TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 27.12.2001.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

27.12.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:05 do 19:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2002. godinu (pojedinosti) (2001)
  • Treća sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Glasanje o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2002. godinu (pojedinosti) (2001)
  • Prestanak funkcije_razrešenja i izbor nosilaca pravosudnih funkcija (zajednički jedinstveni pretres) (2001)
  • Glasanje o Prestanku funkcije_razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija (zajednički jedinstveni pretres) (2001)
  • Polaganje zakletve republičkog javnog tužioca Siniše Simića (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Niste ni istakli na koji član Poslovnika stavljate primedbu, tako da nisam dužna da vam odgovorim ali ostajem pri mom obrazloženju da ste izgubili pravo zato što niste blagovremeno reagovali.
    Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, u svojstvu predstavnika poslaničke grupe SPS.
    ...

    Dragan Tomić

    Poštovana gospodo narodni poslanici, primedba poslanika Socijalističke partije u načelnoj raspravi kada je u pitanju opredeljenje sredstava za poljoprivredu se sastojala u tome da mi smatramo da je trebalo više uložiti u ovu oblast, jer ste u ekspozeu govorili o tome da je jedini rast proizvodnje ostvaren u privredi Srbije za ovu godinu bio u oblasti poljoprivrede i da je iznosio 28%.
    Taj rast proizvodnje mislim, kao i poslanička grupa Socijalističke partije, da je trebalo ozbiljnije tretirati, posebno u oblasti prerađivača poljoprivrednih proizvoda, u oblasti industrije u poljoprivredi, u preradi, u kapacitetima i to je jedna od mogućnosti gde postoje uslovi za masovnije zapošljavanje radne snage u Srbiji.
    Očigledno da je ovaj budžet u toj oblasti restriktivan, a vidimo da bogato nagrađuje neke druge pozicije. Kada sastavite troškove poslovnih putovanja, opšte usluge po ugovoru, usluge obrazovanja kadra i specijalizovane usluge, poljoprivredu sa druge strane, to dođe negde da jedni i drugi dobijaju po 7.400.000.000. Očigledno da tretman poljoprivrede, koja je jedina u ovoj godini iskazala dobit, nije adekvatno prikazan, nije ova vlada u tu oblast uložila ništa specijalno, osim što priča da jeste.
    Kada običan domaćin, građanin napravi kalkulaciju na početku svoje poslovne godine, a pravi verujte mi, imaće ponovo visoko poresko zaduženje i u toj oblasti ostaju poreski propisi o kojima smo govorili prošle godine. Cene struje, grejanja, nafte, naftnih derivata, cene đubriva, semena su izuzetno visoke i biće još više, jer će doći do rasta, novog rasta cena u toj oblasti i očekivanog rasta, a sami ste najavili da će biti rast u toj oblasti. Prema tome, kalkulacije poljoprivrednih proizvođača, (evo Stanko Kovačević mi stalno nešto dobacuje, valjda se i on razume, a mislio sam da se Stanko razume u turizam).
    Smatramo da nije razmatrano prosečno porodično domaćinstvo, domaćinstvo koje ima 10 do 15 hektara, domaćinstvo koje se isključivo u ovoj državi bavi proizvodnjom, domaćinstvo koje stvara i domaćinstvo od koga svi živomo.
    Prema tome, naša procena je da su ovde ulaganja trebalo bi veća, posebno radi podsticaja, ali ne samo na troškovnoj strani. Znači podsticaja, pre svega da proizvođači poljoprivredne mehanizacije mogu da proizvedu više u toj oblasti, da prerađivači u toj oblasti budu bolje zaštićeni, da oni što su izvozno orijentisani u toj oblasti dobiju veće podsticaje, a toga u ovom budžetu nema.
    On je i u ovoj oblasti takođe restriktivan, pa nemojte se onda hvaliti da ste značajno uložili u ovu oblast. Ova oblast je opet prepuštena Bogu, kiši, suncu i umešnosti našeg domaćina da se snađe i naredne godine. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 51, protiv 111, uzdržana dva, nije glasalo 17, od ukupno 181 narodnog poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 7. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
    Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, a amandman će obrazložiti narodni poslanik Srboljub Živanović.
    Izvolite.
    ...

    Srboljub Živanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici,  podneo sam amandman na član 7. i on glasi: Posle reči "zakonom", umesto zapete treba da stoji tačka, dok reči na rasporedu "sredstava vrši Vlada" briše se."
    Deo primanja iz čl. 4. ovog zakona namenjen transferima ostalim opštinama i gradovima u iznosu od 919 miliona dinara, rasporediće se, na ime dopunskih sredstava, prema kriterijumima utvrđenim posebnim zakonom, koji donosi Narodna skupština Republike Srbije. Tim zakonom bi se obuhvatilo, kako vi kažete, transparentno stanje privrede svake opštine ili grada.
    Ja ću vam slikovito, transparentno, prikazati stanje u šabačkoj opštini. Metalna industrija vrlo teško radi ili ne radi, šećerana ne radi, fabrika za preradu voća i povrća ne radi, metalno - prerađivačku industriju je prisvojio predsednik Privredne komore, Veselinović, vlasnik "Galeba", jer je uzeo sredstva iz Fonda za razvoj, a o tome sam mnogo puta govorio u ovom domu. Ne znam da li radi ili ne radi.
    Zatvoriste šabačku banku, koju su stvorili šabački privrednici i tako ih sprečiste da i dalje mogu poslovati i privređivati.
    Hemijska industrija "Zorka" radila je sve dok vi niste došli na vlast i dok nisu krizni štabovi postavili novo rukovodstvo, koje samo sanja o prodaji i Zapadu.
    Umesto da je Vlada sastavila ekspertski tim, zajedno sa lokalnom vlašću, za realizaciju sanacije u većini privrednih kolektiva, ona u stvari pristupa zajedno sa lokalnom vlašću uništenju svakog proizvodnog kapaciteta.
    Selo ste uništili, što se vidi osvrtom na Mačvanski okrug, jer otkupiste njihove proizvode po cenama koje vama odgovaraju, kao što je slučaj sa pšenicom, danas je to slučaj sa otkupom žive stoke, što je ispod svake rentabilnosti, a sami znate, i ovde govorite, da bez sela i seljaka nema opstanka države.
    Prema tome, vidite i sami da ministar Veselinov treba sam da da ostavku.
    Gospodo, DOS-ovska vlast je nastavila sa indoktrinacijom komunističkog režima, pod parolom "Danas živimo teško, da bi nam sutra bilo bolje".
    Predlog budžeta za 2002. godinu je toliko rasipnički, nerealan, da su opet pojedine grane u povlašćenom položaju u odnosu na one koje proizvode, a to je selo. Jer, sredstva koja ste predvideli za poljoprivredu opet će otići na neku drugu stranu (verovatno gospodinu Čoviću) ili u realizaciju sive ekonomije. Ovaj budžet je rasipnički, inflatoran i dosta nestručno urađen. Predlažem da ova vlada hitno da ostavku.
    Gospodo, ovde nema srpske vlade, ova gospoda, u stvari Vlada, predstavljju vlade pojedinih država, jer njihovo ponašanje nam to govori. Jer, oni žele ovu zemlju da pretvore u protektorat ili koloniju zemalja koje predstavljaju.
    Danas u Vojvodini, dame i gospodo, mi imamo gospodina Čanka, koji želi da imitira Arafata. Toliko i hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
    Ima reč gospodin Tomislav Nikolić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, šta ćete kada čitav budžet stane u jedan član, svi izdaci budžeta, a onda može jedna poslanička grupa da ima samo jedan amandman i samo dva obrazloženja - onoga ko zastupa i predstavnika poslaničke grupe.
    Ovo nije relevantna rasprava o budžetu. Posle ovakve rasprave samo se brzo donosi budžet, a nikako se ne donosi budžet o kome se raspravilo, o kome su ispoljeni različiti stavovi, o kome će razmišljati onaj ko sada glasa, pa onda negde u junu, julu, utvrdi da je budžet doneo štetne i pogubne posledice za državu i narod.
    Što se tiče člana 7, on sublimira tzv. dopunska sredstva od 919 miliona dinara i kaže da će to biti izvršeno prema kriterijumima utvrđenim posebnim zakonom, a raspored sredstava vrši Vlada.
    Ako je Vlada samo tehnički servis za raspoređivanje sredstava, to mogu da prihvatim, s tim što bi zakon mogao da predvidi i potpuni automatizam. Ali, mene interesuje - a kada će biti donet zakon?
    Nikada nije još usvajan budžet, a da uz njega, kao prateći, ne ide zakon, kojim će se utvrditi - koji je iznos sredstava, koja visina sredstava, koji procenti od ostvarenih prihoda se ustupaju jedinicama lokalne samouprave za finansiranje njihovih poslova, koje im je poverila Republika.
    Kada će Narodna skupština Republike Srbije, koja 1. januara ulazi u vanredno zasedanje, odlučiti kako će sredstva, ubrana 1. januara, biti raspodeljena? Kada? Ili će to Vlada uredbom, do donošenja zakona. Pa zar vam nije dosta uredbi, dame i gospodo narodni poslanici, zašto dozvoljavate da vam neprekidno neko prebacuje kako ste posegli za jednim instrumentom koga ne priznaje demokratski svet, za vladanjem mimo zakonodavnog tela?
    Pa čak i ovo što ovde radite, kada nećete ni reč da kažete protiv loših predloga, može da bude opravdano - ista većina formirala Skupštinu, kao zakonodavno telo, ista većina Vladu, kao izvršni organ, i šta ćete - ćutite, imate većinu, glasate. Jednoga dana se to, valjda, slomi na izborima, ukoliko se pre toga zemlja ne slomi.
    Ali, vi se sada lišavate i prava da budete zakonodavni organ. Vi ste sebe podredili izvršnom organu, koji ste vi izabrali, niko od vas ne izađe za govornicu da kaže - zašto nam budžet dostavljate 20 sati pre rasprave o budžetu? Pa i vama je to poniženje.
    A sada, jasna odredba člana 7. govori da poveravate Vladi od 1. januara da u lokalnoj samoupravi, u kojoj i vi vršite određenu vlast, mada mislim da to nije vlast, da vam Vlada određuje kako ćete ići. Nema zakona o tome. Već i sami znate koliko ćete biti uštrpnuti za te prihode. Zašto ne idemo redom, zašto se sva prateća akta ne usvajaju na jednoj istoj sednici? Može li jedno bez drugoga, može li budžet bez zakona koji regulišu kako će budžet biti i prikupljan i trošen. Ne može. Ako se budžet ustanovljava na osnovu zakona, ne mogu prihodi budžeta na osnovu uredbe, ne mogu rashodi budžeta na osnovu uredbe, ne mogu.
    Inače, šta će nam zakon o budžetu. Onda je Vlada trebalo da donese uredbu o budžetu. Ko bi vam to oborio? Niko, Ustavnog suda Republike Srbije nema od kako ste vi došli na vlast. JelÄ to ne smeta vama, profesori Pravnog fakulteta, da li vam ne smeta to što nema Ustavnog suda Republike Srbije? Da li ste vi možda kreirali situaciju u Srbiji po kojoj nema Ustavnog suda Republike Srbije? A čime ste zadovoljeni i oprali ste svoj obraz - time što ste predsednici upravnih odbora velikih državnih preduzeća. Vidite, pojedini profesori su dužni čak i da služe. To im ne služi na čast.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
    Izvolite, narodni poslanik Dragan Tomić, u svojstvu predstavnika poslaničke grupe.
    ...

    Dragan Tomić

    Gospodo narodni poslanici, ovih 919 miliona koji su predviđeni za opštine i gradove u Republici Srbiji, u ovom momentu teško je dokučiti da li su dovoljna sredstva za poverene poslove koje opštine i gradovi u Srbiji treba da ostvare za državu Srbiju. Ovo govorim, recimo, u odnosu na rast sredstava za ovu famoznu komisiju, kako se zove, kojoj predsedava Nebojša Čović, tamo je utvrđen nivo sredstava, za ukupno 29+3 opštine, 964 miliona. To je uvećanje sredstava za jedan put. Ako postavimo pitanje izvora, da li su  u ova sredstva za taj deo, znači za te 32 opštine, uračunata i ona sredstava koja se Uredbom Vlade Republike Srbije ostvaruju prometom roba sa Kosovom i Metohijom, postavlja se ozbiljno pitanje, koji je to nivo sredstava koji će tamo biti ubran za te namene.
    Ovamo smo limitirali sredstva za 160 opština u Srbiji koje treba da ostvare poverene poslove. Ko ostvaruje poverene poslove u opštinama, to su šefovi mesnih kancelarija, matične službe i sve one službe koje u opštinama rade, recimo u jednoj opštini od 150 zaposlenih, to radi bar polovina na poverenim poslovima. Mislim da u priči o decentralizaciji u zalaganju za kvalitetniji život u opštinama, za bolju uslugu građana, ova sredstva govore suprotno.
    Osim političke priče, da mi kao želimo da sredimo stanje u opštinama, da nam te opštine bolju funkcionišu i to 160 opština u Srbiji, ova sredstva od 919 miliona to apsolutno demantuju. Očekujemo, pošto ovog puta nemam ispred sebe što je neuobičajeno, zakon o finansiranju opština i gradova u Srbiji, a on dođi kasnije kako smo čuli uz zakon o lokalnoj samoupravi, koji treba da bude razmatran od 15. januara pa na dalje. Sve opštine u Srbiji su prinuđene ovih dana da donesu odluke o privremenom finansiranju.
    Čuli smo, ali nismo videli, žale se ljudi, kažu da je značajno smanjeno učešće kod poreza na promet, recimo za jednu prosečnu opštinu Šabac, iz koje dolazim, gde je učešće u porezu na promet bilo 15,3%, a ove godine je svedeno na svega 7%. Prosto je neverovatno kada imamo okruženje i privredu koji donosi taj porez na promet, koja odlazi saveznoj državi, Republici i opštini u kojoj treba da se ostvari funkcija. Jasno je da ta sredstva služe za finansiranje, pre svega, usluga tog javnog sektora, a recimo za finansiranje rada predškolskih ustanova i drugih javnih funkcija koje su poverene od strane države.
    Moram da primetim da je očigledno još restriktivnija politika ove vlade prema lokalnoj samoupravi. Mi smo u neko vreme optuživani da smo apsolutni centralisti, da smo sve uzeli, u jednu ruku i da se tako vladalo. Ovo upravo govori suprotno, da je u ono vreme bila veća decentralizacija lokalne vlasti, kada znamo da su u 90% opština investicije koja je radila lokalna samouprava gotovo u najvećoj meri zaustavljene. Investicija u oblasti solidarne i stambene gradnje gotovo da ne postoji. Završavaju se oni objekti koji su započeti u prethodnom periodu.
    Moram da kažem da ovde ima puno predsednika opština, da su njih birali građani. Možda je, gospodo, bez obzira što ste u DOS-u, trebalo malo drugačije da reagujete. Kada se vratite u vaše opštine, pitaće vas građani da li možete da ostvarite ono što treba da radite sa ovim nivoom restriktivnog finansiranja i onako kako je predloženo u ovom momentu. Naravno, kada uporedimo ovaj bilans od 919 sa 964 miliona, moram da kažem da je skromno povećanje i učešće...
    (Predsednik - vreme)
    .... u finansiranju opština i gradova. A kada je u pitanju povećanje ovog dela gde već nemamo rat, kaže se da je sve mirno u ove tri opštine na jugu Srbije, uvećanje je za jedanput. Hvala lepo.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Hvala, da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.).
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 49 protiv 105, uzdržana tri, nije glasalo 22, od 179 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe SRS.
    Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
    Amandman će obrazložiti narodni poslanik Ljubomir Kragović. Izvolite.
    ...

    Ljubomir Kragović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, član 8. Zakona o budžetu odnosi se na izdatke budžeta po osnovnim namenama. Pošto je ovaj budžet jako rasipnički, mi smo po ekonomskim kvalifikacijama predložili jedno smanjenje ovih stavki i izdataka budžeta. Tako da ću vam ih pročitati. U članu 8. pojedini iznosi "izdaci budžeta" po osnovnim menjaju se i to:  Ekonomska klasifikacija 41 izdaci za zaposlene, treba da stoji iznos 48.442.754.000 dinara; ekonomska klasifikacija 411 - plate, nadoknade i dodaci za zaposlene, treba da stoji iznos 38.291.179.000 dinara; ekonomska klasifikacija 412 - specijalni doprinosi (poslodavca) treba da stoji iznos 7.566.575.000 dinara; sledeća klasifikacija 42 - korišćenje roba  i usluga treba da stoji 14.299.950.000 dinra; klasifikacija 421 - stalni troškovi treba da  stoji iznos 3.476.725.000 dinara.
    Ekonomska klasifikacija 42 111 - platni promet, treba da stoji 100 miliona dinara; zatim, klasifikacija 44 - otplata kamata, treba da stoji 6.176.000.000 dinara; klasifikacija 442 - otplata stranih kamata, briše se jer nema potrebe da se ovakvi izvori odvajaju u ovom budžetu; klasifikacija 45 - subvencije, treba da stoji iznos od 20.236.200.000 dinara; ekonomska klasifikacija 46 - donacije i transferi ostalim nivoima vlasti, treba da stoji 54.949.000.000 dinara; klasifikacija 47 - treba da stoji iznos 20.316.400.000 dinara; ekonomska klasifikacija 48 - donacije nevladinim organizacijama, treba da stoji 292.000.000 dinara; ekonomska klasifikacija 49 - ostali rashodi, treba da stoji iznos od 190.000.000 dinara; ekonomska klasifikacija 51 - osnovna sredstva, treba da stoji iznos 1.000.000.000.
    Ovim smo mi srpski radikali pokušali drastično da smanjimo izdatke budžeta zato što je ovde predložen jedan jako rasipnički budžet. Ono na šta bih se posebno osvrnuo ovde je plaćanje stranih kamata, za šta u budžetu imamo iznos od 15.612.000.000 dinara, a to je kada se pretvori u marke 520.400.000 nemačkih maraka. Ispada, a to ste obećavali narodu pre godinu i po dana, da ste dobili 6 milijardi dolara, da ste vi taj novac uzeli i sada treba da vraćate neku kamatu. Međutim, vi ste taj novac uzeli i verovatno stavili u privatne džepove. Taj novac nije podeljen narodu Srbije, a ovde vidimo da ćemo vraćati više od 520 miliona maraka, ako uzmemo računicu da bi došla kamata na 6 milijardi dolara koja mora da se otplaćuje u jednom dužem vremenskom periodu.
    Sledeće što bih želeo je da ukažem na ekonomsku klasifikaciju 45, a to su subvencije. Vlada Republike Srbije, kada treba da uzima od građana Srbije, uopšte ne vodi računa o tome koliko građani mogu da plate. Međutim, kada treba to da vrati građanima Srbije, onda je ona strogo restriktivna. Tako subvencije za poljoprivredu, bio je plan za 2001. godinu da se realizuju sa 5.100.000.000 dinara, a procena je da će se izvršiti negde oko 4.100.000.000, što znači da je jedna cela milijarda ostala neutrošena i niste znali kako da je uložite u poljoprivredu. Tu jako malo pameti treba da bi se i ta milijarda mogla plasirati, s obzirom na to da imamo pokazatelje da je samo poljoprivreda napravila jedan rast i pomogla da ova Srbija ipak ima neka sredstva.
    Na kraju, dame i gospodo, kod ove subvencije, kod transfera, kod ekonomske klasifikacije 46, ukazao bih na to da ste vi doneli uredbu po kojoj akcizna roba može da ide na Kosovo i Metohiju bez plaćanja poreza na promet, bez plaćanja akciza.
    (Predsedavajuća: Vreme.)
    Predložio bih gospodinu ministru da ta sredstva koja se ubiru, daju Srbima na Kosovu i Metohiji, jer oni žive u jako teškoj situaciji. Mogu da vas obavestim da danima nema električne energije, da nemamo telefona, da je život uopšte jako težak. Ta sredstva koja vi ubirete, umesto da idu u privatne džepove, idu mafijama koje se bave švercom cigareta. Suzbijte to i ta sredstva koja se tom uredbom naplaćuju, a to su jako velika sredstva, dozvolite da ta sredstva budu raspoređena Srbima koji su ostali da žive pod okupacijom na teritoriji Kosova i Metohije.