Gospođo predsedavajuća, predsedništvo, poštovani poslanici, ovaj skoro dvodnevni dijalog o zakonu u principu završio bih zaista samo sa nekoliko opaski. Maksimalno širok krug ljudi je konsultovan prilikom donošenja ovog zakona. Toliko širok da možemo reći da su ovaj zakon zapravo pisali univerziteti i fakulteti.
Istovremeno, u procesu pripreme zakona obavljeni su razgovori sa skoro svim poslaničkim grupama i dogovoreno je da ćemo se držati nekih regula, prihvatili smo još u toj pretskupštinskoj fazi neke sugestije i time je Ministarstvo želelo da pokaže da nije ni za kakvu politizaciju kada se radi o Zakonu o univerzitetu.
Poslanici SPS su često pominjali Danila Ž. Markovića i vreme iz 1992. godine. Ne zbog Danila Ž. Markovića, za koga mislim da je bio gromada naše prosvetne istorije, ne samom svojom težinom, nego zbog vremena 1992. godine, a kako Danilo Ž. Marković nije ovde, o svom kolegi ne želim da razgovaram, pa ću se zadržati na 1992. godini.
Od kada je došao na vlast SPS od ove zemlje je napravljeno pusto, odnosno izolovano ostrvo. Ne interesuje me da li je za to kriva međunarodna zajednica ili politika vlasti, ali činjenica je da je ova zemlja bila izolovano ostrvo. U takvoj situaciji ova zemlja je morala da jede svoju supstancu da bi preživela. Samo zbog toga što je bruto nacionalni dohodak, JDP ove države pojeden dvotrećinski, ova zemlja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda. I to je dovoljan razlog da se promeni jedna vlast, što je i učinjeno. Zbog toga, pitam vas da li vi zaista mislite da mi imamo pravo da sa drugim normalnim svetom delimo vreme? Vi zaista mislite da smo mi po našem bruto nacionalnom dohotku, po stanju institucija u ovoj zemlji, u 2002. godini; a ja mislim da je i 1992. godina u koju mi idemo napred, zapravo iskorak ka budućnosti prema situaciji, prema momentu u kome mi sada živimo, zahvaljujući dejstvu vlasti koja je deset godina bila u ovoj zemlji.
To moram potpuno iskreno reći. Pojeli smo sopstvenu supstancu. Ovde je nešto rečeno, a što se tiče jedne rečenice koju sam upotrebio u uvodnom izlaganju, a to je delimična ili slaba retroaktivnost, nije bitno, ali ja ću pokušati sada da svima onima koji su ljuti protivnici člana 141. i dalje ukažem na pravne razloge zbog kojih ovo zapravo i nije retroaktivnost u formalno-pravnom smislu.
U materijalno-pravnom smislu ima elemenata retroaktivnosti. Predlagač nije imao nameru da revidira sve izbore, već je samo određenim telima dao pravo na inicijativu, ta tela su dekani i katedre fakulteta. Pri tome, nikakav 5. oktobar nije pominjan u zakonu, već su svi oni izbori koji su završeni po proceduri Zakona iz 1998. godine otvoreni za revidiranje.
Dakle, revidira se procedura koja je devastirala naučno- nastavna veća od njihove funkcije. Nikada u istoriji Beogradskog univerziteta, srpskih univerziteta, naučno-nastavnom veću nije bilo oduzeto pravo da odlučuje o izboru, sem u vreme Nedića. To je jedini period kada naučno-nastavno veće nije odlučivalo. Zbog toga smo došli u apsurdnu situaciju da jedan dekan, po Zakonu iz 1998. godine, samog sebe iz vanrednog profesora izabere u zvanje redovnog profesora.
Molim vas da me ne terate da govorim imena, ali je tačan podatak da je dekan jednog fakulteta u Srbiji sebe izabrao iz zvanja vanrednog u zvanje redovnog profesora. Zašto? To mu je diktirala i omogućavala procedura Zakona iz 1998. godine. To je razlog zašto mi želimo da otvorimo mogućnost da se preispitaju odluke donete po Zakonu iz 1998. godine.
Drugo, mogućnost revidiranja odluke ne postoji prvi put i nije potpuna novina uneta članom 141. Predloga zakona. Sve nezakonite i nepravilne odluke se mogu i šire revidirati. Bilo je slučajeva da je jedan član ovog parlamenta postavio pitanje revidiranja odluke drugog člana ovog parlamenta, a to je poznato i to je moguće činiti bez obzira na član 141.
Dakle, to je upravni postupak u okviru zakonske procedure i nije nikakva novina uneta ovim zakonom.
Najzad, ono što sam već rekao, odluka dejstvuje samo za budućnost, a ne za prošlost.
I najzad, što je najvažnije, a to je četvrti argument, uslovi pod kojima će se revidirati odluke, ako zakon bude usvojen, nisu nikakvi novi uslovi, to su uslovi koji su postojali u momentu donošenja odluke.
Gospodo moja, svaki pravnik sada zna o čemu govorim. Revidira se po uslovima koji su postojali u momentu kada je osoba konkurisala, nikavi novi ili dodatni uslovi se ne postavljaju čoveku i zbog toga formalne retroaktivnosti nema.
Naravno, mislim da postoje mnogi pomaci koje je napravio ovaj zakon i moja je dužnost samo da vas podsetim da je revitalizovan republički savet, da je osnovan studentski parlament, da su uvedeni trimestri, bodovni sistem, mogućnost trogodišnjeg studiranja i to su sve elementi, male kockice koje nas vode bolonjskom procesu. Ukoliko je ujedinjeni evropski prostor naša perspektiva, a mislim da jeste, onda su ovo koraci u pravom smeru. Hvala vam.