PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 31.01.2002.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

7. dan rada

31.01.2002

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:10 do 15:55

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (pojedinosti) (2002)
  • Prvo vanredno zasedanje (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici,  evo tako od nekih državnih entiteta stigli smo i do vodoprivrednih entiteta, bar se tako kaže u obrazloženju Vlade Republike Srbije, koja prenosi terminologiju koju  u ovoj oblasti nameće Evropska unija. Počesmo da se delimo po vodoprivrednim entitetima.
    Jedan ugledni voćar iz Grocke Dragoljub Raja Radosavljević, obratio se Vladi Republike Srbije, Ministarstvu za poljoprivredu, pošto je čuo da Vlada Republike Srbije kao administrator dodeljuje kredite Evropske unije za navodnjavanje. Iz Ministarstva su mu odgovorili da kredite za navodnjavanje seljaci mogu da dobijaju. Tražili su njegove podatke. Kada se predstavio i rekao da je iz Grocke, rekli su mu da ne može, jer su to krediti samo za Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu.
    To je to, dame i gospodo narodni poslanici, to je, otprilike, ono što nas čeka ubuduće. To je ono što vi znate, prećutkujete, nećete ovde da kažete. Neće više biti Save, Dunava i Morave. Zaista su to celine kako treba organizovati vodoprivredu (iz sale dobacuju).
    Možete vi da dobacujete koliko god hoćete. Kada biste znali nad čim sve nisam zaplakao, ne bi vam palo na pamet da me na taj način prozivate.
    Kada biste znali koliko ste malo pametni, ne biste mi se uopšte obraćali dok sam za govornicom. Iskoristiću svako dobacivanje iz klupa da koristim grube reči, a da ne dobijem opomenu. Zato, bolje ćutite, veoma lepo izgledate na televiziji.
    Uvođenjem nekih prava autonomne pokrajine nad vodama, nad oblašću kojom se uređuju vode, drži se neki kontinuitet razdvajanja. Koliko ministarstava u Vojvodini, toliko zahteva za autonomijom u tim oblastima, toliko novih službi, toliko novih zavlačenja ruku u džepove svim građanima Srbije, bez obzira na to da li se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine ili se nalaze na onom delu Srbije koji još uvek nije podeljen nekim autonomnim pokrajinama, a očekuje kada i kako će to biti i kako će to da izgleda.
    Naravno, niste prihvatili već četrdesetak amandmana SRS, pa nećete ni ovaj. Neka ostane zabeleženo - a stenografske beleške još iz prošlog veka postoje u biblioteci Narodne skupštine Republike Srbije, pa tako će i ove jednog dana, jednog dana kada o svemu bude moglo da se hladne glave razmišlja i razgovara, jednog dana će ljudi, koje sada kao maloletne izgleda razdvajate na neke nove države, kada dođu sebi, kada budu imali pravo glasa, čitajući beleške, ustanoviti ko ih je to delio i razdvajao, a možda čak uvodio i u sukobe.
    Slušajući izlaganje Nenada Čanka za ovom govornicom, naravno nisam bio uplašen, ali uz opreznost koju mi nalaže dosadašnjih deset godina istorije ovog naroda, shvatio sam da možemo da očekujemo i sukobe na teritoriji Republike Srbije. Mi želimo da dušu svoju spasimo i da vas upozorimo na posledice do kojih će doći. Vi, kako vam je volja.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman na član 48.
    Za 48, protiv 90, uzdržano 28, nije glasalo 11, ukupno 177 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Miomir Ilić. Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Podnosilac amandmana želi reč. Izvolite.
    ...

    Miomir Ilić

    Poštovani narodni poslanici, a posebno građani Srbije, SPS je podnela ovaj amandman na tzv. omnibus zakon, čiji je predlagač Skupština AP Vojvodine i nazvala ga omnibus zakon, a koji mi slobodno možemo da nazovemo zakon svaštara. Da se jednim zakonom prenose neka prava koja su po Ustavu Republike Srbije već preneta i koja su već zastupljena, a prenosi će se  iz 24 oblasti određena prava autonomnoj pokrajini, a zakonskim rešenjima, određenim zakonima Republike Srbije ta prava su već preneta. Ne vidim razloga zašto o ovome razgovaramo, pogotovo što je  usvojeno 30 amandmana koje je podnela Vlada Republike Srbije i ovaj predlog više ne predstavlja ništa - pogotovo o prirodnim resursima kao što su šume i vod, nacionalno blago Republike Srbije, jer nijedna država u Evropi ili ako hoćete u državama koje vi nazivate u tranziciji, nije dala da se ne vodi jedinstvena politika u toj oblasti.
    Pošto nismo bili prisutni kada se govorilo o šumama, govoriću o vodama, gde sam kao stručnjak iz te oblasti u tridesetogodišnjem radu imao i određeno iskustvo. Iz tog razloga, SPS je podnela amandman da se iz člana 48, brišu: tačka 1) "donosi" vodoprivrednu osnovu za teritoriju autonomne pokrajine u skladu sa vodoprivrednom osnovom Republike Srbije; "zatim, tačka 3) osniva javno preduzeća za gazdovanje vodama na teritoriji autonomne pokrajine"; i, tačka 4) "vrši nadzor nad zakonitošću akata".
    Moram da kažem da je Zakonom o vodama, Prostornim planom Republike Srbije, zatim Strategijom razvoja vodoprivrede Srbije do 2005. godine. određen jedinstven razvoj vodoprivredne delatnosti Republike Srbije. Moram da kažem da je vodoprivredna osnova Republike Srbije građena na osnovu stručnih analiza, a ne političkih stvari.
    JP "Srbijavode", osnovano 1992. godine, koje jedinstveno gazduje i upravlja prirodnim resursima, odnosno vodom, u ovih deset godina nije se bavilo politikom već strukom, dalo je koncepciju razvoja iz ove oblasti, a pogotovo što je voda nacionalno blago koje posebno treba da se čuva i koje treba da bude jedinstveno.
    Moram da kažem da je u razvoju naših vodoprivrednih organizacija i u oblasti koja ima tradiciju preko 90 godina, AP je sa svojim stručnjacima isključivo imala dobra iskustva, ta iskustva preneta su i na centralnu Srbiju; formiranjem JP "Srbijavode" ta iskustva su se usaglasila i imala su jedinstven pristup.
    Ne možemo deliti nacionalno blago po nekoj teritoriji koja će da se zove administrativna ili teritorijalna - a tu su poznate i hidrografske mreže, koje jedino treba da budu osnov za sagledavanje te oblasti. U vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije dati su pravci i razvoj vodoprivrede do 2021. godine, koji su se uklopili u Prostorni plan Republike Srbije. Ovde ima stručnjaka, kao što je prof. Branislav Ivković, koji je učestvovao u radu Prostornog plana Republike Srbije. Mogao bi i on nešto da kaže vezano sa tim. Kao stručnjak kažem da nema potrebe da ovo delimo, jer je ovo sve preneto.
    Napomenuću samo za ulaganja u vodoprivredu: u osnovnu kanalsku mrežu Dunav-Tisa-Dunav ulagala je Republika Srbija zajedno, iz republičkog budžeta, od 1953. do 1977. godine, jedinstveno. Mi ne možemo vodoprivrednu osnovu da delimo po raznim čukama, da svako uzme svoje čekmeže, da zadrži u svom čekmežetu svoje pare i da razbija nešto što je prirodno.
    Prema tome, smatram da ovde ima osnova da se usvoji amandman SPS-a i da se ove tačke brišu. Pogotovo, što su tačkom 2), člana 48 ovog predloga zakona data prava AP Vojvodini da daje saglasnost na visinu naknade i da ubira sredstva od tih naknada na teritoriji AP. Sve ostale oblasti regulisane su Prostornim planom, vodoprivrednom osnovom i strateškim razvojem vodoprivrede do 2005, odnosno 2021. godine. Smatram da sam bio dovoljno jasan i da amandman treba usvojiti, a sve u interesu jedinstva Republike Srbije. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Da.)
    Narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe.
    ...

    Branislav Ivković

    Dame i gospodo poslanici, nije jednostavno govoriti o članu 48, gde se govori o ključnom resursu za jednu naciju, a to je voda. Kada ste već usvojili zakon po kojoj ribar peca ribu na ušću Morave u Dunav, kada upeca ribu može da doživi da mu ona kaže - izvinite, ali ja sam iz Ečke, za mene daje Vojvodina nadležnost, da me neko upeca. Vodoprivreda jedne zemlje je osnov upravljanja ključnim resursima zemlje, a to je voda. Srbija, a posebno Vojvodina nisu bogatije vodom.
    Srbija kao celina ima dovoljno čistih i kvalitetnih voda, ali neravnomerno raspoređenih. Ključni potencijali ove zemlje, 60% nalazi se na nivou Užičkog regiona i Užičkog okruga, ostali potencijali zemlje su siromašni i moraju da se transportuju, a posebno ugrožena jeste Vojvodina. Vojvodina nema dobre podzemne vode, ima vrlo nekvalitetne podzemne vode, koje sa velikih dubina treba da se izvlače, i treba da ulaže mnogo u njihovu preradu da bi voda bila za piće.
    Upravo zbog toga, kvalitet jedne države, rukovođenja jednom državom, se odslikava kvalitetom upravljanja ključnim resursima te zemlje, a to je pre svega, voda. Samo da vam kažem, u vreme važenja starog Ustava Srbije iz 1974. godine, kada su dve autonomne pokrajine bile donele svoj prostorni plan, a kada Srbija kao celina nije mogla da ima prostorni plan jer obe autonomne pokrajine nisu htele da daju saglasnost za izradu tog prostornog plana, imali smo rešenja koja su bila na granici da budu suluda.
    Vojvodina skoro nijedan novi most preko Dunava i Save nije imala u planu u narednom periodu za 20 godina, a Kosovo i Metohija je puštala vode Crnoga Drima da idu 56 kubnih metara u sekundi kod Šiptara u Albaniju, a da uzima iz "Šumadije" sa Ibra, sistemom "Ibar - Lepenac", vodu za Kosovo i Metohiju. Takva suluda rešenja jesu uticala da se donese Ustav iz 1990. godine i da Srbija postane normalna država.
    Članom 48, posebno tačkom 1) i 4) kaže se ka čemu se ide. Ako se u tački 1) kaže: " donosi vodoprivrednu osnovu za teritoriju autonomne pokrajine", pa još sa nadom i smernošću napiše - u skladu sa vodoprivrednom osnovom Republike, to deluje fino i čovek bi pomislio - znate šta, to je samo razrada vodoprivredne osnove Srbije kao celine.
    Ako u tački 4) piše: "vrši nadzor nad zakonitošću akata", onda onaj ko se iole razume o čemu se radi shvata da Republika Srbija za republičke zakone gubi sva prava - nadzor i kontrolu predaje Vojvodini kao zasebnoj državi.
    Ko će suditi o tome da li je vodoprivredna osnova Pokrajine Vojvodine u skladu sa Republičkom vodoprivrednom osnovom? Ko će procenjivati da li su podaci koji se daju za vodoprivredu, neku novu inovaciju, za osnovu Republike Srbije, da li su pravi podaci? Ko će odlučivati da li moraju da se daju uopšte, da li će ti podaci uopšte imati bilo kakvu vrednost i hoće li ko to slušati? Odlučuje Vojvodina, odlučuje oligarhija koja iz Novog Sada vlada Vojvodinom, ne razmišljavajući o ostatku Republike Srbije.
    Znači, ovo što piše da će vodoprivredna osnova biti urađena u skladu sa vodoprivrednom osnovom Republike Srbije, bilo bi vredno da nema člana 48. tačke 4) koja kaže: " vrši nadzor nad zakonitošću akata". Ta tačka 4) kaže da će u rukama oligarhije u Novom Sadu, biti i pogača i nož, a baš ih briga za ostatak Republike Srbije.
    Šta se krije iza svega kaže tačka 3) a ona govori da osniva javno preduzeće za gazdovanje vodama. Jedino što je važno sada legalnoj ali nelegitimnoj skupštini, jer je izabrana 8. oktobra na onom toku događaja posle 5. oktobra, Skupštini koja je izvor najvećih političkih poremećaja u Srbiji, posle sukoba u vrhu DOS-a, normalno, a to je važno, da oni kadriraju i da imaju preduzeće, i da oni gazduju u svom ataru, a baš ih briga za celinu.
    Znači, mi smo u suštini, posle jedne očajne pozicije 1974. godine, iz jedne dobre pozicije kada smo mogli kao država na svojoj teritoriji da uradimo celovitu vodoprivrednu osnovu, da uradimo celoviti prostorni plan Republike Srbije, a to je naše optimalno rešenje za državu kao celinu i garantovano ravnomeran razvoj svih delova, ponovo sada na silaznoj putanji da dopustimo da delovi misle na sebe. Ključna stvar koja se govori studentima iz oblasti teorije sistema, informisanja i optimizacije je sledeća - ne može skup optimalnih rešenja pojedinih delova sistema biti optimalno rešenje za sistem u celini. Vi to upravo radite sada.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Ovlašćeni učesnici? Narodni poslanik Dragoljub Stamenković javlja se greškom jer nije ovlašćen za učešće u raspravi o amandmanima.
    Ako ne, stavljam amandman na glasanje i molim narodne poslanike da se izjasne o amandmanu na član 48.
    Za 51, protiv 94, uzdržanih 30, nije glasalo osam, ukupno 183 narodna poslanika.
    Konsatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ratimir Svirčević, Živica Predojev, Teodora Vlahović i Kermeci Karolj.
    Predstavnik predlagača i Vlada nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosioci amandmana žele reč? (Ne.)
    Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za devet, protiv 125, uzdržan 31, nije glasalo 18, ukupno 183 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Kostreš.
    Narodni poslanik se usmeno izjasnio o povlačenju ovog amandmana, čime je on prestao da bude predmet rasprave u pojedinostima.
    Na član 49. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Dragan Čolić i Vlada Republike Srbije.
    Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman narodnog poslanika Dragana Čolića, istovetan sa amandmanom Vlade Republike Srbije, postao sastavni deo Predloga zakona.
    Narodni poslanik Bojan Kostreš podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 49. doda novi član 49a.
    Predstavnik predlagača i Vlada nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne želi.)
    Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne želi.)
    Ako ne, stavljam amandman na član 49, i novi član 49a, koji je dodatak, na glasanje.
    Za 9, protiv 128, uzdržanih 28, nije glasalo 18, ukupno 183 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
    Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Ljubomir Kragović.
    ...

    Ljubomir Kragović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, avet prošlosti kruži Srbijom. Žal za Ustavom iz 1974. godine i Srbije tako uređene, mobilisala je decu komunizma, nekadašnje pionire, da obnove i aktiviraju, da se vrate unazad 30 godina, da uvedu Srbiju kakva je bila nakon Ustava iz 1974. godine.
    Predloženi zakon omogućiće, slično kao i nakon Ustava iz 1974. godine, da se formiraju novi centri moći, novi birokratski državni aparati, koji će samo otežati ionako težak život građana Srbije.
    Obrazloženje Vlade Republike Srbije da će ovaj zakonski projekat doprineti decentralizaciji i demokratizaciji je politička demagogija, koja ovim zakonom omogućuje ne decentralizaciju, ne demokratizaciju, već dekoncentraciju moći vlasti jednog dela moćnika DOS-a.
    Dame i gospodo narodni poslanici, članom 50. predlagač zakona definiše ostale oblasti u zakonu i njima pokušava da zaštiti korišćenje imena Vojvodina, i to samo u oblasti prometa i proizvodnje alkoholnih pića. Član 50. ne samo da je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i Ustavom SRJ, nego je nedorečen i apsurdan i može se različito tumačiti, pa je isti neophodno popraviti i precizno definisati. Citiram član 50: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, daje saglasnost na korišćenje imena "Vojvodina" na markama alkoholnih pića", što znači da bilo koja autonomna pokrajina može davati saglasnost na korišćenje imena "Vojvodina", trenutno dve, a u perspektivi šest autonomnih pokrajina.
    Predlagač je verovatno želeo da to pravo uzurpira i zadrži za sebe, ali ga precizno nije definisao. Šta će biti ako neka druga autonomna pokrajina da saglasnost na korišćenje imena "Vojvodina" kao marke alkoholnog pića? Šta će se desiti ako AP Kosovo i Metohija da saglasnost na korišćenje imena "Vojvodina" u proizvodnji i prometu vina, rakije, loze ili nekog drugog alkoholnog pića?
    Šta će biti ako se pojavi na tržištu vojvođansko belo, vojvođansko crno ili vojvođanska loza? Ko je u tom slučaju nadležan da zaštiti korišćenje imena, porekla, geografskog položaja, jer je član 50. tako loše definisan da omogućuje različito tumačenje?
    Svojim amandmanom, ispred SRS, predložio sam da se reč "Vojvodina" zameni rečima "Autonomna Pokrajina", i to iz više razloga. Ono što ostavlja nedoumicu kod člana 50. predloženog zakona je korišćenje imena "Vojvodina" kod ostalih proizvoda. Zašto se ograničava samo na alkoholna pića, šta je sa korišćenjem imena u prometu i proizvodnji duvana, prometu i proizvodnji prehrambenih proizvoda, prometu i proizvodnji industrijskih proizvoda?
    Da li će npr. fabrika cigareta u Čačku tražiti saglasnost da njihova cigareta nosi ime "Vojvodina", ili "Vojvodina lajt", ili "Vojvodina klasik", ili je to već unapred dogovoreno. Šta će biti ako neka fabrika poljoprivrednih mašina da nekoj od mašina ime "Vojvodina", npr. traktor "Vojvodina", kombajn "Vojvodina" i sl? Od koga će ta fabrika tražiti saglasnost za korišćenje imena "Vojvodina"?
    Svi ovi navodi dovode do toga da je ovaj član predloženog zakona ne samo u suprotnosti sa Ustavom, nego nedorečen i sam sebi protivurečan. S druge strane, ovim zakonom se predlagač, kao i Vlada Srbije, unapred odriče druge pokrajine, koja figurira u Ustavu Republike Srbije, a reč je o Kosovu i Metohiji.
    Da vas podsetim, dame i gospodo, okupatorske snage na Kosovu i Metohiji ovih dana drže u totalnoj blokadi, totalnoj izolaciji, 10.000 Srba u Štrpcu, ne dozvoljavaju nikome da izađe iz Štrpca, kao i da neko dođe u Štrpce. Maltretiraju, hapse i ucenjuju Srbe, da prvo prihvate za predsednika opštine Šiptara, pa da im onda omoguće pratnju i kretanje u konvojima u pravcu Štrpca i iz Štrpca.
    Da li i ovakvo ponašanje okupatora stoji u sporazumu Čovića i Hekerupa? Zašto Vlada ne interveniše, zašto ne pošalje avione i helikoptere u Štrpce?
    (Predsedavajuća: Molim narodnog poslanika da svoje trenutno izlaganje dovede u vezu sa sadržajem amandmana.)
    Zar su joj Srbi potrebni samo za registraciju i izbore, a nakon toga ih prepusti na milost i nemilost okupatorima i šiptarskim teroristima. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 50. u stvari se vidi svrha čitavog predloga omnibus zakona. Trebalo je pošteno zgaziti Ustav Republike Srbije i u naslovu zakona napisati da je ovo zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
    Sve bi onda bilo jasno, ne bismo se ovde igrali "zatvorenih očiju". Ovaj član 50. i kaže da autonomna pokrajina, preko svojih organa, daje saglasnost na korišćenje imena Vojvodina na markama alkoholnih pića. Čak se nije potrudio predlagač, a ni Vlada, da ga ispravi, da kaže da AP Vojvodina daje saglasnost na ime Vojvodina na alkoholnim pićima.
    Znači, kroz ceo zakon, reči "Autonomna Pokrajina Vojvodina", zamenjene su rečima "autonomna pokrajina", a to znači da se potpuno ugrožava jedinstvo Republike Srbije, ustavno jedinstvo i ustavni poredak i na jednom delu teritorije Srbije specijalnim zakonima se odnosi uređuju drugačije nego što je na drugom delu teritorije Republike Srbije.
    I, sada pitam predlagača, a i ovu našu vladu u egzilu, a zašto samo ime Vojvodina i zašto samo na alkoholnim pićima?
    Šta to tera rukovodstvo AP Vojvodine da zaštiti ime Vojvodina na markama alkoholnih pića? Šta to uopšte znači ime Vojvodina? Razumem da ljudi zaštite neki porodični naziv, neku svoju osobenost, koju vuku vekovima, ali da se jednom delu teritorije da apsolutno pravo da određuje hoće li jedan toponim biti korišćen i kako će biti korišćen, to dovodi do apsurda.
    Pitam vas - da li je ovo samo za teritoriju Vojvodine ili će možda proizvođač vina iz Negotina, ako želi da nazove vino Vojvodina, morati da pita autonomnu pokrajinu? Možda je pitanje nesuvislo, možda vi podrazumevate šta će biti, a u zakonu se stvari ne podrazumevaju. Čim postoji zakon, po tom zakonu mogu da se vode sporovi, a kada se vode sporovi, sudija mora iz zakona da presudi ko je u pravu.
    Ko će u ovom slučaju biti u pravu, draga gospodo, kada autonomna pokrajina daje saglasnost na korišćenje imena Vojvodina? Od kada se to Republika Srbija odrekla mnogih svojih nadležnosti, pa i ovoga? Razumem da Jovanka Broz može da zaštiti ime "Tito", jer je bio njen muž; hajde razumem da i neka druga žena može da zaštiti ime nekog drugog čoveka. Ali, da organi autonomne pokrajine budu čuvari imena Vojvodina i da Srbija više u to ne sme da se meša, da niko sa teritorije Srbije ne može tim srpskim imenom da se koristi, to zaista ne mogu da shvatim.
    Ne znam koliko ko novih minstarskih mesta očekuje u nekoj novoj podeli karata, vi igrate ovde karte, ne mogu da kažem da kockate između sebe, ali kockate se sa sudbinom države. Pozivam one poslanike koji znaju o čemu se ovde radi, da ne budu uzdržani kad se glasa o amandmanima.
    Mislim da o ovom zakonu nema uzdržanih i nema onih koji nisu glasali. Voleo bih da znam ko je za, a ko je protiv, koja je politička stranka za, a koja je protiv.
    Čekaju nas novi izbori, bilo bi lepo da svaka politička stranka, kad se bude predstavljala na teritoriji Vojvodine, kaže - mi smo bili za ovaj zakon ili mi smo bili protiv ovog zakona.
    Ne mogu da shvatim, radi se o sudbini dva miliona ljudi ili o sudbini deset miliona ljudi, da neko sada, u ovom času, može da bude uzdržan.
    Ta uzdržanost ... (Predsedavajuća: Pet minuta i 30 sekundi)... nas košta. Ovde uzdržani obezbeđuju kvorum, a voleo bih da kvorum obezbede oni koji su za ovaj zakon.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 47, protiv 92, uzdržanih 27, nije glasalo 8, ukupno 174 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 51. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Tomislav Nikolić i narodni poslanik Predrag Čanović.
    Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    (Glasovi - pauza.)
    Da li podnosilac amandmana želi reč? Narodni poslanik Tomislav Nikolić javlja se povodom Poslovnika ili amandmana?