Zahvaljujem gospodinu ministru. Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
U tom slučaju, obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika o radu Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe DOS-a, DSS-a i SPS-a.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Žarko Obradović, a posle njega narodni poslanik Marko Jakšić.

Poštovani gospodine predsedavajući, kolege poslanici, gospodine ministre, već nekoliko puta tokom ove godine Skupština je raspravljala o stanju u pravosuđu i vršila izbor nosilaca pravosudnih funkcija, a što danas ponovo čini. Mislim da je pravo vreme, na izmaku ove kalendarske godine, a godinu dana posle prošlogodišnjih decembarskih izbora, 11 meseci posle konstituisanja zakonodavne i izvršne vlasti, da damo jednu ocenu o stanju u pravosuđu i izgradnji Srbije kao pravne države. Mi, socijalisti, smatramo da je stanje u pravosuđu loše, izuzetno loše i da kadrovske promene neće ništa izmeniti nabolje, jer postoje sistemske greške koje prethodno treba ispraviti, da bi se uopšte stanje popravilo i Srbija stvarno počela da se izgrađuje kao pravna država.
Pre nepunih godinu dana samo smo mi socijalisti i gospodin Đinđić, predsednik Vlade Srbije, znali kako će izgledati pravosuđe. Da podsetim zaboravne, u svom govoru prilikom izbora Vlade, gospodin Đinđić je jasno rekao da će sudstvo biti isto kao što su i mediji i da će postojeća vlast učiniti sve da tako bude. Moram reći da su se predsednik Vlade, a i drugi predstavnici izvršne vlasti, svi zajedno svojski trudili da postavljeni zadatak izvrše. Usledio je bezbroj izjava predstavnika izvršne vlasti kojima je vršen direktan pritisak na pravosuđe, na sudije i tužioce.
Ne mogu se ni pobrojati komentari sudskih odluka, prijudiciranje suđenja, javno objavljivanje sadržaja podnetih prijava, kršenje Ustava i zakona i svega drugog što je objektivno srozalo nivo rada pravosuđa i učinilo ga zavisnim od izvršne vlasti. Moram reći da su tome doprineli i mediji, a i samo pravosuđe svojim činjenjem i nečinjenjem. Mi socijalisti smo pre nepunih godinu dana rekli da se građaninu Srbije ne piše dobro ako se pravi znak jednakosti između pravosuđa i medija; kada je reč o medijima, njihovom radu, objektivnosti, nezavisnosti, tačnosti informacija to stanje, katastrofalno, u Srbiji vlada medijski mrak, mediji su u funkciji DOS-a i pokazalo se da smo mi bili u pravu.
U oceni stanja u medijima i šta će biti sa pravosuđem, različita istraživanja javnog mnjenja pokazuju da i građani Srbije dele ocenu o lošem stanju pravosuđa i da je Srbija daleko od toga da bude pravna država. Mi socijalisti smatramo da su uzroci sistemske prirode i dok se oni ne otklone, bilo kakve kadrovske promene, ne mogu promeniti postojeće stanje.
Kolege poslanici, kako građani Srbije da veruju u pravnu državu, da se osećaju zaštićenim, da budu sigurnu u samostalnost i nepristrastnost pravosudnih organa, kada predstavnici izvršne vlasti svojim izjavama najavljuju protiv koga će biti podnete prijave, kada se govori o toku i sadržaju istražnih radnji tvrde da je utvrđena krivica okrivljenih, da je okrivljeni sve priznao i druge slične stvari. Kako građani Srbije da veruju u pravnu državu i samostalnost pravosuđa, kada istog dana u pet različitih medija štampanih i preko svih elektronskih medija može čuti da je protiv određenog čoveka podneta krivična prijava; kada može da se pročita i čuje sadržaj te krivične prijave, a u isto vreme postoji zvanična izjava sudije, koji vodi taj predmet, da po zakonu niko sem okrivljenog i njegovog advokata ne može biti upoznat sa sadržajem prijave, kao i da je ta prijava dospela u javnost bez njegovog znanja i za njega nepoznat način.
Šta da građani misle o pravnoj državi, o radu pravosuđa, kada vide i čuju šta se radi sa pritvorenim licima. Navešću samo dva primera. Prvi, na osnovu jedne protivustavne odluke Vlade Republike Srbije, uz punu saradnju državnih organa, Slobodan Milošević, da da, da da, (žagor) prethodni predsednik Srbije i Jugoslavije i predsednik SPS-a, kindapovan je i izručen nelegalno Haškom tribunalu. On je tada imao...
(Predsedavajući: Gospodine Obradoviću, molim vas da se držite teme. Ipak je na dnevnom redu odluka koja je personalnog karaktera.)
Uostalom, nisam čuo vašu primedbu prilikom prethodnih izlaganja o tome.
(Predsedavajući: Dame i gospodo, molim vas da saslušamo poslanika Obradovića, a vas, kolega Obradoviću, molim da se držite teme. Dakle, govorite o Predlogu odluke.)
On je tada imao status pritvorenog lica, nad kojim je jurisdikciju imao isključivo istražni sudija i sudski organi. Po zakonu, Milošević nije mogao biti izveden iz zatvora i sproveden drugim organima. Istražni sudija, koji je bio direktno odgovoran za primenu mere pritvora, nije rekao ni reč ...
(Predsedavajući: Kolega Obradoviću, zaista vas poslednji put molim da govorite o Predlogu odluke, a ne o slučaju gospodina Miloševića.)
Želim samo kroz primer da vam pokažem kako radi pravosuđe.
Taj istražni sudija, niti bilo ko iz pravosuđa, nije povodom toga rekao ni učinio ništa. Sličan primer imali smo i kod pritvorenika Radeta Markovića, koji je ...
(Predsedavajući: Gospodine Obradoviću, izričem vam opomenu. Više puta sam vas interno upozorio da se držite dnevnog reda, a vi to svesno ignorišete i moram vam izreći opomenu.)
Drugi primer je kod pritvorenika Radeta Markovića, koji je mimo odluke istražnog sudije izveden iz zatvora, nad kojim je vršen pritisak da promeni iskaz...
(Predsedavajući: Gospodine Obradoviću, izričem vam i drugu opomenu.)
Ovi primeri su pokazali kako rade istražne sudije i kakvo je stanje u pravosuđu. U isto vreme, pojedini nosioci pravosudnih funkcija, predsednici sudova, na savetovanjima koja organizuju različite nevladine grupe, drže visokomoralne govore o tome kako treba poštovati zakone, kako ljudi u pravosuđu nisu dovoljno uvaženi, kako nisu konsultovani prilikom određenih zakonskih predloga, određenih kadrovskih rešenja itd. Da bi bili poštovani moraju da poštuju sebe i posao koji rade, da poštuju Ustav i zakone Srbije, dok se oni ne promene i dok se ne usvoje novi, da reaguju na očigledne primere kršenja Ustava i zakona, a ne da ćute, da pokažu stvarno da su nezavisni i stručni, a ne na rečima.
Šta građani Srbije mogu reći o pravnoj državi, kada skupštinska većina nije za jedanaest meseci želela da izabere sudiju Ustavnog suda i time stvori uslove da taj sud ostvari svoju osnovnu funkciju, a to je zaštita ustavnosti i zakonitosti u Srbiji. Naravno, to nije slučajno. Mi znamo, kad nema Ustavnog suda, ne može se ni oceniti protivustavni karakter pojedinih zakona, niti protivustavni karakter uredbi na osnovu kojih Vlada Republike Srbije vlada. Šta da građani Srbije misle o pravnoj državi, kako sudije da rade, sudije koje će biti izabrane danas a i narednih dana, kada se na predlog ministra pravde i lokalne samouprave pravi spisak sudija za prekršaje za koje je jedino ministar utvrdio da su krivi što su poštovali zakon.

Gospodine Obradoviću, prisilili ste me da vam izreknem dve opomene. Još jednom vas molim da se držite onoga što je na dnevnom redu. Nije na dnevnom redu izveštaj  Ministarstva pravde, niti izveštaj o stanju u srpskom pravosuđu, nego predlog odluka, pre svega, personalnog karaktera. Ako imate neko mišljenje o kandidatima, vi ga iznesite na način na koji je to izneo, recimo, gospodin Pavlović ili bilo ko. Molim da se držite dnevnog reda.

Gospodine predsedavajući, da li vi zaista mislite da izbor ljudi u pravosuđu nema veze sa stanjem u pravosuđu? Ako vi mislite, onda ne znam zašto uopšte mi danas biramo ove sudije i zašto smo ih birali tokom proteklih meseci. Znam da nije prijatno čuti ono što je stvarnost u Srbiji u oblasti pravosuđa. Ali, stvarno ne vidim razloga  da se to za skupštinskom govornicom ne čuje, sviđalo se to vama ili ne sviđalo.

Gospodine Obradoviću, ne bih hteo da polemišem sa vama, ali moram konstatovati da nijednom jedinom rečju niste tretirali ono što je na dnevnom redu. Upozoravam vas, nemojte me prisiljavati da primenjujem najrigidnije mere iz Poslovnika.

Na ovaj  način, objavljivanjem spiska nepodobnih sudija, inaugurisanije novi princip, do sada nepoznat u pravosuđu Srbije, da je kriv svako ko sprovodi zakon. Moram reći da je na ovaj  način Vlada Srbije svakoj  budućoj  vlasti otvorila prostor da, na proizvoljnim tvrdnjama i neslaganjima sa zakonima koje je donela prethodna vlast, stvori uslov za pravnu anarhiju i bezakonje.
Šta da građani Srbije misle o pravnoj državi i kako da se sudije koje danas biramo osećaju sigurnim u poslu koji rade, kada se sudske odluke od predstavnika izvršne vlasti komentarišu, osporavaju, kada se same sudije, takođe od predstavnika izvršne vlasti, u javnosti osporavaju u pogledu stručnosti i moralnosti.
Poštovane kolege poslanici, dok se ove, za nas socijaliste sistemske greške ne otklone, nema nade da će stanje u pravosuđu biti dobro, niti da će Srbija biti pravna država. Nema nade da će bilo kakve kadrovske promene, kao ove koje danas činimo ili one koje je već Skupština učinila, značiti išta za poboljšanje stanja u pravosuđu. Zato ne čudi što jedan broj sudija kojima je struka iznad dnevnopolitičkih interesa, koji ne žele da sude po političkom diktatu, traže da napuste sudijske funkcije, prelaze u advokate ili na drugi posao.
Sasvim na kraju, koliko smo mi daleko od pravne države i koliko u našoj zemlji vlada politički volunarizam, mogli smo i sinoć čuti. Naime, od gospodina Đinđića, predsednika Vlade, sinoć smo čuli da je kooperativnost uslov da neko bude skinut sa spiska optuženih za ratne zločine, to jest od Haškog suda.
(Predsedavajući: Gospodine Obradoviću, molim vas da završite.)
Ta izjava potvrđuje dve ocene koje smo mi socijalisti već ranije dali: da je Haški tribunal politička tvorevina ...
(Predsedavajući: Gospodine Obradoviću, mislim da stvarno zloupotrebljavate moje poverenje. Sve rečenice do sada nisu imale veze sa predmetom dnevnog reda. Molim vas da završite.)
Ne delim to vaše mišljenje, ali to je moje pravo, kao i vaše.
(Predsedavajući: To je vaše pravo da ne delite.)
Drugo, da je odluka Vlade Republike Srbije o kidnapovanju Miloševića politički motivisana.

Reč ima gospodin Ivković, šef poslaničke grupe SPS-a, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, do sada smo imali Kalamiti Džejn za predsedavajućim stolom, koja je povlačila izricanje opomena. Sada smo dobili Bili Kida.
(Predsedavajući: Gospodine Ivkoviću, izričem vam opomenu.)
Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, prekršili ste član 100. stav 2. koji kaže: "Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine, i to isključivo u slučajevima predviđenim Poslovnikom". Mi trenutno ovde u sali imamo raspravu u načelu o izboru nosilaca pravosudnih funkcija. Ti nosioci pravosudnih funkcija neće raditi u pravosudnom sistemu Budžumbure i Burundija, niti Jamajke, nego će raditi u Srbiji. Predsednik Odbora za pravosuđe i upravu je, obrazlažući izbor nosilaca pravosudnih funkcija, jasno govorio o pravosuđu, o potrebama pravosuđa da što pre popuni kadrovski potencijal. To je govorio i ministar pravde.
Njima je dopušteno da govore o pravosuđu, a o sistemu pravosuđa, o činjenici da istražni sudija Čavlina ostane i bez pritvorenika, ne sme da se govori. To je više govori o vama, gospodine predsedavajući.

Zahvaljujem, gospodine Ivkoviću i odgovoriću vam.
Dakle, ne mogu da shvatim kako doživljavate da sam povredio Poslovnik. Bio sam čak i krajnje tolerantan. Gospodin Obradović nijednu jedinu reč nije posvetio onome što je zapravo predmet dnevnog reda. Drugo, ako već sebi govornik i dozvoljava da govori o stanju u pravosuđu, o srpskom pravosuđu govorili su minstar i predsednik odbora, a ne o holandskom ili međunarodnom, onda valjda nisam povredio Poslovnik. Imao sam pravo da izreknem opomenu govorniku koji, i pored upozorenja predsednika ili predsedavajućeg, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.
Ako niste zadovoljni, ja ću staviti na glasanje. Tražite li da stavim na glasanje? Tražite, u redu.
Dakle, stavljam na glasanje primedbu gospodina Ivkovića, predsednika poslaničke grupe SPS, da sam povredio Poslovnik u tretmanu istupa narodnog poslanika Žarka Obradovića.
Za 17 (za to da je počinjena povreda Poslovnika), protiv 89, nije glasalo 35, od ukupno 141 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština zaključila da nije bilo povrede Poslovnika.
Po Poslovniku, narodni poslanik Žarko Obradović.

Gospodine predsedavajući, imam pravo na repliku po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije i sve što sam rekao u vezi je dnevnog reda. Ukoliko to predsedavajući ne razume, stvarno se izvinjavam, ali to već nije moj problem. Postavljam vam jedno pitanje: da li je priča o lustraciji na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije? Šta ste vi kao predsedavajući učinili povodom toga što je govorio ministar, kažete da li je to u redu ili nije u redu i kao predsedavajući da uvedete red.