PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 05.02.2002.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

9. dan rada

05.02.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 17:30

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe. (Povreda Poslovnika.)
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik je povredio član 101. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, koji govori da mora da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Čudi me da niste reagovali, gospođo Čomić, a bilo je sasvim jasno da je povređen Poslovnik, a i Ustav Republike Srbije, koji je veoma jasan.
Naime, prethodnik je rekao da je poslanička grupa koju on predstavlja jedini legitimni, jedini autentični, kako je sve rekao, predstavnik Mađara koji žive u Republici Srbiji. Rekao je i ostao živ, a vi ste svi to oćutali, iako je kod nas garantovana ravnopravnost građana, i iako nema jedinih predstavnika bilo kog građanina, a kamoli naroda ili narodnosti koji žive u Republici Srbiji.
Podsećam vas da, na osnovu člana 76. Ustava, narodni poslanik predstavlja građane izborne jedinice u kojoj je izabran, a mi smo svi izabrani u izbornoj jedinici koja se zove Republika Srbija. Niti želim da bilo kome uskratim pravo da predstavlja sve građane Srbije, niti želim da meni to pravo bilo ko uskrati, tim pre što je u SRS veliki broj, možda ne toliko koliko bismo mi voleli, Mađara, koje mi ovde predstavljamo. Nemojte da se zatvarate u geto, nemojte da se zatvarate u rezervat, nemojte samo vi da predstavljate pripadnike mađarskog naroda, jer to, prvo, ne može da opstane ni u jednoj državi, a drugo, uskraćujete mi ustavna prava da se borim za svakog građanina Republike Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reklamiran je član 101. o uvredi dostojanstva Narodne skupštine; nisam kao predsedavajuća opomenula ili upozorila poslanika zbog toga što postoji usvojeno i nepisano pravilo da se subjektivni stavovi poslanika, za vreme dok su govornici, predstavljaju kao objektivna stvarnost. To je lični stav narodnog poslanika koji je on predstavio. Ako ćete vi to doživeti kao uvredu, vaše je pravo da intervenišete po Poslovniku. Nije prvi put da narodni poslanici uzimaju sebi za pravo da, slikajući nešto što misle da je objektivan stav, izriču sopstvene stavove. Prisiljeni smo da jedni od drugih to slušamo.
Stojim kod stava da izlaganjem prethodnog govornika, narodnog poslanika Biači Antona, nije prekršen Poslovnik.
Da li narodni poslanik Tomislav Nikolić želi da se glasa o povredi Poslovnika? (Ne želi.)
Narodni poslanik Biači Anton se javio za repliku. Osnov za repliku je pogrešno tumačenje i stav iz diskusije narodnog poslanika Tomislava Nikolića.

Biači Anton

Mislim da me narodni poslanik gospodin Nikolić nije razumeo. Rekao sam da je Savez vojvođanskih Mađara, poslanička grupa, autentični predstavnik vojvođanskih Mađara, građana Srbije, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branislav Pomoriški.

Branislav Pomoriški

Kolege narodni poslanici, poštovani posmatrači, danas na dnevnom redu imamo jedan zakon koji je u setu zakona koji treba da izvrše decentralizaciju vlasti u našoj zemlji i sprovedu ono što smo zacrtali kao svoj program pre promena i što smo počeli da realizujemo nakon promena koje su se desile u našoj zemlji. Zaista, kad pogledate, šta je logičnije nego da se problem rešava tamo gde je nastao i da ga rešavaju oni kojih se taj problem tiče.
Ako pogledate Zakon o lokalnoj samoupravi koji smo imali, gotovo da je bilo nemoguće ne napraviti bolji zakon od tog. Jer, Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je važeći do donošenja ovog zakona, jeste bio jedan od zakona sa najgorim mogućim rešenjima i najtežim posledicama koje smo imali u prethodnom periodu.
Sam motiv, po predlagaču, za donošenje ovog zakona jeste usklađivanje sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi; dakle, prilagođavanje naše zakonske regulative evropskim i svetskim standardima koji treba da nas u dogledno vreme približe Evropi, čiji smo deo.
Prvo se otvara pitanje šta ovaj predlog zakona nudi u tom smislu, dakle, koja su poboljšanja u odnosu na zakon koji smo imali? Naveo bih tu nekoliko veoma bitnih poboljšanja. Pre svega, napuštanje skupštinskog sistema koji smo imali i koji je generisao brojne probleme u realizaciji određenih odluka, a da nikada niste znali ko je zapravo bio odgovoran za pojedinu izvršenu radnju, odnosno, pre svega za realizaciju izvršnih funkcija u domenu lokalne samouprave. Dakle, imali ste jednu situaciju gde je u samoj izvršnoj vlasti, kao i na određenim nivoima upravljanja, dolazilo do paralelizma, gde nisu bile jasno razgraničene funkcije. To ovaj novi zakon na jedan dosta dobar, rekao bih evropski način razrešava.
Imamo institute poput ombudsmana, imamo uvođenje lokalne policije. Ovde su se čule neke primedbe na takvo rešenje. Dovoljno je obići razvijene evropske i svetske gradove i svuda ćete videti da lokalna samouprava (to je jedan proces koji je odavno završen u razvijenijem delu Evrope i sveta) ima svoju policiju koja se nekada po nekim detaljima razlikuje od ostalih nivoa policijskih snaga (imate obično i republičku i saveznu), koja ima striktno zadat domen rada, zadatak koji izvršava i valjda ne treba ponavljati, da je ona u okviru jedinstvenog komandovanja, da je ona u okviru ukupnih policijskih snaga koje jedna zemlja ima.
Takođe, ovaj zakon nam donosi i dobra rešenja u smislu razgraničenja izvornih i prenetih nadležnosti, što nismo imali u rešenjima prethodnog zakona. Zatim, ostavlja mogućnost da se osnivaju škole, ustanove primarne zdravstvene zaštite i dr.
Međutim, šta ovaj zakon nije predvideo? Sva ova rešenja i predložena suština Zakona o lokalnoj samoupravi nemaju ekonomsku i imovinsku osnovu. Ukoliko zakon nema ekonomsku i imovinsku osnovu, onda sve ono što su pozitivna rešenja praktično pada u vodu, jer vi nećete imati čime, niti na koji način, da jednu takvu lokalnu samoupravu sprovedete u delo. Zapravo, događa nam se i dalje jedna finansijska i materijalna centralizacija, ništa manja od one koju smo imali unazad desetak godina. Taj proces, koga nikako država Srbija da se oslobodi, zaista sprečava da se neka dobra rešenja iz pojedinih zakonskih propisa mogu sutra sprovesti u delo.
Daću vam, umesto opisa rešenja iz zakona, nekoliko primera na kojima se najjasnije vidi šta je suština ovoga što govorim. Republička skupština je 1995. donela zakon koji se zove Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Tim zakonom je praktično sva imovina, dakle, sva ekonomska i imovinska osnova u ovoj državi preneta i de jure i de fakto na Republiku Srbiju. Imate situaciju da je nakon donošenja tog zakona 1995. godine, samo u Novom Sadu prodato 2.918 kvadratnih metara u ekstra zoni Zmaj Jovine i Dunavske ulice, da u gradu niko nije znao kome je to prodato, pod kojim uslovima, a pogotovo niko u gradu nije imao nikakav interes od te prodaje, jer se, normalno, sav novac slio u republički budžet.
Takođe smo imali situaciju da je grad Novi Sad samodoprinosom izgradio termoelektranu, toplanu, za jedinstveni sistem grejanja Novog Sada, koji je bio i ostao jedan od najboljih u našoj zemlji. U tom periodu su tu termoelektranu, toplanu, preneli u EPS da bi svojevremeno, kada je doneta odluka da proizvodi struju, ona toplotna energija koja je trebalo da greje građane Novog Sada grejala Dunav, a građani Novog Sada su plaćali plin, odnosno gas da bi se grejali tih davnih zima. Kako smo se grejali znamo, kakve su nam te zime i ta leta bila, takođe znamo. Kao i niz drugih primera.
Uostalom, ako se ne uvažavaju ovakvi argumenti, onda je dovoljno da pogledate kako je rešeno pitanje imovine lokalne samouprave u gradovima ka kojima težimo ili bar težimo da budemo kao oni, a to su razvijeni evropski gradovi. Videćete da ti evropski gradovi imaju imovinu kojom raspolažu i imaju policiju, svoje osnovne škole, primarnu zdravstvenu zaštitu, kao i niz drugih stvari koje mi u ovom proteklom periodu nismo imali, a što je još gore ovaj zakon ne predviđa da to dobijemo.
Moramo otvoreno da kažemo, kada je bila javna rasprava u Novom Sadu, bio je pomoćnik ministra, gospodin Protić. Kada se sučelila ovakva argumentacija javno, na televiziji, gospodin Protić je sam priznao da on nije lično protiv, a čak se sećam izraza koji je upotrebljen, te komunalne imovine, da nije logično da lokalna samouprava nema materijalnu osnovu na bazi koje će ostvarivati svoja prava. To je stanovište Vlade da to nije u skladu sa republičkim Ustavom iz 1990. godine, član 56. i 59, kao ni saveznim Ustavom, član 73. Naravno, ko nije lenj može da pogleda te odredbe Ustava i da vidi da apsolutno nije protivustavno ukoliko bi se određena imovina, odnosno imovinska i materijalna osnova, prenela lokalnoj samoupravi. To se ne kosi sa tim ustavnim odredbama, jer se tamo predviđaju i ostali vidovi imovine.
Dakle, ovo je jedan deo argumentacije za koji mislim da se zaista mora uvažiti, odnosno ovaj parlament bi ga morao uvažiti. Svi vi, kolege poslanici, potičete iz određenih lokalnih sredina i svi imate iskustva sa problemima koji tamo nastaju, a koje ne možete rešiti ukoliko nemate nadležnosti da ih rešite. Takođe, postoje bezbrojni primeri gde možemo pokazati da smo čak i bez nadležnosti bolje radili nego onaj što je u tom trenutku nadležnost imao. Jednostavno, ne postoji nikakav, a najmanje ekonomski, razlog da lokalna samouprava ne dobije svoju ekonomsku, imovinsku osnovu, da bi mogla da uradi ono što po ovom zakonu,ukoliko takav bude donet, i treba da uradi.
Prema tome, na kraju želim da kažem da će poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine i Lige za Šumadiju podržati ovaj zakon u načelu. Očekujemo njegove bitne dorade, a pre svega u smislu ovoga što sam govorio. Ovaj zakon je moguće popraviti. On će svakako biti i jeste bolji od onoga koji smo imali. Ovog momenta nama treba jedan bolji zakon o lokalnoj samoupravi, do koga bismo mogli da dođemo kroz zasedanje, odnosno rad po ovoj tački dnevnog reda. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslanik Žarko Obradović, povreda Poslovnika.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Gospođo Čomić, mislim da nemamo uslove za rad i da je povređen član 82. stav 2. i član 95. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da nemamo dovoljan broj poslanika da možemo dalje da radimo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Vi to najbolje znate, pošto nedostaju poslanici SPS-a.

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum, na zahtev narodnog poslanika Žarka Obradovića.

Konstatujem da nemamo kvorum i određujem pauzu, pa nastavljamo rad u 15,00 časova. Molim narodne poslanike da budu u sali u 15,00 časova.

(Posle pauze - 15,40.)
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Poštovani narodni poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.

Nastavljamo raspravu u načelu o Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi.

Reč ima narodni poslanik Zeldžo Hurić, zamenik predsednika poslaničke grupe Reformista Vojvodine i Sandžačke demokratske partije.

Molim narodne poslanike koji nisu učestvovali u kvorumu, da što pre zauzumu svoja mesta da bi smo mogli da nastavimo rad.