Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je u ime SPS-a sada obrazlagao naš kolega Nebojša Jović, ima smisla. Mi smo danas nekoliko puta ukazivali na ovaj momenat. Predloženim rešenjem u zakonu o javnim nabavkama bitno se dovodi u pitanje autonomija pojedinih ministarstava i ministara.

Stavljanje ministra finansija iznad svih ostalih ministara u Vladi nije dobro, po našem mišljenju, iz više razloga. Potpuno je normalno da u oblasti za koju je zadužen, recimo, ministar za prosvetu ili neki drugi ministar za svoj resor, između ostalog, donosi i onaj broj odluka koje su neophodne za normalno funkcionisanje resora za koji je on zadužen. Na ovaj način se u ruke jednog čoveka praktično stavlja ukupna vlast nad finansijskim potencijalom. Ne samo to, stavlja se mogućnost da ministar finansija u istom smislu kontroliše svoje kolege, što nije u skladu sa načelima koja su uopšte prihvaćena.

 

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč?

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako bi se prihvatio amandman na član 1. Zakona, koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS, onda ne bi možda bilo nikakvih nedoumica oko člana 4. Onda ne bi bila preterana nadležnost ministra finansija  i ekonomije, da svakih šest meseci podnosi Vladi predlog spiska naručilaca. Međutim, ako je jedina veza ministra sa Vladom što joj svakih šest meseci podnosi na odobrenje spisak naručilaca, onda ministarstvo nije pod dovoljnom i nije pod adekvatnom kontrolom Vlade. Ako bi Vlada neposredno, preko svog aparata, preko svoje administracije obavljala te poslove, onda nadležnost ministra finansija u vezi spiska naručilaca ne bi bila uopšte problematična. Onda bi tu Ministarstvo finansija obavljalo jedan u osnovi tehnički posao, posao oglašavanja, prikupljanja naručilaca itd.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
Reč ima ministar finansija, gospodin Đelić.

Imali smo prilike da o tome razgovaramo u raspravi u načelu. Što se tiče organizacije, generalni sekretarijat nije mesto gde treba da se obavljaju ovakve stručne stvari. On opslužuje Vladu, on priprema sednice Vlade. Međutim, on nije osposobljen na taj način da može u jednom dugom periodu da izvrši dubinski ovaj posao. Zbog toga uprava, koja je organ na nivou Vlade; to je jedno tipično međuresorsko pitanje i zbog toga, kao što ste videli, nije ni predloženo, mada je to slučaj u mnogim zemljama, da ova uprava bude u sastavu Ministrstva finansija i ekonomije. Ona je posebna organizacija na nivou Vlade, koja odgovara Vladi.
Što se tiče same uloge Ministarstva finansija i ekonomije, ona nije da komanduje nekim ministarstvima. Kao što je bogato iskustvo pokazalo i kod nas i na drugim mestima, nije na odmet da, kada resorna ministarstva predlažu Vladi neke liste dobavljača, neke liste proizvoda i usluga koje treba da budu oslobođene prema nekim kriterijumima poreza, da oni čija je to glavna odgovornost, izvršenjem budžeta, imaju mogućnost da to prođe i kroz taj, neću da kažem filter, ali kroz tu prijateljsku proveru.
Vlada nije skup ministarstava gde svako radi na svoju ruku, nego je to jedno kolegijalno telo koje odlučuje i u odborima i na samoj sednici Vlade, tako da nema nikakvih bojazni da bi Ministarstvo finansija i ekonomije moglo da radi ovo u nekom vakuumu, jer to jednostavno ne bi prošlo na Vladi. Naravno da će resorna ministarstva imati i te kakvu ulogu u sastavljanju ovih lista, ali time se jača kolegijalnost. Kao što dobro znamo, u našoj zemlji četiri oka je bolje nego dva.

Narodni poslanici Vlatko Sekulović, Rodoljub Šabić i Branko Pavlović podneli su zajedno amandman sa ispravkom, kojim su predložili da se posle člana 5. dodaju novi naslov i novi član 5a.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li se predstavnik podnosilaca amandmana prijavljuje za reč? (Ne.)
Da li se neko drugi od ovlašćenih učesnika prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nebojša Jović, Rajko Baralić, Radojko Petrić, Momir Radoičić, Marko Ćulibrk, Ljubomir Mucić, Golub Rajić i Dragan Jovanović.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom kontriram poslednjem stavu člana 8, u kome se kaže da "naručilac ne može da isključi ponude samo zbog toga što ponuđač ima sedište u državi sa kojom SR Jugoslavija nema zaključen sporazum o jednakom tretmanu domaćih i stranih ponuđača".
Tražim da se ovaj stav preformuliše i da glasi: "naručilac mora da isključi ponude koje dostavi ponuđač sa sedištem u državi sa kojom SR Jugoslavija nema zaključen sporazum o jednakom tretmanu domaćih i stranih ponuđača". Zašto? Pre svega, moramo da čuvamo dostojanstvo države i da prekinemo sa svim tim ponižavanjima kojima smo izloženi, posebno u protekle dve godine. Od kada ste vi otvorili trgovinu i saradnju sa Slovenijom, tri puta više slovenačke robe se uveze u Srbiju, nego što se iz Srbije izveze u Sloveniju, možda sada čak i četiri puta, možda mi je podatak zastareo u tom smislu.
Šta to znači? Da li to ova država treba da trpi? Po mom mišljenju, ne. Po mom mišljenju, svi strani privredni subjekti, pa i ponuđači određenih roba i ostalih potrepština Vlade Srbije, ministarstava, državnih organa i organizacija uopšte, prvo treba da budu domaći ponuđači u određenom privilegovanom položaju, jer su to ogromne ponude, ogromne pare, najveća budžetska sredstva. Ako tako olako rasipamo te pare i ukoliko naručujemo robu iz inostranstva za potrebe Vlade, samo zato što je ona malo jeftinija od domaće robe, pa postavimo princip da su ravnopravni strani i domaći dobavljači, možemo sva domaća preduzeća da zatvorimo.
Znam da su ranije mnoga domaća preduzeća imala privilegije, da su te privilegije često bile zasnovane na ličnim vezama, uticajima i korupciji. To treba eliminisati. Ali, sada kada se nove nabavke obavljaju treba da postoji veća konkurencija među domaćim dobavljačima, maksimalna konkurencija među domaćim dobavljačima, pa samo za one robe kod kojih uopšte ne postoji domaći dobavljač ili taj domaći dobavljač počne da ucenjuje Vladu da se izvrši kupovina u inostranstvu; tako bi jedna domaćinska vlada poslovala.
Tako posluju sve vlade u civilizovanom svetu. Ne pada im na pamet da nabavljaju stranu robu za državne potrebe tamo gde postoji solidna domaća roba, čak i ako je domaća roba osetno skuplja. Pa, pogledajte slučaj Amerike, Evropske unije i čitavog niza drugih zemalja. A, vi ovde izjednačujete sve dobavljače. Čak tamo gde naše firme ne mogu da se pojave kao dobavljači, mi njihova preduzeća prihvatamo kao naše dobavljače i tu se do kraja ponižavamo.
Gde je tu smisao? Da bi se to izbeglo i da bi se domaća budžetska sredstva pre svega plasirala kroz ove nabavke u domaću privredu, tražim od ministra da još jednom razmisli. Možda u ovom slučaju i ovaj raspon od rasprave do glasanja ostavlja dovoljno vremena da ovaj amandman Vlada prihvati. Prihvatanjem ovog amandmana domaći budžetski novac bi se spasao: išao bi domaćim firmama, bio bi upotrebljen za razvoj domaće privrede.
A ako vam je cilj da forsirate strana preduzeća a da domaća ugušite, onda zadržite ovakvu odredbu kakvu ste planirali, ali to neće moći dugo da traje jer nećete ubrzo imati od koga ovde da naplaćujete porez. To je problem. Kada biste vi mogli od tih stranih dobavljača i porez da naplaćujete i punite budžet, ne bih imao ništa protiv. Ali, ovde se budžet puni isključivo ili skoro isključivo od domaćih privrednih subjekata, od njihovih zarada, od njihovog profita...
(Predsednik: Upozoravam vas na vreme.)
Imam još onih pet minuta, ako neće ministar da mi odgovori. Ostavio bih to. Hoćete li ministre? Neće, dobro.
Dakle, u ovom slučaju mi moramo da vodimo računa i o opštem društvenom interesu. Država nekada naručuje neke poslove i koji joj nisu toliko neophodni da bi ozdravila izvesne privredne grane. To je poznato u Americi još od Nju dila. Država je nekada izmišljala poslove jer je mnogo bolje pomagati privrednim subjektima kroz naručivanje poslova, kroz naručivanje roba, nego davanjem subvencija s vremena na vreme. Znam da smo tako pre dve-tri godine prilično popravili stanje u "Zastavi".
Daleko od toga da je "Zastava" ozdravila, ali je bar delimično funkcionisala. Imala je državne nabavke i to nije bilo ovih 10, 15 ili 20 vozila, koliko je Đelić naručio, nego mnogo veća količina vozila, pa je Vlada uredbom obavezala sve državne organe i sva javna preduzeća da vozila mogu da nabavljaju isključivo iz "Zastavinog" programa.
Ako se mi držimo tog principa, mi ćemo lakše naći partnera za privatizaciju "Zastave". Ako "Pežo" zna da će naša država narednih 10, 20 ili 30 godina nabavljati samo vozila iz "Zastavinog" programa, imaće mnogo više interesa da uđe u neku kombinaciju oko privatizacije "Zastave". To ne mora da bude "Pežo", može "Tojota", može bilo koji partner. Ne znam da li ste u međuvremenu još sa nekim potencijalnim razgovarali. Može i "Mercedes", bilo ko.
Time jačamo potencijal naše domaće firme, skuplje je prodajemo i pod boljim uslovima, jer onaj ko želi da dođe do naše fabrike računa na tržište, mi mu unapred kažemo sve državne nabavke. Naravno, da se osavremeni i program, i to se podrazumeva. Sve državne nabavke idu prema domaćim firmama, ako uložite u našu zemlju zagarantovane su vam tolike i tolike državne godišnje nabavke.
Tu je suština ovog amandmana i na osnovu toga ovoliko moje zalaganje da se amandman prihvati. Pošto se ova vlast svakako uskoro menja, za koji mesec, dajte da se donese bar neki zakon koji će i sledeća garnitura zadržati, da kaže - e, taj je zakon dobar, moramo ga zadržati. Svi moji amandmani su u tom pravcu usmereni, da se upravo ovaj zakon, oko koga nemamo ideoloških sporenja, toliko poboljša da ga i sledeća vlast komotno zadrži, da kaže - taj je zakon dobar, nema nikakve svrhe da se menja.
Ali, suština svakog zakona je - zaštita društvenih interesa. Mi društvene interese moramo štititi. Težina ovakve vaše odredbe u zakonu da su svi strani potencijalni dobavljači ravnopravni sa domaćim, čak i iz onih zemalja gde naši eventualni dobavljači ne mogu računati sa tolikim stepenom ravnopravnosti, ravna je proglašavanju ukidanja svih carina. Retko koja zemlja na svetu, a to su uglavnom male, minijaturne države, zanemarive, u stručnom razmatranju, u stručnoj analizi, mogu sebi dozvoliti da ukinu carine.
A, vi ovim činom usvajate jednu odredbu koja je ravna eventualnom proglašenju ukidanja svih carina na saveznom nivou. Moramo zaštititi i u sferi ovih ponuda i nabavki domaće dobavljače. Mora biti izuzetaka. Ne kažem, tamo gde se domaći dobavljač pojavljuje samo kao uvoznik, pa mu je roba skuplja nego da se direktno kupuje od stranog proizvođača, da to ne treba. To se može preformulisati. Ali, kada je reč o robi domaće proizvodnje i ako je malo skuplja od strane, mora imati prednost; jer, ne zaboravite, odmah sračunajte koliko će vam se tih para vratiti na ime naplate poreza, na plate, na ukupan prihod, na profit itd, kroz sve budžetske stavke po pitanju naplate poreza. Sve se to vrati i imamo zdraviju privredu. (Predsednik: Vreme.)
U suprotnom slučaju uništavamo domaću privredu pa nećete imati od koga da naplatite poreze, pa ubuduće neće ni biti nabavki.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nebojša Jović, Rajko Baralić, Radojko Petrić, Momir Radoičić, Marko Ćulibrk, Ljubomir Mucić, Golub Rajić i Dragan Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se predstavnik podnosilaca amandmana javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Nebojša Jović.

Mi smo predložili da se u članu 8. doda novi stav 4. koji bi glasio: "Strani ponuđač mora da ima posebno i sertifikat za standard proizvoda i da ispunjava uslove propisane važećim propisima i za stavljanje dobra u promet u interesu zaštite domaćih proizvođača. Domaći i strani ponuđači ravnopravni su pod uslovima reciprociteta - sporazum o jednakom tretmanu domaćih i stranih ponuđača".
Ovo je jedan od najdužih članova zakona, jer se istim na poseban način utvrđuje ko sve može biti ponuđač dobara, usluga i izvođenja radova za javne nabavke. U tom smislu se mora obezbediti princip reciprociteta i zaštite domaćih ponuđača pod istim uslovima. Predloženim rešenjima u zakonu stvaraju se uslovi da strani ponuđači ravnopravno učestvuju sa domaćim iako nisu obezbeđeni uslovi da i naši ponuđači u njihovim zemljama mogu učestvovati pod istim uslovima, kao i to da mogu da učestvuju određeni ponuđači samo ako ispunjavaju uslove iz klasifikacije delatnosti, nezavisno od toga da li su u našoj zemlji po važećim propisima dobili dozvolu za stavljanje tog dobra u promet.
Ovo je posebno opasno u oblasti proizvodnje i prometa lekova, jer bi na predloženi način strani proizvođači mogli stavljati u promet lekove u našoj zemlji, odnosno učestvovati ravnopravno u javnoj nabavci, iako nisu po važećim propisima izvršili ovde potrebne registracije i dobili potrebne dozvole za stavljanje lekova u promet.
Strani ponuđač mora da ima posebnu sertifikaciju za standard proizvoda i da ispunjava sve uslove propisane važećim propisima za stavljanje dobara u promet, a sve u interesu zaštite domaćih proizvođača. Hvala.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Narodni poslanici Srđan Petrović, Dušan Ilić (kome je prestao mandat narodnog poslanika), Slavoljub Matić i Arsen Kurjački podneli su zajedno amandman kojim su predložili da se posle člana 8. dodaju novi naslov i novi član 8a.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se ovlašćeni učesnici javljaju za reč o ovom amandmanu?
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj, u svojstvu predsednika poslaničke grupe SRS.