određeno da predlog zakona ove vrste ne može doći do vas posle 15. novembra. Znači, 15. novembar će biti zadnji rok.
Istovremeno, želeo bih da kažem da u tim okolnostima, ipak smo mogli i u ovoj raspravi konstatovati da nova metodologija, prema kojoj je napravljen ovaj budžet, omogućuje mnogo veću, da kažem ponovo tu pomodarsku reč - transparentnost ovih javnih finansija. Tako da ono što se pre nalazilo na više stavki, po nekim drugim presecima, sada je veoma vidljivo, od putovanja do materijalnih troškova i to za sve organe.
Ponoviću ovde, sledi takav naš angažman da ćemo moći u momentu glasanja zakona o budžetskom sistemu, nadam se da to neće biti posle februara ove godine, dostaviti Narodnoj skupštini sve račune za ovaj budžet, do pete ili šeste decimale GFS-a, gde ćete moći do nekoliko stotina hiljada dinara ili nekoliko miliona ustanoviti šta se predviđa.
Druga stvar oko koje je bilo puno rasprave za poslednjih nekoliko dana je veličina ovog budžeta i opterećenje koje predstavlja na prihodnoj strani zbog ubiranja poreza i doprinosa, kao i na rashodnoj strani. Kao što sam već napomenuo, sigurno je da nismo u najpovoljnijoj situaciji. Kada znamo da smo zemlja sa 1.200 dolara po glavi stanovnika, prema predivđanju za sledeću godinu, trebalo bi nekih 10% manje da opterećujemo privredu i na prihodnoj i na rashodnoj strani.
Mi međutim, nismo u stanju da to uradimo jer sledeće godine imamo te tri nove stavke ili značajno povećane u plaćanju stranih dugova. Ne možemo i jare i pare, ako želimo nastavak kreditiranja naše privrede i naše infrastrukture, moramo početi da vraćamo dugove. Imamo značajno povećana davanja za penzije, mislim da ćete se svi složiti da je veoma važno za tih milion i dvesta, a izgleda uskoro i milion i trista naših sugrađana, da obezbedimo redovne i realne penzije; i zbog toga je taj nacionalni napor nužan.
Treća stavka, to je restrukturiranje privrede i banaka. Kada to ne bi uradili, manje bi ubirali i manje bi trošili, ali u suštini naša privreda nije u stanju da autonomno i sama razdvoji ekonomsku i socijalnu funkciju iz svojih nedara. Država mora pomoći u zbrinjavanju zaposlenih u formama koje se restrukturiraju i, što je isto toliko važno, u modernizaciji opreme za naša preduzeća. Zbog toga ta treća stavka postoji i zbog toga je ovaj budžet ovoliki koliki je, ali sledeće godine jedan od prioriteta ove vlade će biti optimizacija javne potrošnje. Mi želimo sebi da postavimo ambiciozni cilj - smanjenje učešća javne potrošnje u bruto nacionalnom dohotku za 5%, tj. zahvatanja u društvenoj proizvodnji za sledećih nekoliko godina.
Što se tiče deficita, bilo je dosta pitanja oko toga da li je ovaj deficit primeren i tu su se račvala pitanja oko dva potpitanja. Prvo potpitanje je bilo - da li ćemo pokriti ovaj deficit? Decidno kažem da ćemo u sledećoj godini biti u mnogo boljoj situaciji nego u ovoj godini. Jer, što se tiče privatizacije, evo za dan-dva ćemo znati sudbinu ove tri cementare; imamo niz dobrih preduzeća. I, kao što sam napomenuo, za one koji su na teritoriji AP Vojvodine, 50% prihoda prikupljenih od prodaje ići će na infrastrukturne projekte u AP Vojvodini.
Za sve ostalo - međunarodni krediti tj. Svetska banka. Što se tiče donacija, već je polovina i nešto pride identifikovano kao makrofinansijska podrška Evropske unije i za koju nedelju će pred vama biti jedan predlog zakona o kontragaranciji, koji će to omogućiti i ubrzati.
Drugo potpitanje se vrtelo oko nezavisnosti, vratiću se na to na kraju mog izlaganja, ali da vidimo da li kroz ovaj deficit naša zemlja ulazi u neku vrstu zavisnosti od inostranstva. Naravno, odgovor je ne, ali vratiću se na to u zaključku.
Prioriteti u budžetu, neki zdravstveni radnici su pričali o tome, očigledno je da se u ovoj godini ono što se zove prioritet može samo iskazati samo nijansama. Nije moguće, osim za 3.000 sudija, obezbediti mnogo veću platu. Ali, sutra očekujem da na sastanku sa sindikatima zdravstva i prosvete uradimo ono što, čini mi se, ni jedna Vlada Republike Srbije nije uradila, a to je da se utanači ritam povećanja osnovice plata za celu godinu. Kada se to uradi i dokaže se da su u budžetu oni prioritet u tom momentu, onda treba da se pređe na pregovore oko svih drugih stvari: materijalnih troškova, dodatnih stimulacija koje možemo da nađemo i svega onoga što je važno za te struke. To bi bilo veoma važno.
Naravno, u ovim oskudnim resursima, zahvaljujući vašem glasanju oko akciza, našlo se novca za puteve; isto tako za Fond zdravstva. To je jedan dinar za zdravstvo zahvaljujući grupi Demokratske stranke Srbije, njihov amandman će povećati iznose za tu svrhu.
Da zaključim, ako pogledamo ovo što budžet omogućava, on omogućava da preživimo na realnim osnovama i da idemo dalje. Javne finansije će održati ravnotežu, obezbediti normalan sistem i uslove za poslovanje i život naših građana. Prioriteti sledeće godine iz ovog budžeta su, naravno, dvostruki. Jedan je poboljšanje standarda života naših građana, ukidanje poreza na promet na hranu i lekove, i to već od 1. januara. Prvi sastanci koje smo imali sa strukom već daju nagoveštaj da će neka hrana pojeftiniti čak i za 35%, ali o tom - potom, to nas očekuje 2. ili 3. januara.
Druga stvar je dalja borba protiv korupcije. U ovom budžetu imate sredstva i za upravu, za borbu protiv organizovanog kriminala u MUP-u, imate sredstva za savet za borbu protiv korupcije i sredstva za međuresorsku grupu, koja će kroz gustu mrežu obezbediti veoma brzo delovanje države.
Za koji dan zaplenjen je i prekinut šverc cigareta koji je, možda, to će se ustanoviti, imao pokroviteljstvo u Vojsci Jugoslavije. To je prvi put da se nešto uradi tu i prvi put da se i u toj instituciji pokazuje da niko nije nedodirljiv i da svi moraju poštovati ovaj zakon.
To mi daje puno hrabrosti da ćemo i sledeće godine obezbediti ove prihode, ako ima nekog rizika u budžetu da obezbedimo, kao ove godine, ove prihode iz poreza i doprinosa, a iza toga je razvoj ekonomije. Tu vidimo da smo na dobrom putu da se izborimo protiv šverca, organizovanog kriminala i drugih nepovoljnih pojava u našem društvu.
Često se prelamalo ovde da li je danas Srbija nezavisna i ponosna. Pitanje je bilo kako je moguće da Srbija bude nezavisna i ponosna kada predviđa deficit, zar nije to neka zavisnost. Odgovor je, naravno, ne. Najveća zavisnost to je kada 10 godina javne finansije ne predviđaju, kao što nije bilo predviđeno u budžetu za 2000. godinu, ni 11 plata i 11 penzija. Najveća zavisnost je onda kada za 10 godina dva puta se izvede hiperinflacija, pljačka nad našim narodom. Najveća nepravda i zavisnost naših građana je onda kada svi ne plaćaju poreze i doprinose po istom aršinu.
I najveća, naravno, zavisnost je onda kada se neprimerenom politikom, busajući se u grudi, vodi jedna samoubilačka politika, koja nije u srazmeri sa nekim resursima i sa nekim saveznicima. Ona je dovela do toga da je jedan ponosan narod, sa veoma svetom istorijom, uspeo od sebe, hvala Bogu na kratko, da napravi babarogu Evrope, nezasluženo naravno; pa je taj narod uspeo da izgubi i svoje najvernije saveznike. Mi smo s tim raskrstili i ovaj budžet pokazuje da će Srbija biti zemlja koja će i ove godine dobijati, najzad, zlatne medalje. Srbija u žiži interesovanja, Srbija koja će stavljati novi pritisak na sve zemlje u regionu da i one idu što brže, Srbija koja će naterati svojom dinamičnošću da se tržišta i nama otvaraju. Drugim rečima, čini mi se da ekonomska snaga, uređenost društva, poštovanje zakonski određenih prava svih, i širokih slojeva našeg društva, su najbolji način da Srbija bude nezavisna i ponosna. Hvala na podršci.