Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Miloš Lukić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 17. ovog zakona glasi: "Naručilac će odbiti ponudu ako ima na raspolaganju verodostojan dokaz da je ponuđač sadašnjem ili bivšem zaposlenom kod naročuoca dao ili obećao poklon u novčanom ili nenovčanom obliku, ponudio zaposlenje ili bilo kakvu drugu korist, stvar ili uslugu čije se vrednosti mogu izraziti u novcu, kao pokušaj uticanja na delovanje, odlučivanje ili na dalji tok postupka javne nabavke.
Naručilac je dužan da o odbijanju ponude i o razlozima za odbijanje u pismenom obliku obavesti ponuđača iz stava 1. ovog člana, kao i upravu za javne nabavke i da to evidentira u dokumentaciji o postupku javne nabavke".
Iz same sadržine ovog člana vidi se da su to antikorupcijska pravila, odnosno po mišljenju SSJ to ne bi trebalo da uđe u tekst ovog zakona, to je čisto krivično-pravna materija koju uređuje Krivični zakon.
Drugo, kao posledica ovakve nepravilnosti predviđeno je obaveštavanje toga ko je pokušao da učini ovo delo i obaveštavanje uprave za javne nabavke.
Mi smatramo da to nije dovoljno i smatramo da odgovornost kod javnih nabavki treba da bude mnogo veća i mnogo ozbiljnija. Zbog toga smo predložili brisanje ovog člana, ali ne kao zaštitu onih koji su nekorektni, već kao meru pojačavanja odgovornosti.
Sa druge strane, smatramo da se ovim predloženim rešenjem daje velika mogućnost nelojalne konkurencije. Na koji način? Ako imate više ponuđača, sigurni smo da će biti pokušaja da neko od onih čija ponuda nije prošla, iz razloga koji su objektivne prirode, znači da cena, kvalitet, rok itd. ne zadovoljavaju, zloupotrebom ovog člana zakona iscenira da je drugi ponuđač učinio to i to, i vrlo teško će biti utvrditi materijalnu istinu u ovom slučaju. Vrlo teško će biti, ako se već dokaže da je neko pokušao, obećao ili uradio sve ovo što je predviđeno ovim članom; to obavezno podrazumeva da o tome budu obavešteni i drugi organi, tužilaštvo, SUP itd. i da se na tome ne stane.
Zbog toga SSJ predlaže brisanje člana 17. Zahvaljujem.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 17. imamo vrlo dobar prvi stav i vrlo loš drugi stav.
Prvim stavom se propisuje da će naručilac odbiti ako ima na raspolaganju verodostojan dokaz da je ponuđač sadašnjem ili bišem zaposlenom kod naručioca dao ili obećao poklon u novčanom ili nenovčanom obliku, ponudio zaposlenje ili bilo kakvu drugu korist, stvar ili uslugu, čije se vrednosti mogu izraziti u novcu, kao pokušaj uticanja na odlučivanje ili na dalji tok postupka javne nabavke.
To je odredba kojoj se teško može izreći primedba. Posle te odredbe se postavlja pitanje - šta dalje? Postoji nešto što se ovde podrazumeva. Pošto je pitanje mita i korupcije, a regulisano je i Krivičnim zakonom, podrazumeva se gonjenje. Ali, onda je besmislen stav 2. koji kaže - naručilac je dužan da o odbijanju ponude i o razlozima za odbijanje, u pismenom obliku obavesti ponuđača iz stava 1. ovog člana, kao i Upravu za javne nabavke i da to evidentira u dokumentaciji o postupku javne nabavke.
Ovde se propisuje dužnost prijavljivanja nenadležnom organu, a dovoljno je u zapisniku rešenja o nabavci napraviti zabelešku da je došlo do toga i toga i priložiti kopiju izjave radnika čije je podmićivanje pokušano.
Besmisleno je formulisanje ove obaveze. Ako treba formulisati obavezu, onda je mnogo bolje da glasi kako stoji u mom amandmanu: "Naručilac je dužan da u slučajevima iz stava 1. ovog člana odmah obavesti organe gonjenja i druge nadležne organe koji će protiv takvih subjekata preduzeti zakonom propisane mere". To ima mnogo više smisla. Kako ste vi naveli u stavu 2, a nema dodatnog stava 3. koji bi dalje regulisao postupak, ispostavlja se da je jedina sanckija što bi neki bili obavešteni, pa bi bio obavešten ponuđač i Uprava za javne nabavke. Njihovo obavštavanje nema snagu sankcije i besmisleno je. Biće obavešteni iz novina kada se ponuđaču mita bude sudilo na kraju krajeva; oni nisu ni organ gonjenja.
Umesto da onaj ko je došao do te informacije, kao što je po Krivičnom zakonu dužan svaki građanin koji sazna da je izvršeno krivično delo i ko je izvršio krivično delo da odmah prijavi. Bilo bi izlišno ovo, ali vaše je izlišnije. Kako nije? Prvo, onaj prvi koji sazna da je izvršeno krivično delo mora da prijavljuje, a ne da obaveštava svog pretpostavljenog, a toga nema ni u vojsci. I u vojsci svaki oficir i podoficir, bilo kog ranga, čim sazna za krivično delo dužan je da podnosi prijavu, a ne da obaveštava višu komandu, a kamoli u državnoj upravi. Reč je o nespornom krivičnom delu, je li tako?
Ako je reč o nespornom krivičnom delu postoji obaveza prijavljivanja organu nadležnom za gonjenje krivičnih dela, a to nisu ovi organi uprave koje vi navodite. Čak, oni mogu biti kočnica kod krivičnog gonjenja, da se smatra da je time sve završeno. Obavešteni su, zapisano je, idemo dalje. Nažalost, u našoj praksi imamo čitav niz slučajeva da su krivična dela prikrivana na taj način. Znalo se, iako se znalo ne treba niko da odgovara. Nije dovoljna sankcija da se sazna, da se obavesti, nego da se kazni po zakonu.
Ne insistiram toliko da se moj amandman prihvati, koliko insistiram da se vaš stav 2. briše jer je on besmislen. Nema šta da se obaveštava. Onog trenutka, a to se može internim aktom obavezati na obaveštavanje višeg organa uprave. To je stvar posebnih upravnih akata, odnosno opštih podzakonskih upravnih akata. To za ovaj zakon uopšte nije bitno.
Za ovaj zakon je bitno da se spreči korupcija u ovoj oblasti. Korupcija se sprečava tako što onaj ko pokuša podmićivanje ne može da dobije posao. Vi ste sa tim završili ovaj zakon. Vaša je obaveza po drugom zakonu da prijavite nadležnim organima za krivično gonjenje. Ako prihvatite moj amandman, sada imam i onih drugih pet minuta, vi potencirate nešto što vam već postoji kao obaveza po drugom zakonu; čak mislim po saveznom Krivičnom zakonu, ali nije bitno, možda grešim.
Znači, po saveznom Krivičnom zakonu i nije uopšte sporno da se nešto što je predviđeno saveznim Krivičnim zakonom kao krivično delo i gde je propisana obaveznost prijavljivanja potencira i u ovom zakonu, sa sasvim konkretnim slučajem; ali, ne stvarajte nedoumice kod onih koji će u praksi da tumače zakon, pa da smatraju da su potpuno završili sa svojim obavezama tako što su obavestili. Znate kako funkcioniše državna birokratija. Niži upravni organi su skloni pisanju velikog broja akata, dostava, obaveštenja, izveštaja itd, ali viši organi uprave su veoma neskloni da te izveštaje čitaju.
Vi ne čitate dovoljno. Videli smo to, ministre Đeliću, kod primene Zakona o ekstraprofitu; na stranu što je zakon neustavan i videli smo na koliki ste broj obveznika sveli tu primenu zakona.
Videli smo koga ste sve zanemarili u primeni tog zakona. Ovde ste za sudiju Ustavnog suda izabrali ženu koja je dobila dva stana: prvo od Savezne vlade 90 kvadrata, pa onda 120 kvadrata od "Dunav osiguranja" i nema je nigde na spisku ekstraprofitera, a izabrali ste je za sudiju Ustavnog suda. Vi ste samo određene ljude potencirali i na njima iskalili osvetnički bes, a ako ste doneli takav zakon onda ga primenite na sve na koje se odnosi.

Narodni poslaniče, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.

Ovo je tema i dijalog sa ministrom. Niste upozorili ministra kada mi je upao u reč. Reagujem na njegovu upadicu.

Nisam čula, vi ste ga zaklonili. Ne vidim ga, a nisam čula.

Dakle, to je suština. Slažemo se sa potrebom suzbijanja mita i korupcije u ovoj oblasti. Ova oblast je tradicionalno prepuna mita i korupcije, raznih privilegija, ali mora i zakon biti donesen na jedan perfektan način, da ne bi stalno trpeo neke izmene i dopune, kao što imamo slučaj  sa čitavim nizom zakonskih tekstova. Nismo se setili ni da konsultujemo stručnjake, ni pravne tehničare, ni jezičke stručnjake itd. Svega toga se treba setiti u fazi pisanja zakonskog teksta.

Za reč se javio ministar finansija, gospodin Božidar Đelić.

Mogu da kažem da je za poslednjih 16 meseci ovo prvi put da predlagač amandmana u samoj diskusiji prizna da amandman nije celishodan, kao što je rekao predlagač amandmana. Ovo je izlišno, jer je materija ovde uređena krivično procesnim pravom na saveznom nivou, tako da ovaj amandman uopšte nije nužan.
Što se tiče samog stava 2. on je ovde, i to je bilo dobro zapažanje, a u mnogim našim upravnim organima unutrašnje uređenje ne predviđa dovoljno na isti način neke postupke i pošto je ovo veoma važna materija ovde se traži da oni postupe prema stavu 2. Jer, i to je možda veza sa prethodnim govornikom koji je rekao - da li ovo može da postane neka vrsta mahinacije, mogućnost da neko isključi nekoga samo sa tim što bi rekao da je njemu jedanput neko ponudio mito ili je čuo da je neko nekome drugom u komisiji ponudio mito.
Da bi se izbegle te izvitoperenosti primene ovog zakona predviđen je ovaj stav 2, koji traži od onoga koji kupuje da prikupi dovoljnu dokumentaciju, da u pisanoj formi dostavi višem organu i upravi za javne nabavke celishodnu dokumentaciju, tako da onda može da se krene prema tom krivično-procesnom pravu i da se počinje gonjenje. Znači, to je brana protiv nekih loših aspekata, doušništva ili nekih takvih pojava koje nisu nužne u primeni ovog zakona.