Reč ima narodni poslanik  Dušan Drinjaković. Izvinite, poslaniče, narodni poslanik Dragan Marković, povreda Poslovnika.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u sali treba da prisustvuje 84 poslanika, a vi nemate ni 60 poslanika. To je ono što govorim od početka rada ove sednice - da poslanici iz DOS-a dođu, upišu se, uzmu visoke dnevnice i odu; 131, pa gde su, recite mi gde su, 52 poslanika iz DOS-a trenutno u sali ima. Pojedini poslanici iz unutrašnjosti zarađuju preko 70.000 dinara, a vas sada ovde ima 52. To je sramota i ponižavanje Srbije i ovog doma, dame i gospodo, i molim vas da utvrdite kvorum.

Narodni poslaniče Dragane Markoviću, ja ću vam dati reč još jedanput,  da u skladu sa Poslovnikom date sadržaj predloga o utvrđivanju kvoruma. To je poštovanje Narodne skupštine. Ne zna se, narodni poslaniče. Ako znate da napravite predlog za utvrđivanje kvoruma, izvolite, imate drugo javljanje po povredi Poslovnika, a ako ne znate, onda ću, po članu 84. stav 2, ja da vam dam uputstvo kada god to budete želeli. Izvolite i dajte uredan predlog za utvrđivanje kvoruma.

Valjda se kvorum utvrđuje tako što narodni poslanici ubacuju svoje poslaničke kartice u poslaničke jedinice,  mislim da kartice postoje, a poslanika nema u sali. Molim vas, znate kako se utvrđuje kvorum,  da utvrdite kvorum, član 82.

Pošto narodni poslanik Dragan Marković ni na drugu intervenciju nije dao predlog po članu 84. stav 2. dužnost mi je da obavestim da je narodni poslanik koji traži povredu Poslovnika dužan da citira odredbu člana Poslovnika na koji se odnosi izrečena odredba, da mu se citirano vreme ne računa u vreme izlaganja i da  po citiranoj odredbi ispostavi zahtev za primenu člana Poslovnika za koji smatra da je prekršen ili da se obrati Administrativnom odboru.
No, razumeli smo se i molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum za rad.
Konstatujem da imamo kvorum. Reč ima narodni poslanik Dušan Drinjaković.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, koristim ovu priliku jer sam dužan gospodinu ministru Đeliću da ga samo podsetim da sam bio jedan od najvećih kritičara kada smo na jednom javnom skupu vršili projekciju budžeta u opštinama. Naime, kada me je ubeđivao da ne budem tako žustar, da sačekam, vreme će pokazati svoje, bio sam tvrdoglav, no mi smo pre desetak dana u opštini Čačak uradili analizu prihoda i rashoda za prvih pet meseci i mogu reći da je gospodin Đelić bio u pravu.
Naime, pokazalo se da se projektovani budžet od 544 miliona dinara puni brže za 18,07% tako da će budžet u opštini Čačak biti 642 miliona, a mi se nadamo da će on rasti i dalje, pa možda negde u oktobru mesecu budemo imali i neki novi rebalans. Znači, šest godina sam na nekom sličnom terenu, samo užem, onom opštinskom, i mislim da ne postoji nijedan teren za licemere bolji od terena budžeta.
Oni to koriste za sitne političke interese a ljudi koji rade na tom budžetu znaju šta znači napraviti jedan budžet. Od možda nekih 200 korisnika, vi ćete sada imati 200 licemera koji će kritikovati to. Samo mi je želja, ako je ikako moguće, sastaviti na jednom mestu tih 200 i gledati sa strane, da vidim kako će onda oni da se usaglase i da naprave budžet, ali, zaista, to je nemoguće. Zaista mislim da ljudima koji rade na tome treba odati veliko priznanje.
Naime, za šta smo se zalagali? Zalagali smo se da se vrši jedan preliv, odnosno da bude decentralizacija i da opštine dobijaju što više sredstava. Samo na primeru opštine Čačak reći ću da ih ima više za 18%, a odakle to? Za toliko mora i republički budžet biti manji, jer to je princip spojenih sudova. Ne možete vi sada na oba mesta imati drastičan rast priliva tih sredstava.
Moram još da kažem da će opet ti licemeri reći da je ovo što je uradilo Ministarstvo na čelu sa gospodinom Đelićem možda jedna bombona. Da, jeste bombonica, ali je "bronhi" i mogu vam reći da se od nje malo lakše diše. Šest godina radim na tim poslovima i doživeo sam da opštinski budžet padne sa 12 miliona na tri miliona maraka; sada je on već 22 miliona maraka. Verujte, imajući u vidu sve promene koje se dešavaju u društvu, to je ipak jedan vidan napredak.
Poslanici DHSS-a zdušno će podržati sve ove izmene i dopune Zakona o budžetu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj - nije prisutan. Posle njega reč ima narodni poslanik Radojko Petrić - tu je, a posle narodnog poslanika Radojka Petrića reč ima narodni poslanik Miomir Ilić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, gospodine ministre, iako se rasprava u načelu vodi objedinjeno o dve tačke dnevnog reda, ja ću svoje izlaganje vezati samo za jednu tačku i to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije.
Podatak da je na ime poreza na finansijske transakcije za prva ovogodišnja četiri meseca naplaćeno 52,7%, u odnosu na plan za celu godinu, mnogo govori o nerealnom planiranju i o proceni Vlade kao i znatnom zahvatanju poreza od svih imalaca poslovnih računa.
Konstatacija o lošoj proceni Vlade dobija još više na težini kada se zna da je uvek veća privredna aktivnost u poslednjim mesecima poslovne godine u odnosu na početne mesece. Bez izmene zakona došlo bi skoro do duplog iznosa naplate poreza u odnosu na predviđeni iznos u budžetu. Ovo se vidi i iz kretanja iznosa naplate ovog poreza u prvim mesecima ove godine. Naime, naplata je izvršena u sledećim iznosima - u februaru 897 miliona, u martu milijarda i 36 miliona, a u aprilu milijarda i 329 miliona. Prema odredbama ovog zakona, koji smo doneli 18. aprila prošle godine, ovaj porez se plaća po stopi od 0,3% na skoro sve virmanske isplate, tj. na dugovni promet u ostvarenom platnom prometu preko poslovnih računa i to svih pravnih lica i preduzetnika.
Pored navedenog na ime poreza za finansijske transakcije vrši se i uplata 50% ostvarenih prihoda Zavoda za obračun i plaćanje, od naknade za vršenje usluga platnog prometa. Inače, Zavod za obračun i plaćanje vrši naplatu usluga platnog prometa u iznosu od 0,30% na sve virmanske isplate. Iz prednjeg proizilazi da je cena transakcija kapitala opterećena dažbinama u visini od ukupno 0,6%.
Radi istinitog informisanja javnosti treba reći da ZOP od naplate naknade za vršenje usluga platnog prometa 50% odmah prenosi Fondu invalidskog i penzijskog osiguranja, a o ovome je upoznat mali broj pravnih lica i preduzetnika i zbog toga često, iako nisu upoznati, prigovaraju da su skupe usluge platnog prometa, misleći da ZOP ceo taj iznos zadržava za sebe.
Donošenjem Zakona o porezu na finansijske transakcije prestali su da važe Zakon o obezbeđenju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu, Zakon o obezbeđenju sredstava za obnovu zemlje i Zakon o obezbeđenju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije. Po sva tri navedena zakona izdvajana su sredstva od 0,15% na dugovni promet ostvaren u platnom prometu. Drugim rečima, Zakon o porezu na finansijske transakcije je prepakovan i objedinjen propis navedena tri zakona, koje su doneli socijalisti. Zajedničko im je jedino ukupno zahvatanje sredstava, a sve drugo se razlikuje. Pođimo redom.
Prvo, po pitanju otklanjanja posledica zemljotresa koji je septembra meseca 1998. godine zadesio Kolubarski okrug čuli smo podatke od poslanika Mucića, koji je bio direktor Direkcije za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga. Zašto nam DOS-ovska vlast sada ne pokaže, zašto ne prezentira koliko su oni od preuzimanja vlasti izgradili ili obnovili zemljotresom oštećene objekte. Zašto je došlo do drastičnog pada obnove, iako se porez u punoj meri naplaćuje?
Drugo, socijalisti su doneli Zakon o obezbeđenju sredstava za obnovu zemlje sa osnovnom svrhom da se saniraju posledice NATO agresije. Videli smo da se po tom osnovu sredstva i dalje prikupljaju preko poreza na finansijske transakcije, međutim, ne vidimo za šta se ta sredstva troše.
Primerno je da se podsetimo da su samo u 2000. godini sredstva iz ovih izvora učestvovala sa 46,1% u sanaciji i izgradnji objekata i to na 220 gradilišta širom Srbije. Od juna 1999. do decembra 2000. godine obnovljena su 42 drumska mosta, 15 železničkih mostova, kao i više stotina kuća, stanova, škola, bolnica itd. Zaslužuje posebnu pažnju da se ukaže na započeti program izgradnje stanova. Program izgradnje stanova nije značio samo rešavanje jednog od osnovnih životnih pitanja mladih stručnih radnika, već i zamajac ukupnog privrednog razvoja Srbije.
Zašto DOS-ovska vlast sve ovo zaustavlja, a sredstva se i dalje prikupljaju? Ne zvuči mnogo ubedljivo ni obrazloženje koje je, uz predlog za izmene ovog zakona, dala Vlada da će se smanjiti zahvatanja na finansijske transakcije. Navodi da će prosečna stopa poreza na finansijske transakcije iznositi 0,29%. Porez za naloge do 50 hiljada treba da iznosi 0,41%, a za naloge od 50 do 100 hiljada treba da iznosi 0,37%. Uzimajući u obzir, a Vlada to u ovom obrazloženju daje, da nalozi do 60 hiljada dinara učestvuju sa 95% u ukupnom broju naloga, onda se postavlja logično pitanje - da li je tačno ovo što kaže Vlada, da će se ovaj porez svesti na 0,29%. Zapravo, dovodi u sumnju na bazi podataka koji su nam ovde prezentirani.
Objašnjenje Vlade da će se smanjivati zahvatanje iz finansijskih transakcija po osnovu poreskih oslobođenja samo je uslovno tačno. Naime, govori se o određenim oslobođenjima gde do sada skoro nije bilo takvih finansijskih transakcija. Primera radi: promet akcija, kupovina kapitala, kupovina udela iz portfelja akcijskog fonda Republike Srbije i slično. Jedino neosporno pozitivno u ovom predlogu za izmenu zakona jeste da se obračunati porez za finansijske transakcije plaća sa računa učesnika u platnom prometu dekadno, a ne kako je do sada bilo propisano - da se plaća svakodnevno, kada se poslovna transakcija obavi. I ovde treba imati u vidu činjenicu da porez ipak nije naplaćivan svakodnevno, već je naplata, prema uputstvu ZOP-a, vršena ponedeljkom i četvrtkom.
Zbog svega rečenog, dok se ne daju odgovori na postavljena pitanja i ne definiše namena sredstava koja će se i dalje po ovom zakonu prikupljati, bilo bi normalno da Vlada ovaj predlog zakona povuče iz dalje procedure.

Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić,  posle njega narodni poslanik Dušan Cvetković.

Poštovani narodni poslanici, pošto nema predsednika Vlade, pozdravljam jedinog predstavnika Vlade ministra Đelića - neka pitanja ću ovde da postavim; i  verovatno će znati da odgovori. U rebalansu ili kako kažete u izmenama i dopunama budžeta Republike Srbije očigledno niste ispoštovali određene zakone koje ste zajedno sa nama doneli, mada smo mi glasali protiv. To se, pre svega, odnosi na izmene Zakona o ministarstvima. U rebalansu je trebalo da se razdelne stavke u prihodnom i troškovnom delu podele prema novim sastavima ministarstava, pa tako: u razdelu 10 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije više već poljoprivrede i vodoprivrede;  u tom delu je bilo potrebno izdvojiti i, u prihodnom i u rashodnom vidu, iskazati deo koji je saglasno zakonu tako donet i bilansiran, pogotovo što je u koncepciji Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede uneta i organizaciona šema Direkcije za vode.
Direkcija za vode je veoma bitna za vodoprivredne organizacije: poljoprivredu, vodoprivredu, ekologiju i ukupnu privredu. Bitna je zato što se od 1999. godine, na područjima Republike Srbije i Jugoslavije, a ako hoćete i kod susednih republika, odnosno država, odigravaju vremenske nepogode koje zahtevaju pomoć, a ovo treba slušati pošto ministar poljoprivrede nije tu; onda da govorimo ministru Đeliću koji treba ovo da čuje, jer u finansijskom delu ta potpora nije dovoljna zato što je u ovom periodu od 4-5 godina bilo toliko vremenskih nepogoda koje su stravično ugrozile naše poljoprivredne površine, industrijske i privredne objekte, stanovništvo i celokupnu infrastrukturu, a i sam budžet Republike Srbije i budžete opština u kojima se to desilo.
Samo u Republici Srbiji ugroženo je više od 1.600.000 hektara obradivih površina; velike su poplave, pogotovo ove godine, naročito u slivovima Save, Morave, Mlave i Peka, gde je potencijalno ugroženo 512 naselja, 515 industrijskih-privrednih objekata, 680 kilometara železničkih pruga i 4.000 kilometara saobraćajnica. Iz tog razloga, morali ste, kada ste pravili budžet i rebalans budžeta sve ovo da imate u vidu, tako da stavka u razdelu Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede bude adekvatno zastupljena u prihodnom i u rashodnom delu.
Smatram da ovim pokazateljima koje ste ovde izneli: da se plan i budžet za ovu godinu zasniva na porastu industrijske proizvodnje na godišnjem nivou od 2-3%; bruto proizvoda od 4% i inflacija od 20%, niste dali prave odgovore o situaciji - kako se kreće industrijska proizvodnja u prvih pet meseci, kakav je porast društvenog proizvoda, da bismo mogli da konstatujemo kolika je inflacija, koja je manja, po vama nedovoljna - za ubiranje prihoda po ovim osnovama i ostvarenje planiranih prihoda u budžetu.
U analizi koju ste dali za period od četiri meseca ove godine govorite da smo u prihodnom delu - iako niste matematički sračunali sumu donatora iz inostranstva, jer u budžetu Republike Srbije za 2002. godinu stoji stavka da od stranih donatora treba da imamo priliv od 10 ili 12 milijardi dinara, po tom osnovu ubrali 1,2 milijarde dinara donatorskih sredstava, od čega najvećim delom za japansku pšenicu.
Ima jedna stavka, molim ministra, niste slušali, sluša narod, birači i glasači, 616 miliona dinara stoji ovde u tabelarnom pregledu ubranih donatorskih sredstava od NBJ, verovatno je to Narodna banka Jugoslavije. Mene zanima, odnosno postavljam pitanje, kakva su to strana donatorska sredstva od Narodne banke Jugoslavije u iznosu od 616 miliona dinara? To je ukupno ubranih donatorskih sredstava u ovom periodu od januara do aprila meseca tekuće godine. Kolika su planirana, a pogotovo kolika su utrošena sredstva za poljoprivredu, pa čak i šumarstvo i vodoprivredu za ovaj period od četiri meseca; ona su utrošena ovako kako ovde stoji, znači 1,3 milijarde dinara od planiranih 7,7 milijardi dinara, što iznosi oko 18% od planiranih 33% za ovaj kvartal.
Ako uporedimo vaše pokazatelje na strani i tabeli 1, može da se vidi da niste baš tako bili revnosni u planiranju i trošenju sredstava. Pod tačkom 17, tekuća budžetska rezerva, potrošili ste ukupno tri milijade i 275 miliona, od čega za RTS 819 miliona dinara, što iznosi mnogo više u odnosu na ono koliko bi trebalo da ima poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda. Iz tog razloga, smatram da je primedba ovde sasvim na mestu; to bi trebalo da pogledate, pa da u novom rebalansu, za neki period od par meseci to bilansirate. Hoću da kažem kao čovek iz vodoprivrede, podržali smo predlog iako smo opoziciona partija, i predlagali smo da se osnuje posebno ministarstvo za vode, ali prihvatili smo amandman koji je govorio da se u Ministarstvu za poljoprivredu i vodoprivedu daje poseban tretman Direkciji za vode. Ne vidim razlog zašto to sada niste potencirali.
Što se tiče omnibus zakona, koji je preneo prava Vojvodini da osniva javno vodoprivredno preduzeće "Vojvodinavode" i "Vojvodinašume", mi nemamo ništa protiv, ali se radi o tome da ovaj deo uže Srbije ostaje totalno neorganizovan, u sferi vodoprivrede. S obzirom na sve događaje koji su se ovih dana dešavali, mislim da je za ovaj parlament, koji je najviši zakonodavni organ i te kako važno, ako Vlada neće o tome da razmišlja, a posebno za građane; činjenica da je pre 10 dana na području Petrovca, Žagubice, Kučeva, Požarevca poplavljeno desetine hiljade hektara poljoprivrednih površina i da je iseljeno hiljadu kuća u Petrovcu na Mlavi. To nije tek tako, da bi se ovde pravila gužva i galama, a da ministar poljoprivrede o tome ne kaže ni jednu reč! U svakoj normalnoj demokratskoj državi ministar poljoprivrede bi trebalo, po tom osnovu, da podnese ostavku. Pošto neće, mi ćemo ponovo od njega da tražimo da podnese ostavku. Smatram da je ova moja diksusija bila u duhu svega ovoga i predlog koji ste podneli SPS će odbiti. Hvala.