Dame i gospodo, i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije, kao što znate, već je bio u skupštinskoj proceduri, pa je povučen na sednici 22. oktobra 2001. godine, što je još jedan jasan primer toga koliko se radi o ozbiljnim predlozima i koliko se ozbiljno radi u tom smislu.
Gospodine ministre, zaista ne vidim razlog vaše nervoze, po drugi put ili po ko zna koji put, vi se trudite da dekoncentrišete govornika, posebno kada izađem ja ovde za govornicu. Ukoliko želite, a gospođo predsednice, imate priliku da upozorite ministra da ubuduće pribegne pravu koje apsolutno ima, a to je da izađe za govornicu i da sve primedbe iznese za govornicom.
Dakle, i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona jeste primer da Vlada ne shvata dovoljno ozbiljno troškove koje ova skupština u svom radu proizvodi, troškove koje svi mi, nas 250 stvaramo, s obzirom na vrlo, vrlo teško stanje koje se danas zatiče u Srbiji.
Samo želim da istaknem, pošto je u više navrata bilo pomena, da je i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona jedan od pokušaja da se naše zakonodavstvo uskladi ili upriliči zakonodavstvu Evropske unije, da su mnoge zemlje u našem okruženju napravile ustupke u smislu ukidanja smrtne kazne, da su mnoge zemlje napravile i učinile ono što se od njih tražilo. Međutim, do dana današnjeg nisu ispunile sve uslove da bi i postale članice Saveta Evrope.
Mnogo je bilo reči o tome da su se i prilikom donošenja ovog predloga zakona koristile neke napomene, počev od Deklaracije o ljudskim pravima, preko paktova o ljudskim pravima, pa se vrlo često pominjalo da se kod ukidanja smrtne kazne, koja je zaista već ukinuta, vodilo računa o Paktu o političkim i građanskim pravima iz 1966. A sa ovog mesta apelujem na sve nas i želim da vas podsetim da u ono vreme kada je donošen taj pakt o građanskim i političkim pravima, donet je i Pakt o ekonomskim i socijalnim pravima, tako da nikome ovde od nas 250 ne pada na pamet da se malo pozabavimo problematikom iz te oblasti. Ali, šta je tu je.
Pred nama danas imamo ovaj predlog zakona koji, kao što je već rečeno, želi da na jedan delimično reformistički način uredi oblast krivičnog zakonodavstva. U svojih sedam tačaka - koje su pooštravanje kazni za pojedina krivična dela, uvođenje novih inkriminacija, ukidanje smrtne kazne, dekriminalizovanje pojedinih dela, proširivanje mogućnosti blažeg kažnjavanja saučesnika u izvršenju određene vrste krivičnih dela, pojačanje zaštite maloletnih lica predviđanjem oštrijih kazni za krivična dela učinjena prema tim licima, povećanje obezbeđenih "nominalnih iznosa" u krivičnim delima čije zakonsko obeležje sadrži imovinsku vrednost - jasno pokazuje kontradiktornost onoga što se želelo postići ovakvim predlogom zakona.
Naime, u isto vreme pooštravati kaznu za pojedina krivična dela, a skidati ili uvoditi nove inkriminacije, u isto vreme vršiti dekriminalizovanje pojedinih dela, zaista može da bude delimično nelogično. Da bi i prostim slušaocima, gledaocima, ljudima koji nisu vični pravnoj struci, bilo jasnije, treba to pojednostaviti i reći - ako se na jednoj strani vrši dekriminalizacija pojedinih dela, na drugoj strani se uvodi čitav set drugih dela, i to kojih dela - naročito dela vezanih za korupciju.
Ovde se izuzetno jasno pokazuje činjenica da je Vladi Republike Srbije, na čelu sa DOS-om, izuzetno bitno da izađe u susret zahtevima koje pred njih stavlja međunarodna zajednica, pa se na sva zvona zvoni o borbi protiv korupcije, kao da u toku ljudske istorije nije u mnogo navrata dokazano koji je najefikasniji način za borbu protiv korupcije.
Međutim, i ovde imamo čitav set novih krivičnih dela, pa kada već pričamo da se članom 80. Predloga zakona regulišu krivična dela korupcije, u kojima se navode krivična dela korupcije u organima uprave, nenamenskog raspolaganja sredstvima iz budžeta, korupcije u javnim nabavkama, postupkom privatizacije u pravosuđu, zdravstvu, prosveti, zloupotrebom funkcije branioca i punomoćnika, ograničavanjem slobode javnog informisanja, ugovaranjem ishoda takmičenja, posebno je bitno, bar je to meni zapalo za oko, krivično delo nenamenskog raspolaganja sredstvima iz budžeta.
Da li to znači da će ubuduće biti moguće da se npr. neki vozač optuži da je potrošio mnogo benzina, da se optuži dete koje je dobilo poklon za novu godinu ili da se na neki sličan način dovede do apsurda ono što je zaista toliko minorno, da ne bi trebalo biti pominjano.
Dalje, pominje se u članu 79. blaže kažnjavanje, odnosno mogućnost ublažavanja kazne za one koji su sarađivali u postupku ili nečem sličnom. Takođe, moram da pomenem da je veoma jasno da se i ovde radi o nekim političkim potrebama koje se kanališu i koje se reuglišu ovim putem. S tim u vezi, mnogi koji su trenutno u istržanom zatvoru ili je protiv njih poveden istražni postupak pod pritiskom su da se pod nekim olakšavajućim okolnostima izjasne ovako ili onako, u zavisnosti od slučaja do slučaja.
Zatim, mi socijalisti smo pokušavali da tražimo i neke svetle tačke unutar ovog predloga zakona, pa bih tim povodom mogao da kažem da se zaista slažem sa članom 32, koji preciznije reguliše sankcije po pitanju izbegavanja plaćanja alimentacije, jer je ovo predloženo rešenje zaista dobro i mi se oko toga zaista možemo složiti. Međutim, oko nekih drugih stvari se ne možemo složiti. Mislim da je dosta bilo reči u izlaganjima mojih prethodnika i, s obzirom da sam već potrošio 7,5 minuta vremena za svoje izlaganje, a iz uvažavanja prema mojim kolegama koji sigurno imaju mnogo toga da kažu, samo bih izrekao definitivnu ocenu - SPS neće podržati ovaj predlog, jer zbog mnogih manjkavosti i pored najbolje želje nismo mogli da nađemo i da damo prelaznu ocenu ovom predlogu zakona.

Reč ima narodni poslanik Rodoljub Šabić, posle njega narodni poslanik Adam Urošević.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću potrošiti previše vašeg vremena bar iz dva razloga. Prvo, što inače nisam mislio da govorim dugo, jer sam hteo u najkraćim crtama da markiram dve stvari koje su po mom mišljenju i mišljenju socijaldemokratskih poslanika bitne u postupku usvajanja ovog zakona, a drugo, jer je moj cenjeni kolega Aca Radosavljević potrošio glavni deo argumenata u svojoj prepodnevnoj debati, vezanih za ono o čemu sam hteo da govorim, odnosno  vezanih za objašnjenje zbog čega će socijaldemokratski poslanici u načelu podržati ovaj zakon.
Dakle, ne treba sada suvišno trošiti reči. Postoji bar nekoliko razloga koji, kada se u načelu procenjuje mogućnost da se podrži jedan zakon, stoje, bez sumnje. To su one načelne ideje koje predlagača pokreću; one menjaju neke globalne odnose u oblasti društvenih odnosa koje treba da urede. Rečeno je - ukidanje smrtne kazne. Dakle, ne vidimo ni jedan razlog, ni sa moralnog, ni sa humanističkog, a ako hoćete ni sa političkog stanovišta, budući da je to jedan od bitnih uslova za ulazak u evropske integracije, da se ta ideja, već započeta na saveznom nivou, konsekventno ne realizuje.
Druga stvar, pooštravanje krivičnih sankcija kod niza krivičnih dela. Dakle, u zemlji koja je već duže od decenije izložena strašnom porastu kriminala, nema zaista nikakvih razloga oklevati u tome da se onaj instrumentarij koji društvu stoji na raspolaganju da se brani od kriminala, pooštri i pojača. Prema tome, nema dileme u pogledu toga da treba pooštriti sankcije, utoliko pre ako se pooštravaju u sferi onih krivičnih dela koja ugrožavaju slobode i prava čoveka i građanina ili, ako hoćete, izbornih prava, gde smo imali nekoliko skandala koji su nezapamćeni u Evropi u zadnjih par decenija.
Konačno, treće, u zemlji u kojoj već više od decenije korupcija kao kancer izjeda celo tkivo ovog društva, ima punog opravdanja da se posebna pažnja posveti krivičnim delima, kao i instrumentima borbe protiv korupcije. Te tri ideje u osnovi jesu ono što mene i moje kolege, socijaldemokratske poslanike, opredeljuje da bez rezerve daju načelnu podršku ovom zakonu.
Međutim, moram reći da, kao što to često biva, i ovaj put pokušaj da se ove ideje, sa kojima polemike nema, na konkretan način operacionalizuju, da nađu svoj normativni izraz u tekstu zakona, da te dve stvari ne možemo porediti na isti način. Dakle, ako po našem opredeljenju one pride zaslužuju najvišu ocenu, onda pokušaj operacionalizacije ne može da se poredi sa njima. Mi stojimo na stanovištu da ima ozbiljnih zamerki tom pokušaju operacionalizacije. To posebno kada je reč o poglavlju koje se odnosi na dostojanstvo ličnosti i polni moral. Mislimo da je, posebno u toj oblasti, verovatni taj nepoželjni kontrast između ideje i njene operacionalizacije, veoma visok.
Dakle, stavili smo određen broj amandmana, upravo polazeći od te ocene. Ne mislimo da smo subjektivni, jer su veliki broj amandmana stavili i drugi učesnici u raspravi. Ono što sam u ovoj prilici hteo da zamolim i da zatražim od predlagača, to je jedan seriozan odnos upravo prema amandmanima. Ne bi bilo dobro da taj odnos izostane i ne bi bilo dobro da, prilikom glasanja u pojedinostima, čak i oni koji u načelu bezrezervno podržavaju ovaj zakon, ne podele isti stav.

Reč ima narodni poslanik Adam Urošević, a posle njega narodni poslanik Petar Cvetković.

Uvaženo predsedništvo, braćo i sestre Srbi, poštovani predstavnici nacionalnih manjina i narodnosti, poslanici SSJ-a nisu zadovoljni kaznenim odredbama kojima su sankcionisana pojedina krivična dela u Predlogu zakona  o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Srbije, smatrajući da treba još povećati poseban minimum i maksimum kazne zatvora, a to će iskazati brojnim amandmanima na pojedine članove. Uz puno razumevanje i podršku za pooštravanje kazni za pojedina krivična dela, pored represivnog, treba da ima preventivni karakter.
Nije nam jasno zbog čega su u ovom predlogu izostavljena krivična dela protiv imovine, kao što su: prevara, sitna krađa, krađa, teška krađa, oduzimanje motornog vozila, razbojnička krađa i razbojništvo, utaja, oštećenje tuđe stvari itd. Kod ovih dela je predloženo samo povećanje nominalnih iznosa, tj. visine štete, a ne i povećanje visine kazne, a ova dela spadaju u grupu krivičnih dela koja predstavljaju jedan od generatora pravne i imovinske nesigurnosti građana.
Zbog rizika da ću biti pogrešno shvaćen i izazvati negodovanje poštovanih dama, najlepše molim ta draga nam bića da me pažljivo saslušaju, jer ću posebnu pažnju posvetiti jednom od krivičnih dela iz glave koja tretira krivična dela protiv dostojanstva ličnosti i morala. Radi se o krivičnom delu silovanja.
U sada važećem Krivičnom zakonu Srbije sankcioniše se onaj ko prinudi na obljubu žensko lice sa kojim ne živi u bračnoj zajednici. Predloženim izmenama brišu se reči: "sa kojim ne živi u bračnoj zajednici", što znači da ovo delo može izvršiti i muž nad ženom sa kojom je u braku i bračnoj zajednici. Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca i prestaje tek na jedan od načina predviđenih zakonom, tako da se može dogoditi da postoji brak, a da više nema bračne zajednice. U tom slučaju, po sada važećem Krivičnom zakonu, muž može izvršiti krivično delo silovanja i odgovarati pred sudom.
Predloženom izmenom može u praksi doći do zloupotrebe ovako formulisanog krivičnog dela, jer žena može iz više razloga prijaviti muža za silovanje, narodski rečeno oterati ga u zatvor i još dobiti brakorazvodnu parnicu. Da ne pominjem u praksi klimave dokaze za utvrđivanje postojanja ovog krivičnog dela. Mislim na pretnju, upotrebu omamljujućih sredstava i slično. A, posle prijave silovanja u braku, slabi su izgledi da taj brak i opstane.
Ova primedba se uglavnom odnosi na praktičnu primenu u tužilaštvima i sudovima, pa vas najljubaznije molim da je kao takvu i shvatite. Shvatajući težinu i posledice koje ovo delo ostavlja na psihu objekta izvršenja dela, SSJ je predložila povećanje zakonskog minimuma kazne zatvora, i to: za stav 1. člana 103. sa jedne na tri godine; za stav 2. sa tri na pet godina; i za stav 3, za ovo krivično delo sa smrtnom posledicom, na kaznu zatvora od najmanje 10 godina.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, posle njega narodni poslanik Božidar Vučurović.

Dame i gospodo, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije.
Nastojao bih da kažem neku reč u načelu o ovom predlogu, s tim što bi na samom početku istakao da su diskusije predstavnika DSS-a koje smo do sada čuli, gospodina Mamule i gospodina Budišina sa stanovišta stručnosti izuzetne, veoma jasne i ukazale su na sve propuste predlagača zakona. Molio bih gospodina Rističevića da poštuje red. Čućete, gospodine Batiću.
Dakle, te stručne diskusije gospodina Mamule i gospodina Budišina, ponovo podvlačim, jer gospodin ministar osporava stručnost u tome, veoma jasno su označile sve propuste Predloga zakona. Poslanička grupa DSS-a je u donošenju zakona, a naročito u donošenju ovog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona, nastupila u dobroj volji i u dobrim namerama, nastojeći da jedan loš predlog dovede do stanja koje je podnošljivo, odnosno stanje u kome će taj zakon moći funkcionisati u praksi.
Stoga, pored onih primedaba koje su malopre navedena gospoda dala sa stručnog stanovišta, a koje se prevashodno tiču ocene da li je u ovom trenutku potrebno donošenje ovakvog zakona; pošto su rešenje pitanja federacije, kao i donošenje novog ustava u Srbiji na putu, odnosno vrlo brzo će doći do tih rešenja; pošto su ukazali na neke nelogičnosti, protivustavnosti ovog predloga zakona sa saveznim Ustavom, a što je sve veoma precizno rečeno u obrazloženjima uz amandmane koje je dala poslanička grupa DSS-a; nastojao bih da, i pored upornog nastojanja da budem sprečen u tome, kažem to što želim; stoga bih pokušao da se osvrnem na neke probleme Predloga zakona, a da ujedno ne ponovim reči koje su prethodni govornici iz DSS-a rekli.
Ovde sam danas, doduše ne od Vlade i ne od ministra, čuo jednu tvrdu koju oni uvek daju prilikom podnošenja svakog zakona, a to je tvrdnja onih poslanika koji u celosti i bezrezevno podržavaju ovaj predlog zakona, zato što je to reformski zakon. Po kom principu je to reformski zakon? Postavljam pitanje: da li je to zato što je reformska vlada podnela Predlog zakona; i kako je to reformsko u ovom predlogu zakona, kad nema uopšte koncepcije kaznene politike, gde su za pojedina krivična dela znatno povećane kazne dva i tri puta, a dok za druga krivična dela nema nikakvih povećanja kazni, gde se kazne povećavaju za ona dela koja nisu učestala, možda i godinama nije bilo nijednog takvog dela u sudskoj praksi. S druge strane, doći ćemo i na to, gospodine Batiću, za krivična dela koja su veoma učestala i koja se dešavaju svakodnevno u Srbiji nije predviđeno povećanje kazni.
Lično se zalažem za ukidanje smrtne kazne. U redu, kažu da je to reformsko ukidanje smrtne kazne, a ja kažem da nije. Smrtna kazna je ukinuta saveznim zakonom. U slučaju da ne bude donet ovaj zakon, to automatski znači da se primenjuje savezni zakon, da se ne može izricati smrtna kazna. Znači, to je reformsko i ne znam u kojoj meri je to društveno opravdano u ovom trenutku u Srbiji.
Bez obzira na moje zalaganje da se ukine smrtna kazna, nemamo analizu ni ministarstva, ni ministra, ni Vlade - u čemu je prednost ukidanja smrtne kazne ili mana. Jednostavno, znamo ono što moramo da znamo, a to nam je rečeno: zahtev je Evrope, ukida se zbog prijema u Savet Evrope. Evropa je ukinula smrtne kazne, pa čak 1985. ili 1986, neće me valjda gospodin Batić hvatati za reč, Francuska je ukinula smrtnu kaznu, ali sada su i u krivično-pravnoj teoriji i u praksi izuzetno velike diskusije oko toga da li treba vratiti smrtnu kaznu i da li je to bio pravi potez.
Postoji jedno rešenje na koje bih samo podsetio, a to je rešenje u Rusiji, gde je smrtna kazna suspendovana, a ne ukinuta. Da ne bih gubio vreme na predlog za ukidanje smrtne kazne, nastojaću da ukažem i na sledeće probleme, odnosno na sledeće nelogičnosti ovog predloga zakona. Pored ovog što sam rekao, da samo za pojedina krivična dela je predviđeno povećanje kazne, stoji očigledna nesimetričnost predviđenih kazni, a to je vidljivo iz amandmana i to ćemo po svakom pojedinom amandmanu detaljno obrazložiti. Ponavljam, to je dato u obrazloženju amandmana i to su dobili svi narodni poslanici.
Znate šta bi neki rekli na to: vreme teče, ali videćemo za koga. Ovde postoji jedna tendencija, na koju sam ukazao, da se bilo koji predlozi zakona jednostavno krste reformskim i onda je to biti ili ne biti. Ukoliko to ne funkcioniše, ukoliko DSS ukaže na sve nelogičnosti, na sva loša rešenja, onda je DSS protiv reformi. Nije tačno. DSS upravo traži sprovođenje reformi, upravo onih reformi koje smo obećali biračima i za koje smo potpisali ugovor sa građanima. Gospodine, dobićete vaše vreme.
Dame i gospodo, niko ne može trgovcu osporiti pravo da neograničeno hvali svoju robu. To čak nije ni štetno. Na kupcu je da odluči. Svaki građanin ima pravo da Ministarstvu pravde i Vladi prigovori na ozbiljnost sa kojom pristupa izmenama krivičnog zakonodavstva, na služenje banalnim pseudopravnim i gotovo pamfletskim predlozima zakona, iza kojih se krije nova mogućnost stvaranja haosa u društvu i pravosuđu.
Niko razuman takođe ne sumnja da je lakše delovati na konferencijama za novinare, putem raznih saopštenja i obilaskom Srbije, nego napisati dobar zakon. Osnovna reč kojom se može opisati Predlog zakona koji je pred nama je da je taj zakon loš, da se može popraviti, jedino ne u celini i ne u potpunosti, usvajanjem amandmana koje je dao poslanički klub DSS-a. Vidim da vi, gospođo, znate.
Pretenciozni tekst, sa epitetima reformskog, inovatorskog, zavidne dužine, trebalo bi da ukaže na ozbiljnost i kreativnost rada, ali i na njihovu privrženost demokratskim promenama u Jugoslaviji i Srbiji. Zbilja, sa kojom pravnom i političkom argumentacijom predlagač zakona, odnosno Vlada nastoje da rade reformski, odgovoriću na to pitanje odmah, rekao je jedan poslanik koji je nastupao drugi ili treći i koji je u celosti podržao zakon.
Takođe bih ukazao da se ovim predlogom zakona nastoje ravnomerno da rasporede nova krivična dela i da ravnomerno se pooštre kazne na sve oblasti krivično-pravne zaštite. Ipak, posebno se insistira na zvučnim i pompeznim temama: ljudska prava i slobode, izborna prava, veleizdaja, krivična dela korupcije i slično. Izbor tema koje lepo zvuče, prikrivaju totalnu destrukciju sistema krivično-pravne zaštite, ljudskih prava i sloboda.
Kazne za ubistvo, ovo je odgovor na prvo pitanje, kazne za tešku telesnu povredu, kazne za tuču, kazne za mahanje pištoljem u tuči, kazne za razbojništvo, za razbojničku krađu, kazne za tešku krađu, teško razbojništvo, tešku razbojničku krađu, za utaju, za prevaru, za oduzimanje vozila - ne povećavaju se. Takva se krivična dela najčešće dešavaju u ovoj zemlji Srbiji.
Takođe se ne povećavaju kazne za nesavestan rad u privrednom poslovanju, za prouzrokovanje stečaja, za prouzrokovanje lažnog stečaja, za oštećenje poverilaca, za zloupotrebu ovlašćenja u privredi, za neosnovano dobijanje i korišćenje kredita, za zaključenje štetnog ugovora, za oštećenje stambenih zgrada i prostorija itd.
Znači, za najveći deo krivičnih dela, koja se najviše dešavaju u ovom trenutku u Srbiji, uopšte nije bilo ni razmatranja da li treba povećati kazne ili ne; i ne povećavaju se. Kazne se povećavaju za krivična dela koja su se vrlo retko dešavala i koja će se u manjem delu u odnosu na ukupan broj krivičnih dela dešavati, odnosno izvršavati.
Sa druge strane, treba ukazati da se možda reformsko izvlači iz toga što se predviđa posebno poglavlje za krivična dela korupcije. Pored pravničke primedbe da su već postojećim predviđenim krivičnim delima obuhvaćena i ta dela, morao bih da istaknem da se korupcija ne iskorenjuje u principu, nije osnovni problem u tome, ne iskorenjuje se to predviđanjem krivičnih dela, nego efikasnim gonjenjem i brzim kažnjavanjem počinilaca. U sadašnjem trenutku nema efikasnog gonjenja, niti brzog rada suda, kao ni brzog kažnjavanja pojedinca, tako da zaprećene i predviđene kazne ne stvaraju praktičan efekt u kaznenoj politici.
Ukazao bih samo na još jednu okolnost: u Srbiji, mislim od 1992. godine, nije izvršena ni jedna smrtna kazna, a to nije ni bilo moguće, s obzirom na nesaglasnost saveznog i republičkog krivičnog zakona. Ali mnogo je bolje da se obratila pažnja na nešto drugo: u Srbiji je za proteklih 10 godina na stotine ljudi ubijeno. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku. Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a posle njega narodni poslanik Arsen Kurjački.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako reče moja koleginica Gordana Pop-Lazić, nama ne treba nikakava krivični zakon, ni ovaj koga imamo do sada, ni ovaj koji nam sada nudite, jer: "Pucaju, pucaju Čedini rođaci, meci fijuču na sve strane, krv lipti u potocima, žrtve se s dušom bore ...

(Predsednik: Gospodine Vučuroviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)

...hirurzi se upinju iz petnih žila da spasavaju živote, a policija to posmatra skrštenih ruku. Sudovi nezainteresovano ćute, Čeda je tako naredio, Čedina reč je snažnija od zakona.

(Predsednik: Gospodine Vučuroviću ...)

Tako je početkom 2000. godine vrli rođak Čedomira Jovanovića...

(Predsednik: Upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda.)

... i poznati pripadnik surčinske mafije, Ljubomir Jovanović Stakleni, ispalio ...

Gospodine Vučuroviću, pošto imate već dve opomene, na osnovu člana 104. oduzimam vam reč i molim vas da siđete sa govornice.
Reč ima narodni poslanik Arsen Kurjački. Izvolite, povreda Poslovnika.