Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u svojoj uvodnoj reči gospodin ministar je naveo nekoliko razloga koji su inicirali da Vlada predloži izmenu postojećeg Krivičnog zakona Republike Srbije. Ovo je, podsetiću, već bilo na dnevnom redu, međutim, znate koji su razlozi sprečili da se o ovome raspravlja.
Između ostalog, gospodin ministar kaže da je bilo potrebno ovome pristupiti pre svega zbog pooštravanja kazne kod nekih dela; zatim da je bilo nužno uvesti neka nova dela; pa naravno ukinuti smrtnu kaznu, zatim posebno zaštititi maloletnike; zatim kod nekih krivičnih dela izmeniti zakonski maksimum i zakonski minimum; i naravno da su morali biti izmenjeni neki iznosi gde su u pitanju novčane kazne, s obzirom na inflaciju i prosto obezvređenost iznosa koji je bio pre toga.
Nisam sasvim siguran da svi ovi razlozi koje je naveo gospodin ministar stoje, a evo zbog čega. Prvo, postavlja se pitanje da li u današnjem trenutku postoji potreba za donošenjem ovog zakona. Kada to kažem mislim pre svega da se nalazimo pred donošenjem novog ustava, redefinisanjem odnosa u Federaciji, zatim da treba da damo pre toga i odgovor na jedno pitanje: naime, da li će se pristupiti jedinstvenom krivičnom zakonodavstvu, pošto su moguće tri solucije; zatim da li će se kao do sada ostaviti pored saveznog zakona da republike isto uređuju svojim zakonima pojedina pitanja; i, najzad, da li će to biti sasvim u nadležnosti jedne i druge federalne jedinice?
Kod ovakvog stanja stvari, kada nam predstoji ceo ovaj posao, onda je logično pitanje da li je bilo vreme da se pristupi ovom poslu. Nisam siguran da je to trebalo uraditi sada. Međutim, istini za volju, valja priznati da su neka rešenja u predloženom projektu izmene zakona u osnovi prihvatljiva, mada bih više bacio težište na ono što mi se ne dopada i što mislim da teško može da prođe.
Prvo, ukoliko su neka rešenja neustavna, a ima ih i ona naravno bodu oči i sada ću pokušati da ukažem na neka od njih. Naravno, o tome će biti više reči kada budemo obrazlagali naše amandmane, jer smo posebno težište bacili upravo na one odredbe za koje smatramo da su neustavne, sa jedne strane, a i na posebnu glavu koja je uvedena, a to je korupcija. Na ove dve materije najveći broj amandmana postoji od strane Demokratske stranke Srbije.
Ako govorimo o neustavnim rešenjima, onda bih pre svega dao primer iz člana 3, gde se predviđa mogućnost blažeg kažnjavanja. Isto se odnosi i na novouvedene članove u malopre pomenutoj glavi o korupciji, koja je novouvedena, tačnije član 212a. i 212b. O čemu se tu radi? Granice krivične odgovornosti propisuje Krivični zakon Jugoslavije. Ukoliko se odredbe opšteg dela, koje važe za sva krivična dela određena u saveznim zakonima i zakonima republika, rešeno jedinstveno, onda Predlog zakona u stvari podiže otkrivanje dela izvršioca organizatora na nivo ublažavajućih okolnosti. To je nešto sasvim drugo i mislim da je to, sem što je neustavno, dosta rogobatno rešenje.
Dalje, postoji u Predlogu zakona primer grubog nesklada, što je slučaj kod krivičnog dela povrede ravnopravnosti građana. Kod ovog dela je kazna drastično povišena, ali čini se da za to nema nikakvog ni pravnog ni posebno kriminal-političkog opravdanja. Tu se unosi nesklad u sam poredak sistema vrednosti ljudskih prava, koja se Krivičnim zakonom štite. Osnovna vrednost koja se štiti krivičnim pravom, pre svega, jesu život i telo ljudi. To nikada nije bilo sporno.
Zato se nikako ne može staviti znak jednakosti između nekih dela, kao što je npr. ubistvo na mah ili teška telesna povreda i krivično delo povreda ravnopravnosti građana, gde po odredbi zakona imamo isto predviđenu kaznu. Kod nasilja nad pripadnikom drugog naroda, što je jedno novo krivično delo, dakle jedan nov član 60/a, mislim da će biti vrlo teško u praksi sudijama da se snađu kod primene ovog propisa.
Gde je tu teškoća? Obrazloženo je u Predlogu zakona da učestalost nasilja nad tim građanima, zbog njihove pripadnosti drugom narodu ili veri, opravdava uvođenje krivičnog dela. Ne bih rekao da je to tako, a evo i zašto. Ukoliko je, recimo, nasilje izvršio Srbin prema Srbinu ili Hrvat prema Hrvatu, onda delo ne bi postojalo. Tada bi postojalo ili krivično delo uvrede ili neko drugo krivično delo, dakle, blaže krivično delo koje se kažnjava ili novčanom kaznom ili malom zaprećenom kaznom zatvora, koje se u takvim slučajevima, sem ukoliko nije u pitanju povrat, vrlo retko izriču.
Neka obeležja osnovnog oblika dela nasilja nad pripadnikom drugog naroda, etničke grupe ili verske zajednice zato izazivaju sumnju. Vrlo je teško i nije jasno šta je predlagač zakona mislio, da se pored napada, teškog vređanja, ili kako kaže - i zlostavljanja, to smatra i grubim nasiljem. Vrlo široko, vrlo paušalno i vrlo velika teškoća za sudije, odnosno za one koji treba da primene zakon.
O ovome je predlagač zakona svakako morao da misli, jer ovakav predlog uopšte nema neku unutrašnju logiku. Ima primedaba i kod krivičnog dela otmice, a to je sada član 64. Krivičnog zakona Srbije, gde se kazna povećava. Međutim, ovaj predlog i obrazloženje zašto se te kazne povećavaju, po mom mišljenju, su nerealni.
Drastično povećanje kazne za otmicu dužu od deset dana, izvršenu na svirep način, uz teško narušavanje zdravlja, i kako kaže - maloletniku, nelogično je, jer ovde nastaje jedna neodrživa disharmonija u odnosu učinioca prema delu, zato što nehatna, dakle ona posledica koja nije željena, teška povreda zdravlja drugog čoveka, isto je zaštićena kao umišljajno i izvršeno ubistvo, a to je kvalitetna razlika i to ne može biti isto.
Kod iznuđivanja iskaza takođe je vrlo nejasno šta se htelo predlogom, jer ovaj zakon u stvari menja koncepciju krivičnog dela. Ne povećava kazne za krivično delo iznuđivanja iskaza i kaže da se krivično delo menja zbog usaglašavanja sa Konvencijom protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih postupaka.
Predlog zakona je izostavio iz opisa ovog krivičnog dela upotrebu nedopuštenog sredstva ili nedopuštenog načina kao radnju izvršenja, a Zakon o krivičnom postupku izričito zabranjuje upotrebu ovakvog sredstva. Zato, prema Predlogu zakona, primena narkoanalize pri uzimanju iskaza nije krivično delo iznuđivanja iskaza. To je samo nekoliko primera koji će, po našem mišljenju, bez prihvatanja amandmana, a ukoliko se ovakva stilizacija ostavi, biti delom protivustavni i neprimenjivi, ostaće mrtvo slovo na hartiji, a posebno što će stvoriti velike teškoće onima koji zakon neposredno primenjuju.
Posebno bih se osvrnuo na član 16. Predloga zkona, s obzirom da je tu i Zakonodavni odbor dao negativan stav, gde se kaže da se kažnjava zatvorom ko protivpravno uskrati ili ograniči građaninu (po našem amandmanu) Savezne Republike Jugoslavije slobodu kretanja ili nastanjivanja na teritoriji Republike Srbije, što je ispravljanje prvobitnog rešenja, jer ako bi se prihvatilo da to važi samo za građane Republike Srbije, što je prvobitno predlagač zakona naveo, nejednako bi se tretirali građani Jugoslavije, što su isto tako građani Crne Gore, kao i građani Srbije.
Iz Predloga zakona bi proizilazilo da uskraćivanje slobode kretanja i nastanjivanja građana Crne Gore na teritoriji Srbije nije krivično delo i time se direktno diskriminišu građani Crne Gore. Ovo je zaista neshvatljivo, osim ako smo u principu protiv održanja savezne države, pa smo već otpisali Crnogorce. Tako jedino mogu da shvatim ovo što sam čuo.
Nekoliko reči još samo o kaznama, jer ima nekoliko slučajeva gde je kazna neopravdano smanjena, a isto tako ima i gde je neopravdano povećana. Recimo, naveo bih član 25. Kod oblika silovanja, na primer, ista je kazna kao za umišljajno ubistvo. Mislim da ovo nema pravnu logiku i da se ne može prihvatiti.
Zato je Demokratska stranka Srbije ukupno dala na Predlog zakona 54 amandmana, koje sve smatramo pravno veoma prihvatljivim i suvislim, a pored toga, sem kod navedenog člana 16, podsetiću vas, Zakonodavni odbor je dao pozitivno mišljenje, dok na Odboru za pravosuđe ovi amandmani još nisu raspravljani.
Molim vas da obratite pažnju na amandmane Demokratske stranke Srbije, jer oni ne samo da poboljšavaju ovaj predlog zakona, nego čine još nešto više, ti amandmani će dovesti jedino do mogućnosti da se ovakav zakon, odnosno Krivični zakon sa ovim izmenama primenjuje. U suprotnom, ne samo da će ga biti teško primeniti, nego će to biti vrlo rogobatno, s obzirom na ukazane neustavnosti, a nije jedna nego ih ima više. Hvala.