Dame i gospodo poslanici, u Predlogu zakona član 40. tiče se upravnog i inspekcijskog nadzora nad primenom zakona kojim se uređuje oblast inspekcije parnih kotlova. Za neupućene ovo može da bude jedan nevažan član Predloga zakona, a možda bi tako i bilo kada bi se to odnosilo samo na kotlovska postrojenja koja služe za grejanje građana i centralno grejanje.
Međutim, i na teritoriji AP Vojvodine postoje termo-elektro energetska postrojenja koja nikako ne smeju da se povere za inspekcijski nadzor parnih kotlova, i to autonomnoj pokrajini. Razloga za to ima prilično; čudi me da Vlada ovaj amandman nije prihvatila, jer, kako rekoste, ova vlada je od samih eksperata, pa su ti eksperti mogli da vam kažu da je temperatura vodene pare u takvim kotlovskim postrojenjima, ili kako je stručnjaci zovu - suve vodene pare, od 550 do 600 stepeni, a pritisak kome je taj cevni kotlovski sistem izložen kreće se oko 50 bari ili 50 atmosfera. Na teritoriji SRJ postoji samo jedna jedina ustanova koja može da vrši pravi inspekcijski pregled ovakvih postrojenja. To je "Termoelektro" iz Beograda.
Sada mogu da se neki autonomaši, pametni, izjašnjavaju - pa, mi ćemo za svoje novce da kupimo i otvorimo jedno takvo preduzeće, a mogu da vam kažem da će to biti, kako naš narod kaže, malo sutra u petak, jer je oprema za ispitivanje takvih postrojenja izuzetno skupa, pa je čak i stara eks - Jugoslavija, koja je imala mnogo više para nego AP Vojvodina i SRJ, mogla da opremi samo jedno jedino takvo preduzeće.
Znači, sada se ostavlja autonomnoj pokrajini da ona bira ko će da vrši taj tehnički pregled. Sve termoelektrane, koje postoje na teritoriji Republike Srbije, su uglavnom istočnoevropskog tipa. Znači, može da ovlasti jednu firmu ili organizaciju iz istočne Evrope, ali naša dosadašnja iskustva u svemu tome nisu bila pozitivna.
Desilo se 1987, ili 1988. godine, u Termoelektrani "Kostolac B", ili kako se drugačije zove - Termoelektrana "Drmno", da je izvođač radova i vlasnik tehnologije dao tehničku saglasnost da se termoelektrana pusti u rad. Očekivala se samo saglasnost naše inspekcije. Tada još uvek nije bila dobijena. Rešili su da se termoelektrana pusti u probni rad, ispitivanje i merenje. Došlo je do čega je došlo - do eksplozije u kotlovskom sistemu, napajanom parom. Čak je jedan radnik, koji se nalazio dvadesetak ili trideset metara od mesta same eksplozije, poginuo, i to ne od komadića gvožđa, već ga je skuvala, jednostavno, vodena para.
Znači, to se jedino može poveriti i dati proverenim ustanovama, jer je reč o postrojenjima od kojih svako za sebe predstavlja jednu malu atomsku bombu.
E sada, ako se uzme da je ovde, za ovom govornicom, čovek kome to treba da se poveri, za koga mogu reći da je samo jedan običan dživdžan, kako to naš narod kaže, pretio narodnim poslanicima Republike Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je nama ovde došao da preti, postavlja se pitanje - može li se njemu poveriti jedna ovako važna stvar?