DRUGO VANREDNO ZASEDANjE, 06.06.2002.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

06.06.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:40

OBRAĆANJA

Bratoljub Janačković

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Čoviću, pozdravljam vas, pretpostavljam da je svako od nas bar jednom u svom životu osetio potrebu, uočavajući probleme lokalne zajednice, da se obrati svom izabranom predstavniku, u ovom slučaju odborniku, ali i da se možda zapita ko je to i da li je dostupan i nama i građanima.
Možda ste vi jedan od onih građana iz nekog malo većeg grada koji kartu u gradskom autobusu moraju da plate skuplje, jer ne mogu da je kupe na kioscima gradskog prevoznika po nižoj ceni, pošto ta prodajna mesta rade tek od 7,00 ujutro do 20,00 sati uveče i ne rade kada je frekvencija saobraćaja možda i najgušća. Mala sitnica ili vešta provokacija za prikriveno povećanje cena. Ali, svejedno. Sigurno da je to posao za jednog dobrog odbornika.
Prethodni primer je stvaran, ali nije najbitniji; može da bude i izmišljen. U svakom slučaju, ovakvih i sličnih situacija u malim lokalnim zajednicama ima i njih treba efikasno rešavati.
Da li je predloženi proporcionalni sistem najbolje rešenje da se ostvari najneposredniji kontakt sa građanima, videćemo. Elem, Nova demokratija se odavno bavi pitanjima lokalne samouprave i načinima kojima se može ostvariti najefikasniji izborni model, a sve u korist njegovog veličanstva - građanina. Pred nama je jedna knjižica, spisak dokumenata koji se upravo tiču lokalne samouprave i modela izbornih zakona. Mi iz Nove demokratije imamo zadovoljstvo da danas kažemo da Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je u februaru mesecu usvojen, upravo daje za pravo Novoj demokratiji i rešenja koja smo tada predložili, uveliko se poklapaju sa rešenjima Vlade i vladajuće većine.
Nova demokratija je danas predložila par amandmana, svesna rizika da oni nemaju pravno utemeljenje u doslednom poštovanju proporcionalnog izbornog sistema. Rizikovala je da možda ispadne i pomalo politički naivna, ali smo svesno ušli u jednu malu pozitivnu provokaciju, pokušavajući da damo doprinos kako bismo u periodu pred nama ovaj proporcionalni sistem, koji ćemo danas ili u utorak usvojiti, dodatno dogradili da bi bio efikasniji, bolji i dostupniji njegovom veličanstvu - građaninu. Suština naših amandmana je u sledećem: oni ne menjaju princip proporcionalne raspodele mandata; u jedinstvenoj izbornoj jedinici - opštini određuju se delovi izborne jedinice manje zajednice i za te delove iskazuju se rezultati za svaku izbornu listu.
Takva lista sačinjena je tako da pored svakog imena kandidata obavezno stoji i deo opštine, tj. teritorije, koju bi kandidat trebalo da predstavlja. Onaj kandidat na listi, u čijem delu opštine je lista pobedila, i ako je lista prešla cenzus, automatski dobija mandat, bez obzira na redosled na listi koju je predlagač predložio.
To je suština naše ideje. Ovim bi se u načelu afirmisao značaj političkog rada kandidata, u ovom slučaju odbornika, za rad u manjim zajednicama, u neposrednom kontaktu sa građanima.
Poštovani, poznate su nam sve prednosti i mane proporcionalnog i većinskog izbornog sistema, kao i mešovitog dela izbora. Ideja Nove demokratije o korekciji i načinu iskazivanja rezultata i vezivanja kandidature na listi za načelno političko predstavljanje dela opština od strane političara tj. pojedinca, čak kada je i na kolektivnoj listi, izraz je naše načelne potrebe da narodno predstavništvo treba da bude dostupno, neposredno i prepoznatljivo građanima.
Ima nečeg važnog u potrebi građana malih zajednica da znaju i ocenjuju svog predstavnika, bar u lokalnoj zajednici, odnosno na nivou lokalne vlasti. Otuda i naša potreba da samo naznačimo pravce i dileme ka kojima se kreću razmišljanja u Novoj demokratiji o daljoj eventualnoj budućnosti dogradnje proporcionalnog izbornog sistema.
Nesporno je da je potrebno voditi računa o interesu i identitetu manjih zajednica, očuvanju individualnog identiteta kandidata i potrebi da se kao političari iskazujemo i dokazujemo u manjim lokalnim zajednicama. To je naporno, teško, ali i odgovorno. Kada ima rezultata ima i motiva.
I, sasvim na kraju - poslanici Nove demokratije ne osporavaju predloženi model proporcionalnog izbornog sistema i neće ni u kom slučaju osporavati postignuti konsenzus u vladajućoj skupštinskoj većini i Vladi Srbije.
Poslanici Nove demokratije će svakako podržati ovaj model izbornog zakona, a amandmanima smo hteli samo da učinimo jednu malu provokaciju upućenu parlamentu i Vladi, kako bi eventualno, u periodu koji je pred nama, uspeli da proporcionalni izborni sistem dovedemo do tog nivoa da zadovoljava interese svih relevantnih političkih snaga tj. partija koje žive i deluju na lokalnoj teritoriji, ali da u isto vreme odborničkog kandidata i odbornika koji bude bio izabran vežemo za konkretnu sredinu, za konkretno mesto, za konkretni problem i da njegov politički uspeh i uspeh njegove partije zavisi od nivoa i kvaliteta rešavanja tih problema.
Dakle, poslanici Nove demokratije će podržati predloženi zakon. Zahvaljujem.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku.
Reč ima narodni poslanik Dušan Golubović.

Dušan Golubović

Dame i gospodo narodni poslanici, stavljanje Predloga zakona o lokalnim izborima u skupštinsku proceduru je logična posledica donošenja Zakona o lokalnoj samoupravi koji je ova skupština usvojila negde polovinom februara ove godine.
Dve ključne odredbe Predloga ovog zakona su: prva, da se izbor odbornika vrši po proporcionalnom sistemu, u opštini kao jedinstvenoj izbornoj jedinici; druga, da se gradonačelnik, odnosno predsednik opštine bira na neposrednim izborima, tačnije, kako je predviđeno ovim zakonom, jednokružnim većinskim sistemom.
Moram napomenuti da je DSS podnela amandman, ali o tom potom, kada dođe to na red.
Moram istaći da se DSS, kao velika i ozbiljna stranka, zalaže za proporcionalni sistem na lokalu, ali je nama pre svega prioritet raspisivanje i republičkih i saveznih izbora, naravno, vezano sa Ustavnom poveljom, kada se bude uradila, da bi se zaustavilo ovo konfuzno stanje u zemlji.
Ali, vratiću se na lokal, jer je to tačka dnevnog reda. Dosadašnji lokalni izborni sistem je pokazao mnoge nedostatke, od kojih je svakako jedan od najvećih da su odbornici tokom svog mandata mogli iz određenih razloga, a najčešće je to bilo iz lične koristi, bez ikakvih sankcija da zastupaju interese drugih stranaka, programski dijametralno različitih od svoje stranke. U krajnjem slučaju, širom opština po Srbiji mi imamo takve primere.
Usvajanjem Predloga ovog zakona, stranke raspolažu mandatima svojih odbornika. Znači, samo stranka, ukoliko to proceni, može svog odbornika da zameni i postavi drugoga sa njene liste; to je jedna od ključnih prednosti proporcionalnog u odnosu na većinski sistem.
Takođe, DSS smatra da je dobro što je članom 40, stav 4, regulisano da u raspodeli mandata učestvuju izborne liste koje su dobile najmanje 3% glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali.
Mislim da je ovaj procenat krajnje korektan, pre svega prema manjim strankama, i da im daje realne šanse da uđu u gradske, odnosno opštinske parlamente. Naravno da ovde postoji mogućnost izbornih koalicija, pre svega kod manjih stranaka, da bi ove stranke prošle ovaj cenzus.
Što se tiče DSS, tu je sve kristalno jasno. Nama lično ne bi smetalo da ovaj cenzus bude i 5% (a koliko znam, ima prilično amandmana da on bude 5%, pa i veći) jer smo apsolutno ubeđeni da ćemo osvojiti mnogo veći procenat glasova birača, nego što bude usvojeno kao minimum prohodnosti ovim zakonom.
U postupku raspodele mandata primenjen je određeni sistem; on je detaljno objašnjen u članu 41, da ga ne bih ponavljao. Inače, ovo je jedan matematički model koji se već primenjivao na izborima u Srbiji i on se pokazao kao najpravičniji pri raspodeli mandata, a i podela osvojenih mandata - na jednu trećinu po redosledu na listi, dok dve trećine raspodeljuje podnosilac liste, znači stranka - u potpunosti odgovara stavovima DSS.
DSS se u suštini slaže sa predloženim Zakonom o lokalnim izborima, ali smo podneli pet amandmana, i to je moj kolega malopre i pominjao, kako bi ga u određenim segmentima popravili. Ovo se pre svega odnosi na izbor i opoziv gradonačelnika ili predsednika opštine.
Naime, po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi gradonačelnik, odnosno predsednik opštine je izvršna vlast; znači, jedina izvršna vlast, nema više izvršnog odbora. Samim tim, ima velika ovlašćenja, ali i velike obaveze. Zbog toga bi se usvajanjem ovih amandmana stvorio jedan bolji sistem kontrole njihove vlasti, pa i njihove smenjivosti.
Mislim da su amandmani krajnje korektni, pa pozivam predstavnike Vlade (mislim da je ovde samo jedan prisutan), da dobro razmisle i da ih usvoje. Uostalom, moram napomenuti da je Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio naša četiri ključna amandmana. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Golub Rajić.

Golub Rajić

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije, na vanrednom zasedanju i po hitnom postupku, nalazi se Predlog zakona o lokalnim izborima, a potrebno ga je doneti zbog toga što je donošenjem Zakona o lokalnoj samoupravi, februara meseca, predviđeno da se način izbora odbornika skupštine jedinice lokalne samouprave, kao i predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, uređuje posebnim zakonom.
U osnovnim odredbama ovog zakona, i to u njegovim članovima od 1. do 10, utvrđena su osnovna načela za izbor odbornika, odnosno predsednika i gradonačelnika, pri čemu se izbor vrši proporcionalnim sistemom u opštini kao jednoj izbornoj jedinici, što je i najbitnija razlika u odnosu na dosadašnje lokalne izbore.
Činjenica je da će ovaj izborni sistem nekim političkim partijama odgovarati a nekima ne, zavisno od sredine do sredine. Ali, mi socijalisti, sprovodeći desetak godina većinski sistem, mislimo da je on ipak bio bolji na lokalnom nivou, jer su građani znali u startu za koga se opredeljuju, dajući svoj glas uglednim, poštenim i vrednim domaćinima, radnicima i poljoprivrednicima.
Primenom proporcionalnog izbornog sistema na lokalnom nivou najveći broj odbornika u skupštinama biće rukovodstva lokalnih političkih partija i koalicija, što neće biti dobro, jer je pitanje koliko će oni biti pravi predstavnici birača, pre svega manjih sredina, mesnih zajednica i sela, i zalagati se za rešavanje njihovih lokalnih problema, pre svega puteva, vodovoda i drugog.
Možda bi bilo bolje da opština ne bude jedna izborna jedinica već dve i to - grad i selo, gde bi se uspostavila ravnoteža zastupljenosti u opštinskim skupštinama, ili da se uvede kombinovani sistem da bi se jedna polovina odbornika birala proporcionalno a druga većinski. Ali, DOS ne razmišlja puno o tome. Cilj je da se što duže i po svaku cenu ostane na vlasti, pa, da podsetim, i uvođenjem prinudne uprave u skoro svim socijalističkim opštinama, gde je poništena volja građana iskazana na izborima.
Donošenje ovog zakona je korak do novih lokalnih izbora, gde će se prvo odmeriti snage u opštinama, pošto DOS već dugo ne funkcioniše, pa onda na nivou Republike.
U odredbama o izboru odbornika u članovima predloženog zakona od 11. do 52. sadržana su osnovna rešenja za izbor odbornika putem izbornih lista, gde stranke, koalicije, grupe građana svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za jednog kandidata, ili najmanje 200 birača po izbornoj listi; smatram da je to malo i da bi to trebalo povećati ili bar da bude - po 30 birača za svakog predloženog kandidata na listi.
Takođe, posebnu pažnju zaslužuje i način dodele mandata izbornim listama, gde je predviđeno da svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova, pod uslovom da su dobile najmanje 3% ukupnog broja glasova birača koji su glasali. Ovaj procenat, tzv. cenzus, treba povećati bar na 5%, a pogotovo za koalicije gde mora biti još veći.
Pitanje je koliko je dobro da se jedna trećina na izbornoj listi dobijenih mandata dodeljuje kandidatima po njihovom redosledu, dok dve trećine dobijenih mandata raspodeljuje podnosilac izborne liste. Predviđanje kaznenih odredaba za prikupljanje potpisa na radnim mestima, kao i svaki vid vršenja pritiska na građane da svojim potpisom podrže izbornu listu je u redu, ali da li će se to primenjivati i da li su kazne dobro i zakonski uređene.
U odredbama zakona, članovima 54. do 63, koji regulišu izbor i opoziv predsednika opštine, sadržan je princip primene odredaba Zakona o izboru odbornika, s tim da predlog kandidata za predsednika bude potkrepljen potpisima najmanje 3% birača opštine, što je takođe malo i treba povećati bar na 5%, pogotovo u većim gradovima, zato što za opoziv treba najmanje 10% birača u opštini, Jer, desiće se da od većeg broja kandidata predsednici budu izabrani sa malim brojem glasova, a teško se mogu smeniti, jer za opoziv treba mnogo više potpisa.
Ovde, takođe, izborna komisija treba da utvrđuje redosled na listi kandidata za predsednika opštine po redosledu prijema predloga, a ne po azbučnom redu, jer niko ne treba da bude favorizovan zbog nečega što mu pripada od rođenja, već zbog angažovanja oko prikupljanja dokumenata za predizbornu kampanju i podrške građana. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milutin Prodanović, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Miomir Ilić iz poslaničke grupe SPS.

Milutin Prodanović

Dame i gospodo narodni izabranici, žao mi je što ovde nema gospodina Čovića, potpredsednika Vlade, da čuje primedbe u načelu i da ih prenese gospodi koja su podnela ovaj predlog zakona.
Naime, u trećoj glavi - izbor predsednika opštine - u članu 59. Vlada se odlučila da sistem koji će biti primenjen za izbor predsednika opštine bude većinski, ali faktički jednokružni većinski sistem. To je ono za šta se nismo zalagali i može doći do toga da bude problematičan sa aspekta legitimiteta izbora predsednika opštine.
Naime, daću vam jedan primer. Ako na izborima za predsednika u jednoj opštini učestvuje pet kandidata, a na izbore izađe 60% birača upisanih u birački spisak i pri tome bude 10.000 važećih glasova, a prvi kandidat dobije, recimo, 2.050 glasova, drugi 2.020 glasova, treći 1.990 glasova, četvrti 1.980 glasova i peti 1.960 glasova, vidi se da je prvi kandidat dobio 20,5% od ukupnog broja važećih glasova. Ako se držimo pretpostavke da je na izbore izašlo 60% od upisanog broja birača, a da je jedan mali procenat glasova izašlih birača nevažeći, jasno je na ovom primeru da prvi kandidat nije dobio podršku zavidnog broja birača opštine, ali je uspeo da pobedi na ovakvim izborima.
Neću dužiti. Ovu manjkavost člana 59. uvideo je Odbor za pravosuđe i upravu i on je prihvatio amandman na član 59. koji je dala DSS. Apelujem da ovaj zakon izglasamo zajednički, s tim što će ova skupština prihvatiti ovakav izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Miloš Nešović, preostalo vreme poslaničke grupe je 23 minuta, a sledeća je prijavljena Neda Arnerić.

Miloš Nešović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, posle izlaganja izvestioca, potpredsednika Vlade gospodina Čovića, mogu da izrazim svoje zadovoljstvo kada sam čuo da se ovaj zakon o lokalnim izborima odnosi na celu Republiku Srbiju, a ne samo na Preševo, Bujanovac i Medveđu.
Predlog zakona o lokalnim izborima uvršten je u dnevni red ove sednice da se rešava po hitnom postupku. Uveren sam i očekujem da će se po hitnom postupku i raspisati izbori na svim nivoima u Republici Srbiji. To treba da bude ključni razlog za donošenje ovog zakona, a ne kako je rečeno u obrazloženju - da je veliki protok vremena od donošenja zakona o lokalnoj samoupravi i da treba doneti zakon o izborima u lokalnim jedinicama i ostvariti jednu celinu.
Time hoću da kažem da ćemo ovaj zakon, posle rasprave, sa amandmanima koji će ga popraviti, verovatno usvojiti. Aktuelna vlast bi zaista trebalo da raspiše izbore na svim nivoima jer to traže sve opozicione stranke, a to takođe traže i pojedine stranke iz koalicije DOS-a.
Mislim da je to mnogo celishodnije rešenje, da ne bude iznuđenih odluka u izborima koje su neizbežne ukoliko se vlast ogluši o sve brojnije zahteve građana, opozicionih partija, pa i stranaka koje su na vlasti, da izađe na izbore i zaustavi propadanje zemlje; uostalom, to su i predizborna obećanja koalicije DOS-a.
Što se tiče konkretno zakona, po meni, najveće su novine uvođenje proporcionalnog sistema, izbor predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, kaznene odredbe. Hteo bih nešto da govorim i o ovom predlogu za procenat kandidata onog pola kojeg ima manje na listi, a tu se verovatno misli na ženski pol.
Prvo da kažem šta mislim o proporcionalnom sistemu. Mislim da većinski sistem omogućava jedan bliži kontakt birača i kandidata, neposredniji kontakt, i da stavlja kandidata, a sutra odbornika ili poslanika, u jednu sasvim drugačiju poziciju u odnosu na to kada se kandidat nalazi na proporcionalnoj listi.
Smatram da je trebalo predvideti kombinovani sistem i deo odbornika da se bira na proporcionalnoj listi, a za deo da to bude većinska lista.
Sada bih rekao nekoliko reči o procentima kandidata ženskog pola na listi. Mi smo svi svedoci i imamo mnogo raznih statistika da su žene odgovornije kada su u pitanju deca, kada je u pitanju brak, porodica, kada se nalaze u saobraćaju za volanom i kada se nalaze na radnom mestu.
Uostalom, 60-tih godina (verovatno su mnogi od vas to čitali) na jednom kongresu biologa u Londonu zaključeno je da su žene biološki jače, otpornije i poruka je da ruka koja ljulja kolevku, treba da vodi i svet.
Kada su u pitanju žene, uvek bih bio pristalica da ih se nađe što više na listi. Međutim, postoji veliki problem u nekim sredinama, pa vas pitam kako ćemo u Tutinu, u Sjenici, u Novom Pazaru obezbediti žene?
Prema tome, mislim da ovde treba, kao što je i profesor Simonović govorio, naći rešenje da stranke učine maksimalno da se nađe što veći broj kandidata ženskog pola na listama.
Kada je u pitanju cenzus od 3%, mislim da je vrlo mali, treba ga povećati; na taj način bismo omogućili da nam lokalne samouprave imaju odbornike iz manje stranaka kako bi mogli bolje da funkcionišemo.
U Kraljevu, gde ja živim i gde sam rođen, pošto imamo odbornike iz 18 stranaka, mi smo u situaciji da se već treći ili četvrti put za ove nepune dve godine pokreće inicijativa za smenu predsednika opštine. Grad, odnosno opština ne radi ništa drugo nego jednostavno se vode razgovori, ubeđivanja, dogovori ko će za koga da glasa.
Prema tome, manje se misli o problemima privrede, nezaposlenosti, o socijalnim problemima, a više se misli na koji način i koja stranka treba da pobedi.
I na kraju, ne znam da li je to slučajno što je predsednik opštine u Kraljevu član DSS-a, pa zbog toga ostatak DOS-a pokušava da ga razreši. Hvala vam lepo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodna poslanica Neda Arnerić iz poslaničke grupe DOS, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Joca Arsić, poslanička grupa SPS.