Poštovano predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici, iskreno sam se nadao da ćemo, kada budemo vodili diskusije o ovim predloženim izmenama i dopunama, zbog njihovog karaktera i zbog nekih objektivnih okolnosti koje se tiču mogućnosti uređenja ove materije na republičkom nivou, voditi  kraću,  efikasniju i stručniju raspravu. Ali, šta je tu je, predložene izmene i dopune svakako nisu takvog karaktera da bismo sa zadovoljstvom mogli konstatovati da je u pitanju jedno sveobuhvatno rešenje, kakvo bi bila kodifikacija ili donošenje krivičnog zakonika.
Međutim, za kodifikaciju, kao što je manje - više svima nama ovde poznato, za jedno sveobuhvatno rešenje potrebna je stabilnost društvenih odnosa, posebno onih odnosa koji se žele urediti tom kodifikacijom, odnosno tim zakonikom, a mi danas praktično imamo niz otvorenih ključnih političkih pitanja, pa i pitanja okvira i oblika države u kojoj živimo.
To su razlozi što pred nama nije, krivični zakonik, već Predlog izmenama i dopuna Krivičnog zakona, i stoga svi ti argumenti koji idu u prilog kritike na ovaj način potpuno su neosnovani.
Naravno, predložene izmene i dopune su dobre i svakako ih treba usvojiti. Još bi bilo bolje da nismo morali čekati promene na saveznom nivou, izmene saveznog Krivičnog zakona, ali šta je tu je. Predložene izmene treba da usvojimo, imajući u vidu stanje našeg krivičnog zakonodavstva, i o tome je ovde već bilo reči.
Dakle, u pitanju je neopravdano blaga kaznena politika. To je kaznena politika koja apsolutno ne odgovara moralnom profilu našeg društva koje stvaramo u poslednjih nesrećnih 13 godina, prevaziđenost određenih inkriminacija, neadekvatna krivično - pravna zaštita određenih društvenih vrednosti, a posebno postojanje smrtne kazne. Moram reći da sam mislio da je ovde neki opšti stav da treba ukinuti smrtnu kaznu, kao jedno civilizacijsko dostignuće da se smrtna kazna jednostavno ukine.
To i jeste, kako reče kolega Radosavljević, najmarkantnije obeležje ovog predloga izmena i dopuna Krivičnog zakona. Smrtna kazna je krivična sankcija koja je oduvek izazivala, a i danas izaziva, brojne polemike. One se u svojoj suštini svode na argumente - za i protiv smrtne kazne. Po sredi je, naravno, ne samo pravno, već, filozofsko, etičko, kao i političko pitanje prava države da oduzme čoveku život.
Naravno, neću ponavljati sve te argumente koje su cenjene kolege iznele pre mene, samo ću reći ono što je manje - više svima poznato, da je smrtna kazna ta krivična sankcija koja apsolutno odudara, izdvaja se iz sistema krivičnih sankcija i uopšte ne ispunjava onu svrhu koju moraju da ispunjavaju krivične sankcije, a to se odnosi na generalnu, specijalnu prevenciju, pa u krajnjem slučaju resocijalizaciju lica koja su osuđena na tu kaznu.
Posebno, vrlo bitno pitanje, koje je oduvek na neki način mučilo i one koji donose odluku o smrtnoj kazni, jeste to što je ta kazna apsolutno nepopraljiva. Mi danas, naravno, ovom pitanju pristupamo pre svega kao političari. Krivično zakonodavstvo je u dobroj meri ogledalo stanja jedne drže i jednog društva.
Pri definisanju naših političkih stavova polazimo od realnosti, od našeg okruženja, a naše okruženje nam govori da smo jedna od retkih država u Evropi koja je zadržala smrtnu kaznu.
Današnjim izmenama Krivičnog zakona postajemo bliži onim zajednicama koje su nam umnogome uzor i prema kojima težimo da se ravnamo.
Tim izmenama pridružujemo se opštoj tendenciji koja je prevladala u savremenom svetu, da su nedvosmisleno prevladali argumenti protiv smrtne kazne. Međutim, ono što je takođe veoma tačno, to je da se u praksi budno mora pratiti kriminološka situacija i kretanje kriminaliteta nakon ukidanja smrtne kazne, posebno praksa izricanja kazne od 40 godina zatvora, ali to je već neko pitanje koje nije tema ovog krivičnog zakona.
Pored ove svakako najvažnije promene, ovaj predlog sadrži i druge promene čija je težnja rešavanja nagomilanih problema, koji opterećuju naše krivično zakonodavstvo.
Pooštravanje kazni za pojedina krivična dela je potpuno opravdano, imajući u vidu kako strukturu kriminaliteta u poslednjim godinama, tako i intenzitet. Uvođenje novih inkriminacija i brisanje pojedinih iz postojećeg zakona čini Krivični zakon životnijim i realističnijim.
Istina da je život uvek inventivniji od zakonodavca nije opravdanje za tromog, neefikasnog i nestručnog zakonodavca. I, pošto mi takvi nismo, mi se danas bavimo ovim izmenama i dopunama.
Ustanova blažeg kažnjavanja je, po meni, odmah posle smrtne kazne ili skoro jednako bitna novina u ovom predlogu izmenama i dopuna Krivičnog zakona, predviđena članovima 3. i 79, i to je jedno odlično rešenje. Nadam se da će dati pozitivne efekte u cilju bržeg otkrivanja i gonjenja za navedena krivična dela, ali će njen stvarni domašaj zavisiti od prakse.
Za promene u našoj zemlji u svim oblastima, pa i u ovoj veoma delikatnoj, nisu dovoljne samo promene zakona. Potrebna je promena svesti i načina razmišljanja svih, a posebno onih koji imaju tu privilegiju i tu čast da u ime naroda sude o postupcima drugih.
U tom svetlu treba razmisliti i o primeni zakona koje smo nedavno donosili, a koji se odnose na oblast pravosuđa, posebno Zakona o javnom tužilaštvu, te Zakona o Visokom savetu pravosuđa.
I na kraju, naravno, glasaću za predložene izmene i dopune, one su još jedan korak na putu nespornih promena i zajedno sa zakonima koje smo usvojili, kao i onima koji su na dnevnom redu, stvaraju uslove za pravednije, dekriminalizovano i savremeno društvo u razvijenoj Evropi. Hvala na pažnji.

Ima reč narodni poslanik Slobodan Janjić.

Petar Panić je izbušen kao sito. Četiri metka su Paniću prosvirala pluća, dva metka su mu probušila jetru, zamrsila creva, uništila bubrege i slezinu.
(Predsedavajuća: Molim narodnog poslanika da se vrati temi.)
Ovo je teško krivično delo, pa ga objašnjavam. Jedan metak ga je pogodio u butinu, a jedan u ruku. Onaj bivši nenarodni diktatorski režim je zbog pokušaja ubistva raspisao poternicu za Ljubomirom Jovanovićem, zvanim Stakleni, rođakom Čedomira Jovanovića. Rođak Čedomira Jovanovića, Ljubomir Jovanović Stakleni pobegao je u inostranstvo. Kada je 5.oktobra demokratija pobedila u Srbiji, DOS...

Narodni poslaniče, taktika vaše poslaničke grupe o tome da se ova govornica zloupotrebi u vašem slučaju ovog trenutka ima kraj. Oduzimam vam reč, nakon dve opomene.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika zbog toga što je narodnom poslaniku Slobodanu Janjiću oduzeta reč, a da ničim nije vređao dostojanstvo Narodne skupštine niti odstupao od dnevnog reda. U istom ili sličnom slučaju, kada ste vi vodili sednicu Narodne skupštine, o predsedniku SRS prof. dr Vojislavu Šešelju Čedomir Jovanović je izrekao sledeće reči: "Gospodine Šešelj, nervozni ste zbog Haškog tribunala, zbog ratnih zločina koje ste organizovali i vršili". Vi mu zbog toga niste oduzeli reč, niti ste mu dali opomenu. Zar može da se upoređuje jedan istaknuti srpski patriota i profesor univerziteta sa ovim ovde što sedi? Tražim da se o ovoj povredi Poslovnika glasa.

Pošto vam dugujem objašnjenje, ono je sledeće sadržine. Narodni poslanik Čedomir Jovanović je imao pravo na repliku i u trenutku dok je izgovarao svoju repliku, prvi put od kad govori, podsećan je na to da postoji odredba u Poslovniku o tome da ne može izricati stavove koji se tiču privatnog života drugog lica, njihovih raspoloženja i svega ostalog što tretiraju članovi 100, 101, 102. i 103. Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslanik Slobodan Janjić ima dve opomene, izrečene po istim prekršajima kada su u pitanju kršenja Poslovnika za govornicom Narodne skupštine. Smatrala sam da je narodni poslanik, kao poslanik od iskustva i zanata, svestan kazni koje je dobio i da će poštovati sadržaj tačke dnevnog reda, pričajući o njoj, što on nije učinio. Kao nužna posledica je mera izricanja opomene, odnosno oduzimanje reči nakon druge opomene. Sve je urađeno sa diskrecionim pravom predsedavajućeg, a u skladu sa članovima Poslovnika Narodne skupštine 100, 101. i 103.
Da li ste zadovoljni? (Ne.)
Narodni poslanik Dragoljub Stamenković, kao predstavnik poslaničke grupe SRS, traži izjašnjavanje o povredi Poslovnika u slučaju oduzimanja reči narodnom poslaniku Slobodanu Janjiću.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 37, protiv 84, uzdržanih nema, nije glasalo 55, od ukupno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila primedbu o kršenju Poslovnika narodnog poslanika Dragoljuba Stamenković.
Reč ima narodni poslanik Miloš Nešović, a posle njega narodna poslanica Olgica Kirćanski.

Uvažena gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije je po drugi put na raspravi u ovoj skupštini. Imao bih nekoliko primedaba na nekoliko članova. Meni je poznato da je uslov za ulazak u Savet Evrope da se ukine smrtna kazna. Takođe mi je poznato da je usvojen i savezni Krivični zakon, gde je ukinuta smrtna kazna. Međutim, ipak nešto moram reći o smrtnoj kazni.
Smrtna kazna je do sada bila propisana alternativno sa nekom drugom kaznom, i to za najteža krivična dela. Uglavnom je bila propisana alternativno sa kaznom zatvora od pet do deset godina. Izricana je samo za najteže oblike teških krivičnih dela, i to veoma retko, što se može zaključiti iz pojedinih statističkih izveštaja. Mišljenja su danas podeljena - da li smrtnu kaznu treba zadržati ili ukinuti. Lično nisam pobornik da se smrtna kazna ukine. Moje stanovište polazi od činjenice da prilike i uslovi koji postoje u našem okruženju danas, u ovom sadašnjem vremenu, ne dozvoljavaju ukidanje smrtne kazne.
Mislim da su sadašnji uslovi u našoj zemlji takvi da za pojedina krivična dela treba da se izriče smrtna kazna, po cenu i da se ne izvršava; da se zapreti sa smrtnom kaznom, ali alternativno sa kaznom zatvora i to, mislim, više od 40 godina. Ovo posebno kada se radi o grupi krivičnih dela protiv života i tela, znači, krivično delo ubistva, zatim grupi krivičnih dela protiv imovine, krivično delo razbojništva i razbojničke krađe. I dalje sam mišljenja da smrtna kazna preventivno deluje na eventualne izvršioce teških krivičnih dela, te iz tih razloga istu treba, po meni, zadržati.
Ovakav zaključak sledi iz analize kaznene politike pre devedesetih godina prošlog veka. Ne slažem se sa onima koji ističu da je suprotna pravdi i pravičnosti. Kako na drugi način da se zadovolji pravda ako opasni zločinac ubije celu porodicu, što se dešava svedoci smo u sadašnjem vremenu. Mi smo u Kraljevu imali dva takva slučaja i mislim da su vama poznata. Osim toga, smrtna kazna će biti ukinuta sama po sebi, ako pojedinci prestanu da vrše teška krivična dela. Stoga sam protiv ukidanja smrtne kazne za najteža krivična dela, već predlažem da se i dalje propiše alternativno sa kaznom zatvora.
Druga primedba koju želim da iznesem odnosi se na kazne za pojedina krivična dela u kojima je veliki raspon između donje i gornje granice. Nije retko da se u izmenama propisuju kazne zatvora od jedne do deset godina, što prilikom utvrđivanja kazne učiniocu krivičnog dela za konkretno izvršeno delo, kojom će se, po oceni suda, najbolje ostvariti svrha kažnjavanja, daje prostor za neujednačenu praksu. Tako će se dogoditi da za isto delo na području različitih sudova učinioci istog krivičnog dela budu različito kažnjeni, iako znam da sudovi imaju svoju praksu, da se o tome vrlo često dogovaraju i zauzimaju zajedničke stavove.
Moja sledeća primedba jeste na izmene u članu 98. dosadašnjeg Krivičnog zakona Republike Srbije. Mislim da to ne treba menjati u ovoj meri. Mišljenja sam da treba zaštiti od verbalnog delikta predstavnike najviših državnih organa. Radi se o ljudima koji vrše visoke funkcije u državi i takve ličnosti moraju uživati ovu vrstu zaštite. Ova tvrdnja primerena je i sadašnjem trenutku kada postoji višepartijski sistem, a svedoci smo svakodnevnih neprimerenih optužbi koje nisu osnovane kada su u pitanju ličnosti na pojedinim funkcijama od visokog ugleda.
Takođe, predlažem da se zadrži dosadašnji član 232. Krivičnog zakona, koji se odnosi na kockanje. Ovo sa razlogom što je kocka kod nas prilično rasprostranjena, pa je po mom mišljenju ovo delo društveno opasno, jer ispoljava društvenu štetnost većeg značaja. Takođe imamo jedan set izmena zakona, a koje se odnosi na dela protiv korupcije. Mislim da toga imamo i da se to, čini mi se, može rešavati čl. 254. i 255. - primanje i davanje mita. Ako malo drugačije razmišljamo, onda nije svejedno da li je ta korupcija učinjena u zdravstvu, obrazovanju, državnoj upravi itd, pa nisam baš najsigurniji što mogu ovde da predložim. Hvala lepo.

Reč ima narodna poslanica Olgica Kirćanski, a posle nje narodni poslanik Miloš Lukić.
Izvinite, narodni poslanik Miloš Lukić nije tu, onda je posle narodni poslanik Marijan Rističević.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, uvažene kolege i koleginice, sa nestrpljenjem smo, kao i veliki deo javnosti, a naročito žena, očekivali da se Predlog izmena i dopuna Krivičnog zakona nađe na dnevnom redu Skupštine. Ove predložene izmene i dopune doživljavam kao prvi korak u pravcu  kome smo težili - da povećamo bezbednost, a naročito na radnom mestu i u porodici.
Preblage kazne ili dosadašnje nesankcionisanje određenih ponašanja koja se u najvećem delu civilizovanog sveta smatraju krivičnim delom i sankcionišu, odavali su utisak da naše društvo blagonaklono gleda ili čak odobrava takvu vrstu ponašanja. Čak se i sa ove govornice, a što sa žaljenjem moram da konstatujem, moglo čuti da je prisiljavanje na seksualni čin jedan od dobrih načina da se popravi loš natalitet u našoj zemlji. Pitam se da li se tako odnose i kada su u pitanju njihove sestre ili ćerke.
Takođe, kada se govori o silovanju u bračnoj zajednici kao o krivičnom delu čuli su se komentari i pitanja tipa, zašto sam se onda ženio ili za čega mi onda žena služi. Smatram ove predložene izmene i dopune Krivičnog zakona prvim dobrim korakom napred, a posebno izmene člana Krivičnog zakona broj 103, gde se brišu sramne reči koje za posledicu imaju da se silovanje lica sa kojim se živi u bračnoj zajednici ne smatra krivičnim delom.
U tom smislu se nadam da će Vlada podržati naše amandmane, koje je grupa poslanika zajedno sa mnom, a na čelu sa našim uvaženim potpredsednikom Skupštine Rodoljubom Šabićem, podnela, gde bi se ovakvi i slični propusti u Krivičnom zakonu ispravili do kraja. Smatram da ovaj zakon treba podržati u načelu i sa ovim dopunama koje smo mi amandmanima predložili, da bi to bio jedan dobar pomak napred u pravcu približavanja našeg krivičnog zakona svetskim trendovima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a posle njega narodni poslanik Dragoljub Stamenković.