Dame i gospodo narodni poslanici,
članom 1. ovog zakona, brisanjem stava 4. iz člana 4. Zakona, predlagač zakona, Vlada Republike Srbije, upućuje nas na to da ovim specijalnim zakonom, Zakonom o javnim preduzećima, koji je nešto drugo u odnosu na Zakon o preduzećima, više ne želi da reguliše odnose u preduzeću za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od značaja za rad više jedinica lokalne samouprave.
Dakle, ne želi više Vlada Republike Srbije da jedno komunalno preduzeće, koje formiraju dve ili više jedinica lokalne samouprave, bude regulisano u ovom specijanom zakonu. Upućuje nas možda na neki drugi zakon, možda na Zakon o komunalnim delatnostima, ali ako već postoji zakon kojim se reguliše rad javnih preduzeća, onda u tom zakonu mora da bude predviđeno regulisanje rada svih javnih preduzeća, svih obilka organizovanja javnih preduzeća u zemlji.
Mi smo ostali pri tvrdnji da više opština, dve ili više, mogu da imaju interes da osnuju zajedničko javno preduzeće. Znate koliko su usitnjene opštine u Srbiji i znate da postoji tendencija daljeg usitnjavanja. Već imate pred sobom predlog jedne poslaničke grupe za konstituisanje nove opštine u Republici Srbiji.
Imate opština u kojima je broj birača 8.000, pa 12.000; jedna do druge. Samo u Šumadiji mogu da vam navedem primer - Batočina, Lapovo, Rača, naslanjaju se jedna na drugu i za pola sata automobilom stižete sa kraja na kraj tri opštine. Imaju, recimo, interesa da javno preduzeće "vodovod i kanalizacija" bude konstituisano tako da za sve tri opštine obavlja poslove.
Ne žele da imaju tri direktora, tri upravna odbora, tri nadzorna odbora, tri tehničke službe, marketinške, ovamo, onamo. Žele da to uproste, da građanima bude jeftinije i da preduzeće jednostavnije posluje, eventualno sa nekim isturenim odeljenjima, ali da jedna takva veća firma bude i bolje tehnički opremljena zato što će biti potrebno manje sredstava za ulaganje i neće morati da ima tri cisterne nego jednu koja će stizati svuda itd.
Do sada je u Zakonu prihvatana ta mogućnost i bila je potpuno regulisana. Nije bila dobro regulisana i tu se slažem. Naime, ako dve jedinice lokalne samouprave žele da osnuju javno preduzeće, pa ne mogu da se dogovore kako će izgledati osnivački akt, pa ne mogu da se dogovore ko će biti direktor, ne mogu da se dogovore o sastavu upravnog i nadzornog odbora, nemoj ni da osnivaju. Ko ne može da se dogovori nemoj ni da osniva preduzeće.
Do sada je u Zakonu postojala odredba da ako se do određenog roka ne dogovore intervenisaće Vlada Republike Srbije, koja će akte da donese u njihovo ime i to nije bilo dobro. To je uzurpiralo određena prava, izvorna prava lokalnih samouprava. Zašto obrisati celu mogućnost brisanjem jednog stava zakona?
(Dušica Anđelković: Izvini, šta ti je to na reveru?)
Objasniću vama pod oznakama K-1, K-2, K-3, K-4 i K-5 šta znači ovaj bedž, ali sada bih vas zamolio da me pustite da izlažem svoje mišljenje o Predlogu zakona. Dakle, zašto brisati tu mogućnost; ako nema tog preduzeća u Zakonu o javnim preduzećima, ostaje nejasno hoće li moći da bude osnovano, hoće li morati da se traži u odredbama nekog drugog zakona mogućnost da se osnuje ovakvo preduzeće.
Mogla je Vlada, uz malo napora, da odbaci amandman Srpske radikalne stranke, da napiše svoj kojim bi u stvari prihvatila cilj, ideju: da mogu dve opštine, tri, pet mogu da imaju zajedničko javno preduzeće i same će se odlučivati o tome kako će se upravljati tim preduzećem, ko će upravljati. Same će jedinice lokalnih samouprava o tome dogovoriti.
Znate da su se jedinice lokalnih samouprava, i kada su bile u opoziciji u odnosu na republičku vlast, vrlo lako dogovarale o tome kada je trebalo da neke zajedničke interese ostvaruju i što ne bi sada kada u većini slučajeva i u opštinama i u Republici jedna ista koalicija vrši vlast. Dakle, predlažem vam da ovaj amandman prihvatite, a bedž koji danas nose srpski radikali je podrška Veselinu Šljivančaninu da se ne predaje, da ne ide tamo da služi izdajnicima. Na njemu je da odluči, a mi mu kažemo - ne predaj se.
