Dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu zakon o davanju kontragarancije za otplatu obaveza po zaduženju za Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" i ŽTP "Beograd". Govoriću o kreditu za "Elektroprivredu", da se posle ne bih javljao, jer su ova zaduženja predviđena na isti način i zakon je isti u svim članovima.
Bilo je ovde različitih mišljenja. Poslanici SPS-a su protiv zaduženja i kredita, dok ministar Đelić to drugačije objašnjava. Naš stav je da svetske banke oslobode naša sredstva. Na objektima elektroprivrede i železnice najviše je načinjena šteta prilikom bombardovanja. Zašto nam se ne nadoknadi šteta na tim objektima, a onda da vidimo koliki bi trebalo da uzmemo kredit.
Zakon je vrlo kratak i ima samo pet članova, koji su za Srbiju finansijski teški 100 miliona evra. Pošto se stalno bavite anketama, zašto niste sproveli jednu anketu među građanima Srbije da li su za zaduženje ili ne. Ne treba tu mnogo objašnjavati. Pošto je zakon kratak, pokušaću da ga pročitam, da ga citiram i onda će svakom biti jasno o čemu se radi: "Republika Srbija preuzima obavezu da, kao kontragarant, izmiri obaveze Savezne Republike Jugoslavije, kao garanta po zajmu Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", kao zajmoprimca, kod Evropske banke za obnovu i razvoj, za projekat hitne rekonstrukcije energetskog sektora u visini 100 miliona evra", i to sve u roku od 10 godina.
Ima mnogo pitanja i verovatno je trebalo to dobro sagledati i dati odgovor na mnoga pitanja, da li se baš moralo ili nije moralo ići sa zaduženjem. Da ovo nije zadatak da zadužimo "Elektroprivredu", a onda je prodamo ili je damo za dugove? Da li ovim zaduženjem opet želimo da otpišemo dugovanja građanima, ono što im je obećano? Da li ima obaveze i Crna Gora da donese kontragarancije, pošto se radi o obavezama Republike Jugoslavije? Dokle ćemo se zaduživati? Samo loš domaćin se zadužuje.
Zbog toga je stav nas socijalista da se ne prihvati zaduženje, da se koriste unutrašnje mogućnosti iz naplate zaostalih dugovanja, zatim iz budžeta, od mnogo uvedenih poreza na sve osim vazduha. Zašto nam ne vrate naše pare, nego nas i dalje kamatiraju i zadužuju? Gde su donacije? Samo nabrajam pitanja koja mogu da se postave u kontekstu ovih zaduženja.
Verovatno ima i drugih pitanja. Pošto trenutno dolazim iz opštine Merošina, zamolili su me građani tj. poljoprivrednici da zamolim šefa poslaničkog kluba Čedu Jovanovića i ministra Đelića da obaveste ministra poljoprivrede Veselinova da ode, prošeta se do Merošine i objasni proizvođačima višnje zašto je višnja 15 dinara u ovoj godini, a prošle godine je bila 24 dinara. Koji su to troškovi proizvodnje? Zašto nema tu kredita i zašto Vlada tu ne pomogne, jer će se mnogi poljoprivrednici najverovatnije odlučiti da ne beru. Molim vas da to prenesete ministru poljoprivrede, kada se bude vratio iz lova ili krivolova, pošto najverovatnije nije tu.

Ovim je završena rasprava po redosledu prijavljenih govornika i pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo po članu 89. Poslovnika Skupštine? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres i otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što se zaključi pretres u pojedinostima da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč?

Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije gospodin Božidar Đelić.

Hvala. Želeo bih samo da dam nekoliko elemenata na nekoliko pitanja koja su postavljena za vreme rasprave. Prvo, što se tiče striktno ove tačke dnevnog reda, želeo bih samo da kažem da će ovo naravno imati jedan pozitivan efekat na našu privredu. Najpovoljniji efekat ovog zajma za ŽTP će se odraziti na MIN "Niš" i MIN "Svrljig" koji će raditi svuda gde oni imaju proizvodne kapacitete. Oni će, a to je veoma jasno naznačeno u samom zajmu, najmanje 40% vrednosti radova  uraditi. To možemo reći kroz ovaj zajam, kroz ovaj svež novac. Tri godine obimnog posla za jedno od naših najvažnijih preduzeća u jednom najvažnijem gradu.

Istovremeno 20. juna ove godine, a to je nešto što nisam napomenuo u uvodnoj reči, postoji jedan drugi kredit Evropske investicione banke koji iznosi 70 miliona eura, a koji je uslovljen izglasavanjem ove kontragarancije. Znači, bila bi priča da li je to dovoljno ili nije dovoljno. Naravno, ni dodatnih 70 miliona eura koji se sada nalaze u proceduri u Saveznoj skupštini neće biti dovoljno da reše sve probleme ŽTP-a.

Međutim, ovaj drugi, a to je podela rada, ako hoćete, između te dve institucije, fokusiran je na pruge, konstrukciju koloseka i signalno - sigurnosna postrojenja iz sistema telekomunikacija. Ovaj drugi zajam počeće, a dobićete kroz koju nedelju ako ne i kroz koji mesec, isto kontragaranciju za taj zajam, da se primenjuje, i tu je razlika između Evropske investicione banke i Evropske banke za razvoj.

Garancija koja bude izglasana u Saveznoj skupštini će biti dovoljna da počne izvršenje tog zajma. U tom zajmu će se obnoviti sledeće pruge: Niš-Dimitrovgrad, Čortanovci-Petrovaradin, Kusadak-Velika Plana, kao i Resnik-Valjevo. Ako pogledamo one propratne radove o kojima sam pričao, tu je ceo niz naših građevinskih preduzeća: "Standard", "Planum", "Energoprojekt", kao i preduzeća koja rade na gornjem stroju, a tu je naše najveće i jedino preduzeće u tom domenu "Zgob" Novi Sad. Znači, i fabrika signalnih uređaja EI "Efesum", "Sigma" Subotica i mnoge manje fabrike i radnje koje će raditi sa tim velikim preduzećima.

To je dodatna injekcija i, naravno, nije slučajno što zemlje koje su u rekonstrukciji kao i naša zemlja prvo traže sredstva za obnovu infrastrukture, jer infrastruktura, železnica, energetika, putevi i mnogo šta drugo ima lančani efekat na ostatak ekonomije, a to ponovo pokreće taj točak.

Još nekoliko napomena. Što se tiče jedne primedbe, pošto je jedan poslanik uspeo (i čestitam mu) dosta brzo da pročita i sam ugovor, uistinu postoji odredba prema kojoj sada novi poverioci žele da vide šta se dešava sa novim zaduženjima. To je dobro. Samim tim to je dodatni mehanizam da izbegnemo ponovno preterano zaduživanje javnog preduzeća ŽTP "Beograd", pošto će se uz njega tražiti i suverena garancija naše države. To vidim kao veoma pozitivnu stvar.

Najzad, a to sad malo izlazi iz striktnog okvira ove rasprave, bilo je puno pitanja oko toga da li ide kreditiranje naše privrede. Naravno da ide. Ista institucija, Evropska banka za razvoj i obnovu, na naše insistiranje je napravila jedan specifičan program kreditiranja za obrtna sredstva. Nekoliko preduzeća, "Tigar" u Pirotu ili pak "Hemofarm", već su dobila višemilionska sredstva za te namene.

Uz to, ta ista institucija uz pomoć raznih drugih institucija, formirala je aprila prošle godine tzv. Majkro fajnens banku (Micro finance bank) koja finansira preduzetnike. Naravno, kamate bi mogle da budu niže, ali one odražavaju ono što ćete smanjiti, a to su sporedne finansijske transakcije, kao i provizije; isto tako, rizik poslovanja kod nas. Vidimo da je više od 20.000 preduzetnika dobilo na taj način kredit.

To je samo početak, sa vraćanjem štednje u naše banke, milijardu i 600 nemačkih maraka; dolazak novih banaka na naše tržište; uz smanjenje inflacije, a evo sada na 9,6% na godišnjem nivou; uz smanjenje poreza na finansijske transakcije, ukoliko to usvojite na sledećoj sednici, (a to je tačka 3, mislim dnevnog reda), kao i ukidanje provizije ZOP-a, imaćemo značajno jeftinije cene kapitala u našoj zemlji. Što se tiče naše privrede, ona će dobiti značajan avans.

Zadnja stvar koju želim da napomenem je ono što je predviđeno u rebalansu budžeta; to je formiranje jednog garantnog fonda za finansiranje naših preduzetnika u koje se ubrajaju i seljaci, a koji danas ne mogu da dođu do kredita, jer nemaju mogućnosti da ispune uslove za hipoteku, pošto nemaju nekretninu ili ako imaju, ona nije uknjižena, a to je naše nasledstvo. Zbog toga, da bi pomogli tržištu da omogućimo i tim preduzetnicima da dođu do kredita, Vlada Republike Srbije će vam predložiti formiranje jednog fonda od otprilike 600 miliona dinara u rebalansu budžeta da bi podstakli davanje kredita i u tom domenu.

Da zaključim, nadam se da ćete glasati u danu glasanja za ovu kontragaranciju. To je stvarno jedan veoma važan element pokretanja, ne samo naše železnice, nego i naše privrede u celini. Hvala.

Zahvaljujem ministru finansija, gospodinu Božidaru Đeliću.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini i biće blagovremeno obaveštena o tome.
Sada određujem pauzu i rad nastavljamo sutra. Znači, sledeća tačka dnevnog reda sutra u 10,00 časova. Prijatno.