Dame i gospodo poslanici, nije jednostavno govoriti o članu 48, gde se govori o ključnom resursu za jednu naciju, a to je voda. Kada ste već usvojili zakon po kojoj ribar peca ribu na ušću Morave u Dunav, kada upeca ribu može da doživi da mu ona kaže - izvinite, ali ja sam iz Ečke, za mene daje Vojvodina nadležnost, da me neko upeca. Vodoprivreda jedne zemlje je osnov upravljanja ključnim resursima zemlje, a to je voda. Srbija, a posebno Vojvodina nisu bogatije vodom.
Srbija kao celina ima dovoljno čistih i kvalitetnih voda, ali neravnomerno raspoređenih. Ključni potencijali ove zemlje, 60% nalazi se na nivou Užičkog regiona i Užičkog okruga, ostali potencijali zemlje su siromašni i moraju da se transportuju, a posebno ugrožena jeste Vojvodina. Vojvodina nema dobre podzemne vode, ima vrlo nekvalitetne podzemne vode, koje sa velikih dubina treba da se izvlače, i treba da ulaže mnogo u njihovu preradu da bi voda bila za piće.
Upravo zbog toga, kvalitet jedne države, rukovođenja jednom državom, se odslikava kvalitetom upravljanja ključnim resursima te zemlje, a to je pre svega, voda. Samo da vam kažem, u vreme važenja starog Ustava Srbije iz 1974. godine, kada su dve autonomne pokrajine bile donele svoj prostorni plan, a kada Srbija kao celina nije mogla da ima prostorni plan jer obe autonomne pokrajine nisu htele da daju saglasnost za izradu tog prostornog plana, imali smo rešenja koja su bila na granici da budu suluda.
Vojvodina skoro nijedan novi most preko Dunava i Save nije imala u planu u narednom periodu za 20 godina, a Kosovo i Metohija je puštala vode Crnoga Drima da idu 56 kubnih metara u sekundi kod Šiptara u Albaniju, a da uzima iz "Šumadije" sa Ibra, sistemom "Ibar - Lepenac", vodu za Kosovo i Metohiju. Takva suluda rešenja jesu uticala da se donese Ustav iz 1990. godine i da Srbija postane normalna država.
Članom 48, posebno tačkom 1) i 4) kaže se ka čemu se ide. Ako se u tački 1) kaže: " donosi vodoprivrednu osnovu za teritoriju autonomne pokrajine", pa još sa nadom i smernošću napiše - u skladu sa vodoprivrednom osnovom Republike, to deluje fino i čovek bi pomislio - znate šta, to je samo razrada vodoprivredne osnove Srbije kao celine.
Ako u tački 4) piše: "vrši nadzor nad zakonitošću akata", onda onaj ko se iole razume o čemu se radi shvata da Republika Srbija za republičke zakone gubi sva prava - nadzor i kontrolu predaje Vojvodini kao zasebnoj državi.
Ko će suditi o tome da li je vodoprivredna osnova Pokrajine Vojvodine u skladu sa Republičkom vodoprivrednom osnovom? Ko će procenjivati da li su podaci koji se daju za vodoprivredu, neku novu inovaciju, za osnovu Republike Srbije, da li su pravi podaci? Ko će odlučivati da li moraju da se daju uopšte, da li će ti podaci uopšte imati bilo kakvu vrednost i hoće li ko to slušati? Odlučuje Vojvodina, odlučuje oligarhija koja iz Novog Sada vlada Vojvodinom, ne razmišljavajući o ostatku Republike Srbije.
Znači, ovo što piše da će vodoprivredna osnova biti urađena u skladu sa vodoprivrednom osnovom Republike Srbije, bilo bi vredno da nema člana 48. tačke 4) koja kaže: " vrši nadzor nad zakonitošću akata". Ta tačka 4) kaže da će u rukama oligarhije u Novom Sadu, biti i pogača i nož, a baš ih briga za ostatak Republike Srbije.
Šta se krije iza svega kaže tačka 3) a ona govori da osniva javno preduzeće za gazdovanje vodama. Jedino što je važno sada legalnoj ali nelegitimnoj skupštini, jer je izabrana 8. oktobra na onom toku događaja posle 5. oktobra, Skupštini koja je izvor najvećih političkih poremećaja u Srbiji, posle sukoba u vrhu DOS-a, normalno, a to je važno, da oni kadriraju i da imaju preduzeće, i da oni gazduju u svom ataru, a baš ih briga za celinu.
Znači, mi smo u suštini, posle jedne očajne pozicije 1974. godine, iz jedne dobre pozicije kada smo mogli kao država na svojoj teritoriji da uradimo celovitu vodoprivrednu osnovu, da uradimo celoviti prostorni plan Republike Srbije, a to je naše optimalno rešenje za državu kao celinu i garantovano ravnomeran razvoj svih delova, ponovo sada na silaznoj putanji da dopustimo da delovi misle na sebe. Ključna stvar koja se govori studentima iz oblasti teorije sistema, informisanja i optimizacije je sledeća - ne može skup optimalnih rešenja pojedinih delova sistema biti optimalno rešenje za sistem u celini. Vi to upravo radite sada.