Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Peleviću, spreman sam da vam se izvinim ako sam vas nečim uvredio, ali samo sam pomenuo vaše titule i zvanje. Eventualno, ako je to nešto uvredljivo, ne smatram sebe odgovornim za tako nešto. Sećam vas se kao pukovnika, tada niste nastupali kao magistar ekonomije, to ste postali nešto kasnije i sećam vas se kao profesora. Ne znam u kojoj sam tituli pogrešio, a ako sam negde pogrešio, izvinjavam se i nije bila moja namera da vas vređam. Prosto nisam znao sa kim razgovaram, jer mi nije bilo logično da jedan pukovnik ne razume zakon o javnim nabavkama, ali mi izgleda nelogično da zakon o javnim nabavkama ne razume magistar ekonomije. Samo se o tome radi.
Dakle, kada izađete za skupštinsku govornicu, ako nastupate sa pozicije magistra ekonomije, onda nemate argumente da osporite zakon o javnim nabavkama, a ako izađete kao pukovnik, onda nemate argumente da osporite brigu ove države o policiji.
(Borislav Pelević, sa mesta: General!)
Ako ste general, onda vam se izvinjavam, to je zaista uvreda. Kada jednom čoveku umesto titule generala spočitavate titulu pukovnika, neopravdano ste ga omalovažili i izvinjavam se zbog toga.
Dakle, nikakva namera da vas ponižavam, da vređam vaše birače, baš naprotiv, moja želja je da vam pomognem.
(Borislav Pelević, sa mesta: Nemojte, molim vas!)
Vama kao narodnom poslaniku je nužna pomoć, a kao Borislavu Peleviću, svakako ne, niti bih to radio. Kada pričamo o javnom tenderu, onda pričamo o želji ove vlasti da se zavede red u procesu trošenja javnih para. Kada pričamo o periodu koji je protekao od našeg dolaska na vlast do primene ovog zakona, pričamo o najkraćem periodu koji postoji poredeći se sa zemljama u tranziciji i pričamo o periodu kada smo mi poštovali pravila koja su utvrđena ovim zakonom iako ona nisu bila zakonski definisana.
Dakle, nijedna javna nabavka nije išla kroz kabinetske dogovore, kroz dilovanje oči u oči; a vi ćete sutra o nama govoriti onako kako se danas govori o našim prethodnicima. Primer da je policija dobila "pežoe" nije nešto čega se mi stidimo. Mi želimo da oni dobiju najbolje i da sutra to mogu da iskoriste na najbolji način, a ne da im se danas spočitava koliko su ubistava rešili, a da se na ulicu teraju goli i bosi.
I konačno, ti stanovi: rekao sam vam kakva je stambena situacija u našoj zemlji - u tako teškim okolnostima 650 radnika MUP-a dobiće stanove zbog toga što je ova država izdvojila sredstva za to, ne za 7.000 jer to nemamo; danas nemamo, možda će biti za godinu, dve ili pet, a verujemo da hoće; ne samo za policiju i vojsku, već i za profesore na univerzitetu, asistente, verujemo da će biti stambenih kredita koje će građanstvo moći da koristi jer je to princip koji funkcioniše u normalnom svetu, a Srbija mora biti normalna država. Da bi bila normalna država moraju je voditi ljudi za koje znamo ko su; da li su pukovnici, generali, magistri ekonomije ili nešto četvrto.
