Dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 61. Ustava Republike Srbije građanima se jamči svojina na poljoprivredno zemljište i na druge nepokretne i pokretne stvari, a na šume i šumsko zemljište u zakonom utvrđenim granicama.
Odredbom člana 72. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje razvoj poljoprivrede i sela.
Odredbom člana 109. stav 1. tačka 1. propisano je da autonomna pokrajina, preko svojih organa donosi program razvoja poljoprivrede i sela, u skladu sa planom razvoja Republike Srbije, i utvrđuje mere za njegovo sprovođenje.
Odredbom člana 71. Ustava Republike Srbije je normirano da su republički organi odgovorni za izvršavanje poverenih poslova, pri izvršavanju zakona i ostalih propisa, iz okvira prava i dužnosti Republike Srbije.
Zato i predlažem da se u članu 42. tačka 1) reč "donosi" zameni rečju "predlaže", jer su ovo bitne stvari da li će neko samo da predloži ili će neko da donese određenu odredbu propisa ili zakona.
AP Vojvodina predlogom programa učestvuje u jedinstvenoj zaštiti, korišćenju i uređivanju poljoprivrednog zemljišta, i razvoju poljoprivrede i sela, u skladu sa planom razvoja Republike Srbije. Bez ovoga - u skladu s planom i programom Republike Srbije - prenosi se neotuđivo pravo Republike Srbije kao države na jednu instituciju, tj. lokalnu zajednicu bez ikakvog ustavnog utemeljenja. Zato sam mišljenja da AP, Vojvodina treba da predloži program zaštite, korišćenja i uređivanja poljoprivrednog zemljišta za teritoriju AP, u skladu sa jedinstvenim programom Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da vam se obratim i nešto važno da vam kažem. Ovim zakonom se predlaže povratno dejstvo ovog zakona.
U članu 117. saveznog Ustava je predviđeno da nijedan zakon i nijedan propis ne može imati povratnu snagu. Predlaže se da se ovaj zakon ima primenjivati od 1. januara 2002. godine. Dakle, na ovaj način, na najgrublji način, krši se savezni, a istovremeno i republički Ustav.
Dame i gospodo narodni poslanici, plašim se da će u našem parlamentu da zavlada Makijaveli, deo njegove politike, istoričara, književnika i političara Italije. Jeste, kako jedan republički čelnik reče - Makijaveli je bio - kaže - pametan, ali je bio na lošem glasu. Makijaveli se oslanjao samo na silu, a nije se oslanjao ni na religiju, ni na pravoslavlje, niti na demokratiju.
Moram reći, dame i gospodo narodni poslanici, da je danas, govorim danas, izrečena opomena i kazna narodnom poslaniku Janjiću, čime je na najgrublji način prekršena odredba Ustava SRJ i to u članu 45 - jamči se sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti i kulture, kao i upotreba svog jezika i pisma.
To znači da Janjić, poslanik SRS sa juga Srbije, ima pravo u ovom parlamentu da govori na maternjem jeziku (a ne na nekom drugom jeziku) kojeg možda neki od poslanika ne priznaju. Srpski radikali priznaju svaki govor koji je Ustavom SRJ i Republike Srbije priznat svim građanima naše države.
Prema tome, uvodite represiju, a ne demokratiju u parlamentarizam, uvodite u praksu najoštrije kazne, izričete kazne narodnim poslanicima SRS koje su oštrije od kazni iz Krivičnog zakona.
(Aleksandra Joksimović, sa mesta: Ne deri se, bre.)