Dame i gospodo, kaže gospodin Nikolić: "Kako Čeda kaže". Što je babi milo, to se babi snilo. Ipak neće moći, nego će biti kako institucije kažu, mada znam da bi voleo gospodin Nikolić da bude: "Kako Čeda kaže".
Replika i osnov za repliku koju sam tražila je u delu rečenice koju je izneo narodni poslanik Božidar Vujić, a ticao se toga ko predsedava Narodnom skupštinom.
Neistinitost je slika koju on ima, da neko drugi predsedava Narodnom skupštinom. Moram da ga upozorim da je to osnov po kome mogu da se javim za repliku, kao narodni poslanik i kao neko kome je dužnost predsedavanja bila u tom trenutku poverena.
Juče sam rekla i danas ću ponoviti da, kao politička stranka i poslanička grupa, imate prava da svoju strategiju političkog nastupa koncipirate onako kako smatrate da treba. Ono što ja smatram da je pravo više, to je da to plasirate kao većinski stav ove skupštine. I ono što prepoznam, kao predsedavajući Narodne skupštine, kad je reč o uvredljivim izrazima, govoru mržnje, nameri da se plasira jedna vest i da to postane opšte mesto, a da nije važno ko je to proveravao, to je trenutak kada neko mora da vam kaže - ne može nikada više.
Sve vrste ljutnji koje imate na mene, kad je u pitanju predsedavanje, na njih imate pravo kao ljudi, kao poslanici. Ali, i sada, i svaki put kada budem vodila sednice Narodne skupštine, iznošenje, proizvoljno, paušalno, govorom mržnje, govorom netolerancije, izricanjem osuda stavova i predstavljanje toga kao činjenice - ne može nikada više. Probali smo, nije dobro. Hvala vam.
(Tomislav Nikolić: Replika.)