Dame i gospodo narodni poslanici, drugim amandmanom na ovaj zakon o lokalnim izborima intervenisao sam na član 41. koji uvodi Hejr-Nimajerov metod kod izbora narodnih predstavnika, u ovom slučaju odbornika.
Jedan od članova pravosudnog odbora mi je rekao da prosto nije razumeo o čemu se tu radi, pa je čak izrazio nevericu - da li ja to predlažem neki drugi metod. Ne, zaista nisam autor nikakvog novog modela. Prosto, samo se Hejr-Nimajerov metod upodobljuje sa pristojnim rečnikom aritmetike i pristojnom formulom, koja stoji na desnoj strani. Ta formula proizilazi iz proporcije, ta formula je rezultat proporcije. Znate, ima i kod Nušića - proporcija se rešava po prostom pravilu trojnom, je li tako, a prosto pravilo trojno je da je zbir spoljašnjih jednak zbiru unutrašnjih članova proporcije. Eto, to je ta elementarna stvar. Naravno, ja to nisam napisao, to nije bilo potrebno, nego sam napisao samo formulu.
Dalje, velika je zabluda zakonopisca koji misli da će broj preostalih mandata biti mali, jedan ili dva. Biće mnogo veći. Zamislite stvar da postoji 10 izbornih lista, a biće, i zamislite rezultat da svaka od izbornih lista dobije taj količnik "L" puta "K" podeljeno sa "S", gde je "L" broj glasova koji su podržali tu listu, koji su glasali za tu listu, "K" je utvrđena odbornička kvota, a "S" je ukupan broj važećih glasačkih listića, koji ispunjavaju uslove stava 4. člana 26. ovog zakona, tj. one liste koje su ispunile izborni cenzus koji je u ovom zakonu predviđen, a to je 3%.
Inače, nisam se izjašnjavao o izbornom cenzusu, a moj stav je ovakav - izborni cenzus je utoliko bolji ukoliko je bliži prirodnom cenzusu. To znači, ako neka lokalna samouprava bira 33 odbornika onda je cenzus od 3% u stvari prirodni cenzus. Usput sam se setio da je to prirodni cenzus, pošto će opština iz koje sam, Priboj, otprilike birati 33 odbornika i ovaj cenzus od 3% zaista odgovara ovom prirodnom cenzusu.
Da nastavimo dalje, pročitaću ceo ovaj tekst amandmana 2, kojim predlažem da se preformuliše član 41. tako da glasi - "Izborna komisija raspodeljuje mandate (Mi) izbornim listama (Li) po formuli Mi=LidžK:S, gde su L=1,2,3,...n je broj izbornih lista, K je ukupan broj mandata, Li je broj glasova koji su podržali izbornu listu, a S je ukupan broj glasova koji ispunjava uslove iz stava 4. prethodnog člana.
Svakoj izbornoj listi u prvoj raspodeli pripada celi broj mandata dobijen u količniku na desnoj strani date formule. Preostali mandati se raspodeljuju izbornim listama po redosledu veličina decimalnog dela istog količnika. Ako su decimalni delovi isti prednost ima lista sa većim celim delom. Ako su dve izborne liste dobile isti broj glasova prednost u raspodeli preostalih mandata ima lista koja je pre proglašena.
Evo ovako, kada sam maločas rekao da je zabluda zakonopisca da je broj preostalih mandata minimalan, mislio sam na ovu činjenicu, da ako 10 lista dobije izborni količnik 0,9 onda je broj preostalih mandata 10 puta 0,9 i on je devet. Činjenica je da će broj preostalih mandata biti mnogo veći od dva ili tri, jer broj preostalih mandata je jednak zbiru decimalnih delova koji se dobiju iz ovog količnika.
Kada sam u prethodnom članu intervenisao tako da se jasno precizira da u raspodeli mandata učestvuju izborne liste koje su dobile najmanje 3% glasova od ukupnog broja važećih glasačkih listića, onda sam mislio da prosto oni glasovi koji važe oni se i zbrajaju kao suma S. Oni koji ne važe, naravno, ne učestvuju u S pa kako će onda učestvovati u cenzusu.
Nadam se da će pravosudni odbor poslušati predlog potpredsednika Vlade, gospodina Čovića, koji je podržao ove amandmane i rekao da oni prosto odražavaju realno stanje i popravljaju stvar.
Evo zašto sam u amandmanu 2. naveo i ovu rečenicu, ovaj stav: "Ako su dve izborne liste dobile isti broj glasova, prednost u raspodeli preostalih mandata ima lista koja je pre proglašena". Iz prostog razloga, što zakonopisac ovu stvar nije predvideo, a ona je realno moguća. Doduše, ne tako često, ali kao što i dva kandidata za gradonačelnika mogu imati isti broj glasova tako i dve izborne liste mogu da imaju isti broj glasova.
Ako dve izborne liste imaju isti broj glasova, onda one u tom količniku imaju isti celi deo i decimalni deo. Ne mogu se primeniti odredbe prethodnog stava, jer celi deo je isti, pa ne može da ima prednost u primeni prethodnog stava, a mogu se primeniti odredbe ovog stava. Dakle, u tom slučaju, kada su te dve brojke iste, logična je stvar da prednost ima lista koja je pre prijavljena, iz prostog razloga, što je pokazala veću ažurnost.
Još jednom, kada bude u pitanju dan "D", dan za glasanje po pitanju ovih amandmana, zaista ovaj zakon o lokalnim izborima predstavlja samo novinu u ovom izbornom delu. Ova tri člana 40, 41. i 42. predstavljaju esenciju ovog zakona. Amandmani koje sam predložio predstavljaju ozbiljno poboljšanje.
Iz tih razloga očekujem da će sve poslaničke grupe glasati za ove amandmane, zbog toga što oni stvar popravljaju, a nama je cilj da dobijemo dobar izborni zakon i da on valja svima jednako. Hvala.