Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a posle njega narodni poslanik Rade Bajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, oba ova predloga zakona, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zdravstvenom osiguranju i Predlog o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti, u suštini predstavljaju samo usklađivanje sa Zakonom o radu. To nas sve samo još jednom podseća na svu pogubnost zakona koji smo usvojili pre 7 - 8 meseci.
Kada je reč o Predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti, posebno bih apostrofirao dopunski rad koji se određuje do jedne polovine od punog radnog vremena. Smatram da će uvođenje ovako velikog dopunskog rada dovesti do negativnih posledica, pre svega po pacijente. Većina zaposlenih zdravstvenih radnika rad u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini koristiće da primi pacijente i da ih uputi u svoje privatne ordinacije. Naravno, toga je bilo i do sada, ali sada ćemo upravo ovim zakonom to još više verifikovati.
Postavlja se još jedno veoma bitno pitanje vezano za ovaj zakon, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, i vezano za samu odrednicu dopunskog rada. Postavlja se pitanje koliko je kvalitetan rad zdravstvenog radnika koji radi 7 - 8 sati u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini, a koji ima četiri sata dopunskog rada, a koji uz to ima i prekovremeni rad i dežurstvo. Kada se sve to sabere, ispada negde oko 300 sati mesečno, negde oko 70 sati nedeljno ili, prosečno, jedan vrhunski lekar po ovim pravilima imaće pravo da radi 12 - 13 sati dnevno. Znači, koliko uopšte jedan vrhunski lekar, i ne samo vrhunski lekar nego bilo koji zdravstveni radnik, može kvalitetno da radi 12 - 13 sati.
Imamo i ove odredbe u okviru Zakona o zdravstvenoj zaštiti oko prekovremenog rada i dežurstva. To nisu iste kategorije ovde, to je tako napisano. U oblasti zdravstvenog osiguranja primena Zakona o radu je pogotovo pogubna i ovde se na ovom primeru to jasno vidi. Vidi se to i kada je reč o svim zaposlenima, jer dugo smo raspravljali i došli smo do zaključka da je bruto princip, ili kako se to sada kaže zarada, ipak mnogo nepovoljniji princip nego ono kada smo imali neto princip, pa smo imali regrese, topli obrok itd. Prevedeno na naknade zbog odsustva sa rada i za bolovanje, kada je reč o bolovanju sada imamo 65% od tih zarada. To je ta naknada za bolovanje. Do sada je naknada za bolovanje bila na relaciji od 85% do 95%. Kako god da to premerimo, videli bismo da su to mnogo povoljnija rešenja za ljude koji treba da koriste ovo pravo.
Novim propisima predviđeno je i da poslodavac pokriva bolovanje, a govorim jezikom koji je primeren i da se bolje razumemo, pokriva do 30 dana a preko 30 dana ide na Zavod za zdravstveno osiguranje. To na prvi pogled izgleda kao veoma povoljno rešenje, ali je veliki znak pitanja. Urađeno je zato što fabrike, preduzeća nemaju dovoljno sredstava i sada se ovo pravo prebacuje na Zavod za zdravstveno osiguranje. Međutim, šta se dešava? Ako fabrike ne rade, preduzeća, firme, ako nema uplate u Fond za zdravstveno osiguranje, onda nema ni isplate bolovanja preko ove institucije. To je sasvim jasno. Tako se korisnici ovog prava nalaze u jednom začaranom krugu. Ne zna se više šta je njima bolje, da li ono prethodno rešenje ili ovo sadašnje rešenje, jer se na isplatu bolovanja trenutno u Srbiji čeka negde oko šest meseci. To je bilo i ranije, ali ranije je bilo ipak drugo vreme, bilo je vreme sankcija, velikih teškoća. Sada su donacije, ali očigledno, a govorili smo o tome više puta, retko donacije dolaze u kešu. Oni daju ono što je njima višak, što im nije toliko potrebno i navodno ispada da su oni veliki dobrotvori, da daju velike donacije i da nam mnogo čine.
Zato smatram i da brisanje člana 46. ne znači ništa, samo prilagođavanje novim metodama, odnosno Zakonu o radu, ali i smanjenje prava osiguranika. Član 50. ne znači da će osiguranici imati povoljniji položaj, već dolaze u jednu potpunu neizvesnost kada će ostvariti svoje pravo. Govorim o bolovanju. Brisanje stava 2. u 33. članu, a po kome je vršena naknada zarada za osiguranike čija je sprečenost za rad nastala zbog povrede na radu ili zbog profesionalnog oboljenja, dovodi ove osiguranike u veoma nezavidan položaj. To, da će ova lica biti obuhvaćena nekim drugim vidovima zaštite je totalna neizvesnost i nesigurnost. Znate, kada treba neko pravo da se ostvari preko republičkih organa, uvek je to mnogo sigurnije nego kada se transponuje na neke opštinske organe. Ovde nije definisano kako će se to regulisati. Kažem, radi se o licima koja dožive povredu na radu, ostanu bez posla pod tim uslovima ili zarade profesionalno oboljenje.
Zanimljiva je situacija i sa ostvarivanjem prava osiguranika na pogrebne troškove. Predlogom zakona dolazi, po meni, ipak do redukcije, jer se sada sve svodi na 50% prosečne zarade u Republici. Dosadašnja rešenja su bila od 50 do 70% na nivou opština; s tim što za one opštine koje su imale taj mali prosek ovo rešenje i nije tako loše. Za opštine gde su bile veće zarade ovo je lošije rešenje, bez obzira što i ovo možemo da prevedemo na one bruto principe i neto principe.
Ono što je važno, vezano za pogrebne troškove - treba reći da i u ovom predlogu zakona veliki broj lica nema pravo korišćenja pogrebnih troškova . Primera radi, ovo pravo nemaju zemljoradnici, koji se isključivo bave poljoprivredom, vlasnici samostalnih radnji, vlasnici preduzeća, lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost, sveštenici i verski službenici. Pravednije i humanije bi bilo da ovo pravo ostvaruju svi. Naravno, reći će se da nema dovoljno para, ali možda se moglo razmišljati i u drugom pravcu. Možda je trebalo brisati da pogrebni troškovi idu na teret Zavoda za zdravstveno osiguranje (Zavod za zdravstveno osiguranje je ipak zdravstvena organizacija ili institucija, kako god želite), a ovo pravo vezano za pogrebne troškove izmestiti na neku drugu ustanovu, na neku drugu instituciju.
Na kraju, sve u svemu, tačno je ono što je definisao predlagač, da ovo nije nikakav reformski zakon, ali je tačno i da ovi predlozi zakona, i jedan i drugi, znače redukciju prava osiguranika, što je slučaj i sa brojnim drugim zakonskim projektima koji su dolazili u ovu skupštinu.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić. SPS ima još pet prijavljenih govornika i ukupno 13 minuta na raspolaganju.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, kako reče predsedavajuća da ima još pet govornika, vrlo kratko ću se osvrnuti na usklađivanje ovih zakona. Naime, kaže, razlog donošenja je usklađivanje sa Zakonom o radu i sa novouspostavljenim bruto principom obračuna plata. Ako se sećate, poslanička grupa SPS je apsolutno bila protiv Zakona o radu, a imala je značajne primedbe kada je u pitanju bruto princip zarada, jer smo rekli da su sve naknade, kada je u pitanju preračun na bruto princip, nepovoljnije po one koji ih primaju, bilo otpremnine, bilo u slučaju prestanka rada i tehnološkog viška radnika, bilo kad su u pitanju naknade za vreme bolovanja.
Što se tiče Zakona o radu, jasno je da je to degradacija svih radničkih prava za koja su se oni borili u prethodnih desetinu godina. Praktično je to sondaža terena da strani kapitalista, kad dođe i uzme firmu ima sve završeno, da ne mora više brinuti ni o kome, pogotovu ne o radnicima.
Zaista smo mislili da je zdravstvena zaštita od posebnog društvenog interesa, ali videvši kako se Vlada ponaša kada je u pitanju, recimo, samo Ministarstvo zdravlja, da već sedam ili osam meseci nemamo ministra zdravlja (praktično, o toj izuzetno važnoj oblasti niko i ne brine), onda nije čudo, bilo gde da sretnete zdravstvenog radnika ili pacijenta da i jedni i drugi drvlje i kamenje bacaju i na ovu vladu i na principe koji sada vladaju u zdravstvu. Naime, i jedni i drugi su stravično nezadovoljni i praktično ne vidi se izlaz iz ovog ćorsokaka u koji je zapalo zdravstvo, a samim tim i pacijenti, odnosno oni kojima je potrebno.
Ako se uzme da je sada naknada za bolovanje 65%, a da je to ranije bilo (iako je to moj prijatelj Toma Bušetić objašnjavao, treba još jednom na to ukazati) 85% do dva meseca i 95% preko dva meseca, a matematički smo vrlo lako dokazali još prošli put da je 65%, kada je u pitanju bruto princip, još uvek vrlo nepovoljnije nego ranije 85 i 95%, kada je bio neto princip obračuna zarada, dakle, još jednom su oni koji zavise i koji su na bolovanju dovedeni u vrlo tešku situaciju. Zaista je krajnje vreme da se priđe donošenju jednog sveukupnog, sveobuhvatnog zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, da bi oni kojima je to neophodno bili zadovoljni.

Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, a posle njega narodni poslanik Stevan Gudurić.

Poštovano predsedništvo, uvaženi potpredsedniče Vlade, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ne bih ponavljao ono što su kolege poslanici iz oblasti zdravstva govorili o članu 1. Predloga dopune ovog zakona, jer zaista su stručno i razložno obrazložili sve primedbe na ovaj deo Predloga zakona. Znam da je predlagač u obrazloženju imao nameru da potvrdi da se ovi predlozi donose u cilju usklađivanja sa Zakonom o radu i zbog toga nailaze ove promene. Argumenti koje su kolege iznele samo potvrđuju činjenicu i tvrdnju da je Zakon o radu bio dosta loš i pokazuju da se u određenim segmentima negativno reflektuje.
Takođe, jedno od obrazloženja je bilo da će smanjenje dežurstava, odnosno smanjenje prekovremenog rada, u skladu sa Zakonom o radu, navodno pojeftiniti rad u zdravstvu. Mislim da će biti obrnuto, jer će skraćivanje dežurstava zdravstvenim radnicima, lekarima, nametnuti potrebu prijema novih ljudi, posebno u manjim sredinama. U velikim centrima, gradovima, gde ima dosta kadrova, neće se odraziti negativno, ali u manjim sredinama će i te kako povećati troškove za ovu oblast, jer nedostaju nam lekari, posebno specijalisti u tim manjim sredinama.
Kolega potpredsednik Skupštine Ljubiša Maravić je izneo drastične stvari koje stoje u oblasti zdravstva na Kosovu i Metohiji i sve ono što se priprema od strane šiptarske vlade na Kosovu. Tome je mnogo doprinela, čini mi se, i naša vlada i rukovodstvo naše zemlje kada je pozvalo Srbe da izađu na novembarske šiptarske izbore. Na taj način je naša vlada, naše rukovodstvo priznalo ustavne okvire Hansa Hekerupa i pored Rezolucije, Deklaracije, koja je jednoglasno doneta u ovoj skupštini, o proglašenju ništavim tih ustavnih okvira. Sada smo došli u mat poziciju. Formirana je vlada Kosova i otrže nam zdravstvo iz sistema Republike Srbije, a naša vlada ne reaguje na to, iako ima puno pravo i obavezu po Rezoluciji 1244.
Ukoliko se dogodi ovo što šiptarska vlada na Kosovu planira, a radi se na tome, onda računajte da će veliki broj ljudi sa Kosova i Metohije i nadalje napuštati taj prostor, jer znaju dobro kako su prolazili i kakve zdravstvene usluge su imali u vremenu kada je šiptarsko zdravstvo bilo na delu, pre stvaranja jedinstvene Republike Srbije. Slična situacija je i u oblasti prosvete, ali o tome ćemo kad budu na dnevnom redu zakoni o osnovnom i srednjem obrazovanju.
Preneo bih samo predstavniku Vlade, gospodinu potpredsedniku Koraću, jedan apel ljudi iz Koordinacionog centra, uvaženog dr specijaliste Novice Petrovića i gospodina Samardžića iz Koalicije "Povratak", da se učini sve da se zadrže zdravstvene institucije u severnoj Mitrovici, na centralnom Kosmetu, u Kosovskom Pomoravlju i u Štrpcu. Ukoliko se te institucije, ta mreža ne sačuva i ne sačuva u sistemu zdravstvenog sistema Srbije, onda će stanje biti još gore.

Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić, a posle njega narodni poslanik Dragan Todorović.

Gospođo Čomić, gospodine Maraviću, dame i gospodo narodni poslanici, juče i danas pričamo, u stvari, o posledicama "solunskog" glasa, zato što sve ovo što ovde pričamo je posledica Zakona o radu koji je donet glasom iz inostranstva. Isto tako, ovo liči, da pređemo malo na sport, kao kad u košarci namerno pod košem udariš loptu o tablu da ne prođe kroz obruč, a onda skočiš u napad i daš koš, pa pišeš i skok u napadu i koš.
Napisali ste neke izmene i dopune, a onda ćete do nove godine još jedanput napisati izmene i dopune, pa onda nov zakon. Onda će ispasti da smo mi doneli za vreme mandata jedno 500 zakona, a to je van svake pameti. Pišete neke izmene od tri člana, od kojih, u principu, vi dajete sami sebi poneki amandman ili, naterani amandmanima narodnih poslanika, pišete svoje amandmane kojima ispravljate ono svoje što niste dobro napisali.
Prema tome, iluzorno je pričati o dva zakona koji su od par tačaka, koji se samo usklađuju sa zakonom koji ova skupština u stvari nije donela, sem što se računa da ga je donela, jer do sada bar u praksi nije bilo, vi ste tu novinu uneli, da se može iz inostranstva glasati, pružiti ruka daleko i pritisnuti dugme. Prema tome, iluzija je pričati o nečemu što usklađujemo sa nečim što nije legalno doneto, sem ako je svrha da kada dajete izjave ispadne da smo doneli toliko zakona da ova skupština radi kao dragstor, a neće biti da je tako.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a posle njega narodni poslanik Dušan Cvetković. Nije prisutan, onda je poslednji prijavljeni narodni poslanik Joca Arsić.

Dame i gospodo, da budem kratak i jasan, Zakon o radu koji smo usvojili, tačnije koji ste vi usvojili ili niste usvojili pomoću nekih mađioničarskih trikova, ne valja, pa samim tim ne valja ni ovo usklađivanje zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti sa tim Zakonom o radu.
Dakle, kratko i jasno, zdravstvena zaštita kao jedan vrlo bitan društveni segment jeste bila najpre pod pritiskom iz inostranstva na našu zemlju, međutim, mi smo uspeli da očuvamo visok nivo zdravstvene zaštite uprkos sankcijama, ratovima, bombardovanju, uspeli smo da uspostavimo sve naše zdravstvene institucije koje su bile razrušene u toku bombardovanja. Nažalost, ne uspevamo da ih zaštitimo od vlasti DOS-a.
Kao jedan primer moram da isteknem da u Pirotu pre dolaska na vlast DOS-a nije bilo nijednog lekara na birou. Ne znam da li će tako ostati i ubuduće, međutim, situacija u zdravstvu je zaista pogoršana u odnosu na ono što smo imali ranije. Kao prilog tome mogu da istaknem mnoge ljude koji i dan-danas dolaze u kancelarije Socijalističke partije Srbije, pošto ne mogu da zadovolje svoje potrebe za citostaticima, za obezbeđivanjem lečenja ili nastavka lečenja na Vojno-medicinskoj akademiji, zbog toga što je Zavod za zdravstveno osiguranje onemogućio dalji nastavak lečenja na VMA. Pokušavaju da na neki način dođu do lekova koji su im potrebni, a koje danas u apotekama ne mogu da nabave.
Takođe u prilog zaštite svih onih poštenih zdravstvenih radnika, lekara koji su svoje umeće dali da očuvaju visok stepen zdravstvene zaštite naših građana u svim onim nepovoljnim okolnostima koje su postojale, moram da se založim da se zaista odvoji žito od kukolja i da kažem da je već jednom vreme, pošto sam prisustvovao sednici zdravstvenog odbora, na kojoj je bio i potpredsednik Vlade gospodin Žarko Korać, da imenujemo te koji su vršili zloupotrebe, dajte da im čujemo imena i prezimena, da vidimo koji su ti. Ako jesu, dajte kažite, ako imate imena i prezimena ovih koji su dopisivali dežurstvo, dajte da ih imenujemo. Nema potrebe da mešamo poštene zdravstvene radnike sa onima koji nisu pošteni.
Takođe, priča o korupciji u generalnom smislu ne stoji, već mora da se konkretizuje i ja se zalažem za to da zaista žito bude odvojeno od kukolja. Moram da istaknem da, u ime mladih ljudi koji su danas ili pri završetku medicinskih studija ili traže angažman, ne mogu da se složim sa uvođenjem prakse o dopunskom radu, neselektivno, u smislu onoga da na birou postoji određeni broj nezaposlenih lekara, zdravstvenih radnika, a da se onima koji rade omogućava da pored redovnog posla rade i dopunski rad, što mislim da ipak nije u redu.
Dakle, Zakon o radu ne valja i ove izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti nisu dobre, a o reformama možemo da govorimo tek onda kada budete obezbedili onaj nivo zdravstvene zaštite koji je postojao ranije, pa da tek kada dostignemo taj nivo zdravstvene zaštite idemo u reformu nabolje. Za sada od vaših reformi nema ništa.