Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos svemu, poslanička grupa DOS-a insistira na usvajanju ovog zakona; imajući u vidu sve ono što smo do sada uradili u ovom parlamentu, dakle oko 70 zakonskih projekata i gotovo 130 odluka koje smo doneli, mislim da je ovo jedan od najvažnijih zakona o kojima raspravljamo.
To nije samo sistemski zakon, već zakon koji će nam dopustiti da bez ikakve sramote svakome pogledamo u oči i kažemo zbog čega smo drugačiji. Nijedna činjenica koju je moj prethodnik izneo, kritikujući nas, nije tačna. Sve što je MUP uradio uradio je putem tendera, dakle kroz javne oglase koji su bili objavljeni u sredstvima informisanja i "Službenom listu", oglase na kojima su svi mogli učestvovati i na kojima su pobedili najbolji.
Kritike koje se po tom osnovu upućuju zbog toga smatram neumesnim i sasvim sigurno ne mogu biti argumenti koji se mogu smatrati preprekama za usvajanje ovog zakona. Jer, posle 60 godina trošenja javnih para na scenu je stupila vlast koja želi da uvede pravila, propise koji obavezuju, pre svega nju, jer su ovo zakoni koje smo mi kao vlast dužni da poštujemo i koji će sasvim sigurno kroz svoju primenu omogućiti veliku uštedu.
Pomenuta je suma od milijardu nemačkih maraka. Samo kroz budžetsku kontrolu ustanovljeno je da je došlo do nenamenskog odlivanja sredstava u periodu 1996-1999, stotine hiljada švajcarskih franaka, stotine hiljada maraka, stotine hiljada dolara nalazi se na računima u inostranstvu ljudi koji su vodili republičke fondove i ljudi koji su učestvovali u poslovima nabavke, bilo lekova, bilo medicinske opreme, u periodu u kome je naše društvo propadalo.
Dakle, kada govorimo o zakonu o javnim nabavkama, govorimo o potrebi da se uvede red u jedan sistem koji je bio neuređen 60 godina. Govorimo o inicijativi koja je potekla od strane vlasti koja time jasno demantuje sve kritike upućene na njen račun. Mi odlučno vodimo borbu protiv korupcije i kriminala i smatramo da ćemo u njoj biti uspešniji ukoliko usvojimo zakon o javnim nabavkama i ukoliko našu policiju danas stavimo u "pežo" a sutra joj omogućimo i bolju uniformu i bolji stan.
Ali, ono što je izneto kao kritika svega što smo do sada uradili zapravo je najjeftinija demagogija. Neka neko drugi sedne u "jugo-floridu" i neka neko drugi uzme uniformu od čoje staru deset godina, pa neka se oseća ponosnim i sposobnim da završi svoj posao. Svaki policajac će dobiti ono što zaslužuje, da bismo mogli od njih da tražimo rezultate. Ne možete ih kritikovati za neefikasnost, a pri tome im ne izaći u susret i ne pružiti priliku da bilo šta konkretno urade.
Dakle, zakon o javnim nabavkama je zakon iza koga u potpunosti stojimo. To je onaj veliki korak unapred, to je jedan hrabar korak, jer za ovih 60 godina nijedna vlast nije odlučila da uvede javnost u sistem nabavki, da uvede transparentan proces, da uvede takmičenje i konkurenciju. Ovo je zakon koji je u potpunosti u funkciji građana.
Reći ću vam samo jedan primer: inspekcije koje su ušle u Klinički centar ustanovile su da je jedan bolnički krevet plaćen 70.000 maraka. Ne znam da li postoji krevet u svetu koji košta 70.000 maraka, ali bolnički, onakav kakav se nalazi u Kliničkom centru Srbije, sasvim sigurno ne postoji. Nisam siguran da je taj krevet plaćen kroz proces koji je utvrđen ovim zakonom, da je neko objavio oglas u "Službenom glasniku" ili u nekom javnom glasilu, da su se takmičili proizvođači kreveta na tom tenderu i da je najbolji dobio. Mislim da je to sasvim sigurno bila jedna zloupotreba, koju nikako ne možete pronaći danas u onome što mi radimo.
Dakle, ovaj zakon je efikasan zbog toga što građanima omogućava da dobiju vlast i proces funkcionisanja vlasti koji je bitno drugačiji i, između ostalog, jeftiniji. Privredi je dobar jer se ukidaju monopoli, ruše se karteli, nema više partijskih dogovora i podobnosti, već se uvodi princip tržišnog takmičenja i utakmice u kojoj su svi, makar u startu, ravnopravni.
I, konačno, ovo je jedan veliki uspeh i za nas kao predstavnike vlasti, koji, donoseći ovaj zakon, sasvim sigurno sebe predstavljamo drugačijim nego što su to bili naši prethodnici. Nijedna javna nabavka više neće biti javna nabavka koja će se rešavati u kabinetu. Nijedan tovar uglja neće biti tovar koji se može prodati u jednom kabinetu.
Ovaj zakon se danas odnosi na Republiku Srbiju, a sutra će se odnositi na sve savezne ustanove, ali istovremeno ovaj zakon neće amnestirati nikoga, već ćemo kroz propozicije utvrđene ovim zakonom veoma savesno preispitati način na koji su trošeni novci naših građana u prethodnom periodu. Ne samo u periodu do 5. oktobra, nego i posle 5. oktobra. Ako je neko pogrešio među nama, budite sigurni da ćemo ispostaviti račun za tako nešto, jer smo mi drugačiji od onih kakvim nas vi ovde predstavljate.
Dakle, kada govorimo o zakonu o javnim nabavkama, mislim da možemo tražiti primere u onome što jeste proces tranzicije i efikasnosti u državama koje su sa tim procesom krenule. Nećete pronaći zemlju koja je posle godinu dana donela zakon o javnim nabavkama. Od 1990. godine, kada je tranzicija započela, pa do danas nećete pronaći niti zemlju niti vlast koji su u periodu od godinu dana doneli zakon o javnim nabavkama, zakon o budžetskom sistemu i kroz zakon o poreskoj administraciji potpuno disciplinovali sektor finansijske potrošnje i raspolaganja budžetskim sredstvima.
Mislim da je to pohvalno i za gospodina Đelića i za nas kao poslaničku većinu koja nešto tako od njega traži i odlučno podržava. U kategorizaciji ćete pronaći veoma jasne kriterijume kojima se precizno utvrđuju limiti od kojih se moraju sprovoditi tenderi. Bilo bi loše da zapostavimo činjenicu da je javna nabavka, odnosno primena zakona o javnoj nabavci obavezna u svim onim nabavkama koje su veće od 350.000 dinara, dakle veće od 5.000 evra.
Kada razmišljamo, recimo u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, o činjenici da smo nasledili dug od dve milijarde maraka, a pri tome nikakvu zakonsku regulativu koja je utvrđivala pravila raspolaganja tim novcem, onda ćete videti kako su to krupne anomalije; mislim da je ovo prilika i za opoziciju da stane iza ovog zakona i na takav način, kroz jedan konkretan i veoma jasan gest, sebe predstavi drugačijom danas nego što je bila juče kada je bila vlast.
Oni koji su protiv ovog zakona podržavaju one sramne pojedince našeg društva i one neprijatne činjenice sa kojima se svakodnevno suočavamo. Podržavaju i direktora Onkološkog instituta koji je na računu u švajcarskoj banci stekao sredstva kroz proces provizije i trebovanja lekova, i to na način koji je sasvim sigurno neprihvatljiv za svakog razumnog čoveka, bez obzira na političku opciju koju sledi.
Oni koji podržavaju ovakvo stanje kakvo je trenutno, podržavaju direktora Republičkog fonda za zdravstvo koji je stekao milione u inostranstvu, tako da se danas od njega ograđuje i tadašnji predsednik vlade. Ovo je sasvim sigurno "sveto pismo" za političare. Od onog trenutka kada ovaj zakon bude usvojen, mi iza njega mirna srca stajemo. Ne postoji nijedan argument kojim se ovako nešto može osporiti.
Puno je amandmana, puno će biti prilika da o tome razgovaramo, ali mislim da je ovo sasvim sigurno velika usluga i za građane, kao i da se možemo osećati ponosnim zbog zakona koji ćemo danas usvojiti u ovoj skupštini, jer je to zakon koji sam po sebi skida senku sumnje sa nas, čak i u situacijama u kojima se smatramo nepravedno osumnjičenima.