Hvala. Reč ima ministar finansija, gospodin Božidar Đelić. Izvolite.

U ovom izlaganju je bilo puno stvari koje su bile mnogo šire od same tačke dnevnog reda. Ipak, neke stvari su se ticale kredita. Prvo, što se tiče pristizanja donacija. U momentu rebalansa budžeta vi ćete imati jedan deo tog teksta, a tiče se onih donacija koje su došle u našu zemlju od početka godine; gospodin Pitić će u tom momentu doći da vam izloži gde je otišao novac. On je to već jedanput uradio ovde u vreme diskusije budžeta za 2002. godinu.
Veliki broj donacija 2000/2001. išao je gde smo imali, rekao bih, vatru u kući, a to je ponovo energetika - za ono što je bilo urgentno u vidu uvoza električne energije. Nismo bili u stanju da proizvedemo dovoljno. Isto tako, bilo je tu za lekove, a bogami i za poljoprivredu, a to poljoprivrednici dobro znaju, donacije Italije i Japana su išle u veštačko đubrivo i za regresiranje cene dizela prošle godine.
Što se tiče same poljoprivrede, u toku su pregovori da jedan deo od onih 540 miliona veoma povoljnih dolara, koje sam pomenuo malopre, budu usmereni baš u poljoprivredu. Mislim da je to u redu. Vlada Republike Srbije u ovom momentu razrađuje sa resornim ministarstvom odgovarajući program. Mislim da poljoprivreda, koja danas predstavlja 28% našeg društveno-nacionalnog proizvoda, zavređuje našu pažnju.
Ne samo kroz jedan kredit u zadnjih 16 meseci, to je ono što smo čuli malopre, neto prvi put od Drugog svetskog rata sada se isplaćuje avansno premija za šećernu repu; dve trećine, a ostatak će biti u novembru mesecu. Prvi put od Drugog svetskog rata, druge godine zaredom, naši seljaci znaju kolika će biti cena otkupa pšenice. Prošle godine ona je bila otkupljena na vreme, u realnom novcu, bez devalvacija i bez inflacije. Tako će biti i ove godine.
Ko je bio na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu pre koju nedelju, video je ambijent, poslove koji se sklapaju i kombajne koji se kupuju; očigledno je golim okom da ide bolje. Da ne govorimo o tome da je ova vlada ukinula porez na promet na sve što ulazi u proizvodnju poljoprivrede, od onoga što treba da zaštiti biljke od štetočina, preko stočne hrane, pa sve do ukidanja poreza na promet koji ste izglasali za svežu hranu, voće, povrće, meso, ribu i jaja. To je dovelo do značajnog skoka proizvodnje ove godine i pada cena. To je samo početak i očekujemo dalji pad cena mesa ove godine.
Ako na to nadovežemo ovo što će sada doći, sveža sredstva za poljoprivredu, a neki krediti su već krenuli preko Agrobanke, preko mnogih drugih banaka, formira se novi fond o kome ću malo više govoriti u momentu rebalansa budžeta za naše seljake, možemo da kažemo da je poljoprivreda bila jedan od naših prioriteta. Uistinu, bolji klimatski uslovi su doprineli veoma jakom rastu prošle godine. Ove godine oni nisu ništa bolji, a ipak proizvodnja ide mnogo, mnogo bolje. Ova vlast je mnogo više uradila poslednjih 16 meseci za poljoprivredu, nego bilo šta što je urađeno za zadnjih 10 godina, to seljaci dobro znaju.
Sada, što se tiče penzionera. Naravno, to nije danas tema. Sigurno je da je za njih mnogo bolje da danas, kao što je bilo u ponedeljak, početak isplate penzije više nije nekakva vest. Penzije dolaze na vreme i mogu da računaju na nešto što je izvesno i što je realno poraslo.
Što se tiče toga, gde ćemo biti 2006. godine, hajde da se vidimo u Jagodini. Prijatno.

Zahvaljujem. Izvolite. Po kom osnovu se javljate? Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SSJ, narodni poslanik Borislav Pelević. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, slušajući gospodina ministra Đelića, reklo bi se da su seljaci i penzioneri danas veoma srećni. Realnost je sasvim drugačija. Gospodine ministre, smanjili ste penzionerima penzije za 12,4%, iste nedelje kada su povećane plate narodnim poslanicima. To je vaš doprinos penzionerima Srbije. Svaka čast. Oni to podržavaju. (Žagor.)
Drugo, rekli ste da poljoprivredni proizvođači imaju zagarantovane cene otkupa njihovih proizvoda. Obećali ste njima, a samo ću pomenuti suncokret, cenu od 15,75, to je obećana cena od strane ministarstva, i saveznog i republičkog. Onda ste im isplatili 12,00 dinara i to u tri rate. To je vaš doprinos poljoprivrednoj proizvodnji.
Dalje, imam za vas samo dva pitanja. Niko nikada ovom narodu nije podneo račun, kao što podnosi preduzeće ili firma ili bilo koja ustanova, koliko je to para dobijeno od donacija i na šta su te pare potrošene. Navedite vi meni, gospodine ministre Đeliću, jedno preduzeće u Srbiji koje je stalo na svoje ekonomske noge zbog donacija i od donacija; navedite mi samo jedan sloj građana Srbije koji bolje žive zbog donacija. A da ne govorimo o ostalima. Pomenuću samo zdravstvo. Idite molim vas i vidite kako rade naši zdravstveni radnici. Gde su te donacije koje su stigle u ovu zemlju. Nikada niste podneli završni račun građanima Srbije.
Još jedno pitanje za vas, gospodine Đeliću; zbog čega SSJ dobija uvek sa dva - tri meseca zakašnjenja ono što nam pripada po zakonu, a to je bednih 105.000 dinara mesečno. Sve druge stranke su dobile naloge i isplatićemo je, samo nama kasni po dva - tri meseca. Osim toga, ni u jednom mestu u Srbiji nismo dobili kancelarije koje nam pripadaju kao parlamentarnoj stranci. Svuda plaćamo privatno, čak i u Beogradu. Prema tome, sada vas molim da nas totalno izbrišete sa liste vaših donacija, jer nama vaše pare za SSJ, tih bednih 105.000 mesečno, apsolutno ne trebaju. Prema tome, molim vas, nemojte nas više pomagati, jer od vaše pomoći nas zaista boli glava. Hvala na razumevanju.

Hvala. Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Nastavljamo raspravu o Predlogu zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Saveznoj Republici Jugoslaviji za otplatu obaveza po zaduženju ŽTP-a Beograd kod Evropske banke za obnovu i razvoj, prema prijavama za reč narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Pal Šandor, poslanička grupa DOS, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Rajko Baralić, poslanička grupa SPS. Izvolite.

Pre nego što se zapitate šta ću ja sada o ovoj temi da pričam, da kažem sledeće: bio sam u sali kada je pre 11 godina gospodin Zelenović demonstrirao u zamračenom ambijentu zelene pruge, projekcije, koje su išle plavim, belim, zelenim, žutim linijama i od čega ništa, ništa nije ostvareno.
Osećam neku moralnu obavezu da kažem da je ovo o čemu mi sada razgovaramo, po svojoj prirodi i po svojoj strukturi, nešto sasvim drugo; imamo konkretno navedene svrhe, razloge, dinamiku. Nisam ekonomista i ne mogu da kažem da li su uslovi dobri, da li je ritam otplate dobar, da li je to moglo da bude bolje, ali nemam razloga da ne poverujem onima koji su vodili razgovore i koji su potpisali ove aranžmane.
Generalno, ono što mislim o ovome, jeste sledeće: da davanjem ovih zajmova međunarodna zajednica ili njeni kreditori, oni koji učestvuju u kreditiranju, ipak nama ukazuju neko poverenje i to je znak da mi možemo da se preporodimo, da možemo nešto da proizvedemo i da možemo da idemo u pravcu koji je dobar.
To ipak znači da nećemo biti slepo crevo na evropskoj karti železničkih pruga, da ćemo nekako razvijati tu infrastrukturu i da će to bolje funkcionisati; a onda, s obzirom na kupovinu ovih lokomotiva i ne znam čega, znači da ćemo generalno doprineti i onome što se zove ekologija, zaštita sredine itd, jer je tu verovatno znatan uticaj na smanjenje drumskog saobraćaja, što se nama čini danas nebitno, ali je to trošenje energenata u nekom sasvim drugom pravcu.
Naročito me intrigira ovo poslednje obrazloženje, gde kaže: "Ostali projekti rehabilitacije železničke mreže kroz Srbiju takođe imaju za cilj poboljšanje železničko-transportnih usluga ovog preduzeća i time stimulišu privredu u našoj zemlji". Vrlo široko rečeno. U ovome prepoznajemo ono što bi se moglo reći da je izgradnja alternativnih pružnih pravaca, a to tamo gde ja živim, u Bečeju, koji je subregionalni ekonomski centar, znači povezivanje od Novog Sada, preko Bečeja, do Horgoša, Segedina, odnosno Subotice. To je jedna od mogućnosti, jer ovaj pravac koji imate sada, Novi Sad - Subotica, ako ne funkcioniše ili ako se nešto dogodi, onda nema kuda da se prođe.
Prema tome, generalno, ukoliko stručnjaci nemaju primedbe na uslove onoga što se zove ekonomski deo ovog kredita, i svih ovih makroekonomskih, mikroekonomskih razloga, mislim da ovaj kredit treba podržati.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a sledeći prijavljeni za reč je Stanko Kovačević.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, davanje kontragarancije za ono što savezna država garantuje je potpuno normalan postupak u proceduri regulisanja ratifikacija obaveza jedne države prema kreditima koje uzima za svoje potrebe. U nekim drugim okolnostima ova priča mene ne bi ni na koji način motivisala da se ovde pred vama pojavim, ali postoje nekoliko stvari koje su veoma vezane za sve ovo, a koje se mogu iz drugog ugla osmotriti. S tim u vezi, rekao bih nekoliko rečenica.
Rekao je prethodni diskutant da je u ovoj dvorani nekada u zamračenim uslovima prikazivan nekakav dijagram. Sada se taj dijagram može videti u čitavoj Srbiji, jer u čitavoj Srbiji je dosta veliki mrak, veoma gust i može se seckati nožem. Ko to želi, može lako da proveri: 57 miliona evra, sa 570.000 evra provizije i 100.000 evra za konsultanta, četiri godine grejs period, to je tipičan komercijalan kredit. Ne radi se o poklonu i ne radi se o donaciji i ne radi se ni o kakvom posebnom poverenju. Radi se o klasičnom finansijsko-komercijalnom aranžmanu - onaj ko ima pare daje nekom ko mora da uzme i plati kamatu koju poverilac odredi i koja je za njega isplativa.
Način raspoređivanja ovih 57 miliona evra je interesantan. Gospodine ministre, molio bih vas, ako je moguće, da dobijemo informaciju da li se ovih 60 lokomotiva u Jugoslaviji remontuje, da li to rade bukurenštanske železnice, mađarske ili francuske. Veoma je važno, zato što bih mogao nešto da kažem s tim u vezi. Ko je odlučio da se ove lokomotive remontuju tamo, još ne znamo gde, i ko je unapred odredio cenu? Zatim, da li je bilo moguće iz ovog aranžmana deo sredstava izdvojiti za nekoliko ključnih sistema koji imaju veoma veze sa železnicom, kao što je MIN, kao što je "Goša" Smederevska Palanka, Fabrika vagona u Kraljevu, "Livnica" Požega, "Šinvoz", "Želvoz" i još neke druge; neke su od ovih firmi veoma sposobne, recimo, kao "Livnica" Požega.
Hoću da kažem da je to jedan od bisera koji funkcioniše u oblasti livarstva u Srbiji. Njihova kočiona papuča ima Krupov sertifikat, ima sertifikat ISO 9002, ima sertifikat bukureštanskih železnica, izvozi u Španiju u ovom trenutku, izvozi u Nemačku i preko visokokvalitetnih kočionih papuča plaća za račun jugoslovenskih železnica železničke vagone. Dakle, radi se o sjajnoj firmi koja bi sa jednom finansijskom injekcijom mogla da bude još bolja. Ovde se ne vidi da će ove firme, o kojima ovde govorim, imati konkretnu finansijsku podršku i pomoć, već će se ovih 57 miliona evra, pre svega, raspoređivati za klasičan remont.
Ono što mene posebno zanima, to je ovo pod b) i v), gospodine Đeliću, što ste dali u informaciji koju smo dobili. Očigledno će se modernizacijom lakih sistema za rekonstrukciju železnica stvoriti uslovi da jedan broj ljudi ostane bez posla. Da li je ovaj kredit u stvari prilika da se železnica elementarno osposobi, a da se onda po dosta povoljnim uslovima proda nekom ko je zainteresovan da je kupi? Meni to veoma liči na tu priču i bilo bi dobro da nam, ukoliko to znate, ovde i kažete.
Ono što mene i građane Srbije posebno zanima jeste direktna šteta koju je železnica pretrpela od bestijalnog NATO bombardovanja: 21 železnički most porušen je NATO projektilima. Samo za privremenu rekonstrukciju Žeželjevog mosta, radi se o mostu na Baržama u Novom Sadu, uloženo je pola miliona evra. Da bi se napravio novi Žeželjev, odnosno železnički most koji je bio tamo gde je bio Žeželjev, potrebno je oko 20 miliona evra. Kako je moguće da se direktna šteta od tri milijarde evra, koliko je Javno preduzeće ŽTP Beograd pretrpelo, nadomesti jednim malim kreditom, koji pod komercijalnim uslovima uzima ova zemlja i koji iznosi 57 miliona evra?
To je dokaz da je vlast u vezi sa ovim preduzela neodgovorne postupke i poteze, da uzima novi kredit koji građani Srbije treba da vrate, a da se ponovo, u ko zna kom segmentu, oprašta ratna šteta koja je izazvana na način koji je svima dobro poznat.
NATO agresija započela je bez validne odluke Saveta bezbednosti i Generalne skupštine. I, kako je moguće da sve to mirno gledate, da uzimate kredite, da zadužujete građane Srbije, a da pri tom svakodnevno primate u posetu ljude poput gospodina Solane i drugih vinovnika jedne od najvećih katastrofa koju su ovaj narod i ova zemlja doživeli u proteklom vremenu.
To će, naravno, biti veoma interesantno i kod sledeće tačke, koja se odnosi na kontragarancije za EPS-ov kredit. Mi smo bili poligon za ispitivanje raznih grafitnih i drugih vlakana, mi smo u samo jednom danu gubili čitav energetski sistem i sada ponovo, po istom principu, uzimamo novi kredit, opraštamo ratnu štetu, zadužujemo građene Srbije i, naravno, to plaćamo iz budućeg priliva prihoda koji se dobija od poreskih obveznika i građana Srbije.
Pitanja koja postavljam ovde su teška, na njih nije lako odgovoriti, ako se ima dobra namera. Bilo bi dobro da Vlada Republike Srbije i predsednik SRJ konačno kažu javno - da li su ili nisu oprostili ratnu štetu? Ako jesu, ko je tu odluku doneo? Ako nisu, šta će da preduzmu da ova zemlja pokrene sve što je neophodno da se nadomesti šteta koja je neverovatno visoka i koju ne možemo u narednih 30 godina relativizovati, a ne samo učiniti ono što bi svaka druga zemlja u ovim uslovima radila.
Rekli ste da ništa nije uloženo u železnicu: 22 železnička mosta osposobljena su do nivoa da se može funkcionisati, da jugoslovenske, srpske pruge mogu funkcionisati. Zar je to malo, zar je to malo za samo godinu dana, zar je to malo bez međunarodnog kredita, zar je to malo kad se angažuje domaća građevinska operativa i zar je to malo kad se u uslovima kada vam niko ništa ne da, kada vas svi proganjaju, kada ste na stubu srama, napravi jedan takav podvig?
Dužni smo da to kažemo i dužni smo da to ponavljamo svakome od nas, na svakome mestu, da ljudi shvate šta se zapravo nama dogodilo i šta nam se sada događa. Malo je 57 miliona evra da se na ovaj način, na način koji nije viđen u novijoj istoriji, proba "zameniti rog za sveću". Nemoguće je pristati na uslove da se proglase odgovornim i krivim oni koji su upravljali jednom zemljom, a dobrim, dobročiniteljima i ljudima čije dobre usluge, navodno, viđamo svakoga dana, oni ljudi i ona lica koja su držala okidače kod NATO agresije.
Znam da to vama nije lako da čujete, razumem i vašu poziciju, samo, ta pozicija se i ovim kreditom i svim drugim kreditima, koji se na ovakav način uzimaju, iz dana u dan pogoršava, bez obzira kako vi to lično u ovom trenutku doživljavate.
(Zoran Mićović, sa mesta: Kada bi ti neko verovao.)
Naravno, gospodine Mićoviću, da meni neko veoma veruje i naravno da mi imamo one kojima se obraćamo, da svako od nas ima svoju ciljnu grupu. Ciljna grupa SPS jeste Srbija.
Zamolio bih vas da na način koji obezbeđuje ovaj demokratski poslovnik meni omogućite da završim ono što imam nameru. Zahvaljujem na pomoći, gospodine Mićoviću, veoma ste ljubazni, samo što, naravno, na takvu vrstu pomoći ne pristajem.
Bila je primedba gospodina Đelića da dve trećine ukupnih rashoda, koje železnica u Srbiji pravi, jeste dotirana iz budžeta. To jeste samo visok procenat. Ne postoji, gospodine Đeliću, nijedna železnica u Evropi koja funkcioniše rentabilno. Svaku železnicu, u manjem ili većem obimu, dotiraju države. Zato železnice i jesu nacionalne.
Postoje trenuci u istoriji svakog naroda i svake zemlje kada železnica odigrava jednu od onih uloga koju ne može ni jedan drugi sistem. Takvu ulogu imala je i naša železnica tokom NATO agresije. Mi nismo država bez tradicije kada je u pitanju železnica. Niš-Beograd, to je jedna od najstarijih pruga na Balkanu. Sve što je u proteklim vremenima činjeno za jugoslovensku, odnosno srpsku železnicu, rađeno je u skladu sa mogućnostima.
Vi ste rekli da ne treba više da funkcioniše 4% posebnog poreza na železnice, to smo razumeli kao vaš doprinos rasterećenju privrede Srbije. Vi danas uzimate kredit za tu istu železnicu, koji ti isti građani Srbije moraju da vrate. To je potpuno ista šema, samo što sada ovo vraćamo sa kamatom i samo što sada vi, naravno, dobijate vazduha da objasnite da je sada ovo nešto drugo.
To nije nešto drugo, to je prvo. Dakle, po ko zna koji put menjate teze, kao i kod televizijske pretplate, kao i kod mnogih drugih stvari - sve što ste rekli da neće biti - biće; i naravno, biće sa kamatom.
Iz razloga koje sam naveo, ne možemo podržati ovo kao što ste predložili. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević, poslanička grupa DOS.

Poštovani poslanici, poštovani predsedniče, gospodine ministre, mislio sam da nije neophodno izlaziti za govornicu da bi se dala potpora predlogu ova dva zakonska akta, ali obrazloženje koje smo dobili od ministra, vezano za realizaciju ova dva zakonska predloga i neke diskusije u početku, dali su mi ideju da ipak izađem za ovu govornicu da kažem nekoliko reči o ovim predlozima.
Prvo, oba ova zakonska predloga trebalo je na dnevni red naše Skupštine da dođu mnogo ranije, jer su potrebe iziskivale tako nešto, zbog efikasne realizacije ovih odobrenih kredita, ali je sigurno da zbog prebukiranosti rada naše Skupštine nismo bili u mogućnosti da mnogo pre stavimo na dnevni red ove dve tačke dnevnog reda.
Ali, treba ukazati da je ovo jedan od retkih slučajeva, kada imamo zakonske predloge ovde u raspravi, da nam nadležno ministarstvo dostavi posebna obrazloženja vezano za zakonske predloge, kao što nam je sada dostavio gospodin Đelić, iz čega se zaista mogu dobiti svi podaci o efektima i neophodnosti realizacije ova dva zakonska projekta.
Gospodin ministar je u svojim obrazloženjima naveo ovde šest efekata. Jedan od njih nije dovoljno obrazložen, jedan od mogućih efekata uopšte nije stavljen u ova obrazloženja, pa bih hteo na to ukazati.
Dakle, jedan od veoma značajnih efekata realizacije ovih sredstava iz kredita Evropske banke praktično znači da će veliki broj naših privrednih resursa biti angažovan u ovoj realizaciji, posebno veliki sistemi iz metaloprerađivačkog kompleksa, kao što su "Minel", "Termoelektro", "MIN" - Niš; u domenu železnice verovatno i "Šinvoz", "Želvoz" i neki drugi privredni kapaciteti.
To će imati, takođe, velike podsticajne ekonomske efekte, jer će se dati mogućnost privrednim subjektima i radnicima zaposlenim u tim privrednim subjektima da rade i ostvaruju dohodak.
Takođe, neposredni efekti ovih kredita će biti na određen način i punjenje budžeta, jasno kroz porez na usluge, kroz poreze i doprinose na lične dohotke, tako da ti efekti nisu ovde uopšte ni navedeni. I, na kraju, hteo bih da ukažem da efekti kroz prva dva programa, vezano za železnicu, značiće upravo realizaciju dogovora između Vlade Republike Srbije i sindikata železničkih radnika, vezano za stvaranje uslova za prevazilaženje stanja zbog koga su radnici železnice bili stupili u generalni štrajk. Ni na to ovde nije ukazano, a upravo prva dva programa restrukturiranja u železnici, dakle sredstva namenjena za to, dovešće do ublažavanja socijalnih problema realizacijom ovih poslova.
I na kraju bih želeo istaći - dva poslanika u svojim raspravama su izrazila jednu nedoumicu i jednu tvrdnju. Nedoumica kod jednog poslanika je bila vezana za pitanje visine trenutne zaduženosti naše zemlje prema inostranstvu. Tu je odgovor dobio, ali je izrazio nedoumicu - da li ćemo mi to uopšte moći da vratimo.
Pa, pre svega, davalac kredita vodi računa da li će primalac kredita biti u mogućnosti da u odobrenom roku ta sredstva vraća. I, da Evropska banka nije svesna činjenice i poverenja da će Vlada Republike Srbije i građani svojim radom stvoriti uslove za efikasno vraćanje ovih kredita, našoj zemlji ti krediti ne bi bili ni odobreni, jer je logika kapitala veoma jasna: on ne ide tamo gde nema šanse da bude vraćen nazad.
Druga tvrdnja koju je jedan poslanik izneo za ovom govornicom se odnosi na našeg ministra, gospodina Đelića. Rekao je - početak vraćanja ovih kredita teče od 2006. godine, ministar Đelić tada se neće naći na ovoj funkciji na kojoj je sada, a da će u suprotnom on dati svu svoju imovinu. Verujem i tvrdim da se ministar Đelić 2006. neće naći na toj funkciji na kojoj je sada, jer je svojim dosadašnjim radom i rezultatima svoga rada pokazao da daleko prevazilazi mesto koje sada ima ministar finansija jedne zemlje u razvoju, u privrednim teškoćama. Verujem da će 2006. možda da bude jedan od izvršnih direktora Svetske banke, Evropske banke, Međunarodnog fonda za razvoj i tome slično. Hvala.