Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2002. godinu u celini.
Za 134, protiv 6, uzdržan jedan, nisu glasala tri, od ukupno 144 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o budžetu za 2002. godinu.
Pre nego što pređemo na petu tačku dnevnog reda, samo jedna konstatacija. Primili ste ostavku Ljubomira Mirkovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora povodom razmatranja ove ostavke, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika Ljubomir Mirkovića danom podnošenja ostavke. Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Ljubomiru Mirkoviću, izabranom sa izborne liste Stranke srpskog jedinstva - prof. Borislav Pelević. Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PRESTANAK FUNKCIJE, RAZREŠENjA I IZBOR NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste predloge odluka koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, i to: Predlog odluke o prestanku dužnosti predsednika sudova optše nadležnosti; Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti, sa dopunama Predloga odluke od 26. decembra 2001. godine; Predlog odluke o prestanku funkcije nosiocima javnotužilačke funkcije; Predlog odluke o izboru Republičkog javnog tužioca; Predlog odluke o izboru sudija i predsednika sudova oopšte nadležnosti, sa izmenama i dopunama Predloga odluke od 27. decembra 2001. godine; Predlog odluke o izboru predsednika Privrednog suda u Užicu, sa izmenama i dopunama Predloga odluke od 27. decembra ove godine.
Takođe ste primili predloge odluka koje je podneo v.d. republičkog javnog tužioca, i to: Predlog odluke o izboru okružnog javnog tužioca u Nišu, Predlog odluke o izboru zamenika okružnih javnih tužilaca, predloge odluka o izboru opštinskih javnih tužilaca od 25. oktobra i 19. decembra ove godine i Predlog odluke o izboru zamenika opštinskih javnih tužilaca.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu o razmatranju predloga odluka koje je podneo v.d. republičkog javnog tužioca za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije.
Prilikom utvrđivanja predloga kandidata za sudije pojedinih sudova, član Odbora za pravosuđe i upravu narodni poslanik Branko Pavlović izdvojio je mišljenje.
Predlažem da se o svim predlozima odluke o prestanku funkcije, razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija obavi zajednički jedinstveni pretres, a da se Narodna skupština o svakom predlogu odluke posebno izjasni.
Stavljam predlog na glasanje i molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem. (Žagor.) Da, da podrazumeva se - pojedinačno predlozi odluka, a osporeni kandidati će se posebno glasati.
Za 106, protiv 10, uzdržana dva, nije glasalo 26, ukupno 144 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog da se obavi zajednički jedinstveni pretres.
Podsećam vas da, prema članu 157. stav 3, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika.
Molim poslaničke grupe da prijave govornike za diskusiju.
Saglasno članu 157. Poslovnika narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka o prestanku funkcije, razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
Da li predstavnik predlagača želi reč? Izvolite.
Ima reč narodni poslanik dr Dragor Hiber, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu.

Prvog januara naredne godine stupaju na snagu novi zakoni koji regulišu oblast pravosuđa. Otuda je ovo verovatno poslednji put da Odbor za pravosuđe i upravu Skupštine Republike Srbije čini Narodnoj skupštini predloge za imenovanja i razrešenja sa pravosudnih funkcija.
Predlozi koji su vam upućeni su rezultat gotovo tromesečnog rada Odbora, kojima je prethodio konkurs za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, konkursna procedura u Ministarstvu pravde i lokalne samouprave, kao i izjašnjavanja kolegijuma sudova širom Srbije.
Odbor za pravosuđe i upravu je učinio Narodnoj skupštini niz predloga za izbor u pravosudne funkcije. Dozvoliću sebi da ovde kažem par reči o onima koji su najvažniji.
Na prvom mestu to je predlog za izbor Republičkog javnog tužioca. Na inicijativu Udruženja tužilaca Republike Srbije, Odbor za pravosuđe i upravu je velikom većinom glasova odlučio da Narodnoj skupštini predloži da za Republičkog javnog tužioca bude izabran gospodin Siniša Simić.
Gospodin Simić je zamenik okružnog javnog tužioca u Beogradu i čitav svoj radni vek proveo je u Tužilaštvu. Odbor za pravosuđe i upravu je uveren da je Narodnoj skupštini uputio predlog koji oličava jednog visokog profesionalca i moralnog čoveka.
Predložen je i jedan sudija Vrhovnog suda Srbije, veći broj sudija okružnih sudova i jedan ozbiljan broj mladih, najčešće sudija opštinskih sudova širom Srbije. Podsetiću da je ova skupština, zbog odlaska u penziju i na sopstveni zahtev, razrešila znatan broj sudija, gotovo 200. Predlozi koji su pred vama treba da omoguće normalan rad srpskog pravosuđa dok Visoki savet za pravosuđe ne počne sa radom i dok ne bude u prilici da uputi Narodnoj skupštini svoje prve predloge.
Većina predloženih kandidata za pravosudne funkcije je rezultat konsenzusa na Odboru tako što su članovi Odbora glasali za ili uzdržano, ali ima i predloga oko kojih je bilo polemike, neslaganja i odluke su donete većinom glasova.
Moram da kažem da i tada, kada se nismo slagali na Odboru, Odbor je radio uz visoku dozu tolerancije i međusobnog uvažavanja. Na kraju ovog dela rada i ove vrste rada Odbora hteo bih da se svim članovima Odbora na tome zahvalim.
Najzad, ovde je jedan manji broj predloga za razrešenje od pravosudnih funkcija na sopstveni zahtev ili zbog odlaska u penziju. Takođe, pred Narodnom skupštinom su i predlozi vršioca dužnosti Repbličkog javnog tužioca za izbor jednog broja nosilaca tužilačkih funkcija, sa kojim se Odbor saglasio.
Iskoristio bih ovu priliku da, ukoliko Srbija dobije od danas novog Republičkog javnog tužioca, izrazim svoju zahvalnost doktoru Nediću koji je ovu dužnost obavljao šest meseci veoma uspešno. Hvala. Nadam se da će ovi predlozi biti usvojeni.

Hvala. Da li narodni poslanik Branko Pavlović, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da u ovom paketu predloga koji je pred vama, ima preko 120 predloga za izbor sudija, u najvećem broju slučajeva ima veoma kvalitetnih sudija ili stručnih saradnika koji sada napreduju u karijeri i biramo ih na sudijske funkcije ili na više dužnosti u okviru pravosuđa.
Izdvojio sam mišljenje zbog toga što sam smatrao da u predlozima za Okružni sud u Beogradu postoji jedan broj sudija koji su nedovoljno dobri da bi napredovali; kod slučaja kandidata za predsednika suda, apsolutno se radi o kandidatu koji svojim radom ne zaslužuje tu funkciju; i kod nekih drugih slučajeva ima još nekakvih problema. Budući da sam shvatio da smo sada svi vrlo umorni, da je to previše ozbiljan materijal i ne biste mogli da me pratite, sveo sam stvar samo na dva slučaja, koja želim da izdvojim i smatram da Narodna skupština ne treba da ih podrži u okviru ovog predloga.
To će ujedno značiti i moj zahtev da se o njima pojedinačno izjašnjavamo. Jedan je predlog gospodin Omer Hadžiomerović, za Okružni sud u Beogradu, sadašnji sudija Trećeg opštinskog suda u Beogradu, za Okružni sud; drugi predlog je gospodin Radoslav Baćović, za predsednika Petog opštinskog suda u Beogradu.
Prvo ću nešto reći o gospodinu Radoslavu Baćoviću. Znate, osnovna stvar kod svakog kadriranja je u tome da nagrađujete one koji svojim radom zaslužuju da napreduju, naročito kada neko od sudija postaje predsednik tog suda, jer on onda mora biti osoba koja je svojim radom pokazala da je vrednija i bolja od svojih kolega.
Gospodin Radoslav Baćović to nije. Ako pogledate njegove rezultate u devet meseci ove godine i njegove rezultate u prošloj godini, videćete da je u kvalitetu svog rada gospodin Baćović 80% ispod proseka. Dakle, problem našeg pravosuđa je u tome što su prosečne vrednosti nezadovoljavajuće. To je problem. Kada bi prosečne vrednosti bile dobre, mi ne bismo imali problem u pravosuđu.
Prosečne vrednosti u pravosuđu su loše. On je krivičar i kada je krivična oblast u pitanju, u beogradskom pravosuđu za devet meseci ove godine nikad nije bilo gore. To je najgori rezultat ikada utvrđen po procentu ukinutih odluka. Nažalost, gospodin Baćović, je zbirno u te dve godine, 80% ispod proseka, a u ovoj godini čak i preko 80%.
Nevolja je u tome što je on slab i po svim kriterijumima koji mere vrednoću, koji mere ažurnost nekog sudije, neću vas zamarati šta to znači, ali imate nešto i što je koeficijent ažurnosti, jedan zbirni pokazatelj, imate broj predmeta u radu i imate ono što je rešavanje presude. Znate, kod krivičara je izuzetno važno koliko on stvari reši presudom, a ne na drugi način, jer na drugi način može da bude da je zastarelo pa je zbog toga obustavljen postupak.
Po svim kriterijumima, on je 20% ispod prosečnog sudije, za period od devet meseci 2001. godine i 2000. godine. Kada prevedete šta znači da je neko 20% ispod proseka, onda to znači da on radi jedan dan u nedelji manje od prosečnog sudije, a prosečni sudija je zabrinjavajuće neažuran.
Na kraju, kad je reč o gospodinu Baćoviću, on je imao početkom ove godine situaciju u kojoj je u njegovom predmetu, u predmetu kojim je on zadužen, čovek bio preko 20 dana u pritvoru, bez zakonskog rešenja, i to njegovom nemarnošću. Kao predsednik suda treba da vodi računa da se takve stvari ni slučajno ne događaju u sudu, a događalo se u njegovom predmetu. Cela priča je praktično isplivala onog trenutka kada su iz Okružnog zatvora u Beogradu rekli - pa evo, već četvrti dan nema nikakvog rešenja, dajte ljudi, reagujte, i onda se videlo da u stvari on to nije uradio.
Nažalost, smatram da gospodin Baćović nikako ne bi smeo biti podržan od ove skupštine.
Što se tiče gospodina Omera Hadžiomerovića, samo vam mogu reći sada ovo - znam da je on predsednik Upravnog odbora Društva sudija, ali verujte mi, po mom shvatanju, to je problem Društva sudija. Naime, on je dovoljno stručan i dovoljno vredan, ali kod njega postoje oni drugi elementi, koji ga apsolutno isključuju kao mogućeg kandidata za bilo kakvo napredovanje, odnosno, neki drugi postupci bi morali da ga eleminišu iz pravosuđa uopšte, ali ono što ova skupština može da uradi, to je da makar spreči njegovo napredovanje u karijeri. Hvala.

Da li se predstavnici poslaničkih grupa javljaju za reč?
Ima reč narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS-a. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, pred nama je predlog Odbora za pravosuđe i upravu i uvaženi kolega, gospodin profesor Dragor Hiber je rekao da je ovo poslednji put da Odbor za pravosuđe i upravu formira predlog, s obzirom da je usvojen paket zakona iz oblasti pravosudnog sistema, koji predviđa formiranje Visokog saveta za pravosuđe.
Upravo o tome i želim da govorim. Čemu žurba, ako od 1. januara stupa na snagu paket zakona iz oblasti pravosuđa i ako je u tom paketu zakona predviđeno formiranje Visokog saveta za pravosuđe, koji u užem sastavu treba da ima po funkcijama članove, ali je predviđeni, i širi sastav, gde se profesionalno uključuju sudije i tužioci. Zašto onda sada, tri ili četiri dana uoči 1. januara, Odbor za pravosuđe i upravu izlazi sa ovako velikim brojem predloga za izbore za određene pravosudne funkcije?
Znate, sadašnja vlast, dok je bila opozicija, insistirala je na tome da su zaposleni u pravosudnom sistemu obojeni partijski. Na sreću, sa velikim zadovoljstvom možemo da konstatujemo, da su svi zaposleni u pravosudnom sistemu u ogromnoj meri, u ogromnom procentu, radili časno i pošteno, ali da su upravo u naletu nove vlasti mnogi od njih bili izloženi prozivkama preko novina i od resornog ministra, da partijski nova vlast nije bila zadovoljna njihovim pravosudnim delovanjem.
Ne mogu, kao pripadnik opozicije u ovom parlamentu, da ne primetim da upravo nova vlast koristi poslednje minute do stupanja paketa novih zakona iz oblasti pravosudnog sistema, da na pravosudne funkcije postavi one kojima više veruje u partijskom smislu.
Ne želim da govorim personalno i želim da kažem da smo vrlo zadovoljni što je paket pravosudnih zakona prošao, jer su time sprečene najave resornog ministra da će, maltene, svi morati biti ponovo birani, od kurira do sudije. Jer, to bi tek onda bila velika čistka po partijskom kriterijumu.
Smatramo da nije vreme i da, jednostavno, nije fer prema ogromnom broju zaposlenih u pravosudnom sistemu Srbije, a i prema predloženim kadrovima, da se danas, četiri dana uoči stupanja na snagu novih zakonskih rešenja, već usvojenih u ovoj skupštini, vrše bilo kakvi izbori, jer će i one koji budu birani, a ne želim da ulazim pojedinačno u njihova imena, jer duboko verujem da se i među njima nalaze ljudi koji žele časno i pošteno da obavljaju svoju funkciju, da će i oni doći u jednu neprijatnu situaciju.
Sigurno bi njima bilo draže, pošto se bave sudijskim, tužilačkim i ostalim funkcijama, da su izabrani po novom zakonu, gde je predviđeno da to radi Visoki savet za pravosuđe, upravo njihove starije kolege, iskusnije, ima i da tako izabrani, što se kaže, uzdignutog čela počnu da obavljaju svoje nove dužnosti.
Prema tome, naša procena je da je ovo poslednji trzaj, poslednji pokušaj onih koji su se žestoko suprotstavljali zaposlenima u pravosudnom sistemu i prišivali im etikete partijske obojenosti, a u suštini sada, od kako su došli na vlast, žestoko se zalažu da pronađu partijske istomišljenike i partijske neistomišljenike, poslednji pokušaj da proguraju neke za koje veruju da su njihovih partijskih boja.
Moram reći sledeće da i pod ovakvim pritiscima - medijskim i pritiscima zvaničnika iz Vlade Republike Srbije - su sada zaposleni u pravosudnom sistemu Srbije pokazali visok moral, dosta visoku otpornost na te pritiske i spremnost da časno i pošteno rade svoj posao. Jer, i njima je jasno da će sutra neko gledati šta su oni danas ili juče činili.
Naš predlog je da se sav ovaj materijal, u kome se nalaze imišljenja pojedinih kolektiva, pojedinih sudova, dostavi Visokom savetu za pravosuđe; da se on po hitnom postupku formira do 15. januara i da na bazi kompletnog materijala, kojim raspolaže, Visoki savet za pravosuđe u širem sastavu, sa profesionalcima koji su dokazani u svom poslu, verifikuje predloge i izabere po novim zakonskim projektima ove ljude koji su ovde predloženi i u koje ne sumnjamo; ali, jednostavno, smatramo i za njih, za moral i ugled pravosudnog sistema da je mnogo bolje da budu izabrani prema zakonskim projektima koji su već usvojeni i koji su od 1. januara u funkciji i na snazi, a ne četiri dana uoči 1. januara, ovako kriomice, kao ispod vrata da vam neko gura hartiju da bude izabran; i sami da nose tu jednu recku koja verovatno ogromnoj većini od njih nije ni potrebna.
Stav naše poslaničke grupe zbog toga je da ćemo biti uzdržani, jer ne želimo da sumnjamo u pojedinačne predloge, ali smatramo da prema tim predlozima nije fer da četiri dana uoči stupanja na snagu zakona usvojenih, usvojeni velikom većinom u ovoj skupštini, da se ispod vrata proturaju predlozi koji jesu obrađeni, jesu pripremljeni, pa znači, u roku od 4 - 5 dana taj novoformirani Visoki savet može i da ih verifikuje.
Možda jedino sadašnji režim - koji sebe predstavlja ekspertskim, transparentnim, efikasnim, a toliko je ekspertski, transparentan i efikasan da za godinu dana nije uspeo ni da ukine praznik 29. novembar - misli po kakvom dogovornom sistemu radi, da će biti potrebno dve godine da formira Visoki savet za pravosuđe, pa možda tu jedino nalazi opravdanje za ovakav svoj postupak. Hvala vam.

Hvala, gospodine Ivkoviću.
Za reč se javio ministar pravde i lokalne samouprave, gospodin Vladan Batić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako Ministarstvo pravde nije predlagač izbora nosilaca pravosudnih funkcija, osećam potrebu da se pojavim pred ovim parlamentom jer to je elementarni red. Prethodnog puta, kada je bila rasprava o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, nisam to mogao da učinim, jer sam tada bio na Savetu Evrope u Strazburu, a čuo sam da sam prozivan i video sam to iz stenografskih beležaka.
Moram da kažem da je prošlo skoro godinu dana, da nije zaista bilo nikakvog revanšizma novih vlasti i nikakvog odstrela nosilaca pravosudnih funkcija, jer sama činjenica da je proteklo toliko vremena je najbolja potvrda ovoga što govorim. Inače, hteli mi to ili ne, neophodna je lustracija u pravosuđu.
Lustracija ima jedno religiozno obeležje kao semantički pojam. Ona znači očišćenje od greha. Razne zemlje Istočne Evrope i razne zemlje u tranziciji na različite načine rešavale su ovaj delikatan problem. Ako može malo pažnje.

Molimo vas da saslušamo gospodina ministra.

Samo da vam kažem da su mnoge zemlje donele zakone o lustraciji, kojima je u jednom danu prestala funkcija svim sudijama u toj zemlji, da bi nakon toga u narednim danima bio izvršen izbor onih koji su zadovoljavali elementarne kriterijume. O tim elementarnim kriterijumima, dosta davno govorio je Frensis Bekon, a to je da sudije moraju da poseduju stručnost i savest, moralnu neokaljanost.
Moram da kažem, i to sam ponavljao stotinama puta, da nisu sve sudije u ovoj zemlji, bez obzira koji je režim bio na vlasti, bile korumpirane, produžena ruka bivšeg režima, jer to nije tačno. Bilo ih je možda 10-15%, ali, gospodo, bez obzira na te otpore, oni koji su učestvovali u izbornim komisijama, koji su prekrajali izbornu volju građana, oni koji su učestvovali u montiranim političkim procesima, oni koji su se okoristili o vršenje sudijske funkcije, oni čiji su rezultati rada do te mere skromni da ne ispunjavaju ni elementarne kriterijume objektivno nemaju šta da traže u pravosuđu.
Budite ubeđeni, ta selekcija, ta trijaža biće neophodna stalno i uvek. Neće se to završiti ni večeranjšim izborom nosilaca pravosudnih funkcija, jer će Visoki savet pravosuđa neprestano morati da vrši selekciju nosilaca pravosudnih funkcija. Da bismo došli do onoga što je još Aristotel govorio: ići sudiji znači ići pravdi.
Želim da kažem još nešto; nije ovo nikakav pokušaj da se na mala vrata u poslednji čas izvrši izbor jednog broja nosilaca pravosudnih funkcija. Iz prostog razloga što ova procedura pred Odborom za pravosuđe i ta selekcija na nivou ovog odbora traje skoro dva meseca. Pre toga, to je bilo podložno raznim drugim usaglašavanjima, dogovorima, izborom i tome sl. Odbor za pravosuđe u većini slučajeva je postizao manji ili veći stepen konzensusa jednoglasnosti, a što je najbolja potvrda da je ta selekcija bila uglavnom adekvatna.
Moram da vas podsetim još nešto; u svemu ovome, u izboru svih, odnosno predlaganju svih ovih kandidata učestvovali su kolegijumi sudova, iza predloga svih kandidata stoje kolegijumi sudova i predsednici sudova. Posle je to prošlo kroz Odbor za pravosuđe. U izboru svih kandidata, dakle na svoj način, ulogu i učešće je uzela predsednica Vrhovnog suda, gospođa Leposava Karamarković. Kako nema tu nikakvog upliva izvršne u sudsku vlast, to je nešto što je na relaciji upravo zakonodavne vlasti, koja treba preko Odbora za pravosuđe i ovog parlamenta da obavi ovaj izbor. Za nekoliko dana će biti konstituisan Visoki savet pravosuđa, pa prvo treba da bude konstituisan a treba da se raspiše i novi konkurs, treba da prođe vreme, pa to bi trajalo u najmanju ruku, nekoliko meseci.
To su oni suštinski razlozi zbog kojih se vrši izbor je posle te selekcije, koja je zaista dugo trajala i gde niko nije insistirao pošto-poto na ovom ili onom kandidatu. Verovatno će uz validne argumente jedan broj predloženih biti skinut na sednici parlamenta, odnosno neće biti izabran. To je potpuno normalno. Dakle, nema nikakvih manipulacija. Nema nikakvih loših namera. Želja je, dakle, da se ide u pravcu jedne kadrovske obnove pravosuđa. Hvala.